OBRAZLOŽENJE PREDLOGA ZAKONA O AGENCIJSKOM ZAPOŠLJAVANJU

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Uvođenjem zakonskog okvira za rad preko agencije za privremeno zapošljavanje vrši se usaglašavanje radnog zakonodavstva Republike Srbije sa međunarodnim standardima MOR i EU. Narodna skupština je 20. februara 2013. godina donela Zakon o potvrđivanju Konvencije Međunarodne organizacije rada broj 181 o privatnim agencijama za zapošljavanje ("Službeni glasnik RS" – Međunarodni ugovori, broj 2/13), čime je načinjen još jedan korak u harmonizaciji zakonodavstva Republike Srbije sa međunarodnim standardima. Ovim zakonom vrši se usklađivanje kako sa navedenom konvencijom i Preporukom 188 tako i sa Direktivom 2008/104 o radu preko agencija za privremeno zapošljavanje i drugim direktivama koje sadrže odredbe koje se odnose na agencijske radnike (ustupljene zaposlene) – kao što su direktive 91/383, 96/71 i 533/91. Iz tog razloga je donošenje ovog zakona utvrđeno kao prioritet u Akcionom planu za sprovođenje Programa vlade 2017–19 i u NPAA.

Iako sadašnjim propisima kojima se uređuje oblast rada nije regulisano pitanje navedenih agencija, one u praksi ipak postoje. Zakon o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – US, 113/17 i 95/18 – autentično tumačenje) poznaje samo ugovorni odnos između zaposlenog i poslodavca, tako da ne uređuje rad zaposlenog preko agencija za privremeno zapošljavanje. Jasnim definisanjem agencija za privremeno zapošljavanje i preciziranjem uslova za njihov rad, pravima i obavezama lica koji sa agencijom za privremeno zapošljavanje zaključuju ugovor o radu radi ustupanja na privremeni rad poslodavcu korisniku, i druga međusobna prava i obaveze zaposlenih, agencije i poslodavca korisnika, urediće se ova oblast i maksimalno zaštititi tzv. agencijski zaposleni. Naime, agencijskim zaposlenima obezbediće se jednaka zarada i drugi osnovni uslovi rada (radno vreme, odsustva, odmori), bezbednost i zdravlje na radu i drugi uslovi rada koji se primenjuju na zaposlene koje neposredno zapošljava poslodavac korisnik (po čijem nalogu i uputstvima agencijski zaposleni rade).

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

Član 1. Predloga zakona – Predmet uređivanja ovog zakona su prava i obaveze zaposlenih koji zasnivaju radni odnos sa agencijom za privremeno zapošljavanje radi ustupanja na privremeni rad poslodavcu korisniku, pod uslovima utvrđenim ovim zakonom, jednak tretman ustupljenih zaposlenih u pogledu ostvarivanja određenih prava iz radnog odnosa i po osnovu rada, uslovi za rad agencija za privremeno zapošljavanje, način i uslovi ustupanja zaposlenih, odnos između agencije i poslodavca korisnika i obaveze agencije i poslodavca korisnika prema ustupljenim zaposlenima.

Član 2. Predloga zakona – Za potrebe ovog zakona definisani su pojmovi i njihovo značenje: agencija za privremeno zapošljavanje (u daljem tekstu: Agencija), ustupljeni zaposleni, poslodavac korisnik, uporedni zaposleni, ustupanje i osnovni uslovi zapošljavanja i rada.

Član 3. Predloga zakona – Ovim članom propisuju se uslovi za rad Agencije. Privredno društvo ili preduzetnik registrovan u registru privrednih subjekata u skladu sa zakonom može da obavlja poslove ustupanja zaposlenih ako dobije dozvolu za rad Agencije za privremeno zapošljavanje (u daljem tekstu: Dozvola) od ministarstva nadležnog za poslove rada. Dozvola se izdaje na zahtev privrednog društva ili preduzetnika ako ispunjava propisane uslove u pogledu stručne osposobljenosti i prostorno tehničkih uslova. Po dobijanju Dozvole privredno društvo ili preduzetnik je obavezan da u roku od osam dana od dana prijema Dozvole podnese prijavu za upis delatnosti Agencije za privremeno zapošljavanje ili ostalog ustupanja ljudskih resursa i poslovnog imena u kom će kao predmet poslovanja biti navedeno "Agencija za privremeno zapošljavanje", u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.

Član 4. Predloga zakona – Ovim članom propisano je ko ne može osnovati Agenciju, biti član i zakonski zastupnik, kao i da Agenciji kojoj je oduzeta Dozvola ne može obavljati te poslove u roku od tri godine od dana oduzimanja Dozvole.

Član 5. Predloga zakona – Nadzor u postupku utvrđivanja ispunjenosti uslova za rad Agencija vrši inspekcija rada. Prostorne i tehničke uslove za rad Agencije, uslove stručne osposobljenosti zakonskog zastupnika privrednog društva ili preduzetnika, odnosno zaposlenog koji je ovlašćen za zaključivanje ugovora, program, sadržinu, način polaganja stručnog ispita za rad Agencija za privremeno zapošljavanje i visinu naknade za rad članova Komisije propisuje ministar nadležan za poslove rada (u daljem tekstu: Ministar).

Čl. 6–8. Predloga zakona – Ovim članovima uređuje se izdavanje, produženje, oduzimanje i prestanak važenja dozvole za rad Agencije.

 Ministarstvo nadležno za poslove rada izdaje dozvolu za obavljanje poslova ustupanja zaposlenih na period od pet godina i ista se može produžiti na način i pod uslovima pod kojima se izdaje, s tim da se zahtev za produženje dozvole mora podneti najkasnije 30 dana pre isteka roka važenja Dozvole.

Dozvola se oduzima Agenciji ako prestane da ispunjava uslove za izdavanje Dozvole propisane ovim zakonom, ako je osnivač, član i zakonski zastupnik osuđen za krivična dela iz oblasti rada, za krivična dela primanja i davanja mita, krivična dela pronevere za koje je izrečena bezuslovna kazna zatvora u trajanju od najmanje šest meseci i ako je u roku od godinu dana utvrđena prekršajna odgovornost Agencije, po više osnova ili u iznosu koji prelazi dupli iznos maksimalno propisane kazne, a inspekcija rada oceni da Agencija time očigledno narušava prava ustupljenih zaposlenih, odnosno kontinuirano krši odredbe ovog zakona. Ministarstvo nadležno za poslove rada donosi rešenje o oduzimanju dozvole za rad Agenciji.

Dozvola prestaje da važi u slučaju isteka roka važenja Dozvole, na osnovu zahteva Agencije za prestanak važenja Dozvole, kao i u slučaju brisanja privrednog društva odnosno preduzetnika – Agencije iz registra nadležnog organa.

Bliže uslove i način izdavanja, oduzimanja i prestanka važenja Dozvole propisuje Ministar.

Član 9. Predloga zakona – Ovim članom uređuje se zasnivanje radnog odnosa Agencije sa ustupljenim zaposlenima.

Agencija sa ustupljenim zaposlenim može da zaključi ugovor o radu na neodređeno ili ugovor o radu na određeno vreme koje je jednako vremenu ustupanja poslodavcu korisniku, u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje rad. Ugovore u ime i za račun Agencije zaključuje zakonski zastupnik privrednog društva ili preduzetnik odnosno zaposleni koji je ovlašćen za zaključenje ugovora.

Ugovor o radu na neodređeno vreme, pored elemenata utvrđenih zakonom kojim se uređuje rad sadrži i vrstu poslova za koje će se zaposleni ustupati, kao i da zaposleni prihvata da obavlja poslove na osnovu uputa za rad kod poslodavca korisnika.

Ovim članom propisuje se da ugovor o radu na određeno vreme koje je jednako vremenu ustupanja poslodavcu korisniku, odnosno uput koji je sastavni deo ugovora na neodređeno vreme i koji zamenjuje aneks tog ugovora, sadrži pored elemenata utvrđenih zakonom kojim se uređuje rad i uslove rada kod poslodavca korisnika.

Član 10. Predloga zakona – Ovim članom propisani su elementi ugovora o radu u slučaju ustupanja zaposlenih poslodavcu korisniku koji obavlja delatnost na teritoriji država članica Evropske unije i Evropskog ekonomskog prostora. Ova odredba će se primenjivati od dana sticanja punopravnog članstva Republike Srbije u Evropskoj uniji.

Član 11. Predloga zakona – Ovim članom propisani su obavezni elementi ugovora o ustupanju zaposlenih između Agencije i poslodavca korisnika.

Član 12. Predloga zakona – Ovim članom propisana je sadržina ugovora o ustupanju zaposlenih koji Agencija zaključuje sa poslodavcem korisnikom koji obavlja delatnost na teritoriji država članica Evropske unije i Evropskog ekonomskog prostora. Ova odredba će se primenjivati od dana sticanja punopravnog članstva Republike Srbije u Evropskoj uniji.

Član 13. Predloga zakona – Ovim članom su navedeni slučajevi zabrane agencijskog zapošljavanja.

Zakonom ili kolektivnim ugovorom može da se zabrani, odnosno ograniči korišćenje rada preko Agencija za privremeno zapošljavanje iz opravdanih razloga koji se zasnivaju na opštem interesu, a posebno u cilju zaštite upućenih zaposlenih, bezbednosti i zdravlja na radu, sprečavanja poremećaja na tržištu rada i sprečavanja zloupotreba.

Član 14. Predloga zakona – Na zahtev predstavnika sindikata, a u cilju podsticanja neposrednog zapošljavanja radnika od strane poslodavaca korisnika, ograničena je mogućnost ustupanja zaposlenih preko Agencija na 10% u odnosu na ukupan broj neposredno zaposlenih kod poslodavca korisnika, a imajući u vidu dosadašnju praksu otpuštanja zaposlenih po osnovu viška i njihovog ponovnog angažovanja preko agencija pod znatno nepovoljnijim uslovima rada. Manji izuzetak od ovog ograničenja propisan je za poslodavce koji imaju manje od 50 zaposlenih na dan zaključenja ugovora o ustupanju zaposlenih može da angažuje: jednog ustupljenog zaposlenog ako ima od dva do devet zaposlenih; dva ustupljena zaposlena ako ima od 10 do 19 zaposlenih; tri ustupljena zaposlena ako ima od 20 do 29 zaposlenih; četiri ustupljena zaposlena ako ima od 30 do 39 zaposlenih; pet ustupljenih zaposlenih ako ima od 40 do 49 zaposlenih (što znači 1 ustupljenog zaposlenog više u odnosu na ograničenje od 10%).

Pored toga, zaposleni koji sa Agencijom imaju zaključen ugovor o radu na neodređeno vreme ne ulaze u ograničenje od 10% kod poslodavca korisnika, s obzirom da uživaju svu zaštitu i imaju pravo na naknadu zarade između dva ustupanja kao i pravo na otpremninu u slučaju viška, kada Agencija ne može da im obezbedi posao kod drugog poslodavca korisnika.

Prema stavu 4. ovog člana, ustupljeni zaposleni koji je u radnom odnosu u Agenciji na određeno vreme zbog povećanog obima posla kod poslodavca korisnika koji je korisnik javnih sredstava u smislu zakona kojim se uređuje budžetski sistem, računaju se u ograničenje broja zaposlenih na određeno vreme zbog povećanog obima posla i angažovanih po bilo kom osnovu kod korisnika javnih sredstava, u skladu sa zakonom kojim se uređuje budžetski sistem. Ovo iz razloga što je u članu 27e stav 36. Zakona o budžetskom sistemu ("Službeni glasnik RS", br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 – ispravka, 108/13, 142/14, 68/15 – dr. zakon, 103/15, 99/16, 113/17, 95/18 i 31/19) propisano da ukupan broj zaposlenih na određeno vreme zbog povećanog obima posla, lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge i lica angažovanih po drugim osnovama, kod korisnika javnih sredstava, ne može biti veći od 10% ukupnog broja zaposlenih.

