Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O BUDŽETSKOM SISTEMU - Tekst propisa


Član 1.

U Zakonu o budžetskom sistemu ("Službeni glasnik RS", br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13-ispravka, 108/13, 142/14, 68/15-dr. zakon, 103/15 i 99/16), u članu 2. tačka 8) reči: "budžetski fondovi;ˮ brišu se.

U tački 47) na oba mesta posle reči: "Republike Srbije" dodaju se zapeta i reči: "odnosno lokalne vlasti".

Član 2.

U članu 23. stav 1. tačka 4) menja se i glasi:

"4) donacije i transferi;".

Posle tačke 4) dodaje se tačka 4a), koja glasi:

"4a) finansijska pomoć Evropske unije;".

Član 3.

U članu 24. stav 1. posle tačke 5) dodaje se tačka 5a), koja glasi:

"5a)      finansijska pomoć Evropske unije;".

Član 4.

U članu 25. stav 1. posle tačke 5) dodaje se tačka 5a), koja glasi:

"5a)      finansijska pomoć Evropske unije;".

Član 5.

U članu 27e stav 34. reči: "2017. godine" zamenjuju se rečima: "2018. godine".

Dodaju se st. 47, 48, 49. i 50, koji glase:

"Izuzetno od st. 29 - 31. ovog člana, u 2018. godini penzije će se povećati za 5 %.

Izuzetno od st. 29 - 31. ovog člana, u 2018. godini povećaće se plate kod korisnika budžetskih sredstava, odnosno korisnika sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, i to kod:

1)         Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva odbrane, Bezbednosno-informativne agencije, Ministarstva finansija - Poreske uprave, Ministarstva finansija - Uprave carina i zavoda za izvršenje krivičnih sankcija - za 10%;

2) sudova i tužilaštava:

-           državnim službenicima i nameštenicima za 10%, a u sudovima i tužilaštvima osnovanim u skladu sa odredbama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela ("Službeni glasnik RS", br. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04-dr. zakon, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11-dr. zakon, 101/11-dr. zakon i 32/13) i Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine ("Službeni glasnik RS", br. 67/03, 135/04, 61/05, 107/07, 104/09, 101/11-dr. zakon i 6/15) državnim službenicima i nameštenicima koji ostvaruju pravo na platu u duplom iznosu - za 5%;

-           sudijama, tužiocima i zamenicima tužilaca - za 5%;

3)         ustanova osnovnog i srednjeg obrazovanja, ustanova učeničkog i studentskog standarda, predškolskih ustanova, ustanova socijalne zaštite, zdravstvenih ustanova i ustanova kulture - za 10%;

4)         Narodne skupštine, Predsednika Republike, Državnog pravobranilaštva, Predsednika Vlade i potpredsednika Vlade - za 5%;

5)         službi Vlade, ostalih organa državne uprave, uključujući i upravne okruge, koji nisu navedeni u tački 1) ovog stava - za 5%;

6)         Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca - samo državnim službenicima i nameštenicima - za 5%;

7)         drugih državnih organa koji nisu navedeni u tač. 1) do 6) ovog stava - samo državnim službenicima i nameštenicima - za 5%;

8)         visokoškolskih ustanova, kao i istraživačima (osim istraživača u naučno - istraživačkoj ustanovi koji pravo na povećanje plate već ostvaruju u visokoškolskoj ustanovi) i pomoćnom osoblju u naučno - istraživačkoj delatnosti - za 5%;

9)         ostalih javnih službi, osim kod organizacija za obavezno socijalno osiguranje - za 5%;

10)       korisnika sredstava budžeta lokalne vlasti, osim korisnika iz tačke 3) ovog stava - za 5%.

Povećanje penzija i plata iz st. 47. i 48. ovog člana vršiće se počev od penzije, odnosno plate za decembar 2017. godine.

Plata se neće povećati ni funkcionerima u organima iz stava 48. tačka 7) ovog člana koji bi, prema posebnom zakonu kojim se njihova plata direktno ili indirektno određuje prema plati sudija, odnosno državnih službenika na položaju, imali pravo na uvećanu platu.".

Član 6.

U članu 27j stav 5. briše se.

Član 7.

U članu 36a stav 2. tačka 3) tačka i zapeta zamenjuju se tačkom, a tačka 4) briše se.

Član 8.

