Ustupanje zaposlenog na određeno vreme kod novoosnovanog poslodavca

Tweet

NAPOMENA:

• Ovaj stručni tekst se odnosi na propise koji važe na dan njegovog objavljivanja. Svi izneti stavovi su stručni stavovi, odnosno shvatanja autora teksta, koja se baziraju na tumačenju pozitivnopravnih normi, i ne predstavljaju obavezujuće instrukcije.
• Ulaskom u DEMO verziju pravne baze Paragraf Lex, možete BESPLATNO pristupiti SVIM propisima Srbije i time možete utvrditi ažurnost ovog teksta.

Autor: Redakcija

Objavljeno: 01.07.2020.

Zakon o agencijskom zapošljavanju (dalje: Zakon) je počeo sa punom primenom od 1.3.2020. godine, ali još uvek nema zvaničnih stavova resornog ministarstva - Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u vezi sa primenom zakona koji je nov, u pojedinim pitanjima nedovoljno konkretan, a sve se češće uočavaju i kolizije normi koje zahtevaju u najmanju ruku stav Ministarstva, ili praksu suda, a radi dosledne primene i pravne sigurnosti i autentično tumačenje.

U predstojećem tekstu ukazujemo na sporna pitanja u vezi sa zasnivanjem radnog odnosa na određeno vreme u trajanju od 36 meseci shodno članu 37. stav 4. tačka 4) Zakona o radu (dalje: ZOR)i mogućnostima ustupanja takvog zaposlenog sa aspekta Zakona.

Odgovor:

Za odgovor na ova pitanja relevantna je za početak odredba iz člana 1. stav 3. Zakona: "Na sve što nije uređeno ovim zakonom primenjuje se zakon kojim se uređuje rad". Ovo znači da je predviđena supsidijarna primena ZOR, odnosno da se Zakon u odnosu na ZOR posmatra kao poseban zakon, koji stvara poseban režim radnog odnosa i svojim odredbama suspenduje rešenja iz ZOR. Odnosno, ako je neko pitanje Zakonom uređeno različito od načina na koji je uređeno ZOR, primenjivaće se samo Zakon.

Član 16. stav 1. Zakona međutim sadrži upućujuću odredbu ka ZOR:

"Agencija može zaposlenog na određeno vreme da ustupi na rad kod poslodavca korisnika u slučajevima i u trajanju utvrđenom za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad." Budući da se trajanje ustupanja i trajanje radnog odnosa poklapaju, dolazi se do zaključka da agencija može da zasnuje radni odnos sa zaposlenim radi ustupanja, uz primenu svih pravila o radu na određeno vreme, uključujući i ono iz člana 37. stav 4. tačka 4) Zakona o radu, kojim se dozvoljava izuzetak u odnosu na opšte trajanje radnog odnosa na određeno vreme: "Izuzetno od stava 2. ovog člana, ugovor o radu na određeno vreme može da se zaključi: 4) za rad na poslovima kod novoosnovanog poslodavca čiji upis u registar kod nadležnog organa u momentu zaključenja ugovora o radu nije stariji od jedne godine, na vreme čije ukupno trajanje nije duže od 36 meseci;".

Budući da se u ZOR izuzetak odnosi na poslodavca (što agencija nesumnjivo jeste) i da u Zakonu ne postoje uređena odstupanja od ovog rešenja, dolazi se do zaključka da - iako to svakako nije bila namera zakonodavca prilikom pisanja odredbe iz člana 37. stava 4. tačka 4) ZOR - ona može da se primeni i na agenciju kao poslodavca. Nedorečenost norme u tom smislu ne utiče na njeno formalnopravno tumačenje - agencija kao novoregistrovani poslodavac može zaključivati ugovore o radu na određeno vreme u trajanju do 36 meseci, u skladu sa ZOR.

Odgovor:

Za odgovor na ovo pitanje moraju se posmatrati odredbe člana 16. st. 2. i 3. Zakona, kao i odredbe iz člana 37. ZOR, imajući pri tome u vidu i sve što je napisano u odgovoru na prethodno pitanje. St. 2. i 3. člana 16. Zakona se uvode zaštitne odredbe kojima se sprečavaju zloupotrebe neograničenog držanja zaposlenog u režimu rada na određeno vreme.

Ovim odredbama se međutim ne normira situacija koju ste izneli u pitanju, tako da se u skladu sa prethodnim tumačenjem supsidijarne primene ZOR primenjuju upravo odredbe iz člana 37. ovog zakona, i to stava 2. koji glasi:

"Poslodavac može zaključiti jedan ili više ugovora o radu iz stava 1. ovog člana na osnovu kojih se radni odnos sa istim zaposlenim zasniva za period koji sa prekidima ili bez prekida ne može biti duži od 24 meseca."