Član 15. Predloga zakona –Ovim članom propisano je daodredbe ugovora o radu ili ugovora o ustupanju zaposlenih ili drugog akta kojima se zabranjuje zasnivanje radnog odnosa između poslodavca korisnika i ustupljenog zaposlenog po isteku vremena na koji je ustupljen od strane Agencije ili kojima se sprečava takvo zasnivanje radnog odnosa ne proizvode pravno dejstvo.

Član 16. Predloga zakona –Ovim članom propisano je trajanje ustupanja.

Agencija može zaposlenog na određeno vreme da ustupi na rad kod poslodavca korisnika u slučajevima i u trajanju propisano u članu 37. Zakona o radu. To praktično znači da poslodavac korisnik može da, umesto neposrednog zasnivanja radnog odnosa na određeno vreme u zakonom propisanim slučajevima, angažuje lica koja su u radnom odnosu u Agenciji.

Da bi se sprečilo kontinuirano angažovanje zaposlenih na određeno vreme kod istog poslodavca korisnika mimo člana 37. Zakona o radu, propisano je da Agencija ne može da ustupi zaposlenog na određeno vreme koji je prethodno bio u radnom odnosu na određeno vreme kod istog poslodavca korisnika neposredno ili preko iste ili druge Agencije u ukupnom trajanju dužem od 24 meseca, osim u slučajevima kada je rad na određeno vreme kod poslodavca korisnika dozvoljen u dužem trajanju u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad (slučajevi iz člana 37. stav 4. Zakona o radu).

Regulisana je i zaštita ustupljenog zaposlenog ako poslodavac korisnik koristi njegov rad preko Agencije u dužem trajanju suprotno ovom zakonu, kao i mogućnost da ustupljeni zaposleni pokrene sudski spor protiv poslodavca korisnika radi utvrđivanja ispunjenosti uslova za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme. U tom smislu propisano je ustupljeni zaposleni koji sa Agencijom ima zaključen ugovor o radu na određeno vreme, a koji je prethodno kod istog poslodavca korisnika radio preko iste ili druge Agencije suprotno odredbama zakona kojim se uređuje rad ili koji ostane da radi kod poslodavca korisnika najmanje pet radnih dana nakon isteka vremena za koje je ustupljen, smatra se da je zasnovao radni odnos na neodređeno vreme kod poslodavca korisnika. Da bi se utvrdilo da li je u konkretnom slučaju došlo do prerastanja radnog odnosa iz određenog u neodređeno vreme zaposleni može pokrenuti radni spor protiv poslodavca korisnika, u rokovima i na način propisan zakonom.

Obezbeđivanjem jednakih uslova rada ustupljenim zaposlenima i njihovim izjednačavanjem sa neposredno zaposlenim kod poslodavca korisnika, kao i ograničenjem poslodavca korisnika da zaposlene na određeno vreme u Agenciji angažuje u skladu sa članom 37. Zakona o radu stimulišu se poslodavci korisnici da agencijske zaposlene neposredno zapošljavaju na neodređeno vreme.

Izuzetak primene ograničenja angažovanja ustupljenog zaposlenog kod poslodavca korisnika na vreme i razloge propisane u članu 37. Zakona o radu odnosi zaposlene kod poslodavca korisnika koji su u Agenciji koja ih je uputila u radnom odnosu na neodređeno vreme, te nisu u statusu zaposlenih na određeno vreme.

Član 17. Predloga zakona – Ovim članom propisano je da selice koje radi za potrebe poslodavca korisnika, odnosno u prostorijama poslodavca korisnika, a ima zaključen ugovor o radu ili drugi ugovor o radnom angažovanju sa drugim poslodavcem, smatra ustupljenim zaposlenim od strane tog poslodavca, ako se drukčije ne dokaže. Ova pretpostavka je u korist zaposlenih jer je dosadašnja praksa pokazala da se između poslodavaca zaključuju razni vidovi ugovora ugovorima o pružanju usluga, konsaltingu i dr, kojima se praktično vrši ustupanje radnika jedne ugovorne strane – koja je neposredno angažovala ta lica (na osnovu ugovora o radu, ugovora o privremenim i povremenim poslovima i dr.) obavljaju poslove za potrebe druge ugovorne strane (poslodavac korisnik) pod njegovim nadzorom, uputstvima i rukovođenjem, pri čemu ostvaruju značajno manja primanja i rade pod nepovoljnijim uslovima u odnosu na primanja i uslove rada neposredno zaposlenih poslodavca korisnika koji obavljaju isti rad (iste ili slične poslove).

Član 18. Predloga zakona – Ustupljeni zaposleni za vreme privremenog obavljanja poslova kod poslodavca korisnika ima pravo na jednake uslove rada kao i uporedni zaposleni kod poslodavca korisnika, u pogledu: trajanja i rasporeda radnog vremena; prekovremenog rada; noćnog rada; odmora u toku rada, dnevnog, nedeljnog odmora i godišnjeg odmora; odsustva uz naknadu zarade, elemente za obračun i isplatu zarade, naknade zarade i naknade troškova u skladu sa zakonom, kolektivnim ugovorom, odnosno pravilnikom o radu koji se primenjuje kod poslodavca korisnika (kao i neposredno zaposleni kod poslodavca korisnika); bezbednosti i zdravlja na radu; zaštite trudnica i majki dojilja; zaštite omladine; zabrane diskriminacije po svim osnovima, u skladu sa zakonom.

Čl. 19–21. Predloga zakona –Ovim članovima propisane su obaveze Agencije prema ustupljenom zaposlenom i obaveze ustupljenog zaposlenog. Agencija je dužna da ustupljenom zaposlenom pre ustupanja poslodavcu korisniku dostavi uput. Izuzetak je jedino u slučaju kada je zaključen ugovor na određeno vreme koje je jednako vremenu na koje se zaposleni ustupa poslodavcu korisniku.

Poslodavac korisnik je dužan da vodi evidenciju o radu i odsustvu sa rada ustupljenih zaposlenih i da Agenciji dostavi podatke iz te evidencije na način i u roku koji su ugovorili, a najkasnije do 15. u mesecu za obračun i isplatu zarade, naknade zarade i naknade troškova kao i neposredno zaposleni kod poslodavca korisnika (uporedni zaposleni), za prethodni mesec.

Agencija je dužna da ustupljenom zaposlenom za period ustupanja isplati zaradu, naknadu zarade i naknadu troškova na koje zaposleni ima pravo kod poslodavca korisnika na osnovu podataka kojima ona raspolaže i podataka iz evidencija koje Agenciji dostavlja poslodavac korisnik. Agencija je dužna da ustupljenom zaposlenom isplati zaradu, naknadu zarade, naknadu troškova na koje ustupljeni zaposleni ima pravo u skladu sa ovim zakonom i u slučaju kada joj poslodavac korisnik ne dostavi podatke iz evidencije.

Za vreme rada kod poslodavca korisnika zaposleni je dužan da savesno i odgovorno obavlja poslove za koje je ustupljen i da poštuje organizaciju rada kod poslodavca korisnika kao i da ispunjava druge obaveze u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad.

Član 22. Predloga zakona –Agencija ne sme ustupljenom zaposlenom da naplaćuje uslugu za privremeno ustupanje kod poslodavca korisnika, kao ni za zaključivanje ugovora o radu sa poslodavcem korisnikom nakon prestanka ustupanja.

Čl. 23–24. Predloga zakona – Ovim članovima uređuje se otkaz ugovora o radu iz razloga nastalih kod poslodavca korisnika.

Agencija može ustupljenom zaposlenom da otkaže ugovor o radu ili izrekne drugu meru ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog i njegovo ponašanje u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad i opštim aktima koji se primenjuju kod poslodavca korisnika, odnosno Agencije, kao i iz drugih razloga u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad. Poslodavac korisnik je dužan da o navedenom pisanim putem obavesti Agenciju bez odlaganja i pruži sve potrebne dokaze za utvrđivanje okolnosti koje predstavljaju osnov za otkaz.

U slučaju nezakonitog otkaza ustupljeni zaposleni ima pravo da pred nadležnim sudom pokrene radni spor protiv Agencije za naknadu štete u visini preostalog iznosa zarada od momenta prestanka radnog odnosa pa do isteka trajanja ugovorenog ustupanja, a najviše 18 zarada, kao i pravo na uplatu poreza i doprinosa za taj period.

Ustupljeni zaposleni koji je sa Agencijom zasnovao radni odnos na neodređeno vreme ima pravo na naknadu zarade u periodu između dva ustupanja poslodavcu korisniku ili ima pravo na otpremninu po osnovu viška zaposlenih u skladu sa zakonom. Naknada zarade ne može da bude niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad, odnosno srazmernog iznosa minimalne zarade za zaposlenog sa nepunim radnim vremenom.

Čl. 25–26. Predloga zakona – Ovim članovima propisane su obaveze poslodavca korisnika.

Poslodavac korisnik je dužan da ustupljenom zaposlenom daje radne zadatke, organizuje, rukovodi i nadzire rad ustupljenog zaposlenog, daje mu za tu svrhu instrukcije, obezbeđuje uslove rada i mere bezbednosti i zdravlje na radu kao i svojim zaposlenima. Pored navedene obaveze propisane su i druge obaveze poslodavca korisnika.

Poslodavac korisnik je solidarno odgovoran za obaveze Agencije prema ustupljenom zaposlenom za isplatu zarade, naknade zarade i naknade troškova u skladu sa ovim zakonom. Na taj način su agencijski zaposleni u pogledu isplate zarade dvostruko osigurani zakonskim rešenjima jer se Agencija obavezuje da isplati zaradu u rokovima i kada poslodavac korisnik ne dostavi evidenciju o radu agencijskog radnika a poslodavac korisnik je solidarno odgovoran za obaveze Agencije na isplatu zarade.

Čl. 27–28. Predloga zakona – Ovi članovi uređuju bezbednost i zdravlje na radu ustupljenih zaposlenih.

Poslodavac korisnik je dužan da za ustupljene zaposlene obezbedi mere bezbednosti i zdravlja na radu, u skladu sa propisima iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

Poslodavac korisnik je dužan da ustupljenog zaposlenog pre stupanja na rad upozna sa svim rizicima na radnom mestu i o konkretnim merama, odnosno da ga osposobi za bezbedan i zdrav rad, u skladu sa propisima o bezbednosti i zdravlju na radu. Poslodavac korisnik je dužan da ustupljenom zaposlenom obezbedi lekarske preglede u skladu sa propisima o bezbednosti i zdravlju na radu. Odredbom člana 15. stav 1. tačka 8) i člana 10. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu ("Službeni glasnik RS", br.101/05, 91/15 i 113/17 – dr. zakon) propisano je da je poslodavac dužan da obezbedi na osnovu akta o proceni rizika i ocene službe medicine rada propisane lekarske preglede zaposlenih, kao i da obezbedi da sprovođenje mera bezbednosti i zdravlja na radu ne prouzrokuje finansijske obaveze za zaposlenog i predstavnika zaposlenih i ne utiče na njihov materijalni i socijalni položaj stečen na radu i u vezi sa radom. To znači da je poslodavac korisnik dužan da ustupljene zaposlene uputi na lekarske preglede (prethodne, periodične i ciljane) i da za iste obezbedi finansijska sredstva.

