NACRT ZAKONA O JEDINSTVENOM MATIČNOM BROJU GRAĐANA: Mišljenje Poverenice za zaštitu ravnopravnosti o Nacrtu zakona

Ministarstvo unutrašnjih poslova dostavilo je, 27. jula 2017. godine Povereniku za zaštitu ravnopravnosti Nacrt zakona o jedinstvenom matičnom broju građana, radi davanja mišlјenja. Postupajući po ovom zahtevu, Poverenica daje mišlјenje na Nacrt zakona, sa aspekta delokruga rada Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

Pre analize odredaba Nacrta zakona Poverenica ukazuje da Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ostaje pri nekim primedbama, koje su iznete na prethodni tekst Nacrta zakona o jedinstvenom matičnom broju građana, u mišlјenju Broj: 110-00-23/2016-04 od 10. oktobra 2016. godine. U tom smislu, ponovno naglašava da je Nacrtom zakona definisan jedinstveni matični broj građana kao individualna i neponovlјiva oznaka identifikacionih podataka o građanima, kao i da se sastoji od 13 cifara svrstanih u šest grupa, i to: I grupa: dan rođenja, II grupa: mesec rođenja, III grupa: godina rođenja, IV grupa: broj registra, V grupa: kombinacija pola i rednog broja lica rođenog istog datuma (muškarci od 000-499, žene od 500-999) i VI grupa: kontrolni broj.

Jedinstveni matični broj građana na način kako je definisan u Nacrtu zakona po svojoj strukturi otkriva veliki broj podataka o ličnosti, koji su u širokoj upotrebi i koji mogu predstavlјati uzrok eventualne diskriminacije. Pored toga, s obzirom da jedinstveni matični broj građana sadrži podatke koji se odnose na lična svojstva, svaka greška ili eventualna promena ovih podataka nužno se odražava i na jedinstveni matični broj građana, tako da se već određen matični broj koji je dodelјen građaninu pasivizira i određuje novi. Imajući u vidu da ovakav način određivanja matičnog broja može biti jedan od preduslova koji vode diskriminaciji, ali svesni činjenice da potpuno drugačiji način određivanja matičnog broja zahteva ogromne finansijske i druge resurse, Poverenica je mišlјenja da bi u narednom periodu trebalo razmotriti mogućnost drugačijeg određivanja matičnog broja građana, kao broja sačinjenog od cifara koje ne bi otkrivale podatke o ličnosti lica na koje se broj odnosi.

Povodom konkretnih rešenja koja su predložena u Nacrtu zakona Poverenica ukazuje na odredbe člana 9. Nacrta zakona kojima je propisano da ako se podaci o građaninu iz I, II, III i V grupe matičnog broja promene u postupku predviđenom zakonom, nadležni organ uprave u čijoj evidenciji je izvršena promena dužan je da, u roku od 15 dana od nastale promene, nadležnom organu koji je odredio matični broj dostavi jedan primerak izvoda iz matične knjige rođenih u kome je konstatovano izvršenje promene (stav 1), na osnovu kojeg, nadležni organ rešenjem pasivizira već određen i određuje novi matični broj (stav 2). Važećim Zakonom o jedinstvenom matičnom broju građana ("Sl. glasnik SRS", br. 53/78, 5/83, 24/85 i 6/89 i "Sl. glasnik RS", br. 53/93, 67/93, 48/94 i 101/2005 - dr. zakon) propisano je da državni organ koji odluči, odnosno pred kojim je izvršena promena ličnog imena, ili ispravka dana, meseca i godine rođenja ili pola, dužan je da u roku od tri dana od dana pravnosnažnosti rešenja, kojim je odlučeno, odnosno akta u kome je konstatovano izvršenje promene, dostavi jedan primerak rešenja, odnosno drugog akta nadležnom organu koji je odredio matični broj (član 10. Zakona). S obzirom na drugačiju proceduru promene matičnog broja, pod pretpostavkom da se predloženim načinom neće otežati postupak promene matičnog broja građana, odnosno smanjenje dostignutog nivoa lјudskih prava kako u slučaju kada su predmet promene podaci koji se odnose na dan, mesec i godinu rođenja, tako i na pol lica, pri čemu ukazujemo na probleme sa kojima se susreću trans osobe prilikom upisa ove promene u matičnu knjigu rođenih, nemamo primedaba na navedeni član.

Izvor: Vebsajt Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, 15.08.2017.
Naslov: Redakcija