Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O JAVNOJ SVOJINI: Rok da se elektronski, putem specijalnog softvera, unesu podaci o kompletnoj državnoj imovini i njenoj vrednosti produžen do 31. decembra 2017. godine


Od 176 lokalnih samouprava, u roku od pet godina, koliko je trajao rok za prijavu imovine, nijedna nije završila taj posao, kažu u Direkciji za imovinu. Zakonom o javnoj svojini ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 88/2013, 105/2014, 104/2016 - dr. zakon i 108/2016) i Uredbom o evidenciji nepokretnosti u javnoj svojini ("Sl. glasnik RS", br. 70/2014, 19/2015, 83/2015 i 13/2017), taj rok je ponovo produžen (do 31. decembra 2017. godine), a nadležni očekuju da će za dve godine javna svojina konačno biti popisana. Sa druge strane, u Mreži za restituciju smatraju da je novo odlaganje samo još jedan korak kojim se odugovlači popis, te da u ovoj u sivoj zoni država gubi velike novce.

U proteklih pet godina, Direkcija za imovinu primila je negde oko 17 hiljada zahteva, a u evidenciju državne imovine zavedeno je oko 300 hiljada jedinica nepokretnosti koje poseduju lokalne samouprave, autonomna pokrajina i republika. Ipak, taj posao ni izbliza nije okončan.

"Ni jedna opština, odnosno grad, ni autonomna pokrajina, nisu završili postupak prijave na evidenciju javne svojine. Neke su u tome uspešnije, a neke nisu. Sedam opština u Republici Srbiji još nije ni započelo taj postupak, dok su neke već pri kraju", kaže v.d. direktor Republičke direkcije za imovinu, Jovan Vorkapić.

U zakonskom roku, imovinu nisu prijavila ni brojna preduzeća, ustanove, institucije i agencije, ali, kaže Vorkapić, treba imati u vidu da posao popisa državne odnosno javne svojine zavisi od više činilaca.

"U vezi sa evidencijom javne svojine, treba reći da ima više činilaca koji na ovaj postupak utiču. Pre svega jedinice lokalne samouprave, autonomna pokrajina koje su dužne da nas snabdeju podacima, zatim Republičke direkcija za imovinu koja vrši evidenciju i ažuriranje jedinstvene evidencije, zatim imamo postupak restitucije koji se dešava pred Agencijom za restituciju gde se svakoga dana menja odnos između onoga što je državno i onoga što je privatno i na kraju Republički geodetski zavod i njegov katastar koji trebaju sve to da upišu u javne knjige", objašnjava direktor Direkcije.

Ipak, Vorkapić smatra da će, uprkos neažurnosti titulara javne svojine, kao i stalnim promenama u katastru i Agenciji za restituciju, u novom roku posao biti završen.

"Smatram da je rok od dve godine, koji je sada kao produženje dobijen izmenom Zakona o javnoj svojini, sasvim dovoljan, zbog toga što sada, odnosno još od 2015. godine imamo i internet aplikaciju koja omogućuje svakom od korisnika da joj pristupi i da prijavi svoju imovinu u jedinstvenu bazu koja se vodi pred Direkcijom za imovinu", objašnjava Vorkapić dodajući da je ovim izmenama sada dovoljno da titulari podatke o imovini kojom gazduju dostave samo u elektronskoj formi.

Sa druge strane, u Mreži za restituciju koja predlaže zamensku imovinu kao način obeštećenja bivših vlasnika, smatraju da je novo odlaganje samo još jedan korak kojim se odugovlači popis.

"Ništa se suštinski nije promenilo. Oni koji neodgovorno vode evidenciju jednostavno ništa ne rade da poprave stanje već, naprotiv, samo su izuzetno aktivni kada treba, kroz zakonsku aktivnost, uredbama i propisima da odugovlače taj rok. Isto tako, oni koji su korisnici državne imovine i javne svojine ne da ne doživljavaju nikakve sankcije već, naprotiv, biće ohrabreni da to nikada ne urade, s obzirom na to da je još jednom produžen rok", kaže Mile Antić iz Mreže za restituciju.

Ne treba zaboraviti i one treće, kaže Antić, a to su tajkuni, koji godinama profitiraju upravo na nepopisanoj imovini.

"Zbog toga što imovina nije popisana država, pre svega, gubi vrlo velike novce. Ako uzmemo kao primer samo poljoprivredno zemljište, na nivou od oko 200 miliona evra godišnje su gubici od uzurpacije, a uzurpacije su moguće i zbog toga što zemljište nije popisano", objašnjava Antić.

Mreža podseća i da je nepopisana imovina bila uzrok mnogih primera zloupotreba.

Procenjuju da u sivoj zoni neopisanih zgrada, kuća, stanova, građevinskog zemljišta godišnje gubimo preko milijardu evra, i podsećaju da je iz Srbije kroz privatizacije od 2000. do 2010. godine (prema podacima Međunarodnog konzorcijuma za istraživačko novinarstvo) izneto preko 51 milijarda dolara, najvećim delom zbog neodgovornog gazdovanja javnom svojinom.

Izvor: Vebsajt RTV, Marija Stokuća, 06.03.2017.
Naslov: Redakcija