Ustupljeni zaposleni je dužan da primenjuje propisane mere za bezbedan i zdrav rad kod poslodavca korisnika, a posebno mere za bezbedan i zdrav rad pri kojima se pojavljuju specifični rizici.

Poslodavac korisnik je dužan da prijavi povredu na radu i profesionalno oboljenje ustupljenog zaposlenog u skladu sa propisima o bezbednosti i zdravlju na radu i da o tome odmah izvesti Agenciju. Poslodavac korisnik je dužan da Agenciji dostavi popunjeni obrazac izveštaja o povredi na radu odnosno profesionalnom oboljenju, osim podataka o poslodavcu, bez odlaganja, a najkasnije u roku od 24 časa od nastanka povrede, odnosno utvrđenog profesionalnog oboljenja. Agencija je dužna da dostavi izveštaj o povredi na radu odnosno profesionalnom oboljenju u skladu sa propisima iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

Član 29. Predloga zakona – Agencija i poslodavac korisnik su dužni da obezbede zaštitu ličnih podataka ustupljenog zaposlenog u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti. Utvrđena je obaveza poslodavca korisnika da vodi evidenciju o ustupljenim zaposlenima, pri čemu su ovim zakonom propisani podaci koji su obavezni deo te evidencije, a koji će omogućiti inspekciji rada da izvrši kontrolu poštovanja rokova i uslova pod kojim poslodavci korisnici mogu da angažuju ustupljene zaposlene, a time i da one koji ne poštuju zakon sankcionišu.

Čl. 30– 31. Predloga zakona – Ovim članovima uređuju se kolektivna prava ustupljenih zaposlenih u skladu sa međunarodnim standardima MOR i Evropske unije. Zbog specifičnosti ovog vida angažovanja, zakonom je propisano da se ustupljeni zaposleni računaju u ukupan broj zaposlenih kod poslodavca korisnika pri utvrđivanju ispunjenosti uslova za određivanje predstavnika zaposlenih u skladu sa zakonom, kao i da imaju pravo na sindikalnog organizovanja, delovanja i kolektivnog pregovaranja u Agenciji i/ili kod poslodavca korisnika.

Kolektivnim ugovorima se mogu pregovarati i uslovi kojima se unapređuju uslovi usavršavanja i pristupa objektima za boravak dece za ustupljene zaposlene.

Čl. 32–33. Predloga zakona – Ovim članovima propisana je odgovornost ustupljenog zaposlenog, poslodavaca korisnika i Agencije za štetu na radu i u vezi sa radom na način na koji je ova oblast uređena Zakonom o radu (čl. 163. i 164), a imajući u vidu da se rad obavlja kod poslodavca korisnika a ne u Agenciji koja je formalni poslodavac ustupljenom zaposlenom.

Ustupljeni zaposleni je odgovoran za štetu koju je na radu ili u vezi s radom, namerno ili krajnjom nepažnjom prouzrokovao poslodavcu korisniku, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad.

Ustupljeni zaposleni koji je na radu ili u vezi s radom kod poslodavca korisnika namerno ili krajnjom nepažnjom prouzrokovao štetu trećem licu, a koju je naknadio poslodavac korisnik, dužan je da poslodavcu korisniku naknadi iznos isplaćene štete.

Ako ustupljeni zaposleni pretrpi štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac korisnik je dužan da mu naknadi štetu, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad.

Poslodavac korisnik je dužan da ustupljenom zaposlenom naknadi štetu koju ustupljeni zaposleni pretrpi na radu kod poslodavca korisnika po osnovu povrede na radu i profesionalnog oboljenja, s tim što je u ovom slučaju Agencija supsidijarno odgovorna za naknadu štete. Time je pojačana zaštita ustupljenih zaposlenih u slučajevima da ne mogu da naplate štetu iz bilo kog razloga od poslodavca korisnika. Agencija koja isplati naknadu štete može da regresira taj iznos od poslodavca korisnika u skladu sa propisima o obligacionim odnosima.

Član 34. Predloga zakona – Nadzor nad primenom ovog zakona, vrši inspekcija rada, odnosno upravna inspekcija, a prema nadležnosti kod poslodavca korisnika, odnosno Agencije.

 Čl. 35–36. Predloga zakona – Ovim članovima predviđene su kaznene odredbe, pri čemu je utvrđen veći raspon kako bi u zavisnosti od težine izvršenog prekršaja i njegovih posledica, nadležni prekršajni sud mogao da izrekne odgovarajuću novčanu kaznu.

Čl. 37–41. Predloga zakona – Ovim odredbama je predviđeno da će se odredbe ovog zakona koje se odnose na ustupanje zaposlenih na rad kod poslodavca korisnika sa sedištem na teritoriji zemlje članice Evropske unije i Evropskog ekonomskog prostora primenjivati od dana sticanja punopravnog članstva Republike Srbije u Evropskoj uniji. Ograničenja za poslodavca korisnika, Agenciju i zaposlenog propisana odredbama ovog zakona počinju da se primenjuju na ugovore o ustupanju, ugovore o radu, odnosno upute zaključene, odnosno izdate od početka primene ovog zakona. Početkom primene ovog zakona poslodavci koji ustupaju svoje zaposlene poslodavcu korisniku radi obavljanja poslova pod nadzorom i rukovođenjem poslodavca korisnika i korisnici mogu da nastave sa ustupanjem zaposlenih samo pod uslovima i na način utvrđenim ovim zakonom.

Ministar nadležan za poslove rada doneće podzakonske akte iz člana 5. stav 5. i člana 8. stav 4. ovog zakona, do 31. decembra 2019. godine.

Predviđeno je da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od 1. marta 2020. godine, osim odredbe člana 40. i odredaba koje su u vezi sa tim članom, koje se primenjuju od dana stupanja na snagu ovog zakona i ostalih odredaba čl. 3–8. ovog zakona, koje se primenjuju od 1. januara 2020. godine.

V. ANALIZA EFEKATA ZAKONA

1. Koji su problemi koje ovaj zakon treba da reši?

REGULATORNI OKVIR

I Strateška dokumenta u Republici Srbiji

Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina EU (2018-2021) u periodu 2018-2021. godine kojim se Republika Srbija obavezuje na dalje usklađivanje propisa u oblasti rada sa propisima Evropske unije.

 Među tim propisima nalazi se Direktiva 2008/104/EZ Evropskog Parlamenta i Saveta od 19. novembra 2008. godine o radu preko agencije za privremeni rad i druge direktive koje uređuju pojedine aspekte rada agencija za privremeni rad. Direktiva 2008/104//EZ definiše opšti okvir kojim su u EU definisani radni uslovi zaposlenih posredstvom ovih agencija. Direktiva garantuje minimum zaštite zaposlenima i doprinosi razvoju ovog oblika rada, a u pogledu fleksibilnosti odgovara i zaposlenima i poslodavcima. Direktiva se zasniva na načelu nediskriminacije po pitanju osnovnih uslova rada. Najzahtevnijom obavezom u procesu harmonizacije domaćih propisa sa direktivom smatra se obaveza obezbeđivanja uporedivih uslova rada i uporedive plate.

Problem: Zakon o radu ne uređuje oblik rada preko agencija za privremeno zapošljavanje, kao i radnopravni status i zaštitu zaposlenih u tim agencijama.

Nacionalna strategija zapošljavanja za period 2011-2020. godine Strateški okvir politike zapošljavanja predstavlja Nacionalna strategija zapošljavanja za period od 2011-2020. godine[1] kojom je uspostavljanje efikasnog, stabilnog i održivog trenda rasta zaposlenosti u Republici Srbiji do 2020. godine, uz usklađivanje politike zapošljavanja i institucija tržišta rada sa tekovinama EU utvrđeno kao osnovni strateški cilj politike zapošljavanja do 2020. godine. U cilju dostizanja navedenog cilja politike zapošljavanja, a u skladu sa prepoznatim izazovima, definisani su pojedinačni ciljevi koji, kroz sprovođenje različitih programa, mera i aktivnosti, treba da doprinesu povećanju zaposlenosti u Srbiji:

-           podsticanje zapošljavanja u manje razvijenim regionima i razvoj regionalnih i lokalnih politika zapošljavanja;

-           unapređenje kvaliteta ljudskog kapitala;

-           razvoj institucionalnih kapaciteta i ekspanzija programa aktivne politike zapošljavanja;

-           redukovanje dualnosti na tržištu rada.

Redukovanje dualnosti na tržištu rada zahteva kontinuirano praćenje stanja i shodno nalazima, unapređenje radnog zakonodavstva u pravcu ujednačavanja prava i obaveza zaposlenih kroz optimizaciju odnosa sigurnosti i fleksibilnosti na tržištu rada. Karakter principa fleksigurnosti je dvostruk, odnosno promene u delu radnog zakonodavstva treba da dovedu do promena u pravcu povećane fleksibilnosti uz istovremeno obezbeđivanje veće sigurnosti.

Problem: Promene u normativnom okviru politike rada i radnih odnosa treba da omoguće punu i doslednu primenu principa fleksigurnosti, dakle da daju pravni osnov poslodavcima da primene fleksibilniji pristup prilikom angažovanja, odnosno zapošljavanja potrebne radne snage, uz istovremeno obezbeđivanje pune sigurnosti radno angažovanih ili zaposlenih lica prilikom ostvarivanja prava

II Propisi u Republici Srbiji

1.         Zakon o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – US, 113/17 i 95/18 – autentično tumačenje)

Zakonom o radu definisan je poslodavac kao domaće i strano fizičko i pravno lice koje zapošljava, odnosno radno angažuje jedno ili više lica. Poslodavac može sa određenim licem da zaključi ugovor o radu na određeno ili neodređeno vreme, kao i ugovor van radnog odnosa (ugovor o privremenim i povremenim poslovima, ugovor o delu, ugovor o dopunskom radu, ugovor o stručnom osposobljavanju, ugovor o stručnom usavršavanju).

            Prema istom Zakonu, poslodavac može zaposlenog da privremeno uputi na rad kod drugog poslodavca (član 174), u kom slučaju zaposleni kod drugog poslodavca zaključuje ugovor o radu na određeno vreme i kod njega ostvaruje sva prava iz radnog odnosa, dok mu kod poslodavca koji ga je uputio miruju prava i obaveze iz radnog odnosa za vreme trajanja upućivanja.     

Problemi:

- Zakon o radu ne uređuje zapošljavanje u svrhu ustupanja zaposlenih drugim subjektima - korisničkim preduzećima;

            - Jedini kvazi oblik radnog angažovanja u svrhu ustupanja drugim poslodavcima u domaćem zakonodavstvu je radno angažovanje na privremenim i povremenim poslovima preko omladinskih i studentskih zadruga (u daljem tekstu: zadruga). U ovim slučajevima zadruga upućuje svog člana na rad kod poslodavca pod čijim nadzorom i rukovodstvom član zadruge radi. Prema Zakonu o radu poslodavac treba sa članom zadruge da zaključi ugovor o privremenim i povremenim poslovima kojim precizira uslove rada, međutim član zadruge naknadu za rad ostvaruje preko omladinske i studentske zadruge (visinu naknade za rad određuje zadruga i poslodavac), zadruga vrši i uplatu doprinosa na obavezno socijalno osiguranje u skladu sa propisima o obaveznom socijalnom osiguranju. Zakonom o radu, rad na privremenim i povremenim poslovima ograničen je na 120 radnih dana u kalendarskoj godini (prosečno kalendarskih 6 meseci), a lica koja mogu da se angažuju preko omladinske zadruge su u skladu sa republičkim Zakonom o zadrugama (30 godina), odnosno Pravilima omladinskog i studentskog zadrugarstva (35 godina).

