PREDLOG ZAKONA O IZMENI ZAKONA O POSEBNIM USLOVIMA ZA REALIZACIJU PROJEKTA IZGRADNJE STANOVA ZA PRIPADNIKE SNAGA BEZBEDNOSTI - Tekst propisa

Član 1.

U Zakonu o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti ("Službeni glasnik RS", br. 41/18 i 54/19), u članu 14. stav 1. menja se i glasi:

"Stambena zgrada za kolektivno stanovanje projektuje se kao tipska, spratnosti P+3+Pk (Ps) do P+8+Pk (Ps)."

Član 2.

Nadzor nad primenom odredaba ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva.

Član 3.

Postupci pokrenuti do dana stupanja na snagu ovog zakona, okončaće se po odredbama zakona po kojima su započeti.

Član 4.

Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Politika nacionalne bezbednosti predstavlja deo ukupne državne politike i sprovodi se kroz usklađen program mera i aktivnosti koje država preduzima radi dostizanja ciljeva politike nacionalne bezbednosti. Njenom realizacijom stvaraju se pretpostavke za politički, ekonomski, socijalni, kulturni i ukupni društveni razvoj Republike Srbije.

 Imajući u vidu značaj i odgovornost posla koji pripadnici snaga bezbednosti obavljaju i njihov značaj za bezbednost čitave države, kao i lica koja su u ranijim ratnim dejstvima dala značajan doprinos bezbednosti, odbrani suvereniteta, nezavisnosti i teritorijalnoj celokupnosti države, a polazeći od toga da je najveći broj nerešenih stambenih potreba zaposlenih u državnim organima, upravo među pripadnicima snaga bezbednosti, koji decenijama nisu uspeli da trajno reše svoje stambeno pitanje, odlučeno je da se isto sistemski reši u cilju rešavanja stambenih potreba, neophodna je izmena Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti (u daljem tekstu: Zakon).

 Takođe, u decembru 2017. godine, održan je prvi sastanak Vladine komisije za pripremu Predloga programa izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti. Vladina komisija je formirana na osnovu predloga Saveta za nacionalnu bezbednost sa sednice održane 16. novembra 2011. godine i Zaključka Vlade od 20. novembra 2017. godine. Takođe, u cilju efikasnijeg sprovođenja projekta, dana 4. oktobra 2018. godine, Zaključkom Vlade 05 Broj: 02-9413/2018 obrazovana je Komisija za koordinaciju aktivnosti u izgradnji stanova za pripadnike službi bezbednosti.

 Jedan od zaključaka Vladine komisije je da je, radi svrsishodnije realizacije projekta, potrebno izmeniti Zakon na način da se drugačije propiše maksimalna spratnost objekata, koji se grade u svrhu realizacije projekta, iz razloga što su prilikom realizacije 1A faze projekta primećena ograničenja u tehničkim i tehnološkim rešenjima, koja mogu biti otklonjena. Iz tog razloga predlaže se izmena Zakona kako bi se moglo projektovati i izvesti tehnički najpovoljnije rešenje prema datoj lokaciji i važećoj planskoj dokumentaciji za konkretnu lokaciju.

 Imajući u vidu odredbe Ustava Republike Srbije pravno je moguće donošenje posebnog zakona, kojim bi realizacija projekta bila uređena na delimično drugačiji način od opštih propisa, a bez narušavanja osnovnih principa propisanih drugim zakonima i zakonitosti. Napomene radi, pri realizaciji drugih značajnih projekata za Republiku Srbiju, već se pristupalo ovakvim i sličnim rešenjima (Projekat "Beograd na vodi"). Sa aspekta ustavnosti, donošenje ovakvog zakona, koji je po svojoj pravnoj prirodi lex specialis u odnosu na druge zakone, je moguće budući da je ovo projekat od značaja za nacionalnu bezbednost Republike Srbije, a pritom se donošenjem istog nije odstupilo od osnovnog ustavnog načela o zaštiti imovine, koje je propisano članom 58. Ustava Republike Srbije.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

 Članom 1. Predloga zakona o izmeni Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti (u daljem tekstu: Predlog zakona), izmenjen je član 14. stav 1. Zakona i propisana je viša maksimalna spratnost objekta.

