Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore

KRIVIČNA DELA IZVRŠENA NA DRUŠTVENIM MREŽAMA: Struktura dela i položaj izvršioca

Email Print


Napomena:
  • Ovaj stručni tekst se odnosi na propise koji važe na dan njegovog objavljivanja. Svi izneti stavovi su stručni stavovi, odnosno shvatanja autora teksta, koja se baziraju na tumačenju pozitivnopravnih normi, i ne predstavljaju obavezujuće instrukcije.
  • Ulaskom u DEMO verziju pravne baze Paragraf Lex, možete BESPLATNO pristupiti SVIM propisima Srbije i time možete utvrditi ažurnost ovog teksta.

Za razliku od posetioca vebsajta koji mogu bez naknade pročitati odabrane stručne tekstove koji se odnose na pozitivne propise na dan objavljivanja teksta, pretplatnici na pravnu bazu Paragraf Lex, u bazi uvek imaju dostupne tekstove koji se odnose na prethodne, nevažeće verzije propisa kao i nove komentare i druge dokumente koji se odnose na važeće propise. Isključivo pretplatnici na pravnu bazu uvek imaju pristup i ažurnim dokumentima. Baza se ažurira na dnevnom nivou.

Autor: Nikola Pantelić

Objavljeno: 05.12.2017.



Jedna od tipičnih platformi virtuelnog sveta su i društvene mreže. Iako posebnu definiciju društvene mreže nije potrebno posebno navoditi, napomenućemo to da je u pitanju "društvena struktura sastavljena od pojedinaca (ili organizacija) koji se nazivaju "čvorovi", a koji su povezani sa jednom ili više specifičnih tipova međuzavisnosti, kao što su vrednosti, vizije, ideje, finansijski interesi, prijateljstvo, srodstvo, zajednički interes, finansijska razmena, simpatije, seksualni odnosi, ili odnosi poverenja, znanja ili prestiža".

Suština društvene mreže je u povezivanju ljudi, koji putem nje (poput mnogima poznatog Facebooka, Twittera i sl.) međusobno komuniciraju. Ukoliko je ta komunikacija među ljudima pristojna, prijatna i prijateljska, ona će ostati van domašaja nadležnih organa. Međutim, pored normalne komunikacije, pojedini "čvorovi" mogu iskazati i osećanja, koja na mnoge načine uznemiravaju druge "čvorove" na društvenoj mreži. Izražavanje pojedinih osećanja može u velikoj meri prevazići pravila lepog ponašanja, te može da izazove kod oštećenih osećaje poput sramote, straha, besa, uznemirenosti i sl.

Ovaj tekst posvećen je pojedinim krivičnim delima, koja predstavljaju grube povrede nečijih prava, izvršenih na društvenim mrežama. U pitanju su situacije u koje građani mogu da dođu svakodnevno, često i bez jasne svesti šta čine, odnosno bez svesti da je njihovo ponašanje kvalifikovano kao krivično delo, ali sa jasnom namerom da nekoga uvrede, izazovu, da se nekome osvete ili da mu zaprete. Izanaliziraćemo eventualne mogućnosti tih krivičnih dela, a zatim ćemo se osvrnuti na mogući tretman države prema licima koja izvršavaju ova krivična dela.

Jedno od krivičnih dela koja se često izvršavaju putem društvenih mreža je Ugrožavanje sigurnosti. Krivični zakonik (dalje: KZ) ga, članom 138. određuje kao "pretnju nekome da će se napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica". Ukoliko nekome zapretite putem društvene mreže da ćete ga ubiti, prebiti i sl. izvršićete ovo krivično delo. Pretnja treba da izazove osećaj ugroženosti tj. straha kod lica kojima se preti i tek tog momenta je ostvareno biće krivičnog dela. Dakle, faktički, postojanje krivičnog dela zavisi od toga da li je oštećeni upućenu pretnju, zaista shvatio kao pretnju i da li se od nje uplašio. Ukoliko je neko uputio "uslovnu" pretnju, ona se u pravnom sistemu RS, ne tretira kao pretnja podobna da se njom izvrši krivično delo. Uslovna pretnja podrazumeva konstrukciju pretnje vezanu za neku buduću neizvesnu okolnost. Uslovnu pretnju činimo u sledećem primeru: "Ako Marko bude uradio ovo ili ono, ubiću te" i sl.

