Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore

Pravo na fotografisanje grafita

Email Print


Napomena:
  • Ovaj stručni tekst se odnosi na propise koji važe na dan njegovog objavljivanja. Svi izneti stavovi su stručni stavovi, odnosno shvatanja autora teksta, koja se baziraju na tumačenju pozitivnopravnih normi, i ne predstavljaju obavezujuće instrukcije.
  • Ulaskom u DEMO verziju pravne baze Paragraf Lex, možete BESPLATNO pristupiti SVIM propisima Srbije i time možete utvrditi ažurnost ovog teksta.

Za razliku od posetilaca vebsajta koji mogu bez naknade pročitati odabrane stručne tekstove koji se odnose na pozitivne propise na dan objavljivanja teksta, pretplatnici na pravnu bazu Paragraf Lex, u bazi uvek imaju dostupne tekstove koji se odnose na prethodne, nevažeće verzije propisa kao i nove komentare i druge dokumente koji se odnose na važeće propise. Isključivo pretplatnici na pravnu bazu uvek imaju pristup i ažurnim dokumentima. Baza se ažurira na dnevnom nivou.

Autor: Marija Daskalović Ilić

Objavljeno: 24.04.2019.


Kada se putem štampanih izdanja ili interneta javno saopštava fotografija na kojoj je autorsko delo, vrše se najmanje dve radnje iskorišćavanja autorskog dela koje je fotografisano – umnožavanje (reprodukovanje putem fotografije) dela i javno saopštavanje primerka dela. U ovom tekstu ne razmatramo pitanje same fotografije kao autorskog dela.

Javno saopštavanje je jedna od radnji iskorišćavanja autorskog dela, a definisano je odredbom Zakona o autorskom i srodnim pravima (dalje: Zakon) kao činjenje autorskog dela dostupnim većem broju lica koja nisu međusobno povezana rodbinskim ili drugim ličnim vezama. Autor ima isključivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli javno saopštavanje dela. Umnožavanje je takođe radnja iskorišćavanja autorskog dela. Zakonom je propisano da se delo umnožava naročito grafičkim postupcima, fotokopiranjem i drugim fotografskim postupcima kojima se postiže isti rezultat, zvučnim ili vizuelnim snimanjem, izgradnjom dela arhitekture, smeštanjem dela u elektronskom obliku u memoriju računara, a umnožavanje dela postoji nezavisno od broja primeraka dela, tehnike kojom su umnoženi i trajnosti primeraka. Autor ima isključivo pravo da drugome dozvoli ili zabrani beleženje i umnožavanje svog dela u celosti ili delimično, bilo kojim sredstvima, u bilo kom obliku, na bilo koji trajni ili privremeni, posredni ili neposredni način. Dakle, autor dela, odnosno drugi nosilac autorskog prava na delu u slučaju kada je autorsko pravo prešlo na drugo lice, može da zabrani umnožavanje i/ili javno saopštavanje dela, a ukoliko dozvoli ima pravo na naknadu, s tim što su Zakonom propisana ograničenja autorskog prava (suspenzija autorskog prava i zakonska licenca), i to konkretni slučajevi iskorišćavanja kada nije potrebna dozvola autora niti postoji obaveza plaćanja naknade, kao i slučajevi kada dozvola autora nije potrebna ali postoji obaveza plaćanja naknade za konkretno iskorišćavanje.

Ovaj tekst je iniciran pitanjem prava na slobodno korišćenje tuđih grafita, pod pretpostavkom da je određeni grafit autorsko delo (da ispunjava uslove iz člana 2. Zakona kojim je autorsko delo definisano), pa s tim u vezi i drugih vrsta autorskih dela koja su izložena na javnim mestima, a povodom fotografije grafita objavljene na naslovnoj strani domaćeg nedeljnika.

