USVOJEN BUDŽET ZA 2019. GODINU, SET PORESKIH ZAKONA I CARINSKI ZAKON
Skupština Srbije usvojila je budžet za 2019. godinu kojim su predviđeni prihodi od 1.246,2 milijarde dinara, a rashodi 1.269,1 milijardu, tako da će deficit biti 22,9 milijardi, što je 0,4 odsto očekivanog bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Budžet je projektovan na osnovu procene da će rast BDP-a dogodine biti 3,5 odsto, a da će inflacija iznositi 2,3 odsto.
U budžetu je predviđen novac za povećanje plata u javnom sektoru od sedam do 12 odsto, tako da će ukupan fond za plate na svim nivoima vlasti dogodine za 33 milijarde biti veći nego ove godine, dok će za penzije izdvajanja iz budžeta i PIO fonda biti veća za 35 milijardi dinara.
Za kapitalne investicije predviđeno je 165,5 milijardi dinara, što je 30 odsto više nego u ovoj godini.
Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost - CRTA i Inicijativa Otvoreni parlament ocenili su da građani drugu godinu zaredom nisu imali priliku da u Skupštini Srbije čuju sveobuhvatnu raspravu o budžetu, zbog toga što su, prema njihovoj oceni, poslanici vladajuće većine zloupotrebom parlamentarnih procedura onemogućili debatu.
Skupština Srbije je usvojila više finansijskih zakona među kojima je Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara gde su objedinjene sve naknade koje privrednici plaćaju, neke naknade su smanjene, a neke ukinute.
Ukinute su naknade za biogoriva, za obavezne rezerve prirodnog gasa, za prekomerno korišćenje javnog puta, njegovog dela ili putnog objekta i naknada za korišćenje komercijalnih objekata kojima je omogućen pristup sa javnog puta.
Usvojen je i novi Carinski zakon zbog potrebe za usaglašavanjem sa novim Carinskim zakonom Evropske unije, kao i zbog otvaranja Poglavlja 29 - Carinska unija.
U okviru naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine brisano je utvrđivanje te naknade po osnovu prava svojine na nepokretnosti, odnosno zakupa, ili korišćenja nepokretnosti koja se trenutno utvrđuje prema površini stambenog, odnosno poslovnog prostora, odnosno zemljišta za obavljanje delatnosti.
Smanjena je naknade za promenu namene šuma i šumskog zemljišta sa desetostruke na petostruku vrednost osnovice.
Usvojenim izmenama Zakona o porezu na dobit smanjene su obaveze poreskih obveznika kroz izmene načina obračuna amortizacije, a novina je i priznavanje prava na poreski kredit u slučaju novčanih ulaganja u povećanje osnovnog kapitala startap preduzeća.
Biće priznati troškovi za istraživanje i razvoj u cilju motivisanja preduzetnika za ulaganje u istraživačke oblasti, a krajnji cilj je stvaranje inovativnih proizvoda.
Usvojene su i izmene Zakona o porezima na imovinu kojima je predviđeno dalje ujednačenje primene poreskih propisa i jačanje pravne sigurnosti kao i adekvatnije oporezivanje imovine shodno ekonomskoj moći poreskih obveznika, a najznačajnija novina je da se poreskim merama destimuliše gradnja bez propisane dozvole i nepoštovanje rokova za gradnju.
Promenjen je poreski tretman prihoda fizičkih lica u slučaju realizacije vansudskog poravnanja između banke i korisnika stambenog kredita koji se smatra problematičnim, jer je izuzet od oporezivanja prihod koji fizičko lice ostvari po osnovu otpisa dela potraživanja.
Usvojenim izmenama Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju odloženo je za tri godine finansijsko obeštećenje vlasnika oduzete imovine, tako da treba da počne decembra 2021. godine.
Usvojen je i Zakon o igrama na sreću koji predviđa prelazak nadležnosti u oblasti igara na sreću sa Poreske uprave na Upravu za igre na sreću, osnivanje Uprave za igre na sreću, kao organa uprave u sastavu Ministarstva finansija.
Izmanama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji brisane su odredbe koje propisuju nadležnost Poreske uprave u oblasti igara na sreću i prenošenje te nadležnosti na Upravu za igre na sreću.
Najznačajnija izmena usvojenog Zakona o javnom dugu je definisanje nove finansijske institucije - primarnog dilera, čija je svrha da se podstakne likvidnost tržišta državnih hartija od vrednosti i ublaži rizik refinansiranja duga.
Izmenama Zakona o javnoj svojini, koje su takođe danas usvojene, omogućeno je da društva kapitala osnovana po Zakonu o inovacionoj delatnosti, čiji je jedan od osnivača Republika Srbija, pokrajina ili jedinice lokalne samouprave, mogu koristiti i upravljati nepokretnostima u javnoj svojini, kao i da te nepokretnosti mogu dati u zakup startap društvima osnovanim po Zakonu o inovacionoj delatnosti u cilju infrastrukturne podrške inovacionim delatnostima.
Skupština Srbije usvojila je Zakon o Fondu za nauku Srbije kojim se uređuje i obezbeđuje politika i mere za podsticanje naučno-tehnološkog razvoja države.
Osnovna uloga Fonda će biti da obezbeđuje finansiranje naučno-istraživačkih projekata, a Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja će se baviti politikom u oblasti naučnih istraživanja, kao i institucionalnim finansiranjem kojim će biti obezbeđena stabilnost rada naučnih ustanova i samih istraživača, rekao je ranije ministar prosvete Mladen Šarčević.
Za sprovođenje zakona potrebno je obezbediti 500 miliona dinara i to za aktivnosti osnivanja i rad Fonda za nauku Srbije i uspostavljanje informacionog sistema i baze podataka o programima, projektima i drugim aktivnostima.
Zakonom je utvrđeno da Fond počinje da radi danom upisa u sudski registar.
Organi Fonda su Nadzorni odbor, Upravni odbor, direktor i Naučni savet.
Skupština je danas usvojila i izmene i dopune Zakona o patentima radi unapređenja i bolje zaštite patenata u Srbiji.
Poslanici više opozicionih grupa napustili su sednicu juče jer su nezadovoljni što je razmatranje svih tačaka dnevnog reda bilo objedinjeno a vreme za polemiku u pojedinostima je trošeno samo na prvu tačku.
Oni su tokom noći u Skupštini Srbije držali konferencije za novinare na kojima su govorili o budžetu i drugim predloženim zakonima, ukazujući da im to nije bilo omogućeno u plenumu.
Izvor: Vebsajt Narodne skupštine Republike Srbije, 7.12.2018.Naslov: Redakcija