RADNA VERZIJA NACRTA ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O REPRODUKTIVNOM MATERIJALU ŠUMSKOG DRVEĆA - Tekst propisa

Član 1.

U Zakonu o reproduktivnom materijalu šumskog drveća (“Službeni glasnik RSˮ, br. 135/04, 8/05 i 41/09), u članu 2. posle reči: “plodˮ dodaje se zapeta i reči: “zbirni plodˮ.

Član 2.

Član 3. menja se i glasi:

“Član 3.

Odredbe ovog zakona odnose se na reproduktivni materijal koji se proizvodi i koristi za potrebe podizanja i veštačkog obnavljanja šuma.

Ministar utvrđuje spisak vrsta šumskog drveća čiji se reproduktivni materijal proizvodi i koristi za potrebe podizanja i veštačkog obnavljanja šuma.ˮ

Član 3.

U članu 4. stav 2. menja se i glasi:

“Odredbe ovog zakona ne odnose se na deo biljke i sadnicu vrsta šumskog drveća koje nisu namenjene potrebama podizanja i veštačkog obnavljanja šuma.ˮ

U stavu 3. reč: “proizvođačaˮ zamenjuje se rečju: “dobavljačaˮ. Posle stava 3. dodaje se stav 4. koji glasi:

“Odredbe ovog zakona ne odnose se na reproduktivni materijal koji je namenjen izvozu ili reeksportu u druge zemlje.ˮ

Dosadašnji stav 4. postaje stav 5.

Član 4.

U članu 5. tačka 4) menja se i glasi:

“4) semenska plantaža je zasad odabranih klonova ili potomstva punih srodnika ili polusrodnika namenjen za proizvodnju ploda i semena, koji često i obilno plodonosi, a seme se lako sakuplja, koji je izolovan ili kojim se gazduje tako da se izbegne ili redukuje oprašivanje iz spoljašnjih izvora;ˮ

U tački 15) iza reči: “genetske karakteristikeˮ tačka i zapeta zamenjuju se zapetom i dodaju se reči: “uzimajući u obzir visinske granice, kada su od značaja;ˮ

Posle tačke 15) dodaju se tač. 15a) - 15g), koje glase:

“15a) autohtona sastojina ili izvor semena jeste ona sastojina ili izvor semena koji se obnavlja prirodnim putem, a može se obnavljati i veštačkim putem od reproduktivnog materijala sakupljenog u istoj sastojini ili izvoru semena ili u autohtonoj sastojini ili izvoru semena u neposrednoj blizini;

15b) domaća sastojina ili izvor semena jeste autohtona sastojina ili izvor semena, kao i sastojina ili izvor semena koji su veštački podignuti iz semena koje potiče iz istog regiona provenijencije;

15v) poreklo autohtone sastojine ili izvora semena jeste mesto na kome šumsko drveće raste, a poreklo neautohtone sastojine ili izvora semena je mesto odakle potiče seme ili sadnica. Poreklo sastojine ili izvora semena može biti nepoznato;

15g) provenijencija je prostor na kome se nalaze sastojine;ˮ Posle tačke 16) dodaje se tačka 16a), koja glasi:

“16a) proizvodnja reproduktivnog materijala jeste proces sazrevanja, branja ili sakupljanja semena, setve semena ili sadnje delova biljaka radi proizvodnje sadnog materijala;ˮ.

Tačka 17) menja se i glasi:

“17) promet reproduktivnog materijala je izlaganje radi prodaje, nuđenje na prodaju, prodaja, isporuka, uvoz, uslužno posredovanje, davanje bez naknade (poklon, ustupanje i sl) i razmena reproduktivnog materijala;ˮ.

U tački 19) tačka na kraju zamenjuje se tačkom i zapetom. Posle tačke 19) dodaje se tačka 20), koja glasi:

“20) nadležni organ za sprovođenje ovog zakona je ministarstvo nadležno za poslove šumarstva (u daljem tekstu: ministarstvo), kao i organ ili pravno lice kome ministarstvo poveri poslove kontrole proizvodnje i/ili kvaliteta reproduktivnog materijala, pod uslovom da ne postoji sukob interesa.ˮ

Član 5.