Grafiti, kako smo 80-ih godina prošlog veka nazivali ono što se danas često zove street art (ulični murali ili public art), striktno uzevši, naziv "grafiti" se odnosio na dela nastala korišćenjem spreja (ranije se podrazumevalo da je grafit nastao bez dozvole vlasnika objekta na kom se nalazi), a nazivi street art i public art se odnose na sve vrste dela nastalih, odnosno smeštenih u otvorenom javnom prostoru korišćenjem bilo koje tehnike, izašli su iz zabranjene zone, zone bunta i anonimnosti okrilja mraka u kom su nekad nastajali. Ovde za razmatranje pitanja autorskih prava nije od značaja da li je grafit nastao bez dozvole vlasnika objekta na kom se nalazi, odnosno ovde ne ulazimo u razmatranje pitanja odnosa autorskog prava i prava svojine.

Dakle, postavlja se pitanje šta je sa autorskim pravom autora grafita koji su bez dozvole autora umnoženi i javno saopšteni putem štampanih izdanja i/ili interneta. Naime, fotografisanjem grafita vrši se njegovo dvodimenzionalno umnožavanje a javnim saopštavanjem fotografije grafita javno se saopštava i sam umnoženi (fotografisani) grafit.

Javno saopštavanje i umnožavanje autorskih dela trajno izloženih na otvorenim javnim mestima

U Republici Srbiji je suspendovano isključivo pravo autora na umnožavanje i javno saopštavanje grafita, i to odredbama Zakona kojima je propisano da je dozvoljeno bez dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade dvodimenzionalno umnožavanje, stavljanje u promet tako umnoženih primeraka, kao i drugi oblici javnog saopštavanja dela koja se trajno nalaze izložena na ulicama, trgovima i drugim otvorenim javnim mestima.

S obzirom da razmatramo ograničenja autorskopravne zaštite, treba reći šta je autorskopravna zaštita. Naime, Zakonom su autoru priznata određenja prava, odnosno data ovlašćenja kao što je pravo da drugome dozvoli ili zabrani javno saopštavanje dela. U slučaju povrede tih prava, a povredu autorskog prava predstavlja neovlašćeno vršenje bilo koje radnje koja je obuhvaćena isključivim pravima nosioca autorskog prava (npr. pravo umnožavanja), neplaćanje naknade propisane zakonom ili ugovorom, kao i neizvršavanje drugih obaveza prema nosiocu autorskog prava, propisanih Zakonom, nosilac autorskog prava, i sticalac isključivih ovlašćenja može tužbom da zahteva između ostalog:

  • utvrđenje povrede prava;
  • prestanak povrede prava;
  • naknadu imovinske štete;
  • objavljivanje presude o trošku tuženog.

Postupak po tužbi zbog povrede autorskog prava je hitan.

Javno saopštavanje i umnožavanje autorskih dela privremeno izloženih na  javnim mestima

Paralelno se nameće pitanje autorskog prava na delima koja su bez dozvole autora umnožena i javno saopštena putem štampanih medija i/ili interneta a privremeno su izložena na javnim mestima kao što je npr. umetnička galerija, što je takođe vid javnog saopštavanja. Naime, poznavaoci domaće prakse u oblasti autorskog prava svesni su manira da se privremeno izložena dela bez dozvole autora umnožavaju i javno saopštavaju putem štampanih medija i interneta. Često se pretpostavlja da navedeno predstavlja takozvanu win-win situaciju za umetnika i izdavača, odnosno urednika medijskih sadržaja, jer umetnik dobija besplatnu promociju i priliku da njegovo delo vidi šira publika a urednik dobija besplatan sadržaj za glasilo. Međutim, niko ne može da prosuđuje kako na to gleda svaki pojedini autor koji je Zakonom ovlašćen da odlučuje o umnožavanju i javnom saopštavanju svog dela. Ovde skrećemo pažnju na odredbe Zakona kojima je umnožavanje i javno saopštavanje fotografije javno izloženog dela suspendovano iz autorskopravne zaštite kada je ono u funkciji izveštavanja javnosti o tekućoj izložbi konkretnog dela. Naime, dozvoljeno je, u okviru izveštavanja javnosti putem štampe, radija, televizije i drugih medija o tekućim događajima, u obimu koji odgovara svrsi i načinu izveštavanja o tekućem događaju, bez dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade umnožavanje i javno saopštavanje primeraka objavljenih dela koja se pojavljuju kao sastavni deo tekućeg događaja o kome se javnost izveštava.