U članu 56a stav 7. posle reči: "pet" dodaje se reč: "radnih".

U stavu 8. posle reči: "Republike Srbije" dodaju se zapeta i reči: "odnosno lokalne vlasti", a posle reči: "Republici Srbiji" dodaju se zapeta i reči: "odnosno lokalnoj vlasti".

Dodaje se stav 9, koji glasi:

"Odredbe ovog člana shodno se primenjuju na korisnike sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje.".

Član 9.

U članu 61. stav 7. reči: "do 5%" zamenjuju se rečima: "do 10%".

U stavu 11. reči: "od 5%" zamenjuju se rečima: "do 10%", a reči: "preko 5%" zamenjuju se rečima: "preko 10%".

Član 10.

U članu 68b stav 1. reč: "sprečavanja" zamenjuje se rečju: "suzbijanja".

Posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:

"Obrada podataka o ličnosti, koji su prikupljeni u toku administrativne provere iz stava 1. ovog člana, vršiće se u skladu sa zakonom koji uređuje zaštitu podataka o ličnosti.".

Dosadašnji stav 2. postaje stav 3.

Dodaje se stav 4, koji glasi:

"Ministarstvo dostavlja Vladi godišnji izveštaj o aktivnostima iz stava 1. ovog člana, koja ga podnosi Narodnoj skupštini do 31. marta tekuće godine za prethodnu budžetsku godinu.".

Član 11.

Posle člana 75. dodaju se naziv iznad člana i član 75a, koji glase:

"Komisija za primenu međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor

Član 75a

Vlada, na predlog Ministarstva, obrazuje Komisiju za primenu međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor (u daljem tekstu: Komisija).

Komisija daje mišljenje na nacrte akata ministra iz člana 75. ovog zakona, koji se odnose na primenu Međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor - (u daljem tekstu MRS JS) (International Public Sector Accounting Standards - IPSAS), koje su u obavezi da primenjuju svi korisnici javnih sredstava, shodno ovom zakonu, osim javnih preduzeća i drugih organizacionih oblika javnog sektora koji primenjuju Međunarodne računovodstvene standarde - MRS (International Accounting Standards - IAS).

Komisija obavlja sledeće poslove, i to:

1)         priprema predlog postupaka, način i rokove za usvajanje MRS JS, od strane obveznika njihove primene;

2)         priprema predlog postupaka i rokove za prelazak sa gotovinske na obračunsku računovodstvenu osnovu, u skladu sa MRS JS;

3)         priprema predlog kontnog okvira i računovodstvenih politika u skladu sa MRS JS, na obračunskoj računovodstvenoj osnovi;

4)         priprema sadržaj obrazaca finansijskih izveštaja i rokove njihove primene, kao i rokove i način njihovog dostavljanja nadležnim institucijama;

5)         prati proces primene izmenjenih i novih MRS JS i priprema mišljenja o načinu primene MRS JS;

6)         priprema predlog načina i programa stručnog osposobljavanja i načina polaganja stručnog ispita za sticanje sertifikata stručnih lica (računovođa, samostalni računovođa i ovlašćeni računovođa - za javni sektor) za vođenje poslovnih knjiga, sastavljanje i prezentaciju finansijskih izveštaja, u skladu sa MRS JS;

7)         obavlja druge aktivnosti koje se odnose na unapređenje upravljanja finansijskim i računovodstvenim sistemima i izveštavanjem u javnom sektoru, koje se zasniva na MRS JS.

Vlada, na predlog ministra, imenuje predsednika i članove Komisije koje čine predstavnici državnih organa i organa lokalne vlasti, obrazovnih ustanova i strukovnih organizacija u oblasti računovodstva i finansija, koji imaju odgovarajući stepen obrazovanja i/ili iskustva u oblasti računovodstva i finansija u javnom sektoru.

Članovi Komisije se imenuju na period od tri godine.

Član Komisije može biti imenovan najviše na dva uzastopna perioda od po tri godine.

Naknada za rad predsednika i članova Komisije obezbeđuje se u budžetu Republike Srbije.

Visinu naknade predsedniku i članovima Komisije određuje Vlada, na predlog Ministarstva.".

Član 12.

U članu 92. dodaju se st. 5. i 6, koji glase:

"Lokalna vlast je u obavezi da zahtev za saglasnost iz stava 4. ovog člana dostavi Državnoj revizorskoj instituciji najkasnije do 1. aprila.