 Članom 2. Predloga zakona propisan je nadzor nad primenom odredaba ovog zakona.

 Članom 3. Predloga zakona propisano je okončanje započetih postupaka.

 Članom 4. Predloga zakona propisano je stupanje na snagu ovog zakona.

V. RAZLOZI ZBOG KOJIH SE PREDLAŽE DA OVAJ ZAKON STUPI NA SNAGU NAREDNOG DANA OD DANA OBJAVLjIVANjA U "SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE"

 Predlaže se da ovaj zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", budući da za to postoje naročito opravdani razlozi koji se ogledaju u neophodnosti da ovaj zakon što pre stupi na snagu, kako bi se predložene izmene što pre primenjivale prilikom realizacije Projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti.

VII. ANALIZA EFEKATA PROPISA:

PRILOG 2: Ključna pitanja za analizu postojećeg stanja i pravilno definisanje promene koja se predlaže

1)         Koji pokazatelji se prate u oblasti, koji su razlozi zbog kojih se ovi pokazatelji prate i koje su njihove vrednosti?

Oblast izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti prati se kroz efekte iskazane u okviru jačanja sistema nacionalne bezbednosti Republike Srbije, oblasti građevinarstva, poboljšanja životnog standarda i sigurnosti kao i dodatnog upošljavanja građevinske industrije.

2)         Da li se u predmetnoj oblasti sprovodi ili se sprovodio dokument javne politike ili propis? Predstaviti rezultate sprovođenja tog dokumenta javne politike ili propisa i obrazložiti zbog čega dobijeni rezultati nisu u skladu sa planiranim vrednostima.

U decembru 2017. godine, održan je prvi sastanak Vladine komisije za pripremu Predloga programa izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti. Vladina komisija je formirana na osnovu predloga Saveta za nacionalnu bezbednost sa sednice održane 16. novembra 2011. godine i Zaključka Vlade od 20. novembra 2017. godine. Takođe, u cilju efikasnijeg sprovođenja projekta, dana 4. oktobra 2018. godine, Zaključkom Vlade 05 Broj: 02-9413/2018, obrazovana je Komisija za koordinaciju aktivnosti u izgradnji stanova za pripadnike službi bezbednosti.

3)         Koji su važeći propisi i dokumenti javnih politika od značaja za promenu koja se predlaže i u čemu se taj značaj ogleda?

Propisi koji su od značaja za Predlog zakona su propisi koji uređuju oblast planiranja, projektovanja i izgradnje, javnih nabavki i eksproprijacije.

4)         Da li su uočeni problemi u oblasti i na koga se oni odnose? Predstaviti uzroke i posledice problema.

Izmenama Zakona nastoji se rešiti najveći broj nerešenih stambenih potreba zaposlenih u službama bezbednosti, kao i borcima i ratnim invalidima, koji decenijama nisu uspeli da reše svoje stambeno pitanje. Rešavanje ovog problema predstavlja javni interes Republike Srbije od značaja za jačanje sistema nacionalne bezbednosti Republike Srbije. Mogućnost davanja i kupovine stanova za pripadnike snaga bezbednosti uređena je različito. Na jednoj strani postoje propisi koje primenjuje Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije i propisi koji se primenjuju na pripadnike snaga bezbednosti u smislu ovog zakona, koji su zaposleni ili su pravo na penziju ostvarili u jednom od tih državnih organa. Kako se ovim zakonom uređuje položaj pripadnika snaga bezbednosti svih navedenih državnih organa u cilju ujednačavanja postupaka i procedura, predložena su rešenja kao u predlogu.

