Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAŠTITNIK GRAĐANA: UPRAVA CARINA I NARODNA BANKA SRBIJE NEPRAVILNO PRIMENILI ZAKON I DRUGE PROPISE TOKOM SPROVOđENJA PRINUDNE NAPLATE CARINSKIH DUGOVANJA


Zaštitnik građana je utvrdio da su Ministarstvo finansija – Uprava carina i Narodna banka Srbije nepravilno primenili zakon i druge propise tokom sprovođenja prinudne naplate carinskih dugovanja sa računa tri privredna društva.

Imajući u vidu da je reč o problemu sistemskog karaktera, Zaštitnik građana je, pored preporuka, uputio i inicijativu Ministarstvu finansija, kako bi se razmotrila potreba za menjanjem i dopunjavanjem carinskih propisa, radi detaljnijeg i potpunijeg regulisanja postupka prinudne naplate carinskih dugovanja.

Ministarstvo finansija bi posebnu pažnju trebalo da posveti odnosu carinskih propisa sa Zakonom o opštem upravnom postupku ("Sl. list SRJ", br. 33/97 i 31/2001 i "Sl. glasnik RS", br. 30/2010) i Zakonom o platnom prometu ("Sl. list SRJ", br. 3/2002 i 5/2003 i "Sl. glasnik RS", br. 43/2004, 62/2006, 111/2009 - dr. zakon, 31/2011 i 139/2014 - dr. zakon), kako bi se na normativnom planu rešila sporna pitanja na koja je Zaštitnik građana ukazao, i građanima obezbedilo puno ostvarivanje Ustavom Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006) garantovanog prava na jednaku zaštitu prava i pravno sredstvo u tom postupku, kaže se između ostalog u inicijativi.

Na osnovu utvrđenih nedostataka u radu, Zaštitnik građana uputio je Upravi carina i Narodnoj banci Srbije preporuke, da pritužiocima upute pisana izvinjenja zbog propusta koje su učinile prilikom sprovođenja prinudne naplate njihovih carinskih dugovanja.

Zaštitnik građana u postupku kontrole nije utvrđivao da li su podnosioci pritužbe zaista bili u obavezi da izmire carinske obaveze koje su im prinudnim putem naplaćene, ili su one u međuvremenu prestale usled zastarelosti, preuzimanja obaveza od strane trećih lica ili iz nekih drugih razloga. Ukoliko smatraju da nisu bili dužni da plate pomenute carinske obaveze, podnosioci pritužbi imaju mogućnost da se Upravi carina obrate odgovarajućim zahtevom za povraćaj, kao i da u slučaju eventualne negativne odluke Uprave carina, koriste raspoloživa pravna sredstva u upravnom postupku i upravnom sporu.

Zaštitnik građana uputio je Upravi carina preporuku da ubuduće pristupa prinudnom izvršenju svojih rešenja tek nakon što na zakonom propisan način konstatuje da su postala izvršna što, između ostalog, podrazumeva i donošenje zaključka o dozvoli izvršenja i mogućnost njegovog osporavanja odgovarajućim pravnim sredstvom koje ne odlaže izvršenje, u skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku.

Zaštitnik građana takođe je preporučio Upravi carina i Narodnoj banci Srbije da u budućem radu ostvaruju međusobnu komunikaciju u vezi sa sprovođenjem postupka prinudne naplate carinskih dugovanja sa računa klijenata isključivo uz dostavljanje zakonom propisane dokumentacije, tj. osnova za prinudnu naplatu iz člana 47. stav 1. tačka 1) Zakona o platnom prometu.

Uprava carina i Ministarstvo finansija će o postupanju po preporukama obavestiti Zaštitnika građana, u roku od 60 dana od dana prijema ovog akta, uz dostavljanje dokumentacije na osnovu koje se sa sigurnošću može utvrditi da je po preporukama postupljeno.

Zaštitnik građana podseća da je u srodnoj oblasti propisa koji uređuju funkcionisanje poreskog sistema članovima 77. do 112. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr. zakon, 53/2010, 101/2011, 2/2012 - ispr., 93/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014, 105/2014, 91/2015 - autentično tumačenje, 112/2015 i 15/2016) detaljno i sveobuhvatno regulisan postupak prinudne naplate dugovanog poreza, pri čemu su jasno definisana načela tog postupka, kao i instrumenti za zaštitu prava poreskih dužnika i trećih lica.

Zaštitnik građana smatra da bi odredbe Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, uz neophodna prilagođavanja prirodi i sadržini carinskih propisa, mogle poslužiti kao polazna tačka, odnosno odgovarajući model kako bi se i u postupku prinudne naplate carinskih dugovanja uspostavio sličan nivo pravne sigurnosti i zaštite prava koju građani već ostvaruju u poreskom postupku.

Izvor: Vebsajt Zaštitnik građana, 01.04.2016.
Naslov: Redakcija