PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O SUDSKIM TAKSAMA
Član 1.
U Zakonu o sudskim taksama ("Službeni glasnik RS", br. 28/94, 53/95, 16/97, 34/01-dr. zakon, 9/02, 29/04, 61/05, 116/08-dr. zakon, 31/09, 101/11, 93/12, 93/14 i 106/15), u članu 3. tačka 1) reči: "(tužbe, odgovore na tužbe, žalbe i druga pravna sredstva)" brišu se.
Dodaje se stav 2, koji glasi:
"Izuzetno od stava 1. ovog člana za tužbu i odgovor na tužbu taksena obaveza nastaje danom zaključenja prvog ročišta za glavnu raspravu, ukoliko postupak nije okončan posredovanjem, sudskim poravnanjem, priznanjem tužbenog zahteva ili odricanjem od tužbenog zahteva.".
Član 2.
U članu 9. dodaje se stav 6, koji glasi:
"Stranke se oslobađaju od plaćanja takse ukoliko se parnični postupak okonča do dana zaključenja prvog ročišta za glavnu raspravu posredovanjem, sudskim poravnanjem, priznanjem tužbenog zahteva ili odricanjem od tužbenog zahteva.".
Član 3.
Ovaj zakon stupa na snagu 1. januara 2019. godine.
O B R A Z L O Ž E NJ E
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 91. stav 1. Ustava Republike Srbije kojim je utvrđeno da se sredstva iz kojih se finansiraju nadležnosti Republike Srbije, obezbeđuju iz poreza i drugih prihoda utvrđenih zakonom. Istovremeno članom 97. tačka 15. Ustava predviđeno je da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje finansiranje ostvarivanja prava i dužnosti Republike Srbije, utvrđenih Ustavom i zakonom.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA
Zakon o posredovanju u rešavanju sporova koji je počeo da se primenjuje 1. januara 2015. godine, uređuje pravni okvir u oblasti medijacije, uz usaglašavanje sa pravnim tekovinama Evropske unije i sa savremenom međunarodnom i uporednom praksom. Da bi rezultati primene ovog zakona bili zadovoljavajući, potrebne su sistemske mere kojima će se podržati posredovanje kao alternativni način rešavanja sporova.
Jedna od obaveza suda je da pruži sve potrebne informacije u cilju potpune obaveštenosti stranaka o mogućnosti sprovođenja posredovanja, što može izvršiti i upućivanjem stranaka kod posrednika, u smislu odredbe člana 9. stav 2. Zakona o posredovanju u rešavanju sporova. Radi rasterećenja i efikasnijeg postupanja, sudovi bi trebalo da u ranoj fazi postupka rešavaju sporove upućivanjem stranaka na medijaciju ili podsticanjem na zaključenje sudskog poravnanja.
Radi podsticanja rešavanja sporova posredovanjem, Zakonom o parničnom postupku u članu 11. propisano je da će sud da uputiti stranke na medijaciju ili na informativno ročište za medijaciju, u skladu sa zakonom, odnosno ukazati strankama na mogućnost za vansudsko rešavanje spora medijacijom ili na drugi sporazuman način.
Pored toga, Nacionalna strategija reforme pravosuđa za period 2013 - 2018. godine predviđa stratešku smernicu 5.3.1. koja je precizirana merom br. 5.3.1.3. o široj primeni metoda alternativnog rešavanja sporova koja bi trebalo da se sprovodi kontinuirano, kao redovna aktivnost.
Akcioni plan za pregovaračko Poglavlje 23 predviđa aktivnost br. 1.3.6.29. u vezi unapređenja promocije alternativnog rešavanja sporova.