5)         Koja promena se predlaže?

Predlaže se promena maksimalne spratnosti objekta iz razloga potrebe prakse.

6)         Da li je promena zaista neophodna i u kom obimu?

U cilju efikasnog sprovođenja Projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, kao i propisivanja veće spratnosti, promena je neophodna na sistemskom nivou. Obim predloženih promena srazmeran je pozitivnim efektima efikasnog sprovođenja Projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti.

7)         Na koje ciljne grupe će uticati predložena promena? Utvrditi i predstaviti ciljne grupe na koje će promena imati neposredan odnosno posredan uticaj.

Predložene izmene će neposredno imati pozitivan uticaj na pripadnike Ministarstva odbrane, Vojske Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova, Bezbednosno-informativne agencije i Ministarstva pravde - Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, kao i za lica, ranije pripadnike snaga bezbednosti koji su pravo na penziju ostvarili u jednom od ovih državnih organa, borce, članove domaćinstva palog borca i vojne invalide.

8)         Da li postoje važeći dokumenti javnih politika kojima bi se mogla ostvariti željena promena i o kojim dokumentima se radi?

Ne postoje važeći dokumenti javnih politika čijim bi se sprovođenjem, a bez donošenja izmena Zakona za ovaj projekat, mogli ostariti ciljevi efikasnije realizacije projekata.

9)         Da li je promenu moguće ostvariti primenom važećih propisa?

Moguće je, ali bi rok realizacije, odnosno vreme početka i završetka ovog projekta bio značajno produžen, posebno imajući u vidu rokove određene od strane Vladine Komisije. Takođe, ne bi bilo moguće proširiti mogućnost kupovine stana i za druga lica, a koja su dala značajan doprinos bezbednosti, odbrani suvereniteta, nezavisnosti i teritorijalnoj celokupnosti države.

10)       Kvantitativno (numerički, statistički) predstaviti očekivane trendove u predmetnoj oblasti, ukoliko se odustane od intervencije (status quo).

11)       Kakvo je iskustvo u ostvarivanju ovakvih promena u poređenju sa iskustvom drugih država, odnosno lokalnih samouprava (ako je reč o javnoj politici ili aktu lokalne samouprave)?

Donošenje posebnog zakona za realizaciju određenog projekta nije usamljen u našem zakonodavstvu, jer su već doneti posebni zakoni za realizaciju projekta Beograd na vodi, izgradnju magistralnog gasovoda "Južni tok", realizaciju projekata koji su se ticali Železare Smederevo i dr.

 PRILOG 3: Ključna pitanja za utvrđivanje ciljeva

1)         Zbog čega je neophodno postići željenu promenu na nivou društva? (odgovorom na ovo pitanje definiše se opšti cilj).

Opšti cilj željene promene je rešavanje najvećeg broja nerešenih stambenih potreba zaposlenih u službama bezbednosti, a značajno će se doprineti i:

•           rastu BDP-a u oblasti građevinarstva;

•           upošljavanju domaće građevinske industrije i rastu zaposlenosti;

•           rastu prihoda od PDV-a po raznim osnovama;

•           porastu prihoda od poreza na imovinu;

•           skraćenju vremena potrebnog za završetak administrativnih postupaka;

•           umanjenju administrativnog opterećenja.

2)         Šta se predmetnom promenom želi postići? (odgovorom na ovo pitanje definišu se posebni ciljevi, čije postizanje treba da dovode do ostvarenja opšteg cilja. U odnosu na posebne ciljeve, formulišu se mere za njihovo postizanje).

Ovom promenom se pre svega omogućava izgradnja zgrada veće spratnosti.

3)         Da li su opšti i posebni ciljevi usklađeni sa važećim dokumentima javnih politika i postojećim pravnim okvirom, a pre svega sa prioritetnim ciljevima Vlade?