Ukoliko Državna revizorska institucija ne postupi po podnetom zahtevu lokalne vlasti iz stava 5. ovog člana do 15. aprila, smatraće se da je data saglasnost iz stava 4. ovog člana.".

Član 13.

U članu 112. stav 1. reči: "finansijskih planova za 2020. godinu" zamenjuju se rečima: "finansijskih planova organizacija za obavezno socijalno osiguranje za 2018. godinu i postupnim uvođenjem za zdravstvene i apotekarske ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, odnosno lokalna vlast do 2020. godine".

Član 14.

Posle člana 112. dodaje se član 112a, koji glasi:

"Član 112a

U cilju obezbeđenja kontinuiranog unapređenja programske strukture budžeta i mehanizama koji se odnose na metodološki pristup za usklađivanje kapitalnih izdataka sa procesom izrade budžeta, ministar obrazuje Savet za unapređenje programske strukture budžeta (u daljem tekstu: Savet).

Zadaci Saveta su:

-           unapređenje metodologije za pripremu programskog budžeta;

-           unapređenje metodologije za praćenje i izveštavanje o učinku programa;

-           analiza primene programskog budžeta u cilju unapređenja procesa izrade programskog budžeta;

-           analiza dostavljenih godišnjih i polugodišnjih izveštaja o učinku programa;

-           izrada smernica i preporuka za poboljšanje kvaliteta ciljeva, indikatora i drugih programskih informacija u okviru programskog budžeta;

-           ocena i odobravanje dostavljenih izmena programskih struktura;

-           razmatranje i usvajanje zbirnog godišnjeg i polugodišnjeg izveštaja o učinku programa;

-           evaluacija programa, programskih aktivnosti i projekata korisnika budžetskih sredstava svih nivoa vlasti, kao i korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje;

-           unapređenje procesa finansijskog upravljanja kapitalnim izdacima korisnika budžetskih sredstava.

Za člana Saveta može biti imenovano lice koje poseduje stručno znanje i iskustvo na normativnim i drugim poslovima vezanim za programsku strukturu budžeta.

Predsednik i članovi Saveta imaju pravo na naknadu za svoj rad u visini utvrđenoj aktom ministra o obrazovanju Saveta.ˮ.

Član 15.

U članu 43. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu ("Službeni glasnik RS", br. 73/10, 93/12, 142/14, 103/15 i 99/16), reči: "za 2017. godinu" zamenjuju se rečima: "za 2020. godinu".

Član 16.

Savet za unapređenje programske strukture budžeta iz člana 14. ovog zakona ministar će obrazovati u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 17.

Odredba člana 1. stav 1. ovog zakona primenjivaće se od pripreme i donošenja zakona o budžetu Republike Srbije i odluka o budžetima lokalne vlasti za 2019. godinu.

Član 18.

Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

IZ OBRAZLOŽENJA

II RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Nakon uspešno sprovedene fiskalne konsolidacije, stabilizacije javnih finansija i preokreta višegodišnje rastućeg trenda javnog duga, Vlada ostaje fokusirana na dalje poboljšanje privrednog ambijenta i obezbeđivanje visokih stopa privrednog rasta, sa krajnjim ciljem smanjenja nezaposlenosti i podizanja životnog standarda stanovništva.

Naime, posle višegodišnjih neuspešnih pokušaja da se otkloni strukturni deficit, od 2015. godine implementiran je program konsolidacije koji podrazumeva trajno otklanjanje fiskalnih neravnoteža. Deficit opšte države smanjen je sa 6,6% BDP u 2014. godini na 1,3% BDP na kraju 2016. godine. U 2017. godini planiran je nizak deficit ali povoljna fiskalna kretanja, u najvećoj meri na prihodnoj strani, rezultirala su očekivanim suficitom do kraja godine. Fiskalni suficit opšte države u 2017. godini, prema najnovijim procenama, iznosiće oko 32 mlrd. dinara, odnosno 0,7% BDP.

Procenjuje se da će u periodu od 2015. do 2017. godine strukturno fiskalno prilagođavanje iznositi oko 6% BDP, što je znatno iznad cilja koji je postavljen na početku programa (4% BDP). Dug se nalazi na silaznoj putanji, te će na kraju godine učešće duga opšte države u BDP biti za oko 8 procentnih poena BDP manje u odnosu na kraj 2016. godine i oko 10 procentnih poena BDP manje u odnosu na najviši nivo koji je dostignut krajem 2015. godine.