2.         Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti ("Službeni glasnik RS", br. 36/09, 88/10, 38/15 i 113/17 – dr. zakon)

Ovim zakonom regulisani su uslovi za osnivanje i rad agencija za zapošljavanje obavljaju poslove zapošljavanja, i to: 1. obaveštavanje o mogućnostima i uslovima zapošljavanja; 2. posredovanje u zapošljavanju u zemlji i inostranstvu; 3. profesionalne orijentacije i savetovanja o planiranju karijere; 4. sprovođenja pojedinih mera aktivne politike zapošljavanja.

Problem: Agencije za zapošljavanje se bave i poslovima privremenog zapošljavanja u svrhu ustupanja na rad drugom privrednom subjektu kao i ostalim poslovima ustupanja ljudskih resursa bez posebne odgovornosti prema radno angažovanim licima. Ključni problem je u tome što postojeće agencije za zapošljavanje registrovane u skladu sa Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti obavljaju i poslove privremenog zapošljavanja u svrhu ustupanja radnika poslodavcu korisniku, kao i drugim poslovima ustupanja ljudskih resursa bez jasne regulative vezane za ovu aktivnost, jer je suštinski oblast ustupanja radnika ostavljena izvan nacionalne regulative.

3.         Zakon o potvrđivanju Konvencije Međunarodne organizacije rada broj 181 o privatnim agencijama za zapošljavanje ("Službeni glasnik RS" – Međunarodni ugovori, broj 2/13), koji je stupio na snagu 1. marta 2013. godine i Preporuka o privatnim agencijama za zapošljavanje P188, 1997

Ovim zakonom Republika Srbija se obavezala da uredi rad preko privatnih agencija za zapošljavanje – "usluge koje se sastoje iz zapošljavanja radnika s ciljem da se stavljaju na raspolaganje trećoj strani, koja može biti fizičko ili pravno lice (u daljem tekstu: korisničko preduzeće), koje im dodeljuje zadatke i vrši nadzor nad izvršenjem tih zadataka" (član 1. tačka 1b) i prava radnika agencije koja proizlaze iz čl. 11. i 12. Konvencije.

Problem: Propisima iz oblasti rada nije regulisan rad preko navedenih agencija u skladu sa ratifikovanom Konvencijom

4.         Zakon o zadrugama ("Službeni glasnik RS", broj 112/15)

Prema članu 11. Zakona o zadrugama ("Službeni glasnik RS", broj 112/15), studentsko–omladinske zadruge obezbeđuju zadrugarima obavljanje privremenih i poverenih poslova kod privrednih subjekata u skladu sa propisima kojima se uređuje oblast rada. Isti zakon propisuje da status zadrugara studentsko-omladinske zadruge može steći lice koje nije mlađe od 15 godina niti starije od 30 godina (član 23).

Problem: Pojedine omladinske zadruge se nalaze na spisku agencija koje su dobile dozvolu i registrovane su za posredovanje pri zapošljavanju – neke su registrovane u delatnosti agencija za zapošljavanje (78.1.) i delatnosti agencija za privremeno zapošljavanje (78.2). Ovo ukazuje na činjenicu da jedan broj omladinskih zadruga, podstaknut i odredbama Zakona o zadrugama iz 2015. godine, kojim je propisana maksimalna starost zadrugara od 35 godina, obavlja delatnost agencija za privremeno zapošljavanje što trenutno nije zakonski uređeno, ali obavljaju te delatnosti na osnovu Uredbe o klasifikaciji delatnosti i Zakona o privrednim društvima. Upravo ovakvo poslovanje je dovelo do potrebe da se ova oblast zakonski uredi u cilju postizanja pravne sigurnosti i zaštite zaposlenih.

5.         Zakon o privrednim društvima ("Službeni glasnik RS", br. 36/11, 99/11, 83/14 – dr. zakon, 5/15, 44/18 i 95/18)

Ovim zakonom u članu 4. propisano je da društvo ima pretežnu delatnost, koja se registruje u skladu sa zakonom o registraciji, a može obavljati i sve druge delatnosti koje nisu zakonom zabranjene nezavisno od toga da li su određene osnivačkim aktom, odnosno statutom, a da se posebnim zakonom može se usloviti registracija ili obavljanje određene delatnosti izdavanjem prethodnog odobrenja, saglasnosti ili drugog akta nadležnog organa.

Problem: Propisima iz oblasti rada nije propisano prethodno izdavanje odobrenja, odnosno saglasnosti za rad agencija za privremeno zapošljavanje kao prethodni uslov za registraciju ovih agencija i drugih oblika privrednog organizovanja koji se bave delatnošću ustupanja ljudskih resursa, a u svrhu njihovog evidentiranja kontrole i zaštite zaposlenih

6.         Uredba o klasifikaciji delatnosti ("Službeni glasnik RS", broj 54/10)

Ovom uredbom propisana je delatnost pod šifrom 78.2 Delatnost agencija za privremeno zapošljavanje - 78.20 Delatnost agencija za privremeno zapošljavanje koja obuhvata obezbeđivanje radnika klijentima za određeni period, kao dopunu ili privremenu zamenu radne snage klijenta, gde su zaposleni pojedinci stalno zaposleni u jedinicama za privremeno pružanje usluga. Jedinice koje se svrstavaju u ovu grupu ne vrše direktan nadzor nad svojim zaposlenima koji rade na radnim mestima na koje ih raspoređuje klijent-poslodavac. Šifra 78.3 Ostalo ustupanje ljudskih resursa - 78.30 Ostalo ustupanje ljudskih resursa obuhvata obezbeđivanje ljudskih resursa za potrebe klijenata. Jedinice koje se svrstavaju u ovu grupu predstavljaju poslodavce zaposlenih i u vezi su sa isplatom zarada, oporezivanjem, ostalim fiskalnim pitanjima i pitanjima u vezi sa ljudskim resursima, ali nisu odgovorne za upravljanje i nadzor nad zaposlenima. Obezbeđivanje ljudskih resursa obično se obavlja na dugoročnoj osnovi. Ovde svrstane jedinice obavljaju veliki broj zadataka koji se odnose na upravljanje ljudskim resursima. Ne obuhvata: obezbeđivanje radne snage zajedno s nadzorom ili vođenjem poslova i obezbeđivanje ljudskih resursa za privremenu zamenu ili kao dodatni resurs za potrebe klijenata, delatnost 78.20.

Problem: Uredba je jedini osnov za privremeno zapošljavanje i ustupanje ljudskih resursa bez postojanja adekvatne zakonske regulative koja bi obezbedila zaštitu prava ustupljenih lica.

Cilj Predloga zakona o agencijskom zapošljavanju

Imajući u vidu navedeno stanje, Zakonom o agencijskom zapošljavanju (u daljem tekstu: Predlog zakona) uređivaće se zaštita prava zaposlenih koji zaključuju ugovore o radu sa agencijom za privremeno zapošljavanje radi ustupanja na privremeni rad pravnom licu ili preduzetniku pod uslovima utvrđenim ovim zakonom, jednak tretman agencijskog zaposlenog i uporednog zaposlenog kod poslodavca korisnika u pogledu ostvarivanja osnovnih uslova rada (zarade, bezbednost i zaštita na radu, ograničeno radno vreme, odmori i odsustva i dr), uslovi za rad agencija za privremeno zapošljavanje, način i uslove ustupanja zaposlenih, odnos između agencije i korisnika, obaveze agencije i korisnika prema ustupljenim zaposlenima, kaznene odredbe i inspekcijski nadzor.

Podaci na kojima se bazira ova analiza

Prilikom izrade Analize efekata Predlog zakona, korišćeni su podaci iz publikacije "Profil radnika zaposlenih preko agencija za privremeno zapošljavanje", a istraživanje je sprovela Fondacija Centar za demokratiju uz podršku Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade, početkom 2017. godine.

Na osnovu rezultata istraživanja može se dobiti širok uvid u trenutno stanje u Republici Srbiji po pitanju ustupanja zaposlenih. Rezultati istraživanja takođe su potvrdili da je ovu pojavu radnog angažovanja neophodno zakonski urediti.

Cilj ovog istraživanja je bila analiza profila zaposlenih preko agencija za zapošljavanje iz ugla više faktora, kao što su stručna sprema, starost, pol, regionalna zastupljenost, profesija, oblast u kojoj su zaposleni i drugih relevantnih faktora.

Istraživanjem su bili obuhvaćeni zaposleni preko registrovanih agencija za zapošljavanje koje su registrovane u skladu sa Zakonom o zapošljavanju i osiguravanju za slučaj nezaposlenosti; u istraživanje nisu uključeni zaposleni angažovani preko privrednih subjekata kojima ustupanje zaposlenih nije glavna delatnost, što je omogućeno Zakonom o klasifikaciji delatnosti i Uredbom o klasifikaciji delatnosti ("Službeni glasnik RS", broj 54/10).

Izvori podataka o zaposlenima u ovoj analizi su:

-           Podaci iz evidencije Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO);

-           Anketa o radnoj snazi (ARS) Republičkog zavoda za statistiku, a istraživanje je sprovedeno na uzorku izabranih domaćinstava sa ciljem da se dobiju podaci o tržištu rada i osnovnim radnim karakteristikama stanovništva;

-           Istraživanje Statističkog poslovnog centra koje je imalo za cilj istraživanje lokalnih jedinica radi ažuriranja adresnih i kontakt podataka ali i prikupljanje podataka o prostornom razmeštaju i ekonomskim karakteristikama lokalnih jedinica, a obuhvat izveštajnih jedinica predstavljao je skup ekonomski aktivnih poslovnih subjekata (pravnih i fizičkih lica) koji zapošljavaju 50 i više radnika;

-           Evropsko istraživanje o radnim uslovima koje je sprovedeno 2015. godine kada je prvi put obuhvaćena i Republika Srbija. U ovom istraživanju uključeni su svi stanovnici zemalja koji imaju 15 ili više godina. Prema ovom istraživanju u Republici Srbiji oko 2% zaposlenih za platu ima ugovor preko agencije za privremeno zapošljavanje što je na sličnom nivou kao u proseku EU ali ipak više nego u značajnom borju zemalja.

Podaci Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja

Prema podacima Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, u Republici Srbiji, registrovano je:

         zaključno sa decembrom 2016. godine - 88 agencija za zapošljavanje;

         zaključno sa decembrom 2017. godine - 104 agencija za zapošljavanje;

         zaključno sa septembrom 2018. godine - 111 agencija za zapošljavanje.

Ove agencije obavljaju poslove posredovanja u zapošljavanju i druge poslove u skladu sa Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti. Agencije se upisuju u Registar privrednih subjekata, uz prethodno pribavljenu dozvolu za rad od strane Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

U praksi, zaposleni agencije zaključuju ugovore o radu na određeno vreme ili ugovore o privremenim i povremenim poslovima sa određenim licima a za potrebe rada kod drugih pravnih lica i preduzetnika (dalje: poslodavac korisnik). Ovako radno angažovana lica preko agencije za zapošljavanje su u svojevrsnom diskriminisanom položaju u odnosu na zaposlene kod poslodavca korisnika. Tako se dolazi do situacije da ustupljeni radnici nemaju odgovarajuća prava koja proističu iz radnog odnosa (npr. plaćeni odmor i bolovanje), kao što ih imaju zaposleni kod istog poslodavca.

Primer: Podaci iz evidencije Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja

Sledeći izvor podataka koji je korišćen prilikom izrade ove analize o zaposlenima preko agencija za zapošljavanje je evidencija o osiguranicima, osiguranim licima i obveznicima uplate doprinosa koju vodi Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO). Iz evidencije CROSO mogu se dobiti podaci o nekim od osnovnih karakteristika zaposlenih (pol, starost, vrsta ugovora, zanimanje stečeno obrazovanjem, zanimanje na radnom mestu, stepen stručne spreme prema radnom mestu).