U članu 6. stav 3. posle reči: “sastojiniˮ dodaje se zapeta i reči:

“koja je fenotipski odabrana na nivou populacijeˮ.

Član 6.

U članu 7. stav 3. reči: “nadležnog za poslove šumarstva (u daljem tekstu: ministarstvo)ˮ brišu se.

Član 7.

U članu 8. stav 1. menja se i glasi:

“Reproduktivni materijal šumskog drveća iz člana 3. ovog zakona koji potiče iz uvoza može da se koristi za podizanje i obnavljanje šuma ako:

1)         je selekcionisan i potiče iz regiona sličnih ekoloških uslova koje ima region u kome će se sejati ili saditi, odnosno ako je kvalifikovan ili testiran;

2)         nema uroda semena ili urod semena nije dovoljan ili ako na zalihama ne postoje dovoljne količine reproduktivnog materijala za potrebe podizanja i obnavljanja šuma u toj godini.ˮ

 

Član 8.

U članu 10. dodaje se stav 1. koji glasi:

“Reproduktivni materijal namenjen podizanju i obnavljanju šuma može da se stavi u promet samo ako je proizveden od priznatog polaznog materijala.ˮ

Dosadašnji st. 1, 2. i 3. postaju st. 2, 3. i 4.

Član 9.

U članu 15. stav 2. menja se i glasi:

“Stručno rukovođenje poslovima proizvodnje reproduktivnog materijala može da vrši lice koje je diplomirani inženjer šumarstva, osim odseka prerade drveta, ili diplomirani inženjer pejzažne arhitekture, koji je u radnom odnosu ili je angažovan po osnovu ugovora za rad van radnog odnosa kod proizvođača reproduktivnog materijala.ˮ

Član 10.

U članu 16. posle stava 3. dodaje se stav 4. koji glasi:

“Brisaće se iz registra proizvođač reproduktivnog materijala, koji:

1)         ne ispunjava uslove iz člana 15. ovog zakona, ili

2)         nije podneo prijavu za kontrolu proizvodnje u periodu od najmanje dve godine.ˮ

Član 11.

U članu 20. stav 4. broj: “2ˮ zamenjuje se brojem “3ˮ.

Član 12.

U članu 22. stav 2. menja se i glasi:

“Izuzetno od odredbe stava 1. ministarstvo izdaje uverenje o poreklu za pošiljku semena nastalu mešanjem selekcionisanog ili semena poznatog porekla koje potiče od dva ili više semenskih objekata unutar iste kategorije i istog regiona provenijencije ili iz istog semenskog objekta za seme sakupljeno u različitim godinama, koje mora da sadrži podatke o registarskim brojevima sastavnih delova smeše.ˮ

Posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:

“Ako je predviđeno naknadno vegetativno razmnožavanje selekcionisanog, kvalifikovanog ili testiranog reproduktivnog materijala, izdaje se novo uverenje o poreklu, a materijal se odvojeno čuva radi njegove identifikacije.ˮ

Dosadašnji stav 3. postaje stav 4.

Član 13.

U članu 26. tačka 2) reči: “i položenim stručnim ispitomˮ brišu se.

Član 14.

U članu 29. stav 1. reči: “JUS-om i ISTAˮ zamenjuju se rečima: “nacionalnim standardima kvaliteta ili ISTA (International seed testing association)ˮ.

Posle stava 2. dodaje se stav 3. koji glasi:

“Sadni materijal veštačkih hibrida mora biti takvih opštih karakteristika u pogledu zdravlja, vitalnosti i fiziološkog kvaliteta da može da se stavi u promet.ˮ

Član 15.

U članu 30. stav 1. reči: “po međunarodno priznatom metoduˮ brišu se.

Stav 3. menja se i glasi:

“Utvrđivanje kvaliteta i klasiranje reznica i sadnica vrši proizvođač.

U stavu 4. brišu se reči: “da izdaje sertifikate međunarodnog ˮ udruženjaˮ.

Član 16.

U članu 31. stav 1. tačka 4) reči: “i položenim stručnim ispitomˮ brišu se.