4)         Na osnovu kojih pokazatelja učinka će biti moguće utvrditi da li je došlo do ostvarivanja opštih odnosno posebnih ciljeva?

Na osnovu broja izgrađenih, odnosno prodatih stanova biće moguće utvrditi efekte posebnih ciljeva.

PRILOG 4: Ključna pitanja za identifikovanje opcija javnih politika

1)         Koje relevantne opcije (alternativne mere, odnosno grupe mera) za ostvarenje cilja su uzete u razmatranje? Da li je razmatrana "status quo" opcija?

2)         Da li su, pored regulatornih mera, identifikovane i druge opcije za postizanje željene promene i analizirani njihovi potencijalni efekti?

Razmatrane su ali bez promene zakona nije bilo moguće postizanje cilja predviđenih izmenama.

3)         Da li su, pored restriktivnih mera (zabrane, ograničenja, sankcije i slično) ispitane i podsticajne mere za postizanje posebnog cilja?

Predlog izmena zakona ne predviđa restriktivne mera (zabrane, ograničenja, sankcije i slično).

4)         Da li su u okviru razmatranih opcija identifikovane institucionalno upravljačko organizacione mere koje je neophodno sprovesti da bi se postigli posebni ciljevi?

Nisu identifikovane promene u već uspostavljenoj institucionalnoj upravljačkoj organizaciji.

5)         Da li se promena može postići kroz sprovođenje informativno-edukativnih mera?

Ne može, jer se radi o promeni koja zahteva regulisanje propisom na nivou zakona.

6)         Da li ciljne grupe i druge zainteresovane strane iz civilnog i privatnog sektora mogu da budu uključene u proces sprovođenja javne politike, odnosno propisa ili se problem može rešiti isključivo intervencijom javnog sektora?

7)         Da li postoje raspoloživi, odnosno potencijalni resursi za sprovođenje identifikovanih opcija?

Postoje.

8)         Koja opcija je izabrana za sprovođenje i na osnovu čega je procenjeno da će se tom opcijom postići željena promena i ostvarenje utvrđenih ciljeva?

Opcija koja je izabrana je donošenje izmena Zakona kojim će se regulisati izgradnja i kupovina stanova. Procenjeno je da će se jedino donošenjem izmena Zakona omogućiti još efikasnije sprovođenje projekta kao i mogućnost ostvarivanja kupovine stana i licima koja su direktno ili indirektno pripadnici snaga bezbednosti.

PRILOG 5: Ključna pitanja za analizu finansijskih efekata

1)         Kakve će efekte izabrana opcija imati na javne prihode i rashode u srednjem i dugom roku?

Po svojoj prirodi odredbe izmene Zakona imaju efekat na, pre svega domaća ali i strana privredna društva kao i preduzetnike, odnosno na organe javne vlasti, kao i na banke i druge finansijske institucije. Predložena rešenja će imati neposredan efekat na:

- privredna društva;

- preduzetnike;

- državne organe Republike Srbije, organe autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave;

- niz drugih zainteresovanih lica.

            Na pripadnike snaga bezbednosti uticaće tako da će svi pod jednakim uslovima moći trajno da reše svoju stambenu potrebu uz ispunjenje propisanih uslova. Na Republiku Srbiju koja treba da reši stambenu potrebu zaposlenih u državnim organima, uticaće na način da što veći broj zaposlenih ostvari pravo na kupovinu stana pod povoljnim uslovima, s obzirom na to da davanje stana na korišćenje više nije moguće, ali će uticati i na način da će se intenzivirati stanogradnja, čime će biti aktivirane i druge privredne delatnosti, koje su u neposrednoj vezi sa sektorom građevinarstva. Na jedinice lokalne samouprave, na čijim teritorijama će se graditi ti stanovi uticaće tako što će imati prihod od poreza na imovinu kada stanovi budu izgrađeni, kao i rešenu stambenu potrebu lica na toj teritoriji i izgradnja javnih objekata koji će biti u funkciji i korisnika i svih građana sa teritorije jedinice lokalne samouprave. Takođe, doći će do povećanja privredne aktivnosti za sve kategorije navedene u ovom zakonu - od upravljača projekta do vršioca tehničke kontrole.

