PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O SPREČAVANJU PRANJA NOVCA I FINANSIRANJA TERORIZMA - Tekst propisa

Član 1.

U Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma (“Službeni glasnik RS”, br. 113/17, 91/19 i 153/20), u članu 4. stav 1. tačka 17) tačka na kraju zamenjuje se tačkom i zapetom.

Dodaje se tačka 18), koja glasi:

“18) Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti.”

Član 2.

U članu 110. stav 1. reči: “člana 4. stav 1. tačka 9) ovog zakona, u skladu sa zakonom kojim se uređuje delatnost revizora i člana 4. stav 1. tačka 17) ovog zakona koji pruža usluge povezane s digitalnim tokenima, u skladu sa zakonom kojim se uređuje digitalna imovina” zamenjuju se rečima: “člana 4. stav 1. tačka 9) ovog zakona, u skladu sa zakonom kojim se uređuje delatnost revizora, člana 4. stav 1. tačka 17) ovog zakona koji pruža usluge povezane s digitalnim tokenima, u skladu sa zakonom kojim se uređuje digitalna imovina i člana 4. stav 1. tačka 18) ovog zakona, u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala”.

Član 3.

Propisi doneti na osnovu Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma (“Službeni glasnik RS”, br. 113/17, 91/19 i 153/20) uskladiće se sa odredbama ovog zakona u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 4.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjuje se po isteku tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.

IZ OBRAZLOŽENjA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma (“Službeni glasnik RS”, br. 113/2017, 91/2019 i 153/20 - u daljem tekstu: Zakon) se uređuju radnje i mere koje se preduzimaju radi sprečavanja i otkrivanja pranja novca i finansiranja terorizma. Obveznici tog zakona su finansijske i nefinansijske institucije, koje moraju da ispune sve obaveze koje se tiču sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, uključujući identifikaciju stranke na propisan način.

Razlog za donošenje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma je uvođenje novog obveznika Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti, kako bi se sistem za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma dalje unapredio i obezbedio efikasan nadzor nad primenom tog zakona od strane Komisije za hartije od vrednosti.

Takođe, uključivanje Centralnog registra, depo i kliring hartija od vrednosti u krug obveznika ovog zakona dodatno će se sprečiti unošenje u finansijski sistem imovine za koju se sumnja da je stečena krivičnim delom, a koja je namenjena pranju novca i finansiranju terorizma, odnosno unaprediti otkrivanje takve imovine ukoliko je već u sistemu. Time se stvaraju i preduslovi za uspostavljanje poslovne saradnje između Centralnog registra, depo i kliring hartija od vrednosti i međunarodnih finansijskih institucija, kao što je Euroklir (engl Euroclear) i sl.

Uključivanje Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti u krug obveznika u ovom trenutku je taj što je u januaru 2022. godine, od strane ministra finansija, direktorke Centralnog registra hartija od vrednosti i direktora globalnog tržišta kapitala i operativnih poslova Euroclear-a potpisan dokument kojim se definišu uslovi saradnje u cilju uključivanja državnih hartija od vrednosti Republike Srbije u sistem Euroclear. U potpisanom dokumentu definišu se uslovi i zadaci koje je neophodno ispuniti u cilju obezbeđivanja povezivanja sa tim sistemom, kao i ciljevi i vremenski okvir za povezivanje sa sistemom “Euroclear Bank”, koja je istaknuti provajder posttrgovinskih transakcija, koji olakšava saldiranje transakcija domaćih i međunarodnih hartija od vrednosti i čuva bezbednost preduzetih investicija, povezuje više od 2.000 tržišnih učesnika širom sveta i omogućava bezbedno i efikasno sprovođenje transakcija hartijama od vrednosti. Takođe, pomaže u procesima upravljanja rizikom i izloženošću koja proizilazi iz preduzetih transakcija, između ostalih i rizika od pranja novca i finansiranja terorizma.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

Članom 1. se pod pojam obveznika u smislu Zakona dodaje Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti.

Članom 2. je predviđeno da nadzor nad primenom Zakona od strane Centralnog registra, depo i kliring hartija od vrednosti vrši Komisija za hartije od vrednosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala.

Članom 3. utvrđen je rok za usklađivanje propisa donetih na osnovu Zakona sa odredbama ovog zakona.

Članom 4. uređuju se stupanje na snagu i početak primene ovog zakona.

V. ANALIZA EFEKATA ZAKONA

Finansijski efekti sprovođenja zakona

Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije.

Na koga će i kako najverovatnije uticati rešenja u zakonu

Rešenja utvrđena u ovom zakonu najviše će uticati na Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti, koji do sada nije imao obavezu primenjivanja Zakona što se tiče nadzornog organa, Komisija za hartije od vrednosti imaće u okviru nadzora dodatne obaveze, ali s obzirom na znanje i iskustvo u ovoj oblasti, ovaj nadzorni organ će se vrlo brzo prilagoditi novim rešenjima.