Program za unapređenje pozicije Republike Srbije na rang listi Svetske banke o uslovima poslovanja - Doing Business za period 2018-2019. godine, uključujući Akcioni plan za unapređenje pozicije Republike Srbije na rang listi Svetske banke o uslovima poslovanja - Doing Business za period 2018-2019. godine u okviru posebnog cilja 9: Unapređenje postupka namirenja potraživanja, predviđa kao aktivnost 9.3.1. usvajanje predloga Zakona o izmenama i dopunama zakona o sudskim taksama radi olakšane primene alternativnih načina rešavanja sporova i oslobađanja i umanjenja sudske takse u slučaju rešavanja spora na alternativni način, kad je sudski postupak već pokrenut za rešavanje spora putem medijacije, nakon pokretanja sudskog postupka, u različitim fazama postupka.
Član 29. stav 4. Zakona o posredovanju u rešavanju sporova propisuje da se strane oslobađaju plaćanja troškova posredovanja pod uslovima utvrđenim posebnim zakonom.
Član 31. propisuje da ako se postigne sporazum o rešavanju spora putem posredovanja nakon pokrenutog sudskog ili drugog postupka do zaključenja prvog ročišta za glavnu raspravu, stranke se mogu osloboditi plaćanja sudskih, odnosno administrativnih taksi, u skladu sa zakonom koji uređuje sudske, odnosno administrativne takse.
Zakon o sudskim taksama ne propisuje mogućnost oslobađanja od plaćanja sudske takse u cilju promovisanja posredovanja, te se ovim izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama ovaj cilj ostvaruje. Time se podstiču stranke za rešavanje spora putem medijacije, imajuću u vidu da su stranke oslobođene plaćanja sudskih taksi u slučajevima mirnog rešavanja spora, ali i u slučajevima okončanja parničnog postupka sudskim poravnanjem, priznanjem tužbenog zahteva ili odricanjem od tužbenog zahteva, u cilju pravičnog tretmana stranaka u parničom postupku.
III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA
Članom 1. Predloga zakona menjaju se i dopunjuju odredbe člana 3. Zakona o sudskim taksama, tako što se u tački 1) brišu vrste podnesaka nabrojanih u ovoj tački, imajući u vidu da se u stavu 2. koji se dodaje nakon stava 1. izdvajaju tužba i odgovor na tužbu za koje je propisano da taksena obaveza nastaje danom zaključenja prvog ročišta za glavnu raspravu, ukoliko postupak nije okončan posredovanjem, sudskim poravnanjem, priznanjem tužbenog zahteva ili odricanjem od tužbenog zahteva.
Članom 2. Predloga zakona dopunjuje se član 9. tako što se posle stava 5. dodaje stav 6. koji propisuje da se stranke oslobađaju od plaćanja takse ukoliko se parnični postupak okonča do dana zaključenja prvog ročišta za glavnu raspravu posredovanjem, sudskim poravnanjem, priznanjem tužbenog zahteva ili odricanjem od tužbenog zahteva.
Članom 3. određeno je da ovaj zakon stupa na snagu 1. januara 2019. godine, zbog početka budžetske godine.
IV. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENJE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona potrebno je obezbediti dodatna finansijska sredstva u budžetu Republike Srbije za 2019. godinu. Primena zakona će u narednoj godini dovesti do smanjenja prihoda od sudskih taksi okvirno za 5% ili za ukupno 350 miliona dinara, odnosno 70 miliona manje za rashode za poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih u pravosuđu, kojima administrira Ministarstvo pravde, 140 miliona manje za rashode za plate sudija i druge tekuće troškove rada sudova, kojima administrira Visoki savet sudstva i 140 miliona manje opšteg prihoda budžeta kojim administrira Ministarstvo finansija.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Predlaže se da ovaj zakon bude donet po hitnom postupku, saglasno članu 167. Poslovnika Narodne skupštine ("Službeni glasnik RS", broj 20/12- prečišćen tekst) budući da bi nedonošenje ovog zakona po hitnom postupku moglo da prouzrokuje štetne posledice po rad pravosudnih organa.
Izvor: Vebsajt Narodne skupštine Republike Srbije, 9.11.2018.