APELACIONI SUD U BEOGRADU: Manji broj rešenih predmeta u višim i osnovnim sudovima je posledica nepopunjenih sudijskih mesta i velikog broja složenih starih predmeta
Apelacioni sud u Beogradu rešava po žalbama najveći broj starih predmeta, čak 56,05 odsto od ukupno 10.566 predmeta u svim apelacionim sudovima, jer se najviše starih sudskih predmeta vodi pred prvostepenim sudovima sa teritorije beogradske apelacije. Primera radi, Apelacioni sud u Novom Sadu rešava 5.5 odsto od ukupnog broja starih predmeta.
Međutim, broj nerešenih starih predmeta se iz godine u godinu smanjuje tako da je u višim sudovima na kraju 2017. godine broj predmeta smanjen za 15,53 odsto u odnosu na kraj 2016. godine, rekao je vršilac funkcije predsednika Apelacionog suda u Beogradu Duško Milenković predstavljajući godišnji izveštaj o radu suda.
U osnovnim sudovima sa teritorije beogradske apelacije broj starih predmeta je, kako je dodao, takođe smanjen za 4.71 odsto u odnosu na 2016. godinu.
"Zbog broja starih predmeta koji u ovaj sud svakodnevno stižu ovaj sud će i u 2018. godini nastaviti da preduzima mere kako bi omogućio jednaku dostupnost pravde svim licima koji traže zaštitu svojih prava kako pred ovim sudom, tako i pred sudovima koji potpadaju pod nadležnost ovog suda", poručio je Milenković.
Inače, ukupan priliv novih predmeta u svim sudovima na području beogradskog apelacionog suda za period 2014 - 2017. godina je konstantno veliki.
Milenković je ukazao da u tom periodu Apelacioni sud beleži smanjenje ukupnog broja predmeta u radu za 73,72 odsto, što kako je naveo, ukazuje da ovaj sud daje značaj doprinos vraćanju poverenja građana u rad suda, kao i da se pravda učini dostupnijom na brži i efikasniji način.
Ukazao je da su u toku 2017. godine svi sudovi sa područja Apelacionog suda u Beogradu, uključujući i sam Apelacioni sud, rešili ukupno 769.872 predmeta što je, kako je naveo, manji broj rešenih predmeta u odnosu na 2016. godinu.
"Ovakvi rezultati se mogu objasniti početkom primene novog Zakona o izvršenju i obezbeđenju ("Sl. glasnik RS", br. 106/2015, 106/2016 - autentično tumačenje i 113/2017 - autentično tumačenje), na osnovu kojeg je određen broj izvornih predmeta iz sudova upućen na nadležnost javnim izvršiteljima, pa je samim tim smanjen i broj rešenih predmeta iz te materije", ukazao je sudija.
Takođe, manji broj rešenih predmeta u višim i osnovnim sudovima je svakako i posledica nepopunjenih sudijskih mesta i velikog broja starih predmeta koji su po strukturi dosta složeni, naveo je Milenković posebno se osvrćući na veliku opterećenost sudija Višeg suda u Beogradu.
On očekuje da će taj problem biti manje izražen u narednom periodu jer je u toku veliki konkurs za popunu upražnjenih sudijskih mesta u višim i osnovnim sudovima na području Apelacionog suda u Beogradu.
Prema rečima sudije Milenkovića, Apelacioni sud u Beogradu je nastavio sa praksom rešavanja velikog broja predmeta, pa je i u prethodnoj godini potpuno savladao priliv i u 2018. godinu je ušao sa 7.139 predmeta u radu iz svih materija.
On je naveo primer, da je prosečno trajanježalbenih postupaka pred tim sudom u toku 2017. godine u opštoj građanskoj materiji bilo pet meseci, u materiji radnih sporova šest meseci, dok su u krivičnoj materiji predmeti u proseku rešavani u roku od dva meseca.
Predmeti iz oblasti organizovanog kriminala i ratnih zločina u proseku rešavani u roku od četiri meseca, naveo je v.d. predsednika Apelacionog suda u Beogradu.
Apelacioni sud u Beogradu ima između ostalog i nadležnost za žalbene postupke iz oblasti organizovanog kriminala i ratnih zločina.
Prema iznetim podacima, od 1. januara 2010. godine do 31. decembra 2017. godine pred tim sudom pravnosnažno je okončan 121 predmet iz oblasti organizovanog kriminala i 29 predmeta iz oblasti ratnih zločina.
Vršilac funkcije predsednika Apelacionog suda u Beogradu takođe je pozvao sudove da uvedu kaznenu evidenciju po uzoru na taj beogradsku apelaciju radi ujednačavanja sudske prakse.
Naime, Apelacioni sud u Beogradu od 1. novembra 2016. godine vodi evidenciju pravosnažno izrečenih kazni za određena krivična dela, prema vrsti i visini kazne.
U tabelarnim prikazima može se videti i broj smanjenja ili povećanja kazni, kao i preinačenja presuda iz osuđujući u oslobađajuće presude i obrnuto.
Izvor: Vebsajt RTV, 01.06.2018.Naslov: Redakcija