Pre svega, Komisija za hartije od vrednosti će morati da uskladi smernice za primenu odredaba Zakona od strane obveznika pod njihovim nadzorom sa novim rešenjima.

Prilikom vršenja nadzora, Komisija za hartije od vrednosti biće dužna da ima jasnu sliku o rizicima od pranja novca i finansiranja terorizma u Republici Srbiji, da ima direktan i indirektan pristup svim relevantnim informacijama o specifičnim domaćim i međunarodnim rizicima vezanim za stranke i usluge Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti, da prilagođava dinamiku nadzora i mere preduzete u nadzoru sa rizikom od pranja novca i finansiranja terorizma kod ovog obveznika, kao i sa procenjenim rizikom u Republici Srbiji.

Takođe, Komisija za hartije od vrednosti biće dužna da o preduzetim merama u izvršenom nadzoru, o utvrđenim nepravilnostima i nezakonitostima, kao i o drugim značajnim činjenicama u vezi sa nadzorom odmah, u pismenoj formi, obavesti Upravu za sprečavanje pranja novca, kao i da dostavi primerak donetog akta.

Troškovi koje će primena zakona stvoriti građanima i privredi

Troškove će imati pre svega Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti, koji do sada nije bio u sistemu za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma, te će biti neophodno organizaciono, kadrovsko i tehničko usklađivanje sa ovim zakonom, kao i donošenje odgovarajućih unutrašnjih akata.

Kao obveznik Zakona, Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti biće u obavezi da preduzme određene radnje i mere za sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma koje obuhvataju:

1) poznavanje stranke i praćenje njenog poslovanja;

2) dostavljanje informacija, podataka i dokumentacije Upravi za sprečavanje pranja novca uvek kada u vezi sa transakcijom ili strankom postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma;

3) određivanje lica zaduženog za izvršavanje obaveza iz ovog zakona i njegovog zamenika, najkasnije u roku od 15 dana od dana imenovanja;

4) redovno stručno obrazovanje, osposobljavanje i usavršavanje zaposlenih, koje se odnosi na upoznavanje sa odredbama Zakona i propisa donetih na osnovu njega i internih akata, sa stručnom literaturom o sprečavanju i otkrivanju pranja novca i finansiranja terorizma, sa listom indikatora za prepoznavanje stranaka i transakcija za koje postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma;

5) obezbeđivanje redovne unutrašnje kontrole izvršavanja obaveza Zakona u skladu sa utvrđenim rizikom od pranja novca i finansiranja terorizma, kao i interne revizije, o čemu sačinjava godišnji izveštaj;

6) izradu spiska pokazatelja (indikatora) za prepoznavanje lica i transakcija za koje postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma;

7) vođenje evidencija, zaštita podataka i čuvanje podataka iz tih evidencija;

8) sprovođenje mera iz ovog zakona u poslovnim jedinicama i podređenim društvima pravnog lica u većinskom vlasništvu obveznika u zemlji i u stranim državama;

9) izvršavanje drugih radnji i mera na osnovu ovog zakona.

Građani neće imati troškove usled primene ovog zakona.

Da li pozitivne posledice donošenja zakona opravdavaju troškove

Troškovi koje poslovi sprečavanja i otkrivanja pranja novca i finansiranja terorizma mogu izazvati kod obveznika svakako su neznatni u odnosu na štetu koju obveznik može pretrpeti ako ne postupa u skladu sa zakonom, a tiče se različitih mera i kazni koje se mogu izreći za kršenje odredaba Zakona i propisa donetih na osnovu Zakona, uključujući i reputacioni rizik.

Pravna sigurnost u ovoj oblasti doprineće i privlačenju stranih investicija jer strani investitori u najvećoj meri ulažu svoja sredstva u okruženja koja su stabilna i u kojima se poštuju propisi o sprečavanju pranja novca.

Da li se zakonom podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišna konkurencija

Ovaj zakon neće neposredno uticati na stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju.

Da li su zainteresovane strane imale priliku da se izjasne

Najveći deo odredaba ovog zakona, tj. sve odredbe koje ne predstavljaju isključivo pravnoredakcijsko usklađivanje, bile su predmet konsultacija sa svim zainteresovanim stranama, uključujući obveznika.

Mere koje će se tokom primene zakona preduzimati kako bi se postiglo ono što se zakonom predviđa

Ovim zakonom predviđeno je usklađivanje propisa donetih na osnovu Zakona, kako bi se obezbedila puna primena novih rešenja. S tim u vezi, nadzorni organ će uskladiti smernice za primenu odredaba Zakona od strane obveznika pod njihovim nadzorom sa novim rešenjima.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 29.09.2023.
Naslov: Redakcija