Član 17.

U članu 34. stav 2. posle reči: “hibridaˮ dodaje se zapeta i reči:

“kao i vrsta šumskog drveća iz člana 3. ovog zakona koji se vegetativno razmnožavaˮ.

Stav 4. briše se.

Član 18.

U članu 37a stav 5. menja se i glasi:

“Male količine semena u prometu prati deklaracija o kvalitetu koja ne mora da sadrži podatke o procentu klijavosti čistog semena i broju klijavih ili upotrebljivih semenki po kilogramu.ˮ

Član 19.

U članu 38. stav 1. posle tačke 5) dodaju se tač. 5a) - 5g), koje glase:

“5a) nameni;

5b) vrsti polaznog materijala;

5v) identifikacionom broju i nazivu regiona provenijencije; 5g) poreklu;ˮ

Posle stava 4. dodaje se stav 5. koji glasi:

“U slučaju reproduktivnog materijala kategorije “testiranoˮ, čiji je polazni materijal uslovno priznat u skladu sa propisima donetim na osnovu ovog zakona, na etiketi mora biti naznačeno “uslovno priznatoˮ.ˮ

 

Član 20.

U članu 43. tačka 9), tačka na kraju zamenjuje se tačkom i zapetom. Posle tačke 9) dodaje se tačka 10) koja glasi:

“10) vrši kontrolu dobavljača reproduktivnog materijala.ˮ

Član 21.

U članu 48. stav 1. tačka 5a) broj: “3ˮ zamenjuje se brojem “4ˮ.

Član 22.

U članu 49. tačka 6a) broj: “3ˮ zamenjuje se brojem “4ˮ.

Član 23.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbijeˮ.

IZ OBRAZLOŽENjA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije usvojenim 21. jula 2022. godine, kao i Predlogom plana rada Vlade za 2023. godinu, planirano je donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o reproduktivnom materijalu šumskog drveća, u cilju potpunog usaglašavanja sa Direktivom Saveta 1999/105/EZ od 22. decembra 1999. godine o stavljanju u promet šumskog reproduktivnog materijala (u daljem tekstu: Direktiva) i pratećih propisa EU donetih na osnovu te direktive.

Zakon o reproduktivnom materijalu šumskog drveća (“Službeni glasnik RSˮ, br. 135/04, 8/05 i 41/09 - u daljem tekstu: Zakon) delimično je usklađen sa Direktivom, zbog čega je 2021. godine upućen Evropskoj komisiji na komentare radi ocene usaglašenosti sa acquis communautaire. Takođe, 2021. godine realizovan je PLAC III projekat kao tehnička pomoć u cilju ocene usaglašenosti Zakona sa Direktivom, a kao rezultat projekta urađena je detaljna analiza usaglašenosti, koja je, zajedno sa dostavljenim komentarima Evropske komisije, bila osnov za izradu Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o reproduktivnom materijalu šumskog drveća.

Na osnovu navedenog, izmenama i dopunama Zakona dodatno se propisuju pojedini pojmovi iz Direktive koji nisu propisani Zakonom. Na osnovu komentara Evropske komisije deo odredaba će biti uređen podzakonskim aktima umesto Zakonom. Spisak vrsta šumskog drveća na koje se zakon odnosi propisaće ministar, kao i odredbe koje detaljnije uređuju određene tehničke karakteristike (npr. uslovi koje treba da ispunjavaju delovi biljke i sadnice veštačkih hibrida, zatim dodatni uslovi kod priznavanja polaznog materijala za proizvodnju selekcionisanog i testiranog reproduktivnog materijala i dr).

Polazeći od rastućih potreba za šumskim reproduktivnim materijalom u kontekstu adaptacije i borbe sa klimatskim promenama, zatim očuvanju biodiverziteta, unapređenju kvaliteta vazduha i dr, neophodno je preduzeti mere kako bi se adekvatno odgovorilo na te potrebe kroz povećanu proizvodnju kvalitetnog šumskog reproduktivnog materijala. U poslednjih 15 godina konstatovan je pad obima proizvodnje šumskog reproduktivnog materijala, kao i obima pošumljavanja u Republici Srbiji.