Stručna javnost pamti slučaj izvršenja ovog krivičnog dela, nakon čega je Optužnim predlogom okrivljenom S.P. stavljeno na teret da je ugrozio sigurnost više lica koja nameravaju da učestvuju na manifestaciji "Parada ponosa 2010" zakazanoj za 10.10.2010. godine u Beogradu, pretnjom napada na život i telo tih lica, tako što je na internet prezentaciji društvene mreže "Facebook" u okviru grupe "Gej parada Bruka Srbije" čiji je član, sa svog profila uputio poruku preteće sadržine – "Zaklati naravno" svim eventualnim učesnicima planiranog događaja, i time učinio krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ. Nakon što je izvršilac oslobođen, jer niko nije konkretizovan (koga treba zaklati) Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku da identitet lica mora biti unapred poznat i tačno određen. Dovoljno je da je ta lica, na koja se odnosi pretnja, moguće odrediti prema nekoj okolnosti koja stoji u vezi sa upućenom pretnjom. Upravo na takav način krug lica koja se mogu pojaviti kao pasivni subjekti – oštećeni, određen je u konkretnom slučaju, prema prirodi pretnje, načinu i sredstvu kojim je pretnja upućena tako da se odnosi na svakog pojedinca koji namerava biti učesnik "Parade ponosa 2010". Kao što se da zaključiti, učinioca ovog krivičnog dela goni nadležni javni tužilac.

Poslednjim izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, članom 138a, predviđeno je krivično delo Proganjanje. Ovo krivično delo vrši, između ostalog i onaj ko "protivno volji drugog lica nastoji da sa njim uspostavi kontakt neposredno, preko trećeg lica ili putem sredstava komunikacije". Dakle, ukoliko neko ne želi da sa vama komunicira, recimo putem Facebooka, a vi po svaku cenu to želite, pa mu šaljete poruke, ostavljate poruke po njegovom profilu, bilo zidu, bilo u elektronsko poštansko sanduče, on vas može prijaviti da ga proganjate. Problem kod ovog krivičnog dela je što je novo, široko postavljeno i ne postoje još izgrađeni standardi, pa se može lako dogoditi da neko vašu dobru volju za prijateljstvom, koju iskazujete na neuobičajen način, prijavi policiji ili javnom tužilaštvu. Učinioca ovog krivičnog dela goni nadležni javni tužilac.

Sredstva komunikacije, dostupnost kamera, preplavile su internet fotografijama "običnih" građana. Ukoliko ste neovlašćeno načinili fotografski, filmski, video ili drugi snimak nekog lica, čime ste osetno zadrli u njegov lični život ili ukoliko ste takav snimak predali ili pokazali trećem licu, u našem slučaju na nekoj društvenoj mreži ili ste mu na drugi način omogući da se sa njim upozna, izvršićete krivično delo - Neovlašćeno fotografisanje, iz člana 144. KZ-a. Ukoliko nečiju fotografiju (recimo fotografiju bivše devojke u slobodnijem izdanju) postavite bez odobrenja na društvenu mrežu, izvršićete ovo krivično delo, pod napred navedenim uslovima. Krivično gonjenje za osnovni oblik ovog krivičnog dela preduzima se po privatnoj tužbi.

Ukoliko na društvenim mrežama neovlašćeno objavite ili prikažete tuđi spisa, portret ili snimak, film ili fonogram ličnog karaktera bez pristanka lica koje je spis sastavilo ili na koga se spis odnosi, odnosno bez pristanka lica koje je prikazano na portretu, fotografiji ili filmu ili čiji je glas snimljen na fonogramu ili bez pristanka drugog lica čiji se pristanak po zakonu traži i time osetno zadre u lični život tog lica, izvršićete krivično delo Neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka, sankcionisano članom 145 KZ-a. Krivično gonjenje za osnovni oblik ovog krivično delo preduzima se po privatnoj tužbi.