2)         Da li je finansijske resurse za sprovođenje izabrane opcije potrebno obezbediti u budžetu, ili iz drugih izvora finansiranja i kojih?

Realizacija ovog projekta finansiraće se iz kredita.

3)         Kako će sprovođenje izabrane opcije uticati na međunarodne finansijske obaveze?

4)         Koliki su procenjeni troškovi uvođenja promena koji proističu iz sprovođenja izabrane opcije (osnivanje novih institucija, restrukturiranje postojećih institucija i obuka državnih službenika) iskazani u kategorijama kapitalnih troškova, tekućih troškova i zarada?

Predložena promena ne zahteva osnovanje novih institucija, restrukturiranje postojećih institucija, kao ni obuke državnih službenika.

5)         Da li je moguće finansirati rashode izabrane opcije kroz redistribuciju postojećih sredstava?

6)         Kakvi će biti efekti sprovođenja izabrane opcije na rashode drugih institucija?

Neće biti rashoda drugih institucija.

PRILOG 6: Ključna pitanja za analizu ekonomskih efekata

1)         Koje troškove i koristi (materijalne i nematerijalne) će izabrana opcija prouzrokovati privredi, pojedinoj grani, odnosno određenoj kategoriji privrednih subjekata?

Bez posebnih efekata na troškove privrede, pojedine grane ili privrednih subjekata. Koristi, u okviru efekata osnovnog Zakona.

2)         Da li izabrana opcija utiče na konkurentnost privrednih subjekata na domaćem i inostranom tržištu (uključujući i efekte na konkurentnost cena) i na koji način?

Nema uticaja na konkurentnost privrednih subjekata na domaćem i inostranom tržištu. Efekti na konkurentnost cena ostaju isti, bez obzira na izmene Zakona.

3)         Da li izabrane opcije utiču na uslove konkurencije i na koji način?

Određeni pozitivni uticaj na uslove konkurencije, u pogledu cena.

4)         Da li izabrana opcija utiče na transfer tehnologije i/ili primenu tehničko-tehnoloških, organizacionih i poslovnih inovacija i na koji način?

Ne utiče.

5)         Da li izabrana opcija utiče na društveno bogatstvo i njegovu raspodelu i na koji način?

Ne utiče.

6)         Kakve će efekte izabrana opcija imati na kvalitet i status radne snage (prava, obaveze i odgovornosti), kao i prava, obaveze i odgovornosti poslodavaca?

Bez efekata.

PRILOG 7: Ključna pitanja za analizu efekata na društvo

1)         Kolike troškove i koristi (materijalne i nematerijalne) će izabrana opcija prouzrokovati građanima?

Šire posmatrano, koristi opravdavaju troškove.

2)         Da li će efekti realizacije izabrane opcije štetno uticati na neku specifičnu grupu populacije i da li će to negativno uticati na uspešno sprovođenje te opcije, kao i koje mere treba preduzeti da bi se ovi rizici sveli na minimum?

Nema štetnog uticaja na neku specifičnu grupu populacije.

3)         Na koje društvene grupe, a posebno na koje osetljive društvene grupe, bi uticale mere izabrane opcije i kako bi se taj uticaj ogledao (pre svega na siromašne i socijalno isključene pojedince i grupe, kao što su osobe sa invaliditetom, deca, mladi, žene, stariji preko 65 godina, pripadnici romske nacionalne manjine, neobrazovani, nezaposleni, izbegla i interno raseljena lica i stanovništvo ruralnih sredina i druge osetljive društvene grupe)?

Pozitivan uticaj na položaj društvenih grupa obuhvaćenih ovim zakonom.