Kako bi se ovakvo stanje prevazišlo, jedna od mera jeste i ublažavanje ograničenja u pogledu propisanih uslova koje treba da ispune proizvođači šumskog reproduktivnog materijala, ne ugrožavajući time kvalitet proizvodnje. Od donošenja Zakona 2004. godine, konstatovano je, predstavljaju ograničenja u proizvodnji šumskog reproduktivnog materijala, zbog čega je predložena izmena odredbi kojima su propisani uslovi za lice koje stručno rukovodi poslovima proizvodnje šumskog reproduktivnog materijala. Trenutno je stručno rukovođenje ograničeno na diplomirane inženjere šumarstva - odsek šumarstvo, međutim i diplomirani inženjeri šumarstva drugih odseka, uključujući diplomirane inženjere pejzažne arhitekture, osim odseka za preradu drveta, izučavaju i stiču potrebna znanja o proizvodnji šumskog reproduktivnog materijala, te se predlaže da se i ovim licima omogući profesionalno bavljenje proizvodnjom šumskog reproduktivnog materijala. Takođe, ukida se obaveza polaganja državnog stručnog ispita za ta lica, kao i obaveza zasnivanja radnog odnosa sa stručnim licem, koje može da bude angažovano i po ugovoru.

Nedostatak dovoljnih količina šumskog reproduktivnog materijala na tržištu jednim delom je uzrokovan i ređim urodom semena domaćih vrsta šumskog drveća, kao posledica izmenjenih klimatskih uslova. U toj situaciji postoji potreba za uvozom šumskog semena, koji je sada ograničen na dve kategorije semena, i to kvalifikovano i testirano. U cilju obezbeđivanja dovoljnih količina predlaže se da se odobri i uvoz selekcionisanog semena, uz uslov da potiče iz semenskih sastojina iz regiona sličnih ekoloških osobina koje imaju regioni u kojima se namerava dalja upotreba uvoznog semena.

Cilj predloženih izmena jeste povećanje kapaciteta za proizvodnju šumskog reproduktivnog materijala u Republici Srbiji, ne ugrožavajući kvalitet proizvedenog reproduktivnog materijala.

Razmatrane su mogućnosti da se problemi reše i bez izmene Zakona. Imajući u vidu da se radi o preuzimanju obaveza iz propisa EU, odnosno usaglašavanja sa Direktivom kojima se uvode određene obaveze, neophodno je donošenje zakona jer isti na najbolji način osigurava implementaciju obaveza koje se preuzimaju u postupku harmonizacije domaćeg zakonodavstva sa propisima EU i na jedinstven način uređuje oblast proizvodnje i prometa šumskog reproduktivnog materijala.

III. OBJAŠNjENjE       OSNOVNIH    PRAVNIH       INSTITUTA     I POJEDINAČNIH REŠENjA

Članom 1. ovog zakona dopunjuje se definicija pojma reproduktivnog materijala šumskog drveća u članu 2. Zakona, a u cilju potpunog usklađivanja sa Direktivom, tako što se, pored navedenih, dodaje i pojam zbirnog ploda kao reproduktivnog materijala.

Članom 2. ovog zakona menja se u celosti član 3. Zakona, tako što se briše spisak vrsta šumskog drveća na koje se odnose odredbe zakona, a koji će se, prema preporuci Evropske komisije, utvrditi podzakonskim aktom, zbog čega se propisuje i ovlašćenje ministru da utvrdi spisak vrsta šumskog drveća na koje se odnosi Zakon.

Članom 3. ovog zakona u potpunosti se usaglašava odredba člana 4. stav 2. Zakona sa Direktivom, tako što se od primene odredaba zakona izuzima deo biljke ili sadnica vrsta šumskog drveća koje nisu namenjene podizanju i veštačkom obnavljanju šuma, ali ne i seme, kao što je sada propisano. Takođe se precizira da dokument koji sadrži naznaku da pošiljka reproduktivnog materijala u prometu nije namenjena za upotrebu u šumarstvu izdaje dobavljač, umesto proizvođača, kao što je trenutno uređeno. U cilju usklađivanja sa Direktivom, od odredaba Zakona izuzima se i šumski reproduktivni materijal za koji se dokaže da je namenjen izvozu ili reeksportu u druge zemlje.