Krivično delo Neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka, iz člana 146. KZ-a, čini onaj ko podatke o ličnosti koji se prikupljaju, obrađuju i koriste na osnovu zakona neovlašćeno pribavi, saopšti drugom ili upotrebi u svrhu za koju nisu namenjeni. Podaci o ličnosti definisani su članom 3. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti , na sledeći način: "Podatak o ličnosti je svaka informacija koja se odnosi na fizičko lice, bez obzira na oblik u kome je izražena i na nosač informacije (papir, traka, film, elektronski medij i sl.), po čijem nalogu, u čije ime, odnosno za čiji račun je informacija pohranjena, datum nastanka informacije, mesto pohranjivanja informacije, način saznavanja informacije (neposredno, putem slušanja, gledanja i sl, odnosno posredno, putem uvida u dokument u kojem je informacija sadržana i sl.), ili bez obzira na drugo svojstvo informacije." Dakle, budite jako pažljivi koje podatke "o ličnosti" (ne vašoj, nego drugih lica) saopštavate putem društvenih mreža, jer su ti podaci, kao što se vidi, veoma široko određeni. Krivično gonjenje za osnovni oblik ovog krivičnog dela preduzima se po privatnoj tužbi.

Posebnu pažnju srpske krivičnopravne javnosti prouzrokovao je član 182a KZ-a, nazvan Polno uznemiravanje. Sam član je definisao polno uznemiravanje kao "svako verbalno, neverbalno ili fizičko ponašanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica u sferi polnog života, a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje." Dakle, ovako široko postavljena definicija opravdava šaljive opaske da oni koji su se oženili – oženili su se, ostali neka vide kako će da reše problem. Problem kod komunikacije putem društvene mreže je još izraženiji kod ovog krivičnog dela, jer je poznato da dobar deo populacije ima više hrabrosti da nekome nešto saopšti, na bilo koji način, kada to lice nije u predelu vidika, nego kada jeste. Pored nedvosmislenih eksplicitnih izražaja seksualne prirode, kod kojih se ne postavlja pitanje granice pristojnosti, (jer granica, kod takvih slučajeva nikada nije ni postojala), svojevrsno "mačo udvaranje" putem društvenih mreža, sa ovako formulisanim članom, može imati neprijatne posledice za neotesanije udvarače. Povreda dostojanstva u sferi polnog života je takođe široka i osetljiva kategorija, a usled nedostataka praktičnih primera, tj. neizdiferenciranije prakse, može dovesti do mnogih neželjenih situacija, tj. krivičnopravnog procesuiranja. Učinioca ovog krivičnog dela goni nadležni javni tužilac.

Putem društvenih mreža možemo i da izvršimo krivično delo Uvreda, iz člana 170. KZ-a, koje u suštini ne zahteva posebnu analizu, osim napomene da se karakter ispoljenih misli, verbalno ili konkludentnim radnjama (pokazivanje srednjeg prsta, rogova za prevarenog muža i sl.) ceni prema shvatanjima sredine gde je uvreda nastala, odnosno prema koncepcijama dostojanstva samih učesnika (okrivljenog i oštećenog) događaja. Objekat zaštite (ono što se krivičnim delom štiti) kod ovog krivičnog dela – čast, se često definiše kao skup nematerijalnih vrednosti koje poseduje čovek kao ljudsko biće i kao pripadnik određene ljudske zajednice. Ugled je takođe objekat zaštite kod ovog krivičnog dela, a može se odrediti kao socijalno priznanje, vrednovanje čovekovih vrednosti koje on ispoljava kroz rad i ponašanje. Okruženje u kome čovek živi i radi kontinuirano i (pod)svesno ocenjuje i procenjuje njegove aktivnosti dajući im određeni stepen poštovanja. Za što bolje razumevanje, u krivičnopravnom smislu, pitanja šta je to uvreda, poslužićemo se sentencom presude Višeg suda u Užicu (K. 202/2010 23.12.2010. godine) iz koje možemo uočiti nekoliko značajnih zaključaka vezanih za ovo krivično delo: "Uvreda predstavlja negativan sud o vrednosti nekog licа. Zа postojanje krivičnog dela nije merodavan subjektivni osećaj pasivnog subjekta (onoga ko je uvređen), već se pitanje dа li određeno ponašanje ima uvredljiv karakter, ceni prеmа objektivnim kriterijumima. To bi značilo, dа li upotrebljena delovanja imaju uvredljiv karakter po shvаtаnjimа sredine u kojoj je delo učinjeno, i dа li su takva ponаšаnjа u skladu sа opšteusvojenim društvenim stavovima. Krivično gonjenje za ovo krivično delo preduzima se po privatnoj tužbi.

