REFORMA KRIVIČNOG ZAKONODAVSTVA: UDRUżENJE JAVNIH TUżILACA I ZAMENIKA JAVNIH TUżILACA SMATRA DA BI TREBALO IZMENITI PROTIVREčAN ODNOS TUżILACA I POLICIJE U ISTRAZI, KROZ UVOđENJE ISLEDNIKA, ODNOSNO ISTRAżITELJA, SLUżBENIH LICA SA POLICIJSKIM OVLAšćENJIMA KOJA SU U SASTAVU JAVNOG TUżILAšTVA I KOJA POSTUPAJU PO NALOGU TUżIOCA

Izmene Zakonika o krivičnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014 - dalje: ZKP) mogle bi da promene sadašnji protivrečan i paradoksalan odnos tužilaca i policije u istrazi, ukoliko bi se predvidelo da pojedini delovi policije budu sastavni deo tužilaštva, izjavio je predsednik Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, Goran Ilić.

Ilić je rekao da bi taj odnos mogao da promeni time što bi se predvidelo postojanje islednika, odnosno istražitelja, službenih lica sa policijskim ovlašćenjima koja su u sastavu javnog tužilaštva i koja postupaju po nalogu tužioca.

Ilić je naveo da po ZKP-u, usvojenom pre dve godine, a kojim je uvedena tužilačka istraga, tužilastvo ima neku vrstu formalnog uticaja na policiju, ali da je u suštinskom smislu odnos tužilaca i policije u priličnoj meri protivrečan.

Kako je Ilić rekao, sa jedne strane, tužilac je nadređen policiji kada je u pitanju pronalaženje učinilaca krivičnih dela, odnosno otkrivanje krivičnih dela, ali sa druge strane za svoj rad policija ne odgovara tužiocu već starešinama unutar policije.

"Taj paradoks koji je svojstven i nekim drugim sistemima može da dovede ili dovodi do toga da u politički osetljivim predmetima ili u složenim predmetima policija "otkaže poslušnost" javnom tužiocu i postupama po nalozima stratešine unutar policije", rekao je Ilić na konferenciji "Unapređenje Zakonika o krivičnom postupku", koju je Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca organizovalo u saradnji sa Misijom OEBS.

I praksa i teorija, kako je Ilić naveo, ujedinjeni su u tome da bi trebalo promeniti ZKP, ali ne postoji saglasnost o tome koje promene bi trebalo da se dese.

"Neki smatraju da ne bi trebalo odustati od koncepta, ideje koju promoviše novi ZKP, dok drugi ne tako malobrojni tvrde da bi trebalo poptuno izmeniti zakonik i doneti novi", kaže Ilić.

Predsednica Udruženja sudija Srbije, Dragana Boljević, izrazila je nadu i očekivanje da će što pre biti otklonjeni problemi koji su se javili u dvogodišnjoj pirmeni ZKP-a.

Boljević je rekla da su nažalost i ZKP kao i mnogi drugi zakoni doneti u "stanju stalne reforme" pravosuđa koja je počela 2000. godine i nema nagoveštaja da će se završiti, da su česte promene tih propisa i istakla da zakone treba pažljivije menjati i uz konsenzus struke.

Stanje stalne promene zakona, kaže Bojević, u stvari je vanredno stanje za pravosuđe, a šire i važnije pitanje, kako je navela, jeste pitanje napuštanja načala materijalne istine i jedne razumno aktivne uloge suda i u krivičnom i u parničnom postupku.

Ona je rekla da su oba postupka praktično predata u ruke stranaka, navodeći da će stranka dobrostojeća da plati advokate, detektive i veštake biti u boljoj poziciji da uspe u sporu nezavisno od toga da li je suštinski u pravu.

"Takva stanka će na zakonit način, na primer boljom žalbom doći do povoljnije odluke od stranke čiji je advokat sačinio lošiju žalbu, tako da ćemo u istoj pravnoj situaciji imati različite sudske odluke", rekla je Boljević.

Ona je navela da takav sistem neminovno rađa sumnju ne samo u stručnost i pravničnost tužilaštva i suda već i u njihovu moguću pristrasnost ili čak i u korumpiranost, ističući da dobrog pravosuđa nema bez poverenja građana.

Zaštitinik građana, Saša Janković, rekao je da su tužioci stručni ali da nažalost nije siguran da i pravni okvir prati zahteve koji se postavljaju pred tužilaštvom.

"Ako bih birao da li će protiv mene istragu da vodi tužilac ili neki šef u policiji radije bi se opredelio za tužioca, računajući na viši stepen i stručnosti i integriteta", rekao je Janković i naveo da tako snažna uloga tužilaca zahteva odgovarajuće garancije samostalnosti koje su neophodne.

Janković je izrazio bojazan da će zbog materijalnog stanja građana i nepostojanja Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, građani lošijeg materijalnog stanja osetiti oštriju i dužu oštricu pravde od građana boljeg imovinskog stanja koji se ozbiljnije ogreše o krivične propise.

Šef delegacije EU u Srbiji, Majkl Davenport, rekao je da je nezavisno i nepristrasno pravosuđe pravi garant osnovnih ljudskih prava, navodeći da je modernizacija krivične procedure dobrodošla za poboljšanje borbe protiv kriminala, ali da se pritom mora voditi računa o zaštiti prava u krivičnom postupku.

"Veoma je važno da ovaj balans bude vodeći princip. Očigledno je da to nije lak zadatak", rekao je Daveport.

Izvor: Vebsajt RTS, 04.11.2015.
Naslov: Redakcija