Zadržavamo se na dvodimenzionalnom umnožavanju iz razloga što je odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima data zakonska licenca za trodimenzionalno umnožavanje dela trajno izloženih na otvorenim javnim mestima. Naime, bez dozvole autora, a uz obavezu plaćanja autorske naknade, dozvoljeno je trodimenzionalno umnožavanje dela koja su trajno izložena na ulicama, trgovima i drugim otvorenim javnim mestima, kao i stavljanje u promet tih primeraka, osim ako se:

1) primerak dela skulpture dobija otiskom iz originalnog kalupa iz kojeg je dobijen i primerak koji je trajno izložen na otvorenom javnom mestu ili iz kalupa koji je načinjen otiskivanjem sa primerka dela skulpture;

2) pravi nova građevina po uzoru na postojeću građevinu;

3) proizvod oblikuje prema delu primenjene umetnosti. Dakle, kad je u pitanju trodimenzionalno umnožavanje nije potrebna  dozvola ali, za razliku od dvodimenzionalnog umnožavanja postoji obaveza plaćanja autorske naknade, s tim što su propisana tri navedena slučaja kada je za trodimenzionalno umnožavanje neophodna dozvola autora, odnosno drugog nosioca autorskog prava, za koje dakle ne važi ograničenje autorskog prava.

Kako je čest slučaj da se uz javno saopšteno delo ne navede ime autora, nadovezuje se pitanje i jednog od moralnih prava autora, koje je propisano odredbama Zakona, prema kome autor ima isključivo pravo da njegovo ime, pseudonim ili znak budu naznačeni na svakom primerku dela, odnosno navedeni prilikom svakog javnog saopštavanja dela, izuzev ako je to, s obzirom na konkretni oblik javnog saopštavanja dela, tehnički nemoguće ili necelishodno. Autor ima pravo na tužbu za naknadu neimovinske štete zbog povrede svojih moralnih prava.

Pregledom navedenih odredaba o ograničenju autorskog prava primećujemo da je autorsko pravo ograničeno kada je delo trajno izloženo javnosti, što se dakle ne odnosi na privremeno izloženo delo. Dalje vidimo da je za ograničenje autorskog prava, odnosno za iskorišćavanje dela bez dozvole autora potrebno da mesto izlaganja bude otvoreno javno mesto, čime se misli na ulice, trgove, parkove.

Ovo ograničenje isključivog prava autora na dvodimenzionalno umnožavanje i javno saopštavanje autorskih dela koja se trajno nalaze izložena na otvorenim javnim mestima, u literaturi se naziva pravo panorame (Right of panorama) ili sloboda panorame (Freedom of panorama). Ono daje slobodu drugima da dvodimenzionalno umnožavaju (na primer fotografisanjem) i javno saopštavaju autorska dela koja se trajno nalaze izložena na otvorenim javnim mestima. Drugim rečima, slobodno je fotografisanje npr. grafita i arhitektonskih dela, i postavljanje takvih fotografija na internet. Osnov za pravo panorame je nađen u odredbi  člana 9. Zakona o ratifikaciji Bernske konvencije za zaštitu književnih i umetničkih dela prema kojoj je zakonodavstvima zemalja Bernske unije ostavljeno pravo da dopuste reprodukovanje autorskih dela u izvesnim posebnim slučajevima, pod uslovom da ovo reprodukovanje ne ide na štetu redovnog korišćenja dela i da ne nanosi neopravdanu štetu zakonitim interesima autora. Međutim, kako se ovo pravo panorame, odnosno ograničenje autorskog prava koje se odnosi na dela trajno izložena na otvorenim javnim mestima u izvesnoj meri razlikuje od države do države, treba biti oprezan u vezi sa slobodnim umnožavanjem i javnim saopštavanjem javno izloženih autorskih dela.