Ipak, da bi se na ovaj način dobili precizni podaci o svim zaposlenima preko agencija za zapošljavanje bilo bi neophodno imati osim potpune liste agencija za zapošljavanje i drugih poslovnih subjekata koji se bave ovom delatnošću. S obzirom na to da kompletna lista poslovnih subjekata koji se bave iznajmljivanjem radnika ne postoji, u vezi sa ovim izvorom korišćeni su podaci o zaposlenima u agencijama koje su dobile dozvolu, registrovane su za posredovanje pri zapošljavanju i nalaze se na spisku Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja; tako je dobijen uzorak od 12.015 zaposlenih iz 88 agencija.

Prema podacima CROSO:

         u martu 2016. godine u agencijama koje se nalaze na spisku Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja bilo zaposleno 10.981 lica;

         u septembru 2016. godine u agencijama koje se nalaze na spisku Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja bilo zaposleno 12.015;

         u 2017. godini bilo je zaposleno 14.473 u preko 104 agencije;

         u 2018. godini, zaključno sa 30. septembrom bilo je zaposleno 16.841 preko 111 agencija.

            Napred navedeni podaci ukazuju na trend rasta broja zaposlenih preko agencija za zapošljavanje koje agencije ustupaju na rad poslodavcima korisnicima.

Dobijeni podaci o profilu zaposlenih iz posmatranog uzorka daju približnu sliku profila svih zaposlenih preko agencija za zapošljavanje.

Zaključak

Prikazana situacija gde, bez uređivanja radnopravnog statusa i prava ustupljenih zaposlenih kod poslodavca korisnika, uz značajnu diskriminaciju ovih lica u odnosu na neposredno zaposlene kod poslodavca korisnika koji obavljaju iste poslove, rezultat je nekoliko ključnih zakonskih rešenja koja delimično uređuju ovu oblast, a koji su doveli do potrebe da se obezbede jednaka prava na rad, uslove rada a posebno zaradu agencijskih zaposlenih i uslovim pod kojima se vrši ustupanje, kao i odgovornost svakog učesnika u ovom tripartitnom odnosu (agencija kao poslodavac, poslodavac korisnik i agencijski zaposleni), uredi posebnim zakonom. Reč je o sledećim aktima:

         Zakon o klasifikaciji delatnosti ("Službeni glasnik RS", broj 104/09) omogućuje da, osim agencija, svoje zaposlene mogu da ustupaju i privredna društva kojima to nije pretežna delatnost;

         Uredba o klasifikaciji delatnosti ("Službeni glasnik RS", broj 54/10) propisuje delatnost agencija za privremeno zapošljavanje, koja obuhvata obezbeđivanje zaposlenih poslodavcu korisniku za određeni period kao dopunu ili privremenu zamenu radne snage (gde su zaposleni pojedinci stalno zaposleni u jedinicama za privremeno pružanje usluga) i čak dodatno propisuje da jedinice koje obavljaju ovu delatnost ne vrše direktan nadzor nad svojim zaposlenima koje su obezbedili klijentu. Ovakvo rešenje jeste iznenađujuće s obzirom na to da se ovom uredbom zapravo na posredan način navedena delatnost uvodi u naš pravni sistem, iako ni u jednom propisu nije bliže regulisana;

         Zakon o privrednim društvima u članu 4. propisuje da društvo ima pretežnu delatnost koja se registruje u skladu sa Zakonom o registraciji, a može obavljati i sve druge delatnosti koje nisu zakonom zabranjene, nezavisno od toga da li su određene osnivačkim aktom, odnosno statutom; posebnim zakonom se može usloviti registracija ili obavljanje određene delatnosti izdavanjem prethodnog odobrenja, saglasnosti ili drugog akta nadležnog organa;

         Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, kao i Pravilnik koji je donet u skladu sa njim, propisuju samo minimalne tehničke i organizacione uslove koje bi agencije za zapošljavanje trebalo da ispune kako bi od nadležnog ministarstva dobile dozvolu za rad, bez ikakvih odredbi koje regulišu delatnost ustupanja zaposlenih, kontrolu takve delatnosti ili zaštitu tako ustupljenih zaposlenih.

Posledica ovakve zakonske regulative je situacija u kojoj ne samo agencije, nego i sva ostala privredna društva praktično mogu da se bave tzv. "privremenim zapošljavanjem" i/ili "ostalim ustupanjem ljudskih resursa" koji po definiciji predstavljaju iznajmljivanje radne snage za potrebe drugog lica na kraći ili duži period. Sve to, zajedno sa činjenicom da ne postoji obaveza registracije za obavljanje poslova ustupanja zaposlenih, značajno otežava sagledavanje ukupnog broja privrednih subjekata koji se bave ovom aktivnošću, a samim tim otežava i procenu broja zaposlenih na ovaj način, kao i profilisanje njihovih karakteristika (stručna sprema, starost, zanimanje, itd.).

Dodatni problem vezan za podatke iz evidencije CROSO odnosi se na stručnu spremu i zanimanje. Za šifriranje zanimanja CROSO koristi šifarnik prema Odluci o Jedinstvenom kodeksu šifara za unošenje i šifriranje podataka u evidencijama u oblasti rada ("Službeni list SRJ", 9/98 i 25/00, "Službeni glasnik RS", broj 15/10), dok Republički zavod za statistiku (RZS) koristi ISCO-0828.

Prema istraživanju privremeni oblici zaposlenja (na određeno, povremeno ili sezonski) su mnogo češći kod zaposlenih preko agencija nego kada se posmatraju sva radno angažovana lica. Dominantan razlog privremenog rada (na određeno vreme, sezonski ili povremeno) je nemogućnost nalaženja zaposlenja na neodređeno vreme.

Podaci iz uzorka agencija koje su na evidenciji CROSO (Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja) daju još lošiju sliku položaja zaposlenih preko agencija kada je u pitanju vrsta ugovora (primer naveden u tački 2.), pri čemu je ukupan položaj žena prema vrsti ugovora u posmatranom uzorku u proseku lošiji nego položaj muškaraca. Relativni položaj žena u odnosu na muškarce je znatno lošiji kada se posmatraju zaposleni iz uzorka od 88 agencija nego kada se u obzir uzmu svi zaposleni koji se nalaze u evidenciji CROSO (Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja).

Pored toga, zaposleni koji su naveli da imaju ugovor sa agencijom za zapošljavanje suočavaju se sa većim teškoćama pri ostvarivanju prava na osnovu rada (pravo na zdravstveno i penzijsko osiguranje, kao i pravo na plaćeni godišnji odmor i plaćeno bolovanje).

Prema podacima ankete o radnoj snazi iz 2016. godine, oko 45% zaposlenih preko agencija je imalo neto mesečnu zaradu nižu od 25.000 dinara nasuprot približno 41% kod svih zaposlenih. Trećina zaposlenih preko agencija ocenjuje finansijsku situaciju u svom domaćinstvu kao lošu, dok je nešto više od jedne četvrtine njih vidi kao "uglavnom lošu". Dakle, oko 60% njih smatra da je finansijska situacija u domaćinstvu loša ili uglavnom loša. Situacija kod zaposlenih preko agencija za zapošljavanje je i po ovom osnovu nešto lošija nego kada se posmatra skup svih zaposlenih radnika.

2.                     Koji su željeni ciljevi donošenja ovog zakona?

Uvođenjem zakonskog okvira za rad preko agencije za privremeno zapošljavanje vrši se usaglašavanje radnog zakonodavstva Republike Srbije sa međunarodnim standardima MOR i EU. Narodna skupština je 20. februara 2013. godina donela Zakon o potvrđivanju Konvencije Međunarodne organizacije rada broj 181 o privatnim agencijama za zapošljavanje, čime je načinjen još jedan korak u harmonizaciji zakonodavstva Republike Srbije sa međunarodnim standardima. Ovim zakonom vrši se usklađivanje kako sa navedenom konvencijom i Preporukom 188 tako i sa Direktivom 2008/104 o radu preko agencija za privremeno zapošljavanje i drugim direktivama koje sadrže odredbe koje se odnose na agencijske radnike (ustupljene zaposlene) – kao što su direktive 91/383 i 96/71 i 533/91. Iz tog razloga je donošenje ovog zakona utvrđeno kao prioritet u Akcionom planu za sprovođenje Programa vlade 2017-19 i u NPAA.

Iako sadašnjim propisima kojima se uređuje oblast rada nije regulisano pitanje navedenih agencija, one u praksi ipak postoje. Zakon o radu poznaje samo ugovorni odnos između zaposlenog i poslodavca, tako da ne uređuje rad zaposlenog preko agencija za privremeno zapošljavanje. Jasnim definisanjem agencija za privremeno zapošljavanje i preciziranjem uslova za njihov rad, pravima i obavezama lica koji sa agencijom za privremeno zapošljavanje zaključuju ugovor o radu radi ustupanja na privremeni rad poslodavcu korisniku, i druga međusobna prava i obaveze zaposlenih, agencije i poslodavca korisnika, urediće se ova oblast i maksimalno zaštititi tzv. agencijski zaposleni. Naime, agencijskim zaposlenima obezbediće se jednaka zarada i drugi osnovni uslovi rada (radno vreme, odsustva, odmori), bezbednost i zdravlje na radu i drugi uslovi rada koji se primenjuju na zaposlene koje neposredno zapošljava poslodavac-korisnik (po čijem nalogu i uputstvima agencijski zaposleni rade).

Ciljevi ovog zakona su:

-           zaštita i unapređenje uslova rada radno angažovanih lica u svrhu ustupanja zaposlenih drugim subjektima korisničkim preduzećima i izjednačavanje u pogledu osnovnih uslova rada sa zaposlenim kod poslodavca korisnika (zarade, radno vreme, odmori, odsustva, bolovanja i sl.);

-           usklađivanje sa međunarodnim standardima (konvencija i preporuka MOR-a i direktive EU);

-           suzbijanje "sive ekonomije" odnosno smanjenje rada na "crno";

-           uspostavljanje reda i sprečavanje nelojalne konkurencije u oblasti rada agencija za privremeno zapošljavanje propisivanjem uslova za njihov rad.

Mere koje će se preduzeti za ostvarenje ciljeva su:

-           donošenje Zakona o agencijskom zapošljavanju;

-           propisani uslovi za rad agencija za privremeno zapošljavanje;

-           izdavanje i oduzimanje dozvola za obavljanje poslova ustupanja.

Indikatori/podaci na osnovu kojih će se pratiti da li i u kojoj meri se ostvaruju zacrtani ciljevi:

-           donet Zakon i objavljen u "Službenom glasniku Republike Srbije" u 2019. godini;

-           doneti podzakonski akati i objavljeni u "Službenom glasniku Republike Srbije" u 2019. godini;

-           Agencija za privredne registre kao izvor informacija o broju pravnih lica upisanih u registar za obavljanje delatnosti privremenog zapošljavanja (78.20 Delatnost agencija za privremeno zapošljavanje) ili ostalog ustupanja ljudskih resursa (78.30 Ostalo ustupanje ljudskih resursa);

-           Centrali registar obaveznog socijalnog osiguranja kao izvor informacija o broju ustupljenih zaposlenih.

