Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O REHABILITACIJI: Privode se kraju postupci rehabilitacije žrtava verskih, nacionalnih, političkih progona. O sada isplaćeno 195 miliona dinara odštete


Proces rehabilitacije u Srbiji mogao bi uskoro da bude okončan, pokazuje statistika viših sudova u zemlji. Rok za podnošenje zahteva istekao je još u decembru 2016. godine, a sudovi sada privode kraju predmete koji su im ostali. Najviše ih je u Beogradu - 393, dok je u ostalim sudovima u radu između pet i 50.

Podaci države pokazuju da je od 1945. do 1987. osuđeno 118.000 ljudi iz političkih, verskih, nacionalnih i drugih razloga, ali je veliki broj i onih koji su streljani bez ikakvog suđenja, a imaju pravo na sudsku rehabilitaciju. Državna komisija pronašla je 190 tajnih grobnica.

Niko nema tačne podatke koliko je ljudi ukupno rehabilitovano, ali je izvesno da broj, kada se dodaju i oni kojima su vraćeni čast i ugled po starom Zakonu o rehabilitaciji ("Sl. glasnik RS", br. 33/2006) iz 2006, i oni po novom Zakonu o rehabilitaciji ("Sl. glasnik RS", br. 92/2011) iz 2011, dostiže 3.000. Prema rečima portparola beogradskog Višeg suda Bojane Stanković, samo ovaj sud rehabilitovao je najmanje 1.611 ljudi. Tačnije, u toliko predmeta je usvojen zahtev za rehabilitaciju, a jedan predmet može da obuhvati i više osoba. Odbijen je 91 zahtev.

Među onima koji su rehabilitovani pred beogradskim pravosuđem nalaze se imena kraljice Marije Karađorđević, poslednjeg kralja - Petra Drugog, kneza Pavla i kneginje Olge, njihove dece kneginje Jelisavete i kneževa Aleksandra i Nikole Karađorđevića, komandanta Jugoslovenske vojske u otadžbini Dragoljuba Draže Mihailovića, predsednika izbegličke vlade u Londonu Slobodana Jovanovića, ali i komunistkinje Olge Hebrang. Njenog muža Andriju, koji je bio prvi ministar industrije posle Drugog svetskog rata u Vladi Tito-Šubašić, i koji je uhapšen zbog neslaganja sa CK KPJ i ubijen u zatvoru, rehabilitovala je Hrvatska.

Niško pravosuđe rehabilitovalo je, između ostalog, bivšeg premijera Kraljevine Jugoslavije Dragišu Cvetkovića, potpisnika Trojnog pakta.

- Od početka primene Zakona iz 2011. pred ovim sudom zavedeno je ukupno 267 predmeta. Od ovog broja, 127 predmeta je rešeno tako što je zahtev usvojen, 46 tako što je zahtev odbijen, pet je ostalo nerešeno, dok je 89 rešeno tako što je zahtev odbačen ili povučen, tako što je prekinut postupak ili je predmet spojen sa drugim - kaže portparol Višeg suda u Nišu Ana Gajić Ristić.

Prema rečima Ivane Karapandžić, portparola Višeg suda u Novom Sadu, ovaj sud je primio ukupno 1.832 zahteva za rehabilitaciju, od kojih je ostalo nerešeno još samo 86.

- Rešeno je 1.746 predmeta, od kojih je najmanje 1.200 okončano tako što je zahtev usvojen. Ovaj broj predmeta, međutim, ne predstavlja i broj lica koja su rehabilitovana, budući da je bio čest slučaj da se jednim zahtevom traži rehabilitacija više lica ili da se u odnosu na jedno isto lice postavlja više zahteva i vodi više postupaka povodom povrede različitih prava. Na primer, u jednom postupku je tražen poništaj odluka o konfiskaciji imovine, u drugom su se poništavale posledice povrede prava na kretanje i slobodu usled boravka u logoru, i slično - kaže Karapandžićeva.

Najpoznatije ličnosti koje je rehabilitovao novosadski Viši sud jesu veleposednik Đoka Dunđerski, zatim, komesar za izbeglice u Nedićevoj vladi Toma Maksimović, kao i Dobrivoje Gojković, deda predsednice parlamenta Maje Gojković. Dobrivoje je bio član Narodne radikalne stranke i za vreme okupacije, sa Dražinim četnicima, učestvovao je u spasavanju američkih pilota.

I Viši sud u Kragujevcu imao je dosta zahteva u radu. Po zakonu iz 2011 - čak 273. Prema rečima predsednika suda Đorđa Ristića, vodi se još 30 postupaka, ali ovaj sud nema evidenciju koliko ljudi je ukupno rehabilitovao.

Ljudi koji su rehabilitovani, odnosno članovi njihovih najužih porodica, po zakonu su mogli da traže od države i rehabilitacionu odštetu. Od 1. januara 2014. godine, prema podacima Ministarstva pravde, do 28. maja 2018. godine, ukupno je podnet 2.481 zahtev za rehabilitaciono obeštećenje i zaključeno je 787 sporazuma, na osnovu kojih je ukupno isplaćen 195.644.791 dinar obeštećenja.

Kada je donet prvi Zakon o rehabilitaciji, 2006. godine, jedan od "najzatrpanijih" bio je Viši sud u Šapcu. On je samo te prve godine doneo čak 54 rešenja o rehabilitaciji. Najviše pažnje na samom startu izazvala je rehabilitacija žandara iz Bele Crkve Bogdana Lončara i Milenka Brakovića, koje su 7. jula 1941. godine, na vašaru, ubili Žikica Jovanović Španac i Cvetin Soldatović, a događaj je kasnije proglašen Danom ustanka Srbije.

Dva aktuelna procesa rehabilitacije koja izazivaju najviše pažnje jesu postupak u slučaju Milana Nedića, premijera srpske vlade tokom okupacije, koji se vodi pred Višim sudom u Beogradu, i slučaj Nikole Kalabića, komandanta Gorske garde. Kalabića je rehabilitovao Viši sud u Valjevu, prošlog aprila, ali je Apelacioni sud u Beogradu, 18. maja ove godine, ukinuo rešenje i vratio predmet na ponovno odlučivanje. Postupak rehabilitacije Nedića traje od 2015. godine. Počeo je sedam godina pošto su zahtev podneli Srpski liberalni savet, Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima i porodica.

Izvor: Vebsajt Novosti, V. Crnjanski Spasojević, 03.06.2018.
Naslov: Redakcija