Nasleđivanje na osnovu zaveštanja
- Ovaj stručni tekst se odnosi na propise koji važe na dan njegovog objavljivanja. Svi izneti stavovi su stručni stavovi, odnosno shvatanja autora teksta, koja se baziraju na tumačenju pozitivnopravnih normi, i ne predstavljaju obavezujuće instrukcije.
- Ulaskom u DEMO verziju pravne baze Paragraf Lex, možete BESPLATNO pristupiti SVIM propisima Srbije i time možete utvrditi ažurnost ovog teksta.
Za razliku od posetilaca vebsajta koji mogu bez naknade pročitati odabrane stručne tekstove koji se odnose na pozitivne propise na dan objavljivanja teksta, pretplatnici na pravnu bazu Paragraf Lex, u bazi uvek imaju dostupne tekstove koji se odnose na prethodne, nevažeće verzije propisa kao i nove komentare i druge dokumente koji se odnose na važeće propise. Isključivo pretplatnici na pravnu bazu uvek imaju pristup i ažurnim dokumentima. Baza se ažurira na dnevnom nivou.
Autor: Redakcija
Objavljeno: 26.7.2018.
Zakonom o nasleđivanju (dalje: Zakon) predviđena su dva načina nasleđivanja: na osnovu zakona i na osnovu zaveštanja (testamenta). U ovom tekstu bavićemo se nasleđivanjem na osnovu zaveštanja (ko može biti zaveštalac, ko može biti svedok i koji su oblici zaveštanja zakonom predviđeni).
Zaveštanjem jedno fizičko lice raspodeljuje svoju imovinu za slučaj smrti. U pitanju je jednostrana izjava volje znači da nije potreban pristanak nekog drugog lica, za razliku od ugovora koji je uvek dvostran pravni posao koji nastaje saglasnošću volja dva lica. Zaveštanje je strogo lična izjava volje što znači da se ne može dati punomoćje za sačinjavanje zaveštanja. Važno je istaći da je zaveštanje uvek opozivo, a za punovažnost zaveštanja bitno je da ono bude sačinjeno u zakonom predviđenom obliku i da zaveštalac ima sposobnost potrebnu za sačinjavanje zaveštanja.
Zakon u članu 79 propisuje:
"Zaveštanje može sačiniti lice koje je navršilo petnaest godina života i sposobno je za rasuđivanje."
Prema mišljenju sudske prakse, sposobnost za sačinjavanje zaveštanja imaju i lica koja nisu potpuno lišena poslovne sposobnosti:
Okružni sud u Valjevu: ZAVEŠTAJNA (TESTAMENTALNA) SPOSOBNOST LICA KOJE NIJE POTPUNO LIŠENO POSLOVNE SPOSOBNOSTI
"Što se tiče testamentalne sposobnosti žalba nije osnovana a ovo iz razloga što se prilikom ocenjivanja sposobnosti za pravljenje testamenta primenjuju blaži kriterijumi od onih koji važe za opštu poslovnu sposobnost, i oni su određeni članom 79. Zakona o nasleđivanju, kao sposobnost za rasuđivanje, što znači takvo duševno stanje kod zaveštaoca pri kome je on sposoban da shvati stvarni i pravni značaj svojih postupaka, tj. da zna šta radi i kakve su pravne posledice njegovih postupaka, pa je u tom smislu testamentalna sposobnost uža od poslovne sposobnosti, tako da nije bitno da li je zaveštalac imao opštu poslovnu sposobnost, već je bitno da je bio sposoban za testiranje, pa tako za lica koja nisu potpuno lišena poslovne sposobnosti postoji pretpostavka da su ta lica sposobna za rasuđivanje (čl. 156. i 166. Zakona o nasleđivanju)."
Presuda Okružnog suda u Valjevu, Gž. 1161/2004(1) od 30.8.2004. godine
Naknadni gubitak sposobnosti za rasuđivanje zaveštaoca ne utiče na punovažnost zaveštanja.
Volja zaveštaoca mora biti ozbiljna, stvarna i slobodna. Ukoliko volja zaveštaoca nije bila ozbiljno ili je zaveštalac bio u zabludi ili je zaveštanje sačinio pod dejstvom sile ili pretnje to su razlozi za poništaj zaveštanja.