U toku trajanja programa fiskalne konsolidacije u dva navrata je, oprezno i bez ugrožavanja dostignute fiskalne stabilnosti, jednokratnim pomoćima, te postepenom relaksacijom rashoda za penzije (umerena povećanja od 1,25% i 1,5%), zaštićen životni standard najugroženijih kategorija penzionera.

Pojedinim delovima javnog sektora, prvobitno umanjene plate, su povećavane (zdravstvo, prosveta, policija i vojska), ali ukupni izdaci za plate su zadržali opadajuću putanju učešća u BDP, što je i bio cilj fiskalne konsolidacije u ovom segmentu.

Članom 27e Zakona o budžetskom sistemu uređeno je, između ostalog, kretanje plata i penzija nakon 2014. godine, na način da principi odgovornog fiskalnog upravljanja nalažu svođenje rashoda za plate i penzije na održiv nivo, tako da će se težiti tome da učešće plata opšteg nivoa države u BDP bude do 7%, odnosno učešće penzija u BDP do 11%.

S obzirom na to da su mere fiskalne konsolidacije, koje je preduzela Vlada u prethodnom periodu sa ciljem očuvanja stabilnosti javnih finansija, dale bolji rezultat od očekivanog, ocenjeno je opravdanim i ekonomski održivim da se izuzetno i u 2018. godini povećaju penzije i plate zaposlenima u delu javnog sektora.

Povećanje penzija od 5% je fiskalno održivo, 86,6% penzionera (svi penzioneri sa penzijama do 37.000 dinara) imaće penziju veću od one koju su primali pre sprovođenja programa konsolidacije. Učešće penzija u BDP pašće sa 13% koliko je iznosilo u 2014. godini na 11% u 2019. godini, što je i nivo predviđen Zakonom o budžetskom sistemu. Masa penzija povećaće se 25 mlrd. dinara, što iznosi 0,5% BDP.

Takođe, zahvaljujući fiskalnom prostoru koji je kreiran merama fiskalne konsolidacije u prethodne tri godine, a u sklopu aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom, doći će do povećanja zarada, odnosno plata opšte države u iznosu od 35 mlrd. dinara. Pošto se radi o ukupnim troškovima rada, odnosno o masi zarada koja uključuje poreze i doprinose, efekat smanjenja fiskalnog rezultata iznosiće 21 mlrd. dinara, odnosno 0,4% BDP. Smanjenje zarada, zabrana zapošljavanja i racionalizacija broja zaposlenih u javnom sektoru su mere koje su najviše doprinele smanjenju rashoda i uspehu fiskalne konsolidacije. Primena ovih mera delovala je na pad učešća zarada u BDP sa oko 12% u 2014. godini na 9,8% u 2017. godini.

Zakonom o budžetskom sistemu predviđeno je snižavanje nivoa zarada bez doprinosa na teret poslodavaca do 7% BDP. Trenutno je učešće ovako definisanih zarada 8,3% u BDP. Tokom 2016. godine započeta je sveobuhvatna reforma sistema zarada koja za cilj ima obezbeđenje pravičnosti i smanjenje razlika u platama između zaposlenih u javnom sektoru.

Opredeljivanje korisnika budžetskih sredstava kod kojih će se uvećati plate u 2018. godini vršeno je na osnovu postojećeg nivoa plata, tako da se uvećanje plata neće vršiti zaposlenima koji u skladu sa posebnim propisima imaju pravo na uvećanu platu, kao i kod onih korisnika budžetskih sredstava koji imaju viši prosek plata u odnosu na ostale, a sve u cilju ujednačavanja nivoa plata zaposlenih u javnom sektoru.

III OBJAŠNjENjE POJEDINAČNIH REŠENjA U ZAKONU

Članom 1. ovog zakona budžetski fondovi se brišu iz definicije indirektnih korisnika budžetskih sredstava, imajući u vidu da je budžetski fond u članu 64. Zakona o budžetskom sistemu definisan kao evidencioni račun u okviru glavne knjige trezora, koji se otvara po odluci Vlade, odnosno nadležnog izvršnog organa lokalne vlasti kako bi se pojedini budžetski prihodi i rashodi i izdaci vodili odvojeno, radi ostvarivanja cilja koji je predviđen posebnim republičkim, odnosno lokalnim propisom ili međunarodnim sporazumom.

