Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

U PRIPREMI NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POLJOPRIVREDNOM ZEMLJIŠTU: Izmenama Zakona biće ograničena prodaja zemljišta strancima, koja prema obavezama iz SSP-a na snagu stupa 1. septembra 2017. godine. Pravo na kupovinu imaće fizička lica sa sedmogodišnjim prebivalištem u Srbiji, dok će za pravna uslov biti da su bar pet godina registrovana u APR-u


Fizička strana lica koja žele da kupe srpske oranice moraće da imaju boravište u Srbiji bar sedam godina, dok će za pravna uslov biti da su bar pet godina registrovana u APR-u. To je kostur Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, koji bi radna grupa Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede trebalo da završi do početka sledeće nedelje, a kojim bi se definisali uslovi prodaje od 1. septembra 2017. godine.

Još uvek postoje nedoumice oko vremenske pravne povezanosti stranaca sa Srbijom, ali većina članova Komisije smatra da je ovo rešenje koje garantuje zaštitu domaćih poljoprivrednika. Tako će ovim ograničavajućim faktorom vlast pokušati da delimično sanira grešku koja je napravljena potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), kojim se naša zemlja obavezala da od 1. septembra, dakle pre ulaska u Evropsku uniju, omogući strancima trgovanje oranicama. Zbog toga će se veoma uvažavati i mišljenja sa javne rasprave koja bi trebalo da počne za desetak dana.

Nova pravila trgovine oranicama imaju za cilj da se srpske oranice daju samo onima koji su u određenom vremenskom periodu pravno povezani sa našom zemljom. Polemika se vodila oko te odrednice u samoj Radnoj grupi ali je ipak načelno dogovoreno da pravo da kupi srpske oranice ima fizičko strano lice koje ima vreme prebivališta, a ne boravišta, u Srbiji sedam godina, dok uslova za pravna je da su upisani u APR bar pet godina. Tako ćemo komplikovanjem uslova prodaje pokušati da ograničimo broj onih koji bi mogli da konkurišu za srpske oranica. Nema uslova za odlaganje ovog procesa, te se Nacrtom zakona ispravljaju loše dogovoreni uslovi. Mi smo prva zemlja koja će pre ulaska u EU izjednačiti prava kupovine zemlje kod stranih i domaćih fizičkih i pravnih lica.

Iz Ministarstva poljoprivrede, međutim, nisu hteli zvanično ni da potvrde ni da demantuju ova saznanja, ali navode da je Nacrt zakona u završnoj fazi i da bi uskoro trebalo da ide u javnu raspravu.

S druge strane, Miroslav Kiš iz Saveza udruženja poljoprivrednika Srbije ističe da nije trebalo čekati poslednji trenutak.

- Strancima bi kupovinu obradivog zemljišta trebalo ograničiti kako bismo ih onemogućili da dođu do velikih površina. Primeri za to su da se odredi broj godina koliko stranci moraju da žive u Srbiji da bi mogli da kupe zemlju, da se kupljena površina obradivog zemljišta ograniči na najviše hektar i da jedino stručnjaci za poljoprivredno zemljište sa školskom spremom mogu da uđu u taj posao - predlaže Kiš.

Ipak, kako kaže Kiš, ovim merama neće se podići konkurentnost paorima.

Sa sličnim izazovima zaštite zemljišta od stranaca suočile su se Mađarska i Poljska koje su na različite načine rešile taj problem. U Mađarskoj su se odlučili za radikalan potez odnosno promenu Ustava pa je 2012. godine donet amandman na Ustav koji zabranjuje strancima da kupuju poljoprivredno zemljište. Od 2004. do 2011. godine u ovoj zemlji je bio na snazi moratorijum kako bi se sprečilo povećanje prilično niskih cena zemljišta i špekulantska kupovina. S druge strane, Poljska je odložila prodaju zemlje strancima na 12 godina od datuma ulaska u EU, a pošto je prošle godine istekao taj period izmenili su zakon i postavili uslove kako bi maksimalno udaljili strance od zemljišta. Tako stranci, recimo, moraju da dokažu poljsko poreklo, brak sa njihovim državljaninom, da imaju privremenu boravišnu dozvolu i da planiraju poslovanje na teritoriji te zemlje.

Izvor: Vebsajt Blic, Slađana Vukašinović/ Marko Tašković, 05.07.2017.
Naslov: Redakcija