Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

POČETAK PADA MEĐUBANKARSKIH PROVIZIJA NA PLATNE KARTICE: Primena Zakona o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica - "Sl. glasnik RS", br. 44/2018


Međubankarske provizije na platne kartice počele su da padaju, a prva će ih sniziti kartičarska organizacija “Masterkard”. Komisija za zaštitu konkurencije objavila je da je “Masterkard” spreman da dobrovoljno preuzme obavezu da izmeni visinu međubankarskih naknada i to na 0,2 odsto vrednosti izvršene transakcije debitnom karticom i 0,3 odsto vrednosti izvršene transakcije kreditnom karticom što će primenjivati od 17. decembra ove godine.

Interesantno je da je predlog za smanjenje usledio nakon što je komisija pokrenula postupak protiv njih, a i nakon što je usvojen zakon koji ograničava visinu međubankarskih naknada. Naime, na predlog Narodne banke (NBS) skupština je u junu usvojila Zakon o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica ("Sl. glasnik RS", br. 44/2018). Ovim zakonom, koji stupa na snagu 17. decembra, međubankarske provizije snižavaju se fazno - najpre na 0,5 odsto za debitne kartice, odnosno na 0,6 odsto za kreditne kartice, a od 17. juna 2019. godine međubankarske naknade ograničavaju se na 0,2 odsto za debitne kartice, odnosno na 0,3 odsto po izvršenoj transakciji za kreditne kartice.

Drugim rečima kartičarske organizacije će i inače po zakonu morati da smanje provizije, a “Masterkard” to čini šest meseci ranije.

Komisija je pokrenula postupak i protiv “Vize” s istim obrazloženjem da je narušila pravila konkurencije na tržištu u pogledu visina trgovačkih naknada i time su se na udaru antimonopolista našla oba velika, a strana, kartičarska sistema u Srbiji.

U Srbiji su međubankarske naknade trenutno višestruko više nego na tržištima EU, a posle donošenja pomenutog zakona biće na evropskom nivou. Prema podacima centralne banke međubankarske naknade kod “Vize” iznosile su do 1,8 odsto, a kod “Masterkarda” do 2,2 odsto. Ove provizije čine i do 80 odsto ukupnih naknada za plaćanje karticama. Po osnovu upotrebe kartica stranih kartičarskih sistema godišnje se iz Srbije odlije 30 miliona evra u inostranstvo po osnovu obrade transakcija, dok banke zarade 2,5 miliona evra od izdavanja stranih kartica.

U NBS podsećaju da su međubankarske naknade u kartičnom poslovanju izuzetno značajan mehanizam kojim kartične šeme stimulišu izdavanje kartica sopstvenog brenda, ali koje direktno utiču na troškove svih učesnika kartičnih plaćanja - banke, trgovce i korisnike kartica, a posredno i na cene robe i usluga na tržištu. Zbog toga se i na najrazvijenijim svetskim tržištima preispituje opravdanost visine međubankarskih naknada kod kartičnih plaćanja.

"Ograničavanjem visine međubankarskih naknada doprineće se pojeftinjenju kartičnih plaćanja, čime će se stvoriti mogućnost za smanjenje trgovačkih provizija, koje trgovci plaćaju bankama, a koje su se prelivale na cene proizvoda i usluga i plaćali su ih svi građani. Usled snižavanja troškova kartičnih plaćanja, očekivan je rast učešća bezgotovinskih plaćanja u ukupnim plaćanjima, sa svim pratećim pozitivnim makroekonomskim efektima. Ovim zakonskim rešenjem doprineće se i povećanju transparentnosti, jer će banke prihvatioci biti u obavezi da jasno, pri ugovaranju usluge, trgovcima pruže informaciju o visini trgovačke provizije, međubankarskim naknadama i troškovima prema kartičnim sistemima plaćanja. Pored toga, trgovci će biti u prilici da vrše izbor platnih kartica koje će prihvatati na prodajnom mestu, uzimajući u obzir troškove koje im stvara upotreba pojedinih vrsta platnih kartica", kažu u NBS.

Izvor: Vebsajt Politika, 3.12.2018.
Naslov: Redakcija