FISKALNI SAVET: Porezi i doprinosi na zarade u 2018. godini mogli bi da budu smanjeni za najmanje dva do najviše 3,5 odsto

Porezi i doprinosi na zarade u 2018. godini mogu da budu smanjeni za najmanje dva do najviše 3,5 odsto, što bi uz povećanje javnih investicija bila još jedna mera za podsticanje privrednog rasta, predlog je članova Fiskalnog saveta u poslednjoj analizi fiskalnih kretanja u 2017. i preporukama za 2018. godinu.

Procena Fiskalnog saveta je da očekivani budžetski suficit od oko 20 milijardi dinara omogućava da se 15 milijardi dogodine iskoristi za smanjivanje poreza i doprinosa na zarade sa sadašnjih 64, na 62 procenta.

Članovi saveta smatraju da bi porezi i doprinosi na plate mogli biti smanjeni povećanjem neoporezivog dela zarade i smanjenjem doprinosa za nezaposlenost i zdravstvo. Ocenjuju i da je moguće izdvojiti od tri do pet milijardi dinara za poresko oslobađanje novih preduzetnika tokom prvih 12-18 meseci rada.

Vladini savetnici za upravljanje javnim finansijama ukazuju da je važeća stopa poreza na zarade od 10 odsto najniža u regionu i Evropi, tako da nema prostora za njeno dodatno smanjenje.

– Zato smatramo da je moguće povećanje prilično niskog sadašnjeg neoporezivog dela zarade, koji iznosi 11.790 dinara, na 18.500 dinara u 2018. godini – objašnjava Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta. – Tako bi najviše bile rasterećene zarade manje od prosečnih, a naročito one oko minimalca. Na taj način bi se povećala progresivnost oporezivanja zarada, koja je u Srbiji sada niža nego u većini zemalja u regionu.

Od doprinosa treba razmotriti da li je moguće smanjiti doprinos za nezaposlenost, kaže Altiparmakov, imajući u vidu slabu vezu između visine doprinosa i visine naknade za slučaj nezaposlenosti, kao i činjenicu da Nacionalna služba za zapošljavanje u svom budžetu često ostvaruje suficit. Predlaže se ukidanje doprinosa za nezaposlenost na teret poslodavca od 0,75 odsto.

Moguće je i delimično smanjenje doprinosa za zdravstvo, kao što je učinjeno 2013. godine, smatra Altiparmakov, jer ne postoji veza između visine uplaćenih doprinosa za zdravstvo i koristi koje osiguranici ostvaruju. S tim što eventualni manjkovi u Fondu za zdravstveno osiguranje, po njegovom mišljenju, mogu da se pokrivaju transferima iz budžeta Republike.

Vladini savetnici za upravljanje javnim finansijama i ovom prilikom su naglasili da je za održavanje dobrih fiskalnih rezultata i njihovo dalje unapređenje neophodna modernizacija Poreske uprave.

Da je smanjenje državnih dažbina na plate u 2018. godini moguće potvrđuje i izjava ministra finansija Dušana Vujovića da suficit od oko 650 miliona evra u prvih osam meseci stvara prostor za smanjivanje poreskog opterećenja. Naglasio je da to mora pažljivo da se uradi, kako bi se izbeglo smanjivanje državnih prihoda.

Privrednici godinama, pa i decenijama, ističu da su visoki porezi, pre svega visoko oporezivanje rada, najveća prepreka za poslovanje. Srbija se u 2017. plasirala na 78. mesto na rang-listi Svetskog ekonomskog foruma po globalnom indeksu konkurentnosti za 2017. godinu. Tome je doprineo i stav anketiranih predstavnika poslovne zajednice da je od 12 "stubova konkurentnosti" između dva rangiranja Vlada Republike Srbije ostvarila poboljšanja u osam najvažnijih. Ovogodišnji najbolji plasman od 2010. godine među 137 zemalja na ovoj listi konkurentnosti ostvaren je skokom čak za 12 mesta. Upućeni, međutim, tvrde da bi ovaj bitan pokazatelj privlačnosti zemlje za investitore bio znatno povoljniji da važeće poreske stope poslovna zajednica ne doživljava kao "najproblematičnije činioce za poslovanje u 2017. i 2018. godini".

Da li je teret poreza teži nego u zemljama sa kojima se ona poredi i mogu li u nas poreske stope biti niže?

Ministar finansija Dušan Vujović i predstavnici ekonomske struke tvrde da je poreski sistem Srbije u najvećoj meri usaglašen sa važećim u uporedivim zemljama. Prema visini stopa poreza i doprinosa na zarade, poreza na dodatu vrednost i poreza na dobit, Srbija je u grupi zemalja s najmanjim opterećenjem. Iako su poreske stope u Srbiji među najnižim u regionu, siva ekonomija je osetno viša nego u drugim zemljama.

Fiskalni savet predlaže tri moguća načina da se smanji teret poreza i doprinosa na zarade. Prvi je da se rasterećenje privrede provede kroz povećanje neoporezivog cenzusa na zarade sa 11.790 dinara u ovoj na 18.500 dinara u 2018. godini. Najveće koristiti imali bi zaposleni sa minimalnim primanjima koji primaju oko polovine prosečne zarade u Republici (raspon opterećenja na neto zaradu od oko 56 do 65 odsto). Druga mogućnost je da se proporcionalno smanje doprinosi na teret poslodavca: ukidanje doprinosa za nezaposlenost na teret poslodavca (0,75 odsto) i smanjenje doprinosa za zdravstvo na teret poslodavca sa 5,15 odsto na 4,4 procenta. Ovako bi se jednako proporcionalno rasteretili svi zaposleni u Republici, bez obzira na visinu njihovih primanja (raspon opterećenja neto zarade 58-64 odsto). Treća kombinacija ove dve podrazumeva povećanje neoporezivog cenzusa na 15.500 dinara u 2018. i ukidanje doprinosa za nezaposlenost na teret poslodavca (raspon opterećenja 57-64,5 odsto).

Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandar Mikavica, 02.10.2017.
Naslov: Redakcija