Članom 4. ovog zakona dopunjuju se odredbe člana 5. Zakona, radi usklađivanja pojedinih izraza koji se koriste u Zakonu sa Direktivom. U tački 4) dodatno se propisuje da je semenska plantaža zasad koji je izolovan ili kojim se gazduje tako da se izbegne ili redukuje oprašivanje iz spoljašnjih izvora. U tački 15), kojom se propisuju regioni provenijencije, dodaje se da se uzimaju u obzir i visinske granice, kada su od značaja. Tač. 15a) - 15g) preuzimaju se definicije pojma autohtone sastojine, domaće sastojine, porekla i provenijencije. Tačkom 16a) propisuje se proizvodnja reproduktivnog materijala kao proces sazrevanja, branja ili sakupljanja semena, setve semena ili sadnje delova biljaka u cilju proizvodnje sadnog materijala, a novom tačkom 20) propisuje se nadležnost za sprovođenje zakona ministarstvu nadležnom za poslove šumarstva, kao i organu ili pravnom licu kome ministarstvo poveri poslove kontrole proizvodnje i/ili kvaliteta reproduktivnog materijala, pod uslovom da ne postoji sukob interesa.

Članom 5. ovog zakona propisano je da se članu 6. Zakona dopunjuje tako što se dodatno se propisuje definicija selekcionisanog reproduktivnog materijala tako što se propisuje da je to materijal proizveden u semenskoj sastojini koja je fenotipski odabrana na nivou populacije.

Članom 6. propisano je da se u članu 7. Zakona brišu reči, obzirom da su iste dopunjene u članu 5. tačka 20).

Članom 7. ovog zakona propisano je da se dopunjuje se član 8. Zakona tako što se, pored kvalifikovanog ili testiranog, omogućava i uvoz selekcionisanog reproduktivnog materijala koji potiče iz regiona sličnih ekoloških osobina koje ima region u kome će se uveženi materijal sejati ili saditi.

Članom 8. ovog zakona propisuje se da se reproduktivni materijal namenjen podizanju i obnavljanju šuma može staviti u promet samo ako je proizveden od priznatog polaznog materijala.

Članom 9. ovog zakona propisano je da se u članu 15. stav 2. Zakona menja, tako da poslove stručnog rukovođenja proizvodnjom šumskog reproduktivnog materijala mogu da vrše svi diplomirani inženjeri šumarstva koji su tokom studija izučavali oblast proizvodnje šumskog reproduktivnog materijala. Pored diplomiranog inženjera šumarstva - odsek šumarstvo, omogućiće se da stručno rukovođenje mogu da vrše i diplomirani inženjeri šumarstva drugih odseka, uključujući diplomirane inženjere pejzažne arhitekture, osim odseka za preradu drveta. Nadalje, ukida se obaveza polaganja stručnog ispita i omogućava angažovanje stručnog lica bez zasnivanja radnog odnosa.

Članom 10. ovog zakona propisano je da se u članu 16. propisuje ovlašćenje Ministarstvu da briše iz registra proizvođača reproduktivnog materijala, koji ne ispunjava uslove iz člana 15. ovog zakona ili koji nije podneo prijavu za kontrolu proizvodnje u periodu od najmanje dve godine.

Članom 11. ovog zakona propisano je da obzirom da se članom 8. ovog zakona dodaje novi stav 1. u članu 10. Zakona, dolazi do pomeranja stavova, te se odredba kojom se propisuje ovlašćenje Ministarstvu da može da poveri poslove kontrole proizvodnje preduzeću ili drugom pravnom licu odnosi na stav 3. umesto dosadašnjeg stava 2.

