Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PRAVILNIK O ORGANIZACIJI, SPROVOĐENJU, IZDAVANJU SERTIFIKATA I POSTUPKU VOĐENJA EVIDENCIJE ZA KRATKE PROGRAME STUDIJA: Neće biti budžetskih mesta, jer polaznici, ili poslodavci plaćaju školarinu. Stečeni sertifikat ne donosi zvanje, već samo znanje i potvrdu o stečenim veštinama. Studenti mogu da ih pohađaju i uporedo sa osnovnim studijama koje završavaju na nekoj drugoj visokoškolskoj ustanovi


Ciljano školovanje zainteresovanih polaznika za nedostajuća radna mesta u privredi počeće da se sprovodi od jeseni kroz kratke studijske programe, koji će biti organizovani na visokim školama i fakultetima, najavio je Bojan Tubić, pomoćnik ministra prosvete za visoko obrazovanje. On pojašnjava da je ovo omogućeno Pravilnikom o organizaciji, sprovođenju, izdavanju sertifikata i postupku vođenja evidencije za kratke programe studija ("Sl. glasnik RS", br. 32/2019), koji je usvojen početkom maja.

Programe, koji će trajati od tri do 18 meseci, mogu da upišu svi koji imaju srednju, višu i visoku stručnu spremu i u tom periodu imaće od 300 do 600 časova aktivne nastave. Takođe ni godine polaznika nisu prepreka a posle završene nastave oni dobijaju sertifikat sa opisom posla za koji su osposobljeni, a koji je registrovan na nacionalnom nivou.

Tubić naglašava da ovi programi nisu zamena za fakultetske i diplome visokih škola, već samo predstavljaju doškolovavanje za tražena zanimanja. Sve visokoškolske ustanove mogu da organizuju ove programe, ali postoji jedan preduslov – plaćene troškove pohađanja nastave.

To je da moraju imati potvrdu poslodavca da je zainteresovan za takav program studija i da će na njega da uputi nekoga od svojih radnika, ili će da radno angažuje nekoga ko je završio kratki program studija. Cilj je da se povežu poslodavci kojima nedostaju radnici na određenim pozicijama i visokoškolske ustanove, a građanima je omogućeno da svoje obrazovanje usmere u nekom drugom pravcu, ukoliko žele. I to mogu ponavljati posle godinu, dve, prilagođavajući se zahtevima tržišta – objašnjava Tubić i dodaje da je takva praksa odavno uspostavljena u evropskim obrazovnim sistemima.

U zavisnosti od vrste programa student može da prikupi od 30 do 60 ESPB bodova. Postoje tri načina na koje će ih sticati – kroz rad u nastavi, ispunjavanje predispitnih obaveza, kao što su kolokvijumi, na primer, kao i polaganjem ispita.

Neće biti budžetskih mesta, jer polaznici, ili poslodavci plaćaju školarinu. Taj sertifikat ne nosi stepen obrazovanja, odnosno polazniku ne donosi zvanje, već samo znanje i potvrdu o stečenim veštinama. To je neka vrsta dokvalifikacije, ili prekvalifikacije i ne postoji gornja granica u godinama za osobe koje žele da upišu pomenute programe. Studenti mogu da ih pohađaju i uporedo sa osnovnim studijama koje završavaju na nekoj drugoj visokoškolskoj ustanovi – objašnjava Tubić.

Ukoliko neko posle srednje škole završi prvo neki od kratkih programa, a onda poželi da studira, moraće redovno da upiše prvu godinu osnovnih studija. Dobra stvar je što onda može da piše molbu visokoškolskoj ustanovi koja može na srodnom fakultetu da mu prizna predmete, ili delove predmeta koje je polagao u okviru kratkog programa studija.

Koliko će kratkih studijskih programa biti ponuđeno ostalo je da se vidi od oktobra. Do tada će visoke škole i fakulteti svoje predloge programa predočiti Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje koji ima završnu reč i daje dozvole za njihovo sprovođenje.

Izvor: Vebsajt Politika, Dragana Jokić-Stamenković, 28.05.2019.
Naslov: Redakcija