Mnogi još pamte vanrednu situaciju, tj. poplavu tokom 2014. godine, kada su pojedina lica procesuirana zbog izvršenja krivičnog dela - Izazivanje panike i nereda iz člana 343. KZ-a. Okrivljeni su komentarisali da po "Obrenovcu plivaju leševi" i sl. Ovo delo će izvršiti svako ko iznošenjem ili pronošenjem lažnih vesti ili tvrđenja izazove paniku, ili teže narušavanje javnog reda ili mira ili osujeti ili značajnije omete sprovođenje odluka i mera državnih organa ili organizacija koje vrše javna ovlašćenja. Bez namere da ulazimo u političke konotacije "iznošenja ili pronošenja lažnih vesti" koje su se dešavale ranijih godina, i koje danas takođe povremeno možemo da čujemo, iskustvo nas savetuje da u situacijama, poput onih iz 2014. godine i sl., uprkos našem pravu na dostojanstven život, odnosno mnogobrojne proklamovane građanske i političke slobode, te pozitivne odredbe krivičnog prava, moramo vagati reči koje iznosimo u "javnost" povodom takvih događaja, jer one mogu da budu protumačene na različite načine. Učinioca ovog krivičnog dela goni nadležni javni tužilac.

Svako ko pročita Domanovićevu pripovetku "Marko Kraljević po drugi put među Srbima", verovatno se slatko nasmeje (posebno ko nije srpske nacionalnosti). Međutim, ispoljavanje velike verbalne ljubavi prema otadžbini, se sa (nekada) salona i kafana, preko stadiona, danas preselila i na društvene mreže. To je čest razlog da "čvorovi" sedeći za računarom u toplini svoga doma ponekad, često podstaknuti aktuelnim dešavanjima, izazivaju ili raspiruju nacionalnu, rasnu ili versku mržnju ili netrpeljivost među narodima ili zajednicama koje žive u Srbiji, čime vrše krivično delo - Izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti iz člana 317. KZ-a. Raspirivanje mržnje među pomenutim kategorijama, može se izvršiti na bilo koji način koji je podoban da izazove (sažeto) njihovu "elementarnu nesigurnost". Tako je organizaciji "Nacionalni stroj" stavljeno na teret, između ostalog i ovo krivično delo, jer su rečima: "Srbija Srbima, Evropa Evropljanima, Živela pobeda! NACIONALNI STROJ" mogli da izazovu elementarnu nesigurnost svih onih koji se ne slažu sa njihovim iznetim stavovima i mogla bi biti izazvana nacionalna netrpeljivost prema svim narodima i nacionalnim manjinama koji žive u Srbiji a nisu Srbi".

Putem pisanja neprimerenih poruka na društvenim mrežama, moguće je izvršiti i krivično delo - Rasna i druga diskriminacija iz član 387. KZ. Ovo krivično delo je postavljeno veoma široko, a čini ga lice koje na osnovu razlike u rasi, boji kože, verskoj pripadnosti, nacionalnosti, etničkom poreklu ili nekom drugom svojstvu, krši osnovna ljudska prava i slobode, zajemčene opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i ratifikovanim međunarodnim ugovorima od strane Srbije. Krivično delo iz člana 387. KZ-a vrši i onaj ko proganja organizaciju ili pojedinca zbog njihovog zalaganja za ravnopravnost ljudi, ili ko širi ideje o superiornosti jedne rase nad drugom ili propagira rasnu mržnju ili podstiče rasnu diskriminaciju. Delo se može izvršiti i činjenjem dostupnim javnosti - tekstova, slika, tj. svako drugo predstavljanje ideja ili teorija koje zagovaraju ili podstrekavaju mržnju, diskriminaciju ili nasilje, protiv bilo kojeg lica ili grupe lica, zasnovanih na rasi, boji kože, verskoj pripadnosti, nacionalnosti, etničkom poreklu ili nekom drugom ličnom svojstvu.