4)         Da li bi i na koji način izabrana opcija uticala na tržište rada i zapošljavanje, kao i na uslove za rad (npr. promene u stopama zaposlenosti, otpuštanje tehnoloških viškova, ukinuta ili novoformirana radna mesta, postojeća prava i obaveze radnika, potrebe za prekvalifikacijama ili dodatnim obukama koje nameće tržište rada, rodnu ravnopravnost, ranjive grupe i oblike njihovog zapošljavanja i slično)?

Realizacija Projekta uticaće na upošljavanje domaće građevinske industrije i rast zaposlenosti, budući da je odredbama ovog zakona određena obaveznost učešća domaćih privrednih subjekata.

5)         Da li izabrane opcije omogućavaju ravnopravan tretman, ili dovode do direktne ili indirektne diskriminacije različitih kategorija lica (npr. na osnovu nacionalne pripadnosti, etničkog porekla, jezika, pola, rodnog identiteta, invaliditeta, starosne dobi, seksualne orijentacije, bračnog statusa ili drugih ličnih svojstava)?

Omogućen ravnopravan tretman, ne dovodi do direktne ili indirektne diskriminacije različitih kategorija lica.

6)         Da li bi izabrana opcija mogla da utiče na cene roba i usluga i životni standard stanovništva, na koji način i u kojem obimu?

Bez uticaja na cene roba i usluga. Postoji određeni uticaj na životni standard kategorija stanovništva obuhvaćenih ovim zakonom u smislu potencijalnog poboljšanja.

7)         Da li bi se realizacijom izabranih opcija pozitivno uticalo na promenu socijalne situacije u nekom određenom regionu ili okrugu i na koji način?

Postoji pozitivan uticaj.

8)         Da li bi se realizacijom izabrane opcije uticalo na promene u finansiranju, kvalitetu ili dostupnosti sistema socijalne zaštite, zdravstvenog sistema ili sistema obrazovanja, posebno u smislu jednakog pristupa uslugama i pravima za osetljive grupe i na koji način?

Pozitivan uticaj na prava pojedinih osetljivih grupa obuhvaćenih ovim zakonom.

PRILOG 8: Ključna pitanja za analizu efekata na životnu sredinu

1)         Da li izabrana opcija utiče i u kojem obimu utiče na životnu sredinu, uključujući efekte na kvalitet vode, vazduha i zemljišta, kvalitet hrane, urbanu ekologiju i upravljanje otpadom, sirovine, energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije?

Izmene Zakona nemaju nikakav uticaj na životnu sredinu. Izgradnja stanova će se odvijati uz poštovanje svih propisa koji regulišu zaštitu životne sredine u skladu sa zakonom kojim je uređena izgradnja.

2)         Da li izabrana opcija utiče na kvalitet i strukturu ekosistema, uključujući i integritet i biodiverzitet ekosistema, kao i floru i faunu?

3)         Da li izabrana opcija utiče na zdravlje ljudi?

4)         Da li izabrana opcija predstavlja rizik po životnu sredinu i zdravlje ljudi i da li se dopunskim merama može uticati na smanjenje tih rizika?

Izabrana opcija ne predstavljaju rizik po životnu sredinu.

5)         Da li izabrana opcija utiče na zaštitu i korišćenje zemljišta u skladu sa propisima koji uređuju predmetnu oblast?

Stanovi za pripadnike snaga bezbednosti gradiće se na adekvatnim područjima na kojima su planiran broj stanova i infrastruktura predviđeni važećim planskim dokumentima.

PRILOG 9: Ključna pitanja za analizu upravljačkih efekata

1)         Da li se izabranom opcijom uvode organizacione, upravljačke ili institucionalne promene i koje su to promene?

Izabranom opcijom se ne uvode organizacione, upravljačke ili institucionalne promene.