Čl. 3. i 4. ovog zakona vrši se dopuna čl. 24. i 25. Zakona o budžetskom sistemu, u delu koji se odnosi na vrste javnih prihoda lokalne vlasti, tako da prema predloženom rešenju obuhvataju i finansijska sredstva Evropske unije. Članom 2. ovog zakona izvršena je izmena tehničke prirode člana 23. Zakona o budžetskom sistemu, radi upodobljavanja vrsti javnih prihoda na svim nivoima vlasti.

Članom 5. ovog zakona omogućava se povećanje penzija i plata u delu javnog sektora u 2018. godini, s obzirom na to da su u 2017. godini mere fiskalne konsolidacije, koje je preduzela Vlada u prethodnom periodu sa ciljem očuvanja stabilnosti javnih finansija, dale bolji rezultat od očekivanog, tako da fiskalni prostor dozvoljava odstupanje od posebnog fiskalnog pravila koje uređuje kretanje plata i penzija.

Pored navedenog, ovim članom produženo je važenje zabrane zapošljavanja kod korisnika javnih sredstava do kraja 2018. godine, s obzirom da je navedena mera dala izuzetne rezultate u smanjenju obima rashoda za plate u budžetima svih nivoa vlasti, odnosno u celom javnom sektoru.

Čl. 6. i 7. ovog zakona briše se ovlašćenje ministra finansija da uredi sadržaj predloga srednjoročnih prioriteta javnih investicija i uslove za njihovo uključivanje u prioritetne oblasti finansiranja, kao i deo uputstva za izradu odluke o budžetu lokalne vlasti koji se odnosi na uslove za uključivanje kapitalnih projekata u budžet, s obzirom na to da je Vlada u 2017. godini donela Uredbu o sadržini, načinu pripreme i ocene, kao i praćenju sprovođenja i izveštavanju o realizaciji kapitalnih projekata, koja će se primenjivati počev od 1. januara 2018. godine.

Članom 8. ovog zakona propisuje se da se prinudnom naplatom ne mogu teretiti sredstva za finansiranje učešća lokalne vlasti u sprovođenju finansijske pomoći Evropske unije, kao i aproprijacije koje se finansiraju iz te vrste prihoda. Ovom dopunom obezbeđuje se istovetan tretman sredstava finansijske pomoći Evropske unije na svim nivoima vlasti. Takođe, predlaže se da se odredbe člana 56a Zakona o budžetskom sistemu, koje se odnose na prinudnu naplatu, shodno primenjuju na korisnike sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje.

Članom 9. ovog zakona propisuje se da korisnici budžetskih sredstava, kao i organizacije za obavezno socijalno osiguranje mogu vršiti preusmeravanje aproprijacije u iznosu do 10% vrednosti aproprijacije za rashod i izdatak čiji se iznos umanjuje, kako bi se omogućila veća fleksibilnost u izvršavanju rashoda i izdataka u okviru programske strukture budžeta.

Članom 10. ovog zakona predviđa se da se obrada podataka o ličnosti, koji su prikupljeni u toku administrativne provere prijavljenih nepravilnosti u postupanju sa finansijskim sredstvima Evropske unije vrši u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti ("Službeni glasnik RS", br. 97/08, 104/09-dr. zakon, 68/12-US i 107/12).

Takođe, istim članom propisana je obaveza Ministarstva finansija da Vladi dostavlja godišnji izveštaj o nepravilnostima i prevarama u postupanju sa finansijskim sredstvima Evropske unije, odnosno o radu AFKOS-a, koja isti podnosi Narodnoj skupštini, radi informisanja.

Članom 11. ovog zakona daje se pravni osnov za obrazovanje Komisije za primenu Međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor, a u skladu sa Programom reforme upravaljanja javnim finansijma 2016-2020, u kojem je u okviru mere 17, Rezultat 17.1 Akcionog plana Programa - Poboljšana kompletnost i obuhvat računovodstvenih informacija putem implementacije obračunskog računovodstva prema IPSAS standardima, predviđena kao posebna aktivnost formiranje tela za primenu međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor.