Cilj ovog zakona da se oblast rada agencija za privremeno zapošljavanje uredi i uskladi sa međunarodnim dokumentima koji se odnose na zapošljavanje u svrhu ustupanja zaposlenih drugim subjektima (korisničkim preduzećima) da rade pod njihovim rukovođenjem i nadzorom, uz uzimanje u obzir uporedno pravnih rešenja. Na taj način omogućiće se:

- ispunjavanje međunarodnih obaveza u pogledu usaglašavanja pravne regulative Republike Srbije sa konvencijama i preporukama Međunarodne organizacije rada i direktivama Evropske unije;

- zaštita radno angažovanih lica u svrhu ustupanja zaposlenih drugim subjektima korisničkim preduzećima i izjednačavanje u pogledu osnovnih uslova rada sa zaposlenim kod poslodavca korisnika (zarade, radno vreme, odmori, odsustva, bolovanja i sl.);

- uspostavljanje reda i sprečavanje nelojalne konkurencije u oblasti rada agencija za privremeno zapošljavanje propisivanjem uslova za njihov rad.

Primer sveobuhvatnog stanja radnopravnog odnosa lica angažovanih preko agencija za zapošljavanje (vrstama ugovora) po starosnim grupama, navodimo podatke Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja i Ankete o radnoj snazi za 2016. godinu.

Podaci pružaju informaciju o strukturi zaposlenih koji imaju ugovor sa agencijom za zapošljavanje na osnovu vrste rada: na neodređeno, na određeno, sezonski ili povremeno. Među zaposlenima preko agencija za zapošljavanje mnogo je veće učešće lica koja su privremeno zaposlena (tj. na određeno vreme, sezonski ili povremeno) nego kada se posmatra celokupan skup zaposlenih.

Podaci CROSO-a pokazuju da je kod mladih (starosti do 24 godine), koji su zaposleni preko agencija za zapošljavanje, učešće zaposlenih sa ugovorima na neodređeno vreme zanemarljivo (ispod 1%), dok je u grupi zaposlenih starijih od 50 godina učešće zaposlenih sa ugovorima na neodređeno vreme nešto veće nego kod ostalih starosnih grupa (12%). Ipak, u poređenju sa svim zaposlenim licima evidentiranim u CROSO, učešća lica sa ugovorima na neodređeno vreme su u svim starosnim grupama veoma niska.

Istovremeno, učešća lica koja imaju ugovore na određeno vreme su kod zaposlenih preko agencija za zapošljavanje u svim starosnim grupama znatno viša nego kada se posmatra skup svih zaposlenih koji su evidentirani u CROSO.

Kod zaposlenih preko agencija za zapošljavanje, ugovori o privremenim i povremenim poslovima najređe se susreću u starosnoj grupi 25-49 godina, dok su kod mladih i starijih od 50 godina češći (kod mladih oko 26%, u grupi starijih 21%). U poređenju sa skupom svih zaposlenih lica u evidenciji CROSO, učestalost ovog oblika radnog angažovanja je kod zaposlenih preko agencija značajno veća u svim starosnim grupama.

3.         Da li su razmatrane mogućnosti za rešavanje problema bez donošenja akta?

Zadržavanje postojećeg stanja – na ovaj način nije moguće rešiti radnopravni status ustupljenih zaposlenih, niti uvesti red među agencijama i drugim poslodavcima koji za ustupanje radne snage kao vrstu delatnosti ostvaruju prihod upravo na račun manjih primanja zaposlenih (što je suprotno svim međunarodnim standardima) i koji stvaraju nelojalnu konkurenciju ostalim poslodavcima i agencijama koje poštuju međunarodne standarde za ustupljene (iznajmljene) zaposlene.

Ova oblast, odnosno vrsta radnog angažovanje nije do sada bila zakonski uređena (Zakon o radu ne uređuje zapošljavanje u svrhu privremenog ustupanja zaposlenih drugom poslodavcu korisniku), odnosno postoji pravna praznina. Zakonskim regulisanjem agencijskog zapošljavanja vrši se usklađivanje sa međunarodnim standardima MOR-a i EU i obezbeđivanje agencijskim zaposlenima da ostvaruju sva prava iz radnog odnosa kao i zaposlenima kod poslodavca korisnika.

Izmene i dopune važećih propisa - Ova oblast se može urediti i izmenama i dopunama Zakona o radu, ali kako su izmene Zakona o radu planirane 2021. godine, a imajući u vidu da je neophodno da se ova oblast što pre uredi i uskladi sa međunarodnim standardima, kako bi se obezbedila zaštita osnovnih prava značajnog broja zaposlenih i sprečila nelojalna konkurencija među poslodavcima koji iznajmljuju radnu snagu, to je neophodno da se što pre uredi ova oblast.

Donošenje novog zakona – Zakon o agencijskom zapošljavanju obezbediće pravni osnov za otklanjanje svih navedenih problema, a posebno nejednakosti, diskriminacije i nelojalne konkurencije kada je u pitanju status ustupljenih zaposlenih i agencija/ poslodavaca koji se bave ustupanjem i poslodavaca korisnika kod kojih ti zaposleni obavljaju rad.

4.         Zašto je donošenje akta najbolji način za rešavanje problema?

Sagledavajući sve mogućnosti za rešavanje problema nezaštićenih i diskriminisanih zaposlenih koji rade kao ustupljeni zaposleni (navedeno u tački 3. Analize), činjenicu da postoji pravni osnov za obavljanje delatnosti iznajmljivanja zaposlenih za potrebe drugih (tzv. privremeno zapošljavanje i ostalo ustupanje ljudskih resursa), a nedostaju zakonska rešenja koja će, u skladu sa međunarodnim standardima, urediti radnopravni položaj ustupljenih zaposlenih, agencija i korisničkih preduzeća, donošenje ovog zakona je ne samo najbolji, već jedini način za rešavanje napred navedenih problema.

5.         Na koga i kako će najverovatnije uticati rešenja u ovom zakonu?

Zakonska rešenja će pozitivno uticati na tržište rada (poslodavce, nezaposlene i zaposlene), a pre svega:

-           doprineće povećanju broja ugovora o radu sa iznajmljenim radnicima (za onaj broj lica koji su sada angažovani van radnog odnosa ili rade "na crno"), a dugoročno i neposrednom zapošljavanju ustupljenog zaposlenog kod korisnika. Agencije za privremeno zapošljavanje će moći da ustupaju poslodavcima korisnicima samo zaposlene sa kojima su zasnovali radni odnos na neodređeno ili određeno vreme, odnosno neće moći da u cilju ustupanja angažuju lica po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima što će doprineti povećanju broja zaključenih ugovora o radu sa ustupljenim zaposlenima (za onaj broj lica koji su sada angažovani van radnog odnosa ili rade "na crno"), a dugoročno i neposrednom zapošljavanju ustupljenog zaposlenog kod korisnika;

-           doprineće poboljšanju materijalne i socijalne sigurnosti iznajmljenih radnika (kroz obezbeđivanje zarade koja je jednaka zaradi uporednog radnika kod poslodavca korisnika, garantovanje minimalne zarade i ostvarivanje drugih primanja iz radnog odnosa u skladu sa zakonom, kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu, odnosno ugovorom o radu;

-           dovešće do ukidanja nelojalne konkurencije između agencija – poslodavaca i poslodavaca – korisničkih preduzeća, jer će se izjednačiti iznos troškova za ugovaranje ustupanja zaposlenih - iznajmljivanja radne snage (zarada zaposlenog jednaka zaradi uporednog zaposlenog kod poslodavca korisnika + naknada agenciji);

-           doprineće većoj konkurentnosti među agencijama koje se bave iznajmljivanjem radne snage, na zakonskim i tržišnim osnovama. Iako sadašnjim propisima kojima se uređuje oblast rada nije regulisano pitanje navedenih agencija, one u praksi ipak postoje. Jasnim definisanjem agencija za privremeno zapošljavanje i preciziranjem uslova za njihov rad, način i uslovi ustupanja zaposlenih, odnos između agencije i poslodavca korisnika i obaveze agencije i poslodavca korisnika prema ustupljenim zaposlenima, i druga međusobna prava i obaveze zaposlenih, agencije i poslodavca korisnika, urediće se ova oblast i doprineće pored zaštite ustupljenih zaposlenih i većoj konkurentnosti među agencijama koje se bave ustupanjem zaposlenih, na zakonskim i tržišnim osnovama. Evropsko istraživanje o radnim uslovima koje je sprovedeno 2015. godine kada je prvi put obuhvaćena i Republika Srbija u kome su uključeni su svi stanovnici zemalja koji imaju 15 ili više godina. Prema ovom istraživanju u Republici Srbiji oko 2% zaposlenih za platu ima ugovor preko agencije za privremeno zapošljavanje što je na sličnom nivou kao u proseku EU ali ipak više nego u značajnom broju zemalja pokazuje značaj pitanja agencijskog zapošljavanja.

Podaci o učešću zaposlenih preko agencija u ukupnom broju zaposlenih za platu su skoro identični učešću koje se dobija na osnovu ARS i koje u 2016. godini iznosi 2,1%. Ovo učešće je u Srbiji blago povećano u odnosu na 2015. godinu, kada je iznosilo 1,97%.

Počev od 2017. godine, Eurostat takođe objavljuje podatke o učešću zaposlenih preko agencija u ukupnom broju zaposlenih za platu. Ovi podaci su zasnovani na anketama o radnoj snazi, te se za određeni broj zemalja razlikuju od slike koja se dobija na osnovu podataka iz EWCS.

6.         Kakve troškove će primena ovog zakona izazvati građanima i privredi, a naročito malim i srednjim preduzećima?

Troškovi koje će primena ovog zakona izazvati građanima i privredi, a naročito malim i srednjim preduzećima su:

1.         Troškovi za osnivanje pravnog lica ili preduzetnika:

-           Naknada za registraciju kod APR-a;

-           Ostali troškovi koji zavise od delatnosti i visine takse u opštinama i u gradovima;

-           Otvaranje računa u banci;

-           Komunalni troškovi;

-           Kupovina i/ili iznajmljivanje objekata, otvaranje agencije u sopstvenom objektu.

2.         Troškovi za obavljanje poslova ustupanja zaposlenih:

-           Troškovi za polaganje stručnog ispita za rad agencije za privremeno zapošljavanje 8.000,00 dinara za jednog zaposlenog i imaće ih smo u prvoj godini (ukoliko ima više zaposlenih koji nemaju položen taj ispit ovi troškovi će se uvećati, a ukoliko zaposli lice koje već ima položen ispit taj trošak agencija neće imati);

-           Troškovi za izdavanje dozvole za rad agencije za privremeno zapošljavanje – 30.360,00 dinara;

-           Troškovi za produženje dozvole za rad agencije za privremeno zapošljavanje na svakih 5 godina - 15.180,00 dinara.

Tabelarni prikaz troškova iz tačke 2. - rada agencije za privremeno zapošljavanje:

Godine rada agencije	Administrativna taksa	Troškovi polaganja ispita	Ukupno
I godina	30.360 dinara	8.000 dinara	38.360 dinara
V godina	15.180 dinara	0	15.180 dinara

U skladu sa zakonom dozvola za obavljanje poslova ustupanja zaposlenih izdaje se za period od 5 godina i može se obnoviti na način i pod uslovima pod kojima se izdaje. Ukoliko se dozvola obnavlja (produžava) agencija privremeno zapošljavanje će svake pete godine imati trošak u visini od 15.180,00 dinara na ime republičke administrativne takse.

3. Troškovi prostorne opremljenosti za obavljanje poslova agencijskog zapošljavanja po gradovima u Republici Srbiji. Vrednosti su izražene u proseku po gradovima.

