ZAKON O TRGOVINI: PREMA ZAKONU O TRGOVINI, NA PIJACAMA U SRBIJI NE SME DA SE PRODAJE DUVAN, AKCIZNA ROBA, LEKOVI, PETARDE, NAFTA I NAFTNI DERIVATI

Povodom početka planiranog inspekcijskog nadzora na pijacama, u Privrednoj komori Srbije okupili su se predstavnici pijačnih uprava, pijačnih prodavaca i tržišne inspekcije. Sastanak su organizovala dva udruženja Privredne komore Srbije, za trgovinu i za komunalne delatnosti, jer pijačnu delatnost u Srbiji uređuju dva zakona, Zakon o trgovini i Zakon o komunalnim delatnostima.

U radu skupa učestvovali su i članovi Mađuresorne radne grupe za suzbijanje sive ekonomije Udruženja za trgovinu Privredne komore Srbije. Problem sive ekonomije najčešće se vezuje se za pijace, rečeno je na sastanku, ali je istaknuto da je pijaca, naročito u vremenima krize, i socijalna kategorija.

Zakon o trgovini, koji je donet pre tri godine, trebalo je da bude praćen sa desetak podzakonskih akata, ali je, prema rečima predstavnika pijačnih uprava, do sada donet samo jedan. Takođe, neke odredbe nisu saglasne sa odredbama Zakona o komunalnim delatnostima.

Goran Macura, načelnik Odeljenje za opšti nadzor Sektora tržišne inspekcije Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine, govorio je o tome šta su obaveze prodavaca, šta može, a šta ne sme da se prodaje. "Trgovina na pijačnoj tezgi tretira se kao trgovanje u objektu, sa stalnim mestom trgovine", rekao je Macura i naglasio da se trgovinom na pijaci bave trogovci registrovani u APR, bilo da su preduzetnici ili pravna lica. Takođe, prodajom na pijaci mogu da se bave poljoprivredni proizvođači upisani u registar, kao i osobe koje se bave slobodnim delatnostima a članovi su umetničkih udruženja. Macura je istakao da pre stupanja ovog Zakona na snagu, pijačne uprave nisu imale obaveze, koje imaju sada - da obeleže ograničeni prostor, da obezbede kontrolnu vagu, kao i da urede sistem provere, kojim će se smanjiti broj nelegalnih trgovaca na pijacama. "Pijačna urava odgovara za ono što se dešava u pijaci", rekao je Macura.

Predstavnici pijačnih uprava iz Beograda, Novog Sada, Niša, Subotice, Kragujevca i drugih gradova u Srbiji, ukazali su na činjenicu da oni nemaju mehanizme da nelegalne prodavce udalje sa pijace, čak i kad ovi prodaju robu koja se ne sme prodavati na pijaci, kao što je duvan. Ukazano je i da pojedini prodavci na pijacama imaju dozvolu za trgovinu duvanom, ali je Macura objasnio da to nije dovoljno jer se za trgovinu duvanom mora imati licenca. Na pijacama se ne smeju prodavati lekovi i druga medicinska sredstva, pirotehnička sredstva i petarde, domaća bezalkoholna žestoka pića, nafta i naftni derivati.

Za poljopirvredne proizvode trgovci moraju imati dokaze o poreklu, fakture i dostavnice, ali hrana podleže i drugim zakonima, pa se mora posedovati dokaz o ispunjenosti uslova o bezbednosti hrane. Pijačni trgovac mora da vodi knjigu evidencije, da istakne cenu i poslovno ime. "Trgovina na pijacama podleže i Zakonu o zaštiti potrošača", rekao je Macura, i ukazao da se kazne koje izriče tržišna inspekcija kreću od deset do sto hiljada dinara.

"Novim zakonksim rešenjima roba se trajno oduzima samo ako se nađe kod nelegalnog trgovca. Od registrovanog trgovca oduzima se roba kad se krši Zakon o zaštiti intelektualne svojine, kao u slučaju prodaje Adidas trenerki ili Milka čokolada bez odgovarajućeg dokaza o poreklu", upozorio je Macura.

Redžep Petrit, predstavnik udruženja pijačnih prodavaca "Opstanak", upozorio je da će veliki pritisak na registrovane pijačne prodavce mnoge od njih oterati u crnu zonu. Ukazujući da je pijačna trgovina vid samozapošljavanja, Petrit je zatražio i da se neregistrovanim prodavcima, koji ne plaćaju porez i zakup tezgi, omogući da se registruju u roku od 15 dana.

Miomir Jovanović, pomoćnik generalnog direktora Javno-komunalnog preduzeća "Tržnica - Novi Sad" rekao je da postoji potreba da se izradi jedinstven zakon o pijacama. On je izrazio negodovanje što se pijace optužuju za sivu ekonomiju "kad se zna da su generator sive ekonomije firme registrovane u inostranstvu koje rade na veliko".

Iako većina pijaca u Srbiji posluje kao javno-komunalno preduzeće, ima i onih koje su u privatnom vlasništvu. Zoran Marković iz subotičke "Tržnice a.d." ukazao je da oni posluju prema Zakonu o privrednim društvima.

Izvor: Vebsajt Privredne komore Srbije, 5.2.2014.