KRIVIČNI ZAKONIK: Utaja poreza smatra se krivičnim delom - ukoliko izbegnete da platite ili obračunate porez u vrednosti od milion dinara. Utaja do milion dinara je takođe kažnjiva, ali se smatra privrednim prestupom ili prekršajem
Izostanak poreske discipline, blagonaklon odnos nadležnih prema tom problemu i dug put do presude, predstavljaju samo neke od problema u ovoj oblasti, smatra poreski stručnjak Ivan Raonić.
U takvoj atmosferi jednostavno su "ispod radara" prošle izmene člana Krivičnog zakonika ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019) o poreskoj utaji kojima je predviđeno da se utaja poreza smatra krivičnim delom - ukoliko izbegnete da platite ili obračunate porez u vrednosti od milion dinara, a ne dosadašnjih pola miliona dinara.
Stručnjaci kažu da nove odredbe pokazuju da država želi da krivično goni "krupne ribe" i poveća naplatu poreza. Da bi se ovo zaista i dogodilo, kažu da je neophodno zakon primenjivati jednako na sve.
Utaja do milion dinara je takođe kažnjiva, ali se smatra privrednim prestupom ili prekršajem.
Iz Poreske uprave kažu da je razlog za povećanje osnovice "sužavanje kriminalne zone na one slučajeve kada je sankcionisanje opravdano".
"Ukoliko se izbegava da se plati ispod milion dinara, procena je da to nije opasno po društvo toliko da bi se proglasilo krivičnim delom", navodi se u odgovoru uprave.
Novim zakonom podignuta je i najniža zaprećena kazna sa šest meseci na godinu dana zatvora.
Istovremeno pooštravanje kazni za utajivače poreza, nadležni smatraju opravdanim.
"Od zaprećene kazne zatvora očekujemo da ima pre svega, preventivno dejstvo", ističu u Poreskoj upravi.
Dodaju da se uz pomoć novih mera rasterećuju resursi službi za otkrivanje poreskih krivičnih dela i pravosudnih organa, a smanjuju se i troškovi.
Podizanje cenzusa je poruka da će krivično da gone samo takozvane "krupne ribe", kaže Raonić.
"Verovatno se ide na varijantu, daj da naplatimo šta možemo, jer nema država ništa od toga da oni idu u zatvor. Ali to treba ide paralelno, jer je kod nas velika poreska nedisciplina", kaže on.
Raonić navodi da je zbog psihološkog uticaja potrebno da postoji krivična odgovornost i zaprećena kazna zatvora.
"Svaka tolerancija na to delo je neki vid zatvaranja očiju - nulta tolerancija je nula", ističe on.
Kako glasi izmenjeni član 225. Krivičnog zakonika o poreskoj utaji?
(1) Ko u nameri da on ili drugo lice potpuno ili delimično izbegne plaćanje poreza, doprinosa ili drugih propisanih dažbina, daje lažne podatke o stečenim prihodima, o predmetima ili drugim činjenicama koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri, u slučaju obavezne prijave, ne prijavi stečeni prihod, odnosno predmete ili druge činjenice koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri na drugi način prikriva podatke koji se odnose na utvrđivanje navedenih obaveza, a iznos obaveze čije se plaćanje izbegava prelazi milion dinara, kazniće se zatvorom od jedne do pet godina i novčanom kaznom.
(2) Ako iznos obaveze iz stava 1. ovog člana čije se plaćanje izbegava prelazi pet miliona dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do osam godina i novčanom kaznom.
(3) Ako iznos obaveze iz stava 1. ovog člana čije se plaćanje izbegava prelazi petnaest miliona dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od tri do deset godina i novčanom kaznom.
Na listi najvećih poreskih dužnika u Srbiji nalaze se firme poznatih biznismena, pokazuju poslednji dostupni podaci Poreske uprave iz 2017. godine. Neke od kompanija su u stečaju.
Nadležni tvrde da se na suzbijanju poreskih malverzacija radi punom parom.