Članom 12. ovog zakona predlaže se dopuna člana 92. Zakona o budžetskom sistemu, radi otklanjanja nedoumica u praksi u situaciji kada Državna revizorska institucija ne postupi po zahtevu lokalne vlasti za davanje saglasnosti za obavljanje eksterne revizije od strane lica koje ispunjava uslove za obavljanje poslova finansijskih izveštaja propisane zakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija. Ovim članom predviđa se rok za podnošenje zahteva lokalne vlasti za saglasnost Državne revizorske institucije, kao i rok u kojem Državna revizorska institucija treba da postupi.

Članom 13. ovog zakona predviđeno je uvođenje programske strukture iskazivanja rashoda i izdataka organizacija za obavezno socijalno osiguranje od donošenja finansijskih planova tih organizacija za 2018. godinu, kao i postupno uvođenje za korisnike sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje do 2020. godine.

Članom 14. ovog zakona predlaže se osnivanje Saveta za unapređenje programske strukture budžeta imajući u vidu da je unapređenje programske strukture kontinuiran proces, koji zahteva praćenje, opsežne analize, izradu smernica i preporuka.

Članom 15. ovog zakona predlaže se produžetak roka iz člana 43. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu ("Službeni glasnik RS", br. 73/10, 93/12, 142/14, 103/15 i 99/16), s obzirom na to da je Akcionim planom za sprovođenje Programa reforme javnih finansija planiran rok za primenu međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor (IPSAS) do 2020. godine.

Članom 16. ovog zakona propisan je rok za obrazovanje Saveta za unapređenje programske strukture budžeta.

Članom 17. ovog zakona predlaže se odložena primena člana 1. ovog zakona.

Član 18. ovog zakona propisuje njegovo stupanje na snagu.

IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENjE ZAKONA

Finansijski efekat povećanja zarada, odnosno plata opšte države iznosi 35 mlrd. dinara. Pošto se radi o ukupnim troškovima rada, odnosno o masi zarada koja uključuje poreze i doprinose, efekat smanjenja fiskalnog rezultata iznosiće 21 mlrd. dinara, odnosno 0,4% BDP. Smanjenje zarada, zabrana zapošljavanja i racionalizacija broja zaposlenih u javnom sektoru su mere koje su najviše doprinele smanjenju rashoda i uspehu fiskalne konsolidacije.

Primena ovih mera delovala je na pad učešća zarada u BDP sa oko 12% u 2014. godini na 9,8% u 2017. godini. Zakonom o budžetskom sistemu predviđeno je snižavanje nivoa zarada bez doprinosa na teret poslodavaca do 7% BDP, međutim čini se da je tako targetiran nivo zarada postavljen dosta nisko. Trenutno je učešće ovako definisanih zarada 8,3% u BDP. Tokom 2016. godine započeta je sveobuhvatna reforma sistema zarada koja za cilj ima obezbeđenje pravičnosti i smanjenje razlika u platama između zaposlenih u javnom sektoru.

Povećanje penzija od 5% je fiskalno održivo, 86,6% penzionera (svi penzioneri sa penzijama do 37.000 dinara) imaće penziju veću od one koju su primali pre sprovođenja programa konsolidacije. Njihovo učešće u BDP pašće sa 13% u 2014. godini na 11% u 2019. godini, što je i nivo predviđen Zakonom o budžetskom sistemu. Masa penzija povećaće se 25 mlrd. dinara, što iznosi 0,5% BDP.

V. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU

Predlaže se donošenje ovog zakona po hitnom postupku u skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine ("Službeni glasnik RS", broj 20/12-prečišćen tekst), kako bi se stekli uslovi za primenu predloženih zakonskih rešenja u zakonu o budžetu Republike Srbije za 2018. godinu, kao i u odlukama o budžetu lokalne vlasti za 2018. godinu.

VI. RAZLOZI ZA RANIJE STUPANjE NA SNAGU ZAKONA

Predlaže se da ovaj zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije". Naročito opravdani razlozi za ranije stupanje na snagu ovog zakona, u smislu člana 196. stav 4. Ustava Republike Srbije, sastoje se u potrebi da se predložena rešenja primene u zakonu o budžetu Republike Srbije za 2018. godinu i odlukama o budžetu lokalne vlasti za 2018. godinu.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 02.12.2017.