Članom 12. ovog zakona propisuje se izmena člana 22. stav 2. kojim se propisuje da ministarstvo izdaje uverenje o poreklu za pošiljku semena nastalu mešanjem selekcionisanog ili semena poznatog porekla koje potiče od dva ili više semenskih objekata unutar iste kategorije i istog regiona provenijencije ili iz istog semenskog objekta za seme sakupljeno u različitim godinama, koje mora da sadrži podatke o registarskim brojevima sastavnih delova smeše. Takođe se propisuje da ako je predviđeno naknadno vegetativno razmnožavanje selekcionisanog, kvalifikovanog ili testiranog reproduktivnog materijala, izdaje se novo uverenje o poreklu, a materijal se odvojeno čuva i identifikuje kao takav.

Članom 13. ovog zakona propisuje se da se u članu 26. briše uslov da lice koje stručno rukovodi poslovima dorade reproduktivnog materijala ima položen stručni ispit.

Članom 14. propisuje se da se u članu 29. menja naziv standarda kvaliteta, a usaglašenost sa međunarodim ISTA (International seed testing association) standardima se propisuje kao opciona, a ne obavezna.

Član 15. ovog zakona propisuje dodatno uređenje pojedinih odredbi člana 30, te se briše odredba da se ispitivanje i utvrđivanje kvaliteta vrši po međunarodno priznatom standardu, kao nepotrebna i nedovoljno precizna. Ujedno se menja stav 3. navedenog člana kojim se propisuje da utvrđivanje kvaliteta i klasiranje reznica i sadnica vrši proizvođač, umesto ranije odredbe kojom je utvrđivanje kvaliteta reznica i sadnica vršilo ovlašćeno lice od strane Ministarstva. Takođe, obzirom da nije propisano ovlašćeno lice koje izdaje sertifikate međunarodnog udruženja za ispitivanje kvaliteta reproduktivnog materijala niti se to u praksi primenjuje, briše se deo koji se odnosi na ovlašćenje za izdavanje sertifikata međunarodnog udruženja.

Članom 16. ovog zakona propisuje se da se u članu 31. briše uslov da lice koje vrši ispitivanje i utvrđivanje kvaliteta reproduktivnog materijala ima položen stručni ispit, a ovlašćuje se proizvođač da vrši utvrđivanje kvaliteta i klasiranje reznica i sadnica.

Članom 17. ovog zakona dopunjuje se član 34. stav 2. kojim je propisan promet reproduktivnog materijala na taj način što se dodatno propisuje da se u promet može staviti, pored selekcionisanog, kvalifikovanog ili testiranog reproduktivnog materijala hibrida i reproduktivni materijal vrsta iz člana 3. Zakona koji se vegetativno razmnožava.

Članom 18. ovog zakona u članu 37a menja se stav 5. i usaglašava sa Direktivom na način da se propisuje da male količine semena u prometu prati deklaracija o kvalitetu koja ne mora da sadrži podatke o procentu klijavosti čistog semena i broju klijavih ili upotrebljivih semenki po kilogramu.

Članom 19. ovog zakona vrši se dopuna člana 38. tako da pored već propisanih podataka koje mora da sadrži etiketa na ambalaži pošiljke reproduktivnog materijala, dodaju se i podaci o nameni, vrsti polaznog materijala, identifikacionom broju i nazivu regiona provenijencije, kao i o poreklu reproduktivnog materijala.

Članom 20. ovog zakona propisuju se da se u članu 43. dodaje nova tačka 10) i propisuju dodatna ovlašćenja i dužnosti inspektora u vršenju poslova nadzora da vrši redovnu kontrolu dobavljača reproduktivnog materijala.

Članom 21. ovog zakona vrši se usklađivanje člana 48. stav 1. u tački 5a) koja se odnosi na kaznene odredbe u slučaju stavljanja u promet reproduktivnog materijala bez pribavljanja uverenja o poreklu, u skladu sa članom 22. stav 4.

Članom 22. ovog zakona vrši se usklađivanje člana 49. u tački 6a) koja se odnosi na kaznene odredbe u slučaju stavljanja u promet reproduktivnog materijala bez pribavljanja uverenja o poreklu, u skladu sa članom 22. stav 4.

Član 23. ovog zakona propisuje se stupanje na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbijeˮ.

Izvor: Vebsajt Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, 29.09.2023.
Naslov: Redakcija