U periodu od januara do aprila 2019. godine, Sektor poreske policije je nadležnim tužilaštvima podneo 473 krivične prijave protiv 656 osoba.
Pri tome je izbegnuto plaćanje poreza u iznosu od 4,4 milijarde dinara, a pribavljena je i protivpravna imovinska korist u iznosu od 742 miliona dinara, podaci su Poreske uprave.
Ukupna naplata poreza je povećana, ali bez nastavka reformi ne možemo da očekujemo dalji rast, ocenila je nedavno direktorka Poreske uprave Dragana Marković.
Koliko Poreska uprava naplati je jedno pitanje, a koliko se ljudi krivično goni sasvim drugo, ističe Raonić.
Stav Vrhovnog kasacionog suda (VKS) je da svaki utajen porez na dohodak građana mora da se "cepa" na godine, objašnjava.
"Recimo, ako neko svake godine utaji 500.000 dinara i to radi pet godina za redom, zbirno, tu ima krivičnog dela. Međutim, kad podelite na godine, nema", objašnjava Raonić.
VKS je doneo stav i o porezu na dodatu vrednost navodeći da se utaja deli na poreski period - mesečni ili tromesečni period plaćanja PDV.
"Dizanjem cenzusa i stavom vrhovne sudske instance vi već žmurite na to ili gledate blagonaklono", kaže poreski stručnjak.
Postupak gonjenja teče tako što poreska policija, ukoliko utvrdi da je bilo utaje, pokrene postupak prinudne naplate i podnese krivičnu prijavu.
Zatim tužilac ispituje da li je postojala namera da se utaji porez i može li da optuži tu osobu. Sud odlučuje samo ako tužilaštvo pokrene slučaj.
Ipak, pored brojnih i medijski propraćenih akcija hapšenja, malo tih slučajeva dobije sudski epilog.
"Znate kolika je razdaljina od poreske prijave do presude - to se meri svetlosnim godinama", navodi Raonić.
On ističe da poreska policija piše prijave na osnovu Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr. zakon, 53/2010, 101/2011, 2/2012 - ispr., 93/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014, 105/2014, 91/2015 - autentično tumačenje, 112/2015, 15/2016, 108/2016, 30/2018 i 95/2018) koji se u dobrom delu ne oslanja na Krivični zakonik.
"Ono što poreska policija smatra poreskom utajom, to tužilac može da tumači kao slučaj u kom nema krivičnog dela".
On kaže da se dešavalo i da poreska policija nađe da je utajen porez, a da osoba dug plati pre dolaska kod tužioca.
"To se takođe toleriše. Ako vas niko nije uhvatio - vi nastavljate da to radite, ako vas uhvate - vi platite i opet ste čisti", kaže Raonić.
Iz dosadašnjeg iskustva, tvrdi, najčešće rešenje tužilaštva je postizanje nagodbe sa okrivljenim.
Nije bilo neophodno menjati zakone, smatra Jelisaveta Vasilić iz Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Srbije.
Ona ističe da su u ovoj oblasti i dosad bili dobri zakoni, ali kaže da je problem selektivna primena.
"Ako neko s vrha vlasti kaže da nekim pojedincima ili firmama ne naplaćujete poreze, što se dešavalo, to je problem, a po tome su sve vlade iste", ističe Vasilić.
Advokat Zoran Ateljević, međutim, kaže da povećanje osnovice ne znači se povećava tolerancija na ova krivična dela, već je to prilagođavanje realnim društveno-ekonomskim odnosima.
"Moguće je da će i to biti jaka prevencija, s aspekta zaprećene kazne - ne ide to na ruku utajivačima", kaže Ateljević.
"Izmene Krivičnog zakonoka nisu nešto neuobičajeno. I ranije je taj osnovni cenzus pomeran sa 150 na 500 hiljada, sad je milion dinara", zaključuje Ateljević.
Izvor: Vebsajt BBC, Nataša Anđelković, 31.07.2019.Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija