Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore

Srazmerni deo godišnjeg odmora

Email Print


Napomena:
  • Ovaj stručni tekst se odnosi na propise koji važe na dan njegovog objavljivanja. Svi izneti stavovi su stručni stavovi, odnosno shvatanja autora teksta, koja se baziraju na tumačenju pozitivnopravnih normi, i ne predstavljaju obavezujuće instrukcije.
  • Ulaskom u DEMO verziju pravne baze Paragraf Lex, možete BESPLATNO pristupiti SVIM propisima Srbije i time možete utvrditi ažurnost ovog teksta.

Za razliku od posetioca vebsajta koji mogu bez naknade pročitati odabrane stručne tekstove koji se odnose na pozitivne propise na dan objavljivanja teksta, pretplatnici na pravnu bazu Paragraf Lex, u bazi uvek imaju dostupne tekstove koji se odnose na prethodne, nevažeće verzije propisa kao i nove komentare i druge dokumente koji se odnose na važeće propise. Isključivo pretplatnici na pravnu bazu uvek imaju pristup i ažurnim dokumentima. Baza se ažurira na dnevnom nivou.

Autor: Redakcija

Objavljeno: 26/05/2017



Zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora (srazmerni deo) za svakih mesec rada u kalendarskoj godini u kojoj je zasnovao radni odnos ili u kojoj mu prestaje radni odnos.

Zakon uzima u obzir samo kalendarske mesece rada (npr. januar, februar…), a ne i radne nedelje i dane. Prema tome, zaposlenom se neće uračunati i oni dani rada koji ne čine ceo kalendarski mesec.

Zaposleni tokom iste kalendarske godine može više puta zasnovati, odnosno prekinuti radni odnos kod jednog ili više poslodavaca. Za svaki vremenski period proveden u radnom odnosu ostvaruje se pravo na odmor, bez obzira na osnov prekida.

Zaposleni koji zasnuju, odnosno kojima prestane radni odnos u kalendarskoj tj. tekućoj godini u skladu sa Zakonom o radu, imaju pravo na srazmerni deo godišnjeg odmora, odnosno onoliko dvanaestina od ukupnog godišnjeg odmora koliko su meseci proveli, odnosno koliko će provesti u radnom odnosu.

Trajanje srazmernog godišnjeg odmora se izračunava na sledeći način:

Srazmerni godišnji odmor = Ukupan broj dana godišnjeg odmora
12 (meseci)
X broj meseci rada u radnom odnosu

Na primeru zaposlenog koji je u 2017. godini zasnovao radni odnos na određeno vreme u trajanju od npr. tri meseca, broj dana godišnjeg odmora će se utvrditi tako što će se prvo utvrditi ukupna dužina godišnjeg odmora, odnosno tako što će se zakonski minimum uvećati primenom kriterijuma za uvećanje, a zatim dobijeni rezultat podeliti sa dvanaest meseci kako bi se došlo do broja dana godišnjeg odmora za jedan mesec rada. Ovaj broj se zatim množi sa brojem meseci koje će zaposleni provesti u radnom odnosu u toj kalendarskoj godini.

Precizno uputstvo za izračunavanje srazmernog godišnjeg odmora dato je u dole navedenom mišljenju:

"... srazmeran godišnji odmor utvrđuje tako što se

[1] zaposlenom obračunava dužina godišnjeg odmora u skladu sa članom 69. Zakona, primenom kriterijuma iz Zakona, opšteg akta ili ugovora o radu,

[2] pa se tako utvrđena dužina godišnjeg odmora (broj dana) podeli sa brojem meseci u kalendarskoj godini kako bi se dobio broj dana godišnjeg odmora za jedan mesec.

[3] Zaposleni će imati pravo na godišnji odmor u trajanju koji predstavlja proizvod broja dana godišnjeg odmora za jedan kalendarski mesec i broja meseci koje će provesti u radnom odnosu kod poslodavca.

Na primer, u situaciji kada je zaposleni zaključio radni odnos na određeno vreme u istoj kalendarskoj godini na šest meseci, imaće pravo na 6/12 godišnjeg odmora, odnosno zaposleni kome prestaje radni odnos zbog odlaska u penziju 15. novembra ima pravo na 10/12 godišnjeg odmora iz člana 69. Zakona."

(Mišljenje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, br. 011-00-525/2015-02 od 25.5.2015. godine)

Kako se utvrđuje dužina srazmernog godišnjeg odmora?