Budući da se agencija javlja kao poslodavac u ovom odnosu, kao i da je postojao radni odnos na određeno vreme koji je prekinut, izvesno je da se sa zaposlenim može zaključiti još jedan ugovor o radu na određeno vreme. Da li će taj ugovor potpadati pod izuzetak iz člana 37. stav 4. tačka 4) ili neće, ceni se u trenutku zaključenja novog ugovora o radu na određeno vreme - ako poslodavac i dalje ispunjava uslov iz navedene tačke 4) ZOR, novi ugovor o radu će se zaključiti na period koji je preostao do 36 meseci.

Ako ne ispunjava uslov, onda će se primeniti član 37. stav 2. ZOR, odnosno period angažovanja zaposlenog će moći da se nastavi samo do puna 24 meseca. Ovo zbog toga što su se okolnosti između zaključenja dva ugovora o radu sa zaposlenim izmenile i poslodavac nakon isteka roka od jedne godine od upisa u registar ne može više zaključivati ugovore o radu na određeno vreme na 36 meseci, bez obzira na to da li se radi o licu koje je i prethodno bilo zaposleno kod agencije.

Odgovor:

Ovo je sasvim legitimno zapažanje koje zaslužuje dodatnu elaboraciju problema, a koja nije sadržana u inicijalnom odgovoru.

U pitanju je situacija koja nije direktno rešena, pa samim tim postoji kolizija normi.

Ako posmatramo samo normu iz člana 37. stav 4. tačka 4) ZOR, nisu predviđena ograničenja od ovog izuzetka - što znači da svaki novoregistrovani poslodavac, pa i agencija, može da zaključi sa zaposlenim ugovor o radu na određeno vreme na 36 meseci. U prilog tome idu i odredbe iz člana 1. stav 3. i člana 16. stav 1. Zakona.

Sa druge strane, član 16. stav 2. predviđa da "Agencija ne može da ustupi zaposlenog na određeno vreme koji je prethodno bio u radnom odnosu na određeno vreme kod istog poslodavca korisnika neposredno ili preko iste ili druge Agencije u ukupnom trajanju dužem od 24 meseca, osim u slučajevima kada je rad na određeno vreme kod poslodavca korisnika dozvoljen u dužem trajanju u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad." što implicira da se duže trajanje vezuje za poslodavca korisnika, a ne za agenciju.

Ako dalje pratimo praktične posledice oba tumačenja navedenih odredbi, videćemo da su ona nelogična i međusobno isključujuća.

Ako agencija nije novoregistrovana u smislu člana 37. stav 4. tačke 4), ona sa zaposlenim ne može da zaključi ugovor na određeno vreme u trajanju dužem od 24 meseca, pa je nejasno kako može da ga ustupi na 36 meseci. Suprotno, ako agencija može da zaključi ugovor na 36 meseci, a poslodavac korisnik nije novoregistrovan, doći će do kršenja ograničenja iz člana 16. stav 2. Zakona.

Iz navedenog sledi da bi samo u slučaju da su i agencija i poslodavac korisnik novoregistrovani, može biti realizovano ustupanje u trajanju dužem od 24 meseca, što je svakako nefunkcionalno rešenje koje će se svakako retko primenjivati.

Stoga bi jedan od zaključaka mogao biti da, obzirom da ne postoji izričita norma koja bi rešila ovaj konflikt, možemo izvesti sledeće zaključke:

- Agencija koja je novoregistrovana može zaključiti ugovor o radu na određeno vreme sa zaposlenim do 36 meseci ali samo ako je ugovor zaključen u opštem režimu (kada je reč o zaposlenom koji se neće ustupati), kao i u slučaju kada će se zaposleni ustupati a i poslodavac korisnik ispunjava uslov da je novoregistrovan, pa se na oba subjekta primenjuje izuzetak iz člana 37. stav 4. tačka 4) ZOR.

- Agencija može, bez obzira na to da li je novoregistrovana ili nije, zaključiti ugovor o radu na određeno vreme sa zaposlenim radi ustupanja u trajanju do 36 meseci ako se ugovor zaključuje radi ustupanja novoregistrovanom poslodavcu, u skladu sa predviđenim izuzetkom u ZOR i članu 16. stav 2. Zakona. U ovoj situaciji se može tumačiti da je članom 16. stav 2. uspostavljen poseban režim, odnosno izuzetak u odnosu na član 16. stav 1. Zakona - inače ova odredba ne bi imala smisla i ne bi se mogla primenjivati osim u gore opisanoj situaciji kada i za agenciju važi izuzetak iz člana 37. stav 4. tačka 4) ZOR.

Odgovor:

Odredba člana 38. Zakona je sasvim nedvosmislena, odnosno član 16. će se primenjivati na ugovore zaključene nakon početka primene zakona, odnosno na osnovu člana 41. na sve ugovore koji su zaključeni nakon 1. marta 2020. godine. Iz ovoga sledi da su ugovori zaključeni pre tog datuma validni i u slučaju kada ne odgovaraju ograničenjima iz člana 16. Zakona i nastavljaju da se primenjuju do isteka perioda na koji su zaključeni.

Izvor: Redakcija, prof. dr Mario Reljanović, 02.07.2020.