GRAD	KUPOVINA poslovnog prostora po m2 u EUR	KUPOVINA Poslovnog prostora (min. 20 m2) u EUR	ZAKUP poslovnog prostora po m2 u EUR/mesečno	ZAKUP poslovnog prostora (min. 20 m2) u EUR/mesečno
Beograd	1357,7	27154	7,59	151,8
Novi Sad	1091,29	21825,8	4,97	99,4
Niš	703	14060	4,72	94,4
Kragujevac	664,69	13293,8	2,95	59
Subotica	532,82	10656,4	3,89	77,8
Užice	523,2	10464	2,64	52,8
Kruševac	537,94	10758,8	3,49	69,8
Prosečni trošak u Republici Srbiji u EUR	772,94	15458,97	4,32	86,42

           

4. Troškovi tehničke opremljenosti za obavljanje poslova agencijskog zapošljavanja u Republici Srbiji. Vrednosti su prosečne i izražene u dinarima.

Naziv	Količina	Pojedinačna cena	Ukupno
Kancelarijski sto	2	6.925	13.850
Kancelarijska stolica	2	5.800	11.600
Kancelarijski orman	2	14.200	28.400
Stolice	5	2.760	13.800
Police	2	3.490	6.980
Čiviluk	1	2.500	2.500
Računar (laptop)	2	40.000	80.000
Ostali kancelarijski materijal	/	10.000	10.000
Internet i telefon (mesečno)	1	3.500	3.500
Ukupno	170.630

7.         Da li su pozitivne posledice donošenja ovog zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti?

Izjednačavanjem radnopravnog statusa lica angažovanih preko agencije za privremeno zapošljavanje sa uporednim zaposlenim kod poslodavca korisnika, povećaće se zarade ustupljenih zaposlenih, njihov životni standard i smanjiti stopa siromaštva. Pored toga, smanjiće se troškovi iz budžeta na ime socijalnih davanja za ugrožene porodice u kojima jedno ili više lica ostvaruje naknadu za rad koja je niža od minimalne zarade, što opravdava troškove koje će imati agencije - poslodavci za registrovanje delatnosti privremenog zapošljavanja i ustupanja ljudskih resursa, nakon usvajanja Zakona.

Pozitivni efekti donošenja ovog zakona ogledaju se u zaštiti i unapređenju uslova rada radno angažovanih lica u svrhu ustupanja zaposlenih drugim subjektima korisničkim preduzećima i izjednačavanje u pogledu osnovnih uslova rada sa zaposlenim kod poslodavca korisnika, a naročito:

-           Poboljšanje radnopravnog statusa prelaskom sa ugovora o privremenim i povremenim poslovima na ugovor o radu čime se obezbeđuju sva prava iz Zakona o radu i opšteg akta (kolektivni ugovor i pravilnik o radu);

-           Jedanak položaj u pogledu uslova rada kao da je neposredno zasnovao radni odnos kod poslodavca korisnika što će doprineti boljim uslovima rada a naročito:

o          povećanju zarade ustupljenih zaposlenih,

o          pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada, za ishranu u toku rada, za regres za korišćenje godišnjeg odmora, za vreme provedeno na službenom putu u zemlji i inostranstvu, za smeštaj i ishranu za rad i boravak na terenu,

o          bolje obezbeđeni uslovi za bezbednost i zdravlje na radu,

o          pravo na ograničeno radno vreme i isplatu prekovremenih sati rada,

o          pravo na odmor u toku dnevnog rada, dnevni i nedeljni odmor, godišnji odmor i druga odsustva, državne i druge praznike.

Osim navedenog, pozitivni efekti zakona odnose se na usklađivanje sa međunarodnim standardima (konvencija i preporuka MOR-a i direktiva EU). Primena ovog zakona je još jedan korak ka Evropskoj uniji jer se njegovom primenom obezbeđuju oni standardi koji važe za članice države EU. Pored toga, obezbeđuje se potpunija primena ratifikovane Konvencija 181 MOR-a o privatnim agencijama za zapošljavanje, u delu koji se odnosi na delatnost agencija u vezi sa zapošljavanjem u svrhu ustupanja korisnicima i zaštitu prava ustupljenih zaposlenih, a posebno sa aspekta prava na sindikalno organizovanje, kolektivno pregovaranje i uključivanje u druge vidove socijalnog dijaloga.

Primena zakona doprineće suzbijanju "sive ekonomije" odnosno smanjenje rada na "crno" jer se do sada agencijski radnici nisu bili "vidljivi" u sistemu radnopravnih odnosa, te su bili podložni svim oblicima narušavanja ustavnih i zakonskih prava iz rada i socijalnog osiguranja tako da su spadali u oblik rada na "crno".

Uspostavljanjem pravila i uslova za osnivanje i rad agencija i njihovo sankcionisanje za nepoštovanje tih uslova doprineće smanjenju nelojalne konkurencije u oblasti rada agencija za privremeno zapošljavanje.

Takođe, propisane sankcije za nepoštovanje ovog zakona smanjuje mogućnost i rada na crno i nelojalne konkurencije i zaštiti prava ustupljenih zaposlenih.

8.         Da li se ovim zakonom podržava stvaranje novih privrednih subjekata i tržišne konkurencije?

Očekuje se da će uz postojeće, određen broj privrednih subjekata biti osnovano u cilju obavljanja delatnosti privremenog zapošljavanja (7820 – delatnost agencija za privremeno zapošljavanje) ili ostalog ustupanja ljudskih resursa (7830 – ostalo ustupanje ljudskih resursa).

Stoga se može reći, da ovaj zakon stimuliše pojavu novih privrednih subjekata, ali i sprečava nelojalnu konkurenciju na tržištu, utvrđivanjem uslova za rad agencija za privremeno zapošljavanje.

Usvojenim Akcionim planom za sprovođenje Programa rada Vlade za 2017–2019. godinu, procenjeno je da će se usvajanjem ovog zakona u naredne dve godine povećati broj registrovanih agencija za privremeno zapošljavanje (30 agencija na godišnjem nivou) i broj zaposlenih preko agencija za privremeno zapošljavanje (50.000 zaposlenih na godišnjem nivou).

Republički zavod za statistiku je dostavio podatke o broju zaposlenih u poslovnim subjektima koji su registrovani u određenim grupama delatnosti (KD2010) za koje je pretpostavio da se bave ustupanjem zaposlenih. Republički zavod za statistiku ne raspolaže podacima o broju poslodavaca koji ustupaju zaposlene kao i o broju zaposlenih jer postojeći izvor iz kojeg su obrađivali podatke Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja nema posebnu šifru za status ustupljeni zaposleni. Zaposleni su prijavljeni u sledećim delatnostima:

7 7820	Delatnost agencija za privremeno zapošljavanje	Obuhvata obezbeđivanje radnika klijentima za određeni period, kao dopunu ili privremenu zamenu radne snage klijenta, gde su zaposleni pojedinci stalno zaposleni u jedinicama za privremeno pružanje usluga. Jedinice koje se svrstavaju u ovu grupu ne vrše direktan nadzor nad svojim zaposlenima koji rade na radnim mestima na koje ih raspoređuje klijent-poslodavac.
7830	Ostalo ustupanje ljudskih resursa	Obuhvata obezbeđivanje ljudskih resursa za potrebe klijenata. Jedinice koje se svrstavaju u ovu grupu predstavljaju poslodavce zaposlenih i u vezi su sa isplatom zarada, oporezivanjem, ostalim fiskalnim pitanjima u vezi sa ljudskim resursima, ali nisu odgovorne za upravljanje i nadzor nad zaposlenima. Obezbeđivanje ljudskih resursa obično se obavlja na dugoročnoj osnovi. Ovde svrstane jedinice obavljaju veliki broj zadataka koji se odnose na upravljanje ljudskim resursima.

 

Zaposleni u pravnim licima (privredna društva, preduzeća, zadruge, ustanove i druge organizacije) i lica koja samostalno obavljaju delatnost, preduzetnici i zaposleni kod njih, godišnji prosek

Godina	Šifra registrovane delatnosti	Naziv registrovane delatnosti	Broj poslovnih subjekata	Broj zaposlenih
				ukupno	u radnom odnosu				van radnog odnosa
					svega	od toga:
						neodređeno vreme	određeno vreme	Ne- poz- nato
2016
	7810	Delatnost agencija za zapošljavanje	57	9661	7941	216	7690	36	1719
	7820	Delatnost agencija za privremeno zapošljavanje	7	507	461	21	440	0	46
	7830	Ostalo ustupanje ljudskih resursa	48	4435	2827	209	2612	6	1608
	8010	Delatnost privatnog obezbeđenja	133	20114	18940	5913	11279	1748	1174
	8020	Usluge sistema obezbeđenja	277	4828	4467	1642	2196	629	361
	8110	Usluge održavanja objekata	337	3193	2865	996	1515	354	329
	8121	Usluge redovnog čišćenja zgrada	690	6452	5363	1245	2428	1690	1089
2017
	7810	Delatnost agencija za zapošljavanje	63	9726	7885	272	7580	33	1841
	7820	Delatnost agencija za privremeno zapošljavanje	9	447	341	48	292	1	106
	7830	Ostalo ustupanje ljudskih resursa	65	6038	3793	327	3456	10	2245
	8010	Delatnost privatnog obezbeđenja	165	25023	23850	9871	10860	3119	1173
	8020	Usluge sistema obezbeđenja	305	5800	5586	2139	3085	361	214
	8110	Usluge održavanja objekata	407	3590	3147	1233	1527	387	444
	8121	Usluge redovnog čišćenja zgrada	735	5097	4503	1061	2573	870	593
2018
	7810	Delatnost agencija za zapošljavanje	66	10670	8392	308	8055	29	2278
	7820	Delatnost agencija za privremeno zapošljavanje	10	508	241	69	172	1	267
	7830	Ostalo ustupanje ljudskih resursa	79	8044	5196	414	4767	15	2849
	8010	Delatnost privatnog obezbeđenja	180	26564	25460	10921	11650	2890	1104
	8020	Usluge sistema obezbeđenja	405	7184	7039	2815	3753	471	145
	8110	Usluge održavanja objekata	458	4136	3638	1332	1906	400	498
	8121	Usluge redovnog čišćenja zgrada	795	5145	4647	1165	2622	860	498

IZVOR:           

Istraživanje o registrovanoj zaposlenosti zasnovano na kombinovanju podataka iz Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO) i Statističkog poslovnog registra (SPR)

           

NAPOMENA:                                                                                    

Podaci o broju zaposlenih za 2016. i 2017. godinu predstavljaju godišnji prosek svih 12 meseci u godini, dok za 2018. godinu predstavljaju prosek prvih 10 meseci u godini

9.         Da li su sve zainteresovane strane imale prilike da izjasne o ovom zakonu?

U Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, marta 2016. godine formirana je Radna grupa koja je radila na izradi radne verzije Nacrta zakona o agencijskom zapošljavanju. Ista je inovirana u avgustu 2017. formiranjem nove Vlade. Radnu grupu su činili, pored predstavnika resornih ministarstava, i predstavnici organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, Privredne komore Srbije, reprezentativnih sindikata (SSSS i UGS "Nezavisnost" i Konfederacija slobodnih sindikata) i udruženja poslodavaca (Unija poslodavaca Srbije) na republičkom nivou, kao i veće agencije za zapošljavanje koje ove poslove u državama Evropske unije obavljaju po standardima EU (Adeko, Trenkvalder, Menpauer).

Šira javnost je imala priliku da se upozna i izjasni o Nacrtu zakona u toku sprovođenja javne rasprave.

Odbor za privredu i finansije je, na predlog Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, na sednici održanoj dana 1. novembra 2018. godine utvrdio Program javne rasprave o Nacrtu zakona o agencijskom zapošljavanju (u daljem tekstu: Nacrt zakona).