Zaveštanje mora biti sačinjeno u nekom od zakonom predviđenih oblika: svojeručno zaveštanje, pismeno zaveštanje pred svedocima, konzularno zaveštanje, međunarodno zaveštanje, sudsko zaveštanje, vojno zaveštanje, brodsko zaveštanje, usmeno zaveštanje i javnobeležničko zaveštanje.
Najčešći oblici zaveštanja za koja se građani odlučuju su: svojeručo zaveštanje, pismeno zaveštanje pred svedocima, sudsko i javnobeležničko zaveštanje.
Svojeručno zaveštanje da bi bilo punovažno mora biti rukom zaveštaoca napisano i potpisano, te je neophodan uslov da zaveštalac zna da čita i piše. Nije neophodno da na samom zaveštanju bude označen datum, ali je to pogodno, naročito ako bi zaveštalac ostavio više zaveštanja jer je ono koje je poslednje sastavljeno relevantno za raspravljanje zaostavštine.
Pismeno zaveštanje pred svedocima je takvo zaveštanje za čiju punovažnost se kao i kod svojeručnog zaveštanja zahteva da zaveštalac ume da čita i piše, ali nije potrebno da bude napisano rukom zaveštaoca, već je dovoljno da bude odštampano da ga zaveštalac pročita pred dva svedoka izjavi da je to izraz njegove poslednje volje i potpiše svojom rukom i da ga potpišu svedoci, a poželjno je naznačiti njihovo svojstvo svedoka.
Svedoci zaveštanja moraju biti punoletni, potpuno poslovno sposobni, pismeni.
Svedoci pismenog zaveštanja pred svedocima moraju znati i jezik na kom zaveštalac izjavljuje da je zaveštanje njegovo.
Ne mogu biti svedoci zaveštanja lica koja su krvni srodnici zaveštaoca u pravoj liniji, a to su deca, unuci zaveštaoca, njegovi roditelji, babe i dede, takođe srodnici u pobočnoj liniji do četvrtog stepena srodstva, a to su rođeni tetka, stric, ujak i njihova deca, tazbinski srodnik do drugog stepena, srodnik po usvojenju, supružnik, bivši supružnik, vanbračni partner, bivši vanbračni partner, staralac, bivši staralac, štićenik ili bivši štićenik.
Sudsko zaveštanje sačinjava se u vanparničnom postupku pred sudom, potrebno je da sudija utvrdi identitet zaveštaoca nakon čega može po kazivanju zaveštaoca sačiniti zaveštanje. Potom zaveštalac čita i potpisuje zaveštanje, a sudija na samom zaveštanju potvrđuje da ga je zaveštalac u njegovom prisustvu pročitao i potpisao.
U slučaju da zaveštalac nije u stanju da pročita zaveštanje, sudija će zaveštaocu pročitati zaveštanje u prisustvu dva svedoka, potom zaveštalac izjavljuje da je to njegovo zaveštanje i potom potpisuje zaveštanje ili ukoliko je nepismen stavlja svoj rukoznak. Svedoci se istovremeno potpisuju na zaveštanju, a sudija je dužan da potvrdi da su sve ove radnje učinjene.
Ukoliko je zaveštanje sačinjeno u sudu u kome zaveštalac nema prebivalište, sud će o tome odmah izvestiti sud na čijem području zaveštalac ima prebivalište.
Zaveštalac može svojeručno zaveštanje, pismeno zaveštanje pred svedocima i sudsko zaveštanje poveriti na čuvanje nadležnom sudu u otvorenom ili zatvorenom omotu.
Svedoci sudskog zaveštanja moraju da znaju i jezik na kome je zaveštanje sačinjeno.
Ograničenja u pogledu srodstva važe i za svedoke sudskog zaveštanja.
Javnobeležničko zaveštanje sačinjava javni beležnik u formi javnobeležničkog zapisa.
[1] Zakon o nasleđivanju ("Sl. glasnik RS", br. 46/95, 101/2003 - odluka USRS i 6/2015)
Kompanija Paragraf svojim pretplatnicima pruža odgovore na stručna pitanja koja se odnose na tumačenje prava.
Ukoliko niste naš pretplatnik možemo da Vas uputimo na:
- našu internet stranicu na kojoj smo predstavili određene subjekte kojima se možete obratiti za besplatnu pravnu pomoć
- adresar advokata, gde možete pronaći stručnjaka koji će Vam pružiti advokatske ili konsultantske usluge