ZAKON O ODRŽAVANJU STAMBENIH ZGRADA: SVI VLASNICI STANOVA DUžNI SU DA UčESTVUJU U PLAćANJU TEKUćEG I INVESTICIONOG ODRžAVANJA, A ODLUKU DONOSI SKUPšTINA STANARA SAGLASNOšćU VEćINE VLASNIKA STANOVA KOJIMA PRIPADA VIšE OD 51 ODSTO KVADRATURE POVRšINE STAMBENE ZGRADE. ODLUKA OBAVEZUJE SVE VLASNIKE PA I ONE KOJI SE NISU SAGLASILI ZA IZVOđENJE PREDMETNIH RADOVA

Da je Beograd pun dotrajalih liftova starih po više decenija, nije nikakva novost, kao i to da se u mnogim zgradama, posebno na Novom Beogradu počelo sa remontom i zamenom istih. Međutim, na dilemu stanara – da li su svi stanari zgrade u obavezi da plaćaju za popravku i ugradnju istog iako ga ne koriste, kao što je, recimo, slučaj sa stanarima u prizemlju, odgovor je jednoglasno: DA.

Na tu temu napisano je do sada više stotina žalbi, pokretane su tužbe, nekima je jednostavno nametnuta otplata kroz uplatnicu Infostana, ali zakonski nije razjašnjeno ko tu kakva prava ima.

– Zašto bih plaćala dve godine po 1.600 dinara za lift koji nikada neću koristiti?! Živim u prizemlju i ne treba mi, čak se ni ne družim sa stanarima sa viših spratova da bih išla gore liftom – rekla je Beograđanka M.V. (57) koju su prethodnih dana saletale komšije po hodniku uz konstataciju: "Ako nećete da plaćate za lift, nećemo ni mi da platimo kada budete imali problem sa kanalizacijom ili zapušenjem odvoda za smeće"!

– Prema Zakonu o održavanju stambenih zgrada ("Sl. glasnik RS", br. 44/95, 46/98, 1/2001 - odluka USRS, 101/2005 - dr. zakon, 27/2011 - odluka US i 88/2011) svi vlasnici stanova dužni su da učestvuju u plaćanju tekućeg i investicionog održavanja, a odluku donosi stambena zgrada saglasnošću većine vlasnika stanova kojima pripada više od 51 odsto kvadrature površine stambene zgrade. Odluka obavezuje sve vlasnike pa i one koji se nisu saglasili za izvođenje predmetnih radova – navode u Vojnoj ustanovi Beograd u čijoj je nadležnosti zgrada u kojoj se spore.

Isto objašnjenje uz pozivanje na Zakon daju i u Gradskom stambenom preduzeću koje brine o više od 50 odsto zgrada u Beogradu.

– Stanari su kupovinom ili otkupom stanova postali vlasnici i svih zajedničkih delova, uređeja i instalacija u stambenim zgradama u kojima se predmetni stanovi nalaze. Dakle, ukoliko vlasnici više od 50 odsto stambene površine neke zgrade donesu određenu odluku i potvrde je potpisima, ona je obavezna za sve vlasnike stanova predmetne zgrade. Sa obavezom plaćanja nikakve veze nema to da li neko koristi ili ne koristi određeno zajedničko dobro, niti ga odricanje od korišćenja na bilo koji način oslobađa plaćanja. Dakle, plaćanje radova iz ponude našeg preduzeća koje je zakonskom većinom i na propisan način skupština stanara neke zgrade prihvatila, predstavlja zakonsku obavezu za sve vlasnike stanova i ne postoje zakonski mehanizmi da se zaštite oni koji to ne žele jer manje od drugih ne koriste predmetni lift ili drugo zajedničko dobro. Svaki vlasnik stana ima pravo da odbije ispunjavanje zakonske obaveze, što sa sobom povlači i odgovarajuće konsekvence, u skladu sa važećim zakonskim propisima.

Prema rečima advokata Čedomira Kokanovića, ovakav propis je donet sa idejom da na starim zgradama "može nešto da se uradi", a da za to nije neophodna 100 odsto saglasnost stanara.

– Pravno 51 odsto stanara može da privoli manjinu da se izvedu radovi u zgradi, ali praktično to ne prolazi dobro. Stanari kad nemaju većinu najčešće odustaju od popravke ili ugradnje lifta ili firma za održavanje unapred isfinansira ceo iznos, a posle se bavi naplatom kroz uplatnice ili na drugi način – kaže Kokanović i dodaje:

– Strogo pravno gledano, ne vidim dugoročno rešenje da bilo koji stanar spreči svoju obavezu da plaća za takvo nešto, ako se usaglasilo više od 50 odsto stanara. Izuzetak mogu da budu situacije kada postoje neke nepravilnosti u postupku i dokumentaciji, ili ako se utvrdi da je ugradnja nepotrebna i da je dovoljna popravka, tada može da podnese žalbu i pokrene postupak – zaključuje advokat.

Izvor: Vebsajt Telegraf, Slađana Vasić, 30.08.2016.
Naslov: Redakcija