ZAKON O ZAPOSLENIMA U AUTONOMNIM POKRAJINAMA I JEDINICAMA LOKALNE SAMOUPRAVE: Odgovori SKGO na pitanja gradova i opština o primeni Zakona
Stalna konferencija gradova i opština (SKGO) objavila je odgovore na postavljena pitanja gradova i opština o primeni Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016 - dalje: Zakon).
• Da li lice koje ima zasnovani radni odnos na neodređeno vreme u Gradskoj upravi ima pravo na mirovanje radnog odnosa u JLS, ukoliko nakon stupanja na snagu Zakona o zaposlenima u AP i JLS bude izabrano za pomoćnika gradonačelnika?
Shodno članu 58. Zakona o lokalnoj samoupravi ("Sl. glasnik RS", br. 129/2007, 83/2014 - dr. zakon i 101/2016 - dr. zakon) statutom opštine može se predvideti da se u opštinskoj upravi postavljaju pomoćnici predsednika opštine za pojedine oblasti (ekonomski razvoj, urbanizam, primarna zdravstvena zaštita, zaštita životne sredine, poljoprivreda i dr.).
Pomoćnici predsednika opštine pokreću inicijative, predlažu projekte i sačinjavaju mišljenja u vezi sa pitanjima koja su od značaja za razvoj u oblastima za koje su postavljeni i vrše druge poslove utvrđene aktom o organizaciji opštinske uprave.
Pomoćnike predsednika opštine postavlja i razrešava predsednik opštine.
U opštinskoj upravi može biti postavljeno najviše tri pomoćnika predsednika opštine.
Članom 70. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave propisano je da se radni odnos može zasnovati i za vreme čije trajanje je unapred određeno (radni odnos na određeno vreme), između ostalih razloga, i na radnim mestima u kabinetu gradonačelnika, predsednika opštine ili predsednika gradske opštine, dok traje dužnost tih izabranih lica (pomoćnici gradonačelnika, odnosno predsednika opštine kao i druga lica koja zasnivaju radni odnos na radnim mestima u kabinetu).
Shodno čl. 79. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014 i 13/2017 - odluka US) zaposlenom miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje je zakonom, opštim aktom, odnosno ugovorom o radu drukčije određeno, ako odsustvuje sa rada zbog izbora, odnosno imenovanja na funkciju u državnom organu, sindikatu, političkoj organizaciji ili drugu javnu funkciju čije vršenje zahteva da privremeno prestane da radi kod poslodavca.
Zaposleni kome miruju prava i obaveze ima pravo da se u roku od 15 dana od dana odsluženja, odnosno dosluženja vojnog roka, prestanka rada u inostranstvu, odnosno kod drugog poslodavca, prestanka funkcije, povratka sa izdržavanja kazne zatvora, odnosno mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere - vrati na rad kod poslodavca.
Članom 12. Zakona o zaposlenima u AP i JLS je propisano:
"Danom izbora, imenovanja, odnosno postavljenja, funkcioneru miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada kod poslodavca kod koga je bio u radnom odnosu do izbora, imenovanja, odnosno postavljenja na funkciju.
Funkcioner kome miruju prava i obaveze iz stava 1. ovog člana, ima pravo da se u roku od 15 dana od dana prestanka funkcije, vrati na rad kod poslodavca.
Ukoliko je funkcioneru pre izbora, imenovanja, odnosno postavljenja, poslodavac bila autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, prava i obaveze iz stava 1. ovog člana, miruju u organu, službi ili organizaciji u kojoj je bio raspoređen na izvršilačkom radnom mestu, do izbora, imenovanja, odnosno postavljenja na funkciju.
Ukoliko funkcioner nije u mogućnosti da se vrati na rad kod poslodavca zbog ukidanja organa, službe ili organizacije, funkcioner iz stava 3. ovog člana, ima pravo da se vrati na rad kod poslodavca u organ, službu, odnosno organizaciju koja je preuzela poslove ukinutog organa, službe, odnosno organizacije".
S obzirom na navedene odredbe člana 58. Zakona o lokalnoj samoupravi licima koja su postavljena za pomoćnike predsednika opština miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada.
• Da li u slučaju teže povrede dužnosti iz radnog odnosa disciplinska komisija mora samo da vodi postupak ili je uvek i u obavezi da utvrdi odgovornost i izrekne meru?
Članom 141. Zakona je propisano da poslodavac vodi disciplinski postupak, odlučuje o disciplinskoj odgovornosti i izriče disciplinske mere.
Poslodavac može da obrazuje disciplinsku komisiju od tri člana da u njegovo ime vodi disciplinski postupak i odlučuje o disciplinskoj odgovornosti.
Poslodavac je dužan da obrazuje disciplinsku komisiju da u njegovo ime vodi disciplinski postupak u slučajevima teže povrede dužnosti iz radnog odnosa.
Dakle, u slučaju teže povrede dužnosti iz radnog odnosa obaveza poslodavca je da obrazuje disciplinsku komisiju. Komisija u ovom slučaju sprovodi postupak i kroz njega utvrđuje odgovornost, ali je poslodavac taj koji izriče odgovarajuću meru.
• Da li se, prema odredbama člana 141. Zakona komisiji može poveriti samo vođenje postupka, uz zadržavanje nadležnosti za ovlašćeno lice poslodavca da utvrdi odgovornost i izrekne mere po okončanom postupku?
Shodno čl. 141. Zakona poslodavac vodi disciplinski postupak, odlučuje o disciplinskoj odgovornosti i izriče disciplinske mere.
Poslodavac može da obrazuje disciplinsku komisiju od tri člana da u njegovo ime vodi disciplinski postupak i odlučuje o disciplinskoj odgovornosti.
Poslodavac je dužan da obrazuje disciplinsku komisiju da u njegovo ime vodi disciplinski postupak u slučajevima teže povrede dužnosti iz radnog odnosa.
Na osnovu ovog člana se zaključuje da komisija vodi i odlučuje o disciplinskoj odgovornosti, a da je poslodavac taj koji izriče meru. Dakle, na vođenje postupka se nadovezuje utvrđivanje odgovornosti od strane komisije, ali ne i izricanje mere.
• Mandat direktorke Centra za socijalni rad ističe 31.12.2017. godine. Direktor je izabran shodno Zakonu o socijalnoj zaštiti i sa njom je zaključen ugovor o radu do isteka mandata odnosno na četiri godine. Međutim, do isteka mandata direktorka će koristiti porodiljsko bolovanje. Da li JLS ima pravo da raspiše konkurs za izbor novog direktora? Da li aktuelna direktorka u ovom slučaju uživa posebnu zaštitu shodno Zakonu o radu?
Shodno čl. 124. Zakona o socijalnoj zaštiti ("Sl. glasnik RS", br. 24/2011) mandat direktora centra za socijalni rad traje četiri godine i isto lice može biti ponovo imenovano za direktora.
Direktora centra za socijalni rad imenuje nadležni organ jedinice lokalne samouprave, na osnovu konkursa, po pribavljenom mišljenju upravnog odbora centra za socijalni rad.
Upravni odbor centra za socijalni rad raspisuje konkurs za direktora centra za socijalni rad najkasnije 30 dana pre isteka mandata ranije imenovanom direktoru.
Članom 187. Zakona o radu je propisano za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu. Zaposlenom koji je ugovorom zasnovao radni odnos na određeno vreme produžava se do isteka korišćenja prava na odsustvo.
Navedenim članom Zakona o socijalnoj zaštiti obaveza JLS, preciznije upravnog odbora centra za socijalni rad, je da raspiše konkurs za direktora centra za socijalni rad i to najkasnije 30 dana pre isteka mandata ranije imenovanom direktoru, što se i u ovom slučaju, naravno, mora učiniti.
S druge strane, zaposlena, shodno Zakonu o radu, nastavlja da ostvaruje prava iz radnog odnosa odnosno istoj se produžava radni odnos do isteka korišćenja prava na odsustvo, budući da uživa posebnu zaštitu od otkaza ugovora o radu.
• Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Opštinskoj upravi opštine Negotin sistematizovano je radno mesto "sistem administrator", na kojem je raspoređen nameštenik sa visokim obrazovanjem I stepena, po zanimanju elektroinženjer. Kako poslove na navedenom radnom mestu mogu obavljati i službenici, namera je da se isto, izmenom Pravilnika razvrsta u zvanje saradnik (sa namešteničkog na službeničko izvršilačko radno mesto), kako bi zaposleni umesto nameštenik bio službenik. Stupanjem na snagu izmenjenog Pravilnika, da li ugovor o radu koji je zaključen sa nameštenikom ostaje na snazi do okončanja postupka po internom konkursu, kada bi se zaposleni rasporedio na navedeno radno mesto sa zvanjem saradnik?
Članom 82. Zakona je propisan redosled radnji pri popunjavanju radnih mesta, koji glasi:
"Pri popunjavanju izvršilačkog radnog mesta prednost ima premeštaj službenika, sa napredovanjem ili bez njega.
Ako poslodavac odluči da radno mesto ne popuni premeštajem, sprovodi se interni konkurs.
Ako interni konkurs nije uspeo, radno mesto može da se popuni preuzimanjem službenika od drugog poslodavca iz člana 4. ovog zakona, odnosno iz državnog organa.
Ako se radno mesto ne popuni ni preuzimanjem službenika, obavezno se sprovodi javni konkurs.
Ako ni javni konkurs nije uspeo, radno mesto se ne popunjava, ali poslodavac može odlučiti da se sprovede novi javni konkurs".
Dakle, zakonom nije propisana mogućnost premeštaja nameštenika pri popunjavanju radnog mesta, već samo službenika.
Shodno čl. 84. Zakona na internom konkursu mogu da učestvuju službenici zaposleni na neodređeno vreme kod poslodavca koji oglašava interni konkurs.
Pravo učešća na internom konkursu imaju službenici u istom zvanju ili službenici koji ispunjavaju uslove za napredovanje u zvanje u koje je razvrstano radno mesto koje se popunjava.
Navedeno znači da se interni konkurs ne odnosi na nameštenike odnosno da na internom konkursu mogu da učestvuju samo službenici.
Zaključak je da ne postoji mogućnost da nameštenik bude premešten na službeničko radno mesto, niti da može da učestvuje na internom konkursu, što dalje znači da ne postoji mogućnost za realizaciju namere da zaposleni bude razvrstan u zvanje saradnik odnosno bilo koje drugo službeničko zvanje.
• Funkcioneru je prestala funkcija i podneo je zahtev radnom telu Skupštine opštine za ostvarivanje prava na naknadu plate u trajanju od 3 meseca. Kada se to lice odjavlјuje sa osiguranja? Da li danom prestanka funkcije (član 14. stav 7. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave) ili po isteku 3 meseca, za koje je podneo zahtev i ima pravo na naknadu plate?
Članom 14. Zakona funkcioner po prestanku funkcije ima pravo na naknadu plate u trajanju od tri meseca, u visini plate koju je imao u vreme prestanka funkcije.
Pravo iz stava 1. ovog člana može se izuzetno produžiti do tri meseca ukoliko u tom vremenu funkcioner stiče pravo na penziju.
Pravo iz st. 1. i 2. ovog člana prestaje pre isteka roka od tri meseca, zasnivanjem radnog odnosa ili sticanjem prava na penziju prema propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju.
Funkcioner pravo iz st. 1. i 2. ovog člana ostvaruje kod poslodavca kod koga je ostvarivao prava po osnovu radnog odnosa u trenutku prestanka funkcije.
Pravo iz st. 1. i 2. ovog člana, po zahtevu funkcionera, utvrđuje nadležni organ, odnosno radno telo iz člana 4. ovog zakona.
Zahtev iz stava 5. ovog člana funkcioner može uputiti najkasnije u roku od 15 dana od dana prestanka funkcije, s tim što pravo iz stava 3. ovog člana ostvaruje počev od narednog dana od dana prestanka funkcije.
Funkcioneru prestankom funkcije prestaje i radni odnos.
Izuzetno od stava 7. ovog člana, funkcioneru prestaje radni odnos danom prestanka obaveze vršenja dužnosti.
Dakle, istekom roka na naknadu plate lice se odjavljuje sa odgovarajućeg osiguranja, u propisanim rokovima.
Izvor: Vebsajt SKGO, 04.07.2017.Naslov: Redakcija