2)         Da li postojeća javna uprava ima kapacitet za sprovođenje izabrane opcije (uključujući i kvalitet i kvantitet raspoloživih kapaciteta) i da li je potrebno preduzeti određene mere za poboljšanje tih kapaciteta?

Imajući u vidu da ovim zakonom nisu predviđene nove procedure, već se preciziraju postojeće, nisu prepoznate nove obaveze za već postojeće resurse koje sprovode ove procedure. Predložene promene će biti sprovedene raspoloživim resursima.

3)         Da li je za realizaciju izabrane opcije bilo potrebno izvršiti restrukturiranje postojećeg državnog organa, odnosno drugog subjekta javnog sektora (npr. proširenje, ukidanje, promene funkcija/hijerarhije, unapređenje tehničkih i ljudskih kapaciteta i sl.) i u kom vremenskom periodu je to potrebno sprovesti?

Prema novim odredbama unetim u izmene Zakona nije potrebno izvršiti restrukturiranje postojećeg državnog organa, odnosno drugog subjekta javnog sektora.

4)         Da li je izabrana opcija u saglasnosti sa važećim propisima, međunarodnim sporazumima i usvojenim dokumentima javnih politika?

Izabrana opcija je u saglasnosti sa važećim propisima, međunarodnim sporazumima i usvojenim dokumentima javnih politika, jer je Ustavom Republike Srbije u odredbama člana 97. tačka 12, kojima se utvrđuje da Republika Srbija, između ostalog, uređuje i organizaciju i korišćenje prostora, dok pravni sistem Republike Srbije dozvoljava donošenje posebnih zakona - specijalnih zakona koji mogu derogirati opšti zakon (Lex specialis derogat legi generali) kojim pravilom je određeno da je zakon kojim se uređuje određena tema "jači" od zakona kojim se regulišu samo opšta pitanja. U slučaju sukoba posebnog i opšteg propisa, posebni propis derogira (ima prvenstvo primene) u odnosu na opšti, jer je njegovo polje primene uže postavljeno.

5)         Da li izabrana opcija utiče na vladavinu prava i bezbednost?

Da, izabrana opcija pozitivno utiče kako na pravnu sigurnost, a to je svakako donošenje izmena zakonskog akta o kome se razmatra i odlučuje u Narodnoj skupštini, poštujući Ustav Republike Srbije i procedure, tako i na bezbednost Republike Srbije.

6)         Da li izabrana opcija utiče na odgovornost i transparentnost rada javne uprave i na koji način?

Svi postupci predviđeni Zakonom su transparentni jer predviđaju instrumente zaštite prava svih stranaka u postupku i ne predviđaju se procedure koje bi bile netransparentne.

7)         Koje dodatne mere treba sprovesti i koliko vremena će biti potrebno da se sprovede izabrana opcija i obezbedi njeno kasnije dosledno sprovođenje, odnosno njena održivost?

PRILOG 10: Ključna pitanja za analizu rizika

1)         Da li je za sprovođenje izabrane opcije obezbeđena podrška svih ključnih zainteresovanih strana i ciljnih grupa? Da li je sprovođenje izabrane opcije prioritet za donosioce odluka u narednom periodu (Narodnu skupštinu, Vladu, državne organe i slično)?

Imajući u vidu specifičnost materije koju zakon reguliše, javna rasprava nije sprovedena.

2)         Da li su obezbeđena finansijska sredstva za sprovođenje izabrane opcije? Da li je za sprovođenje izabrane opcije obezbeđeno dovoljno vremena za sprovođenje postupka javne nabavke ukoliko je ona potrebna?

Obezbeđena su finansijska sredstva za izabrane opcije u izmenama Zakona kao i dovoljno vremena za sprovođenje postupka javne nabavke.

3)         Da li postoji još neki rizik za sprovođenje izabrane opcije?

Prilikom pripreme ovog zakona i razmatranja svih opcija, nisu uočeni još neki rizici za sprovođenje izabrane opcije.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 02.12.2019.