            Javna rasprava o Nacrtu zakona sprovedena je u periodu od 2. do 23. novembra 2018. godine, a tekst Nacrta zakona bio je postavljen na internet stranici Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i na portalu e-uprave. U toku javne rasprave primedbe, predloge i sugestije, zainteresovana lica dostavljala su pisanim putem na adresu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, ili putem elektronske pošte na adresu: javnarasprava.rad@minrzs.gov.rs.

U toku javne rasprave održano je pet okruglih stolova, i to:

         13. novembra 2018. godine u Kragujevcu;

         14. novembra 2018. godine u Novom Sadu;

         16. novembra 2018. godine u Beogradu;

         19. novembra 2018. godine u Nišu;

         20. novembra 2018. godine u Novom Pazaru.

Na okruglom stolu u Kragujevcu, učestvovalo je oko 50 zainteresovanih lica, među kojima predstavnici SSS Kragujevca, UGS "Nezavisnost", GIZ, Asocijacije poslovnih žena, JKP Kragujevca, agencija za zapošljavanje, privrednih društava (A.D. "Zastava oružje", FCA), udruženja građana.

Na okruglom stolu u Novom Sadu učestvovalo je oko 40 zainteresovanih lica, među kojima predstavnici Sindikata EMS Novi Sad, Sindikat lekara i farmaceuta, SSS grada Novog Sada i opština, SSS grada Subotice, Industrijski sindikat Srbije, agencija za zapošljavanje, udruženja građana, privrednih društava ("NIS" A.D. Novi Sad, "Euro gas", d.o.o. Subotica, "Put invest", "Merkator" i dr.), JKP Novog Sada.

Na okruglom stolu u Beogradu učestvovalo je oko 90 zainteresovanih lica, među kojima predstavnici ASNS, Konfederacije slobodnih sindikata, SSSS, agencija za zapošljavanje ("Adeko", "Trenkvalder", itd.), Unije poslodavaca Srbije, udruženja građana, privrednih društava (Trajal korporacija, Lidl, Hemofarm, "NIS", Mikrosoft, Delta holding, Koka Kola, itd.), Zaštitnik građana, Američke privredne komore, advokatskih kancelarija, udruženja građana.

Na okruglom stolu u Nišu učestvovalo je oko 30 zainteresovanih lica, među kojima predstavnici SSS grada Niša, Konfederacije slobodnih sindikata, Sindikat nemedicinskih radnika Dom zdravlja Medveđa, ASNS Niš, ASNS "Filip Moris", Sindikat "Telekoma Srbija", agencija za zapošljavanje, udruženja građana, privrednih društava ("Filip Moris", "NIS", "Jugo-impeks").

Na okruglom stolu u Novom Pazaru učestvovalo je oko 15 zainteresovanih lica, među kojima predstavnici SSS grada Novog Pazara, ASNS, Sindikat lekara i farmaceuta Srbije, agencija za zapošljavanje i omladinskih zadruga, udruženja građana.

U toku javne rasprave primedbe, predloge i sugestije u pisanoj formi dostavili su: Inter safe business d.o.o. Beograd, Vip mobile, Lion group system, Agencija za zapošljavanje M-4 d.o.o. Novi Pazar, Microsoft Software d.o.o, "Telekom Srbija" a.d. Beograd, Inicijativa Digitalna Srbija, NIS a.d. Novi Sad, Republički fond za zdravstveno osiguranje, Američka privredna komora, Telenor d.o.o, Privredna komora Srbije, Unija poslodavaca Srbije, Savet stranih investitora (FIC), Fondacija Centar za demokratiju, Lidl Srbija KD, SSSS Sindikalna organizacija Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda JP, Savez samostalnih sindikata Beograda, Savez samostalnih sindikata Grada Novog Sada i opština, Savez samostalnih sindikata Srbije, Organizacija samostalnog sindikata metalaca Srbije za Grad Novi Sad i opštine, Savez samostalnih sindikata Grada Novog Sada i opština, Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata, SSSS – Sindikalna organizacija JP "Gradsko stambeno", Konfederacija slobodnih Sindikata, Mirjana Jočić.

Nakon sprovedene javne rasprave razmotreni su svi pristigli predlozi, primedbe i sugestije i sagledana je mogućnost njihovog integrisanja u tekst navedenog Nacrta zakona, s ciljem unapređenja zakonskih rešenja.

Dana 3. decembra 2018. godine nakon sprovedene javne rasprave u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja održan je sastanak sa članovima Radne grupe i drugim zainteresovanim učesnicima javne rasprave, na kojem su razmatrane primedbe, predlozi i sugestije koji su pristigli u toku javne rasprave i precizirani su pojedini pojmovi i odredbe Nacrta zakona.

1.         Prihvaćeni i usaglašeni predlozi učesnika javne rasprave:

-           da se pojam uporednog zaposlenog precizira u skladu sa Direktivom 2008/104;

-           da se definicija zarade uskladi sa Zakonom o radu i doda naknada zarade;

-           da agencija kojoj je dozvola za rad oduzeta ne može da zaključi nove ugovore o radu radi ustupanja poslodavcu korisniku;

-           da se definiše do kada ugovori o radu koji su zaključeni pre oduzimanja dozvole agenciji ostaju na snazi;

-           da se preciziraju obaveze koje agencija mora da ispuni iz ugovora o radu pre nego što podnese zahtev za prestanak važenja dozvole za obavljanje poslova ustupanja zaposlenih

-           da se precizno odredi šta treba da sadrži uput koji je sastavni deo ugovora o radu na neodređeno vreme, a šta ugovor o radu na određeno vreme;

-           da se ugovor o ustupanju zaposlenih ne može zaključiti za zamenu zaposlenog kod poslodavca korisnika kod kog je organizovan štrajk, osim ako zaposleni koji je određen da radi za vreme štrajka radi obezbeđenja minimuma procesa rada odbije da radi;

-           da se precizira šta isplaćuje agencija ustupljenom zaposlenom u slučaju kada poslodavac korisnik ne dostavi agenciji podatke iz evidencije na osnovu kojih agencija isplaćuje zarade i naknade zarade;

-           da se izvrši dopuna odredbe Nacrta zakona propisivanjem da pravila obrade i zaštite podataka o ličnosti moraju da poštuju i agencija i poslodavac korisnik;

-           da se propiše obaveza ustupljenog zaposlenog da mora da poštuje interne akte poslodavca korisnika;

-           da se odredbe Nacrta zakona kojim se uređuje otkaz ugovora o radu usklade sa Zakonom o radu;

-           da se u Nacrtu zakona precizira da je poslodavac korisnik dužan da ustupljenim zaposlenima obezbedi korišćenje objekata za ishranu i objekata namenjenim za decu zaposlenih kod poslodavca korisnika;

-           da se rok za primenu zakona produži na 9 meseci;

-           da se reprezentativnost sindikata utvrđuje kod poslodavca (agencije) u skladu sa Zakonom o radu, a da agencijski zaposleni ne ulaze u ukupan broj zaposlenih kod poslodavca korisnika prilikom utvrđivanja reprezentativnosti. Prema ovom rešenju i rešenju u Zakonu o radu, ustupljeni zaposleni sva prava na sindikalno organizovanje i kolektivno pregovaranje ostvaruju kod svog poslodavca - agencije.

2.         Predlozi učesnika javne rasprave oko kojih nije postignuta saglasnost:

-           da se kao uslov za rad agencije propiše bankarska garancija;

-           da se omogući angažovanje lica od strane agencije po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima;

-           da se Nacrt zakona dopuni trajanjem otkaznog roka koji moraju da poštuju agencija i ustupljeni zaposleni i podacima o kolektivnim ugovorima koji uređuju uslove rada kod poslodavca korisnika;

-           da se Nacrt zakona dopuni tako da se zabrani zaključivanje ugovora o ustupanju zaposlenih na upražnjenim radnim mestima i na novootvorenim radnim mestima;

-           da se omogući zaključivanje ugovora o ustupanju zaposlenih na poslovima na kojima je kod poslodavca korisnika uvedeno skraćeno radno vreme;

-           da se zabrani mogućnost agencijskog zapošljavanja u državnoj upravi u celini a ne samo za državne službenike.

3.         Zakonska rešenja na koja je dat najveći broj primedbi, odnosno predlog koja su međusobno oprečna

Na održanim okruglim stolovima najviše primedbi je bilo na odredbu Nacrta zakona kojim je predviđeno da ugovor o ustupanju zaposlenih može da se zaključi za ustupanje najviše do 10% zaposlenih u odnosu na ukupan broj zaposlenih kod poslodavca korisnika u momentu zaključenja ugovora, sa izuzetkom da može da se zaključi za ustupanje najviše do 30% zaposlenih, uz prethodnu saglasnost ministarstva nadležnog za poslove rada i dobijeno mišljenje resornog ministarstva.

Agencije i drugi poslodavci tražili su brisanje svakog ograničenja jer smatraju da im se na taj način krši Ustavno pravo na slobodu preduzetništva i da nema osnova da se procentualno ograničava broj ustupljenih zaposlenih kod poslodavca korisnika iz razloga što su ustupljeni zaposleni u potpunosti izjednačeni sa neposredno zaposlenim kod poslodavca korisnika.

10.       Koje će se mere tokom primene ovog zakona preduzeti da bi se postiglo ono što se ovim zakonom predviđa?

Regulatorne: S obzirom da je primena ovog zakona uslovljena donošenjem podzakonskog

propisa, uslov za njegovu primenu je donošenje tog akta u roku utvrđenom ovim zakonom. Zakon predviđa usvajanje dva podzakonska propisa u roku od 2 meseca po usvajanju zakona koji treba da omoguće primenu zakona, a to su pravilnik kojim će se propisati prostorni i tehnički uslovi za rad agencija, uslovi stručne osposobljenosti zaposlenih, program i sadržinu načinu polaganju stručnog ispita i pravilnik kojim će se urediti evidencija dozvola agencijama za obavljanje poslova ustupanja.

Institucionalne: Nadležno ministarstvo za primenu ovog zakona je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja - Sektor za rad i zapošljavanje - Odsek za normativne i studijsko-analitičke poslove u oblasti rada. Za nadzor nad primenom ovog zakona zadužen je Inspektorat za rad kao organ uprave u sastavu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Inspektorat za rad ima kadrovski kapacitet za sprovođenje nadzora nad primenom ovog zakona. Za primenu ovog zakona uključeno je Ministarstvo nadležno za oblast kojom se uređuje delatnost poslodavca, s obzirom da je uz zahtev za davanje saglasnosti za zaključivanje ugovora o ustupanju poslodavac korisnik, kada je u pitanju ustupanje zaposlenih veće od 10%, dužan da pored pismenog obrazloženja dostavi i mišljenje tog ministarstva.

Neregulatorne: U cilju efikasnije primene ovog zakona, planiraju se sledeće aktivnosti:

-           Organizovanje i učešće na seminarima, okruglim stolovima i radionicama kojima će se zainteresovane strane – poslodavci i zaposleni i njihovi predstavnici, inspektori rada, advokati, sudije i druga lica koja će neposredno primenjivati ovaj zakon sticati, unapređivati, razmenjivati znanja i iskustva i u cilju pravilne i ujednačene primene ovog zakona;

-           Objavljivanje ovog zakona i podzakonskog akta na sajtu ministarstva nadležnog za poslove rada;

-           Davanje informacija i mišljenja o primeni odredaba ovog zakona od strane Sektora za rad – Odseka za normativne i studijsko-analitičke poslove, preko telefona, pisanim putem i u neposrednom kontaktu sa strankama;

-           Po potrebi izdavanje publikacija, brošura i sl.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 02.08.2019.