Ne sme se (u našem slučaju putem društvenih mreža) javno odobravati, negirati ili značajno umanjivati težina genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina učinjenih protiv grupe lica ili člana grupe koja je određena na osnovu rase, boje kože, vere, porekla, državne, nacionalne ili etničke pripadnosti, na način na koji može dovesti do nasilja ili izazivanja mržnje, prema takvoj grupi lica ili članu te grupe, ukoliko su ta krivična dela utvrđena pravnosnažnom presudom suda u Srbiji ili Međunarodnog krivičnog suda. Ovo krivično delo, izvršiće i lice koje javno preti da će prema nekome zbog pripadnosti određenoj rasi, boji kože, veri, nacionalnosti, etničkom poreklu, izvršiti krivično delo za koje je zaprećena kazna do četiri godine zatvora.

Tretman izvršilaca krivičnih dela na društvenim mrežama

Izvršilac navedenih krivičnih dela, za koje se krivično gonjenje preduzima po službenoj dužnosti nadležnim organima gonjenja (policiji i javnom tužilaštvu) može da bude prijavljen krivičnom prijavom. Krivična prijava (tzv. inicijalni akt) je podnesak slobodne forme, gde onaj koji ga sastavlja treba da navede činjenično stanje i generalije učesnika događaja. Za pojedina krivična dela, za koja se krivično gonjenje ne preduzima po službenoj dužnosti, pravno zainteresovana lica, podneće privatnu krivičnu tužbu. Razlika između krivične prijave i privatne krivične tužbe, sastoji se u tome što se sudbinom prve bavi javni tužilac, dok privatnu tužbu podnosi oštećeni.

Izvršioci krivičnih dela putem društvenih mreža, najčešće se procesuiraju redovnim putem, odnosno, nakon podnošenja krivične prijave, ispituju se njeni navodi, od strane javnog tužioca, pa je, nakon toga, javni tužilac pretoči u optuženje (ako se ispostavi da je osnovana i da ima dokaza) ili je rešenjem odbaci. Međutim, u navedenom primeru procesuiranja kod krivičnog dela Izazivanje panike i nereda iz člana 343. KZ-a, za natpis da u "Obrenovcu plivaju leševi", okrivljenima koji su napisali takve natpise na društvenim mrežama, bilo je određeno zadržavanje u roku od 48 časova. Kada se odredi zadržavanje, lice se na 48 časova liši slobode, u okviru kojih se izvodi pred postupajućeg zamenika javnog tužioca.

Dakle, nakon 48 časova, kada se nekome izrekne zadržavanje, za koje su isti razlozi kao i za pritvor, iz člana 211. Zakonika o krivičnom postupku, javno tužilaštvo odlučuje da li će da rešenjem ukine zadržavanje ili će da predloži određivanje pritvora, sudiji za prethodni postupak, koji se, može izreći rešenjem do 30 dana.

Navedena krivična dela ne predstavljaju konačnu listu krivičnih dela koja se mogu izvršiti putem društvenih mreža. S namerom smo izostavili analizu krivičnih dela koja imaju pozadinu sticanja imovinske koristi, poput prevare, gde je pravna priroda dela takva da "subjektivno biće" dominira, odnosno gde neko koristi društvenu mrežu kao sredstvo da stekne neku neposrednu protivpravnu imovinsku korist. Krivična dela koja smo analizirali spadaju u kategoriju dela kod kojih učinioci postupaju često iz besa, ljubavi, zaljubljenosti, dosade, neumerenosti, odnosno drugih osobina, nemajući jasnu predstavu da na taj način vrše elemente nekog krivičnog dela, iako znaju da uznemiravaju i na određeni način maltretiraju drugog "čvora" na društvenoj mreži.




Kompanija Paragraf svojim pretplatnicima pruža odgovore na stručna pitanja koja se odnose na tumačenje prava.

Ukoliko niste naš pretplatnik možemo da Vas uputimo na:

  • našu internet stranicu na kojoj smo predstavili određene subjekte kojima se možete obratiti za besplatnu pravnu pomoć
  • adresar advokata, gde možete pronaći stručnjaka koji će Vam pružiti advokatske ili konsultantske usluge