Iako mnoge države imaju zakonske odredbe kojima se propisuje ovakvo ograničenje autorskog prava, zakonska rešenja nisu usklađena čak ni u okvirima Evropske unije. Naime, odredbama Direktive 2001/29/EZ o harmonizaciji određenih aspekata autorskog prava i srodnih prava u informatičkom društvu (takozvana Info Soc direktiva) propisano je da države članice mogu predvideti izuzetke ili ograničenja autorskog prava na umnožavanje i javno saopštavanje u slučaju iskorišćavanja dela arhitekture ili skulpture, koja su proizvedena kako bi trajno bila smeštena na javnim mestima. Dakle, države članice mogu ali ne moraju propisati navedeno ograničenje ili izuzetak od autorskog prava (takozvano pravo panorame), a Evropska komisija je za sada odustala od prethodnih pokušaja harmonizacije različitih zakonskih rešenja. Takođe vidimo da su u direktivi navedena samo dela arhitekture i skulpture, ali i da se ova odredba odnosi na dela koja su proizvedena da bi bila trajno smeštena na javnim mestima, što je u praksi, u nekim državama koje tako propisuju, već donelo probleme u slučaju kada je bez dozvole autora umnoženo delo koje je trajno smešteno na javnom mestu a koje autor nije proizveo s namerom da bude trajno smešteno na javnom mestu. Dalje vidimo da se ova odredba odnosi na sva javna mesta, a ne samo na ona koja su otvorena kako propisuje domaći zakon.

Tako su, na primer Belgija i Francuska tek 2016. godine uvele ovo ograničenje autorskog prava, i dok se u Francuskoj ono odnosi samo na skulpture i arhitektonska dela, u Belgiji se odnosi i na grafičke radove i sva dela vizuelne umetnosti nastala u nameri da budu trajno smeštena u javnom prostoru. U Nemačkoj se ovo ograničenje autorskog prava odnosi na sva dela vidljiva na ulici.

Dalje, u Francuskoj se ovo ograničenje odnosi samo na iskorišćavanja dela u neprofitne svrhe, što znači da ne postoji sloboda panorame u svrhu ekonomskog iskorišćavanja dela odnosno na primer treće lice ne sme fotografiju autorskog dela izloženog na ulici bez dozvole da postavi na internet sajt komercijalnog karaktera.

U Italiji i dalje ne postoji pravo panorame, odnosno od nosioca autorskog prava se mora dobiti dozvola za umnožavanje i javno saopštavanje dela koje je trajno izloženo na otvorenom javnom prostoru, iz razloga što italijanskim zakonom nije propisano ograničenje autorskog prava za ovu vrstu iskorišćavanja dela. Štaviše, u Italiji su od takvog iskorišćavanja zaštićena i dela koja više nisu pod autorsko-pravnim režimom zaštite, i to Zakonikom o kulturnoj baštini kojim je propisano da su sva dela od kulturnog značaja pod posebnim režimom, tako da onaj ko želi da koristi fotografije kojima se umnožavaju dela koja pripadaju italijanskoj kulturnoj baštini (zgrade, spomenici itd.) mora da traži dozvolu nadležnog organa (države ili uže teritorijalne/upravne jedinice) i plati naknadu koju određuje taj organ u zavisnosti od svrhe korišćenja, a izuzeci od ovog pravila se odnose na korišćenja u lične svrhe, neprofitna korišćenja, promocija kulturne baštine i u svrhe nastave i istraživanja. Dakle, ukoliko u Italiji fotografišete spomenik od kulturnog značaja koji više nije pod autorsko-pravnom zaštitom usled protoka propisanog roka zaštite (70 godina od smrti autora) i želite da ga postavite na internet stranicu privrednog društva, morate da tražite dozvolu nadležnog organa i platite mu naknadu.



Kompanija Paragraf svojim pretplatnicima pruža odgovore na stručna pitanja koja se odnose na tumačenje prava.

Ukoliko niste naš pretplatnik možemo da Vas uputimo na:

  • našu internet stranicu na kojoj smo predstavili određene subjekte kojima se možete obratiti za besplatnu pravnu pomoć
  • adresar advokata, gde možete pronaći stručnjaka koji će Vam pružiti advokatske ili konsultantske usluge