Objasnićemo navedeno pravilo na sledećem primeru:

Zaposleni je zasnovao radni odnos 1. aprila 2017. godine na određeno vreme u trajanju od tri meseca, odnosno do 30. juna 2017. godine. Poći ćemo od pretpostavke da zaposleni ima pravo na ukupan godišnji odmor u visini zakonskog minimuma od 20 dana.

U godini u kojoj zasniva radni odnos ovaj zaposleni će raditi tri meseca (od aprila do kraja juna). Broj dana njegovog godišnjeg odmora se izračunava na sledeći način:

Srazmerni godišnji odmor

=

20

X 3 meseca

= 5 radnih dana godišnjeg odmora

12

Zaposleni iz navedenog primera ostvaruje pravo na pet dana srazmernog godišnjeg odmora u 2017. godini za tri meseca radnog odnosa.

Radi jednostavnijeg uvida u tabeli je dat celokupan prikaz mogućeg trajanja srazmernog godišnjeg odmora prema ukupnom trajanju godišnjeg odmora u odnosu na broj meseci provedenih u radnom odnosu.

Prvi red predstavlja ukupan broj dana godišnjeg odmora (u rasponu od 20 do 28 radnih dana), a prva kolona broj meseci rada u jednoj kalendarskoj godini.

Tabela - srazmerni godišnji odmor po mesecima rada

20

21

22

23

24

25

26

27

28

1

1.7

1.8

1.8

1.9

2

2.1

2.2

2.3

2.3

2

3.3

3.5

3.7

3.8

4

4.2

4.3

4.5

4.7

3

5

5.3

5.5

5.8

6

6.3

6.5

6.8

7

4

6.7

7

7.3

7.7

8

8.3

8.7

9

9.3

5

8.3

8.8

9.2

9.6

10

10.4

10.8

11.3

11.7

6

10

10.5

11

11.5

12

12.5

13

13.5

14

7

11.7

12.3

12.8

13.4

14

14.6

15.2

15.8

16.3

8

13.3

14

14.7

15.3

16

16.7

17.3

18.0

18.7

9

15

15.8

16.5

17.3

18

18.8

19.5

20.3

21

10

16.7

17.5

18.3

19.2

20

20.8

21.7

22.5

23.3

11

18.3

19.3

20.2

21.1

22

22.9

23.8

24.8

25.7

12

20

21

22

23

24

25

26

27

28

Zakonom nije predviđeno kako izračunati broj dana godišnjeg odmora ako se primenom navedenog obračuna dobije broj koji nije ceo npr. 4,3 ili 12,8. U nedostatku uputstva za obračun poslodavcu ostaje mogućnost da primeni matematička pravila o zaokruživanju brojeva (primer: 1,88 = 1,9 = 2; 1,22 = 1,2 = 1; 1,55 = 1,6 = 2).

Pitanja koja se u praksi najčešće postavljaju u vezi sa sticanjem prava na korišćenje godišnjeg odmora su:

Da li se razlikuje obračun srazmernog godišnjeg odmora u zavisnosti da li je zaposleni zasnovao radni odnos na određeno ili neodređeno vreme?

Sticanje prava na godišnji odmor, odnosno na njegov srazmerni deo nije uslovljeno vrstom radnog odnosa, odnosno da li je u pitanju rad na određeno ili neodređeno vreme, niti da li je npr. zasnovan radni odnos sa pripravnikom ili je ugovoren probni rad. Srazmerni godišnji odmor ostvariće svi oni zaposleni koji su zasnovali radni odnos u tekućoj godini, odnosno oni kojima radni odnos prestaje u kalendarskoj godini. Jedina razlika između radnog odnosa na određeno i neodređeno vreme jeste u tome što se prilikom izračunavanja dužine odmora kod zaposlenih na određeno vreme uzima u obzir period na koji su zasnovali radni odnos, dok se kod zaposlenih na neodređeno vreme polazi od pretpostavke da radni odnos traje i po isteku kalendarske godine te se uvek uzima broj meseci od momenta zasnivanja odmora pa do isteka te godine.

• Da li u obračun srazmernog godišnjeg odmora ulaze samo meseci ili i radni dani (npr. radni odnos traje pet meseci i dve nedelje)?

Prema formulaciji datoj u članu 72. Zakona "za svaki mesec dana rada" zaključuje se da Zakon uzima u obzir samo kalendarske mesece rada (januar, februar mart…), a ne i radne nedelje i dane. Prema tome, zaposlenom se neće uračunati i oni dani rada koji ne čine ceo kalendarski mesec.

• Ukoliko je zaposleni zasnovao radni odnos na određeno vreme u periodu od 3. aprila do 29. juna, da li ostvaruje pravo na srazmerni godišnji odmor? Ukoliko je odgovor potvrdan da li je moguće da taj zaposleni iskoristi srazmerni godišnji odmor u delovima i na koji način?

I ovaj zaposleni ostvaruje pravo na srazmerni godišnji odmor. Kako zaposleni nije proveo u radu cela tri kalendarska meseca (jer mu aprilu nedostaju dva dana a u junu jedan dan), striktnom primenom zakonskog pravila ovaj zaposleni bi ostvario pravo na srazmerni godišnji odmor samo za mesec maj (obzirom na to da je samo taj mesec radio u celosti), odnosno samo na jednu dvanaestinu od ukupnog godišnjeg odmora. Međutim, bilo bi opravdano ovakvu tumačiti po pravilu in dubio pro laboris (u slučaju sumnje u korist zaposlenog), odnosno tako da se ovom zaposlenom prizaju u srazmerni godišnji odmor i meseci rada u kojima mu nedostaje jedan, odnosno dva dana. U tom slučaju zaposleni bi ostvario pravo na srazmerni godišnji odmor u trajanju od tri dvanaestine. Ovaj zaposleni neće moći da koristi srazmerni godišnji odmor u delovima ako je ukupna dužina odmora manja od 10 radnih dana. (videti deo tekta o korišćenju srazmernog godišenjeg odmora u delovima)

• Da li zaposleni koji je u kalendarskoj godini ostvario pravo na srazmerni godišnji odmor kod prethodnog poslodavca usled prestanka radnog odnosa, ima pravo u istoj kalendarskoj godini na srazmerni godišnji odmor kod novog poslodavca?

Zaposleni tokom iste kalendarske godine može više puta zasnovati, odnosno prekinuti radni odnos kod jednog ili više poslodavaca. Za svaki vremenski period proveden u radnom odnosu ostvaruje se pravo na odmor, bez obzira na osnov prekida. Tako da će ovaj zaposleni koristiti pravo na srazmerni godišnji odmor i kod prethodnog i kod novog poslodavca. O ovome govori i mišljenje Ministarstva:

"... zaposleni kome je kod prethodnog poslodavca isplaćena novčana naknada za neiskorišćeni godišnji odmor [tekući] kod tog poslodavca, kod novog poslodavca ima pravo na srazmeran deo godišnjeg odmora za [tu istu] godinu, u skladu sa članom 72. Zakona."

(Mišljenje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, br 011-00-582/2015-02 od 16.6.2015. godine)

Dakle zaposleni kod svakog poslodavca ostvaruje pravo na srazmeran deo godišnjeg odora u zavisnosti koliko je radio kod tog poslodavca.

• Kako će da ostvari pravo na srazmerni godišnji odmor zaposleni koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme u kalendarskoj godini, a koji ističe u narednoj godini?

Ovaj slučaj obuhvata obe situacije predviđene članom 72. Zakona, odnosno zaposleni zasniva radni odnos u tekućoj godini, a ugovor na određeno mu ističe u narednoj godini. Polazeći od pravila da se godišnji odmor utvrđuje za kalendarsku godinu, ovaj zaposleni dva puta ostvaruje pravo na srazmerni odmor i u tekućoj i u narednoj godini. Prilikom utvrđivanja dužine srazmernog odmora za tekuću godinu uzeće se u obzir koliko će meseci zaposleni provesti u radnom odnosu do kraja tekuće godine, a prilikom utvrđivanja dužine godišnjeg odmora u narednoj godini dužina odmora će se izračunati prema vremenu koje će zaposleni provesti na radu do isteka ugovora na određeno vreme.

• Da li se srazmerni godišnji odmor može koristiti u delovima?

Pravila koja Zakon utvrđuje za korišćenje godišnjeg odmora u delovima (član 73. Zakona) primenjuju se i pri korišćenju srazmernog godišnjeg odmora. U skladu sa tim godišnji odmor se može koristiti u delovima ali tako da prvi deo mora trajati najmanje dve radne nedelje (10 radnih dana) u toku kalendarske godine a preostali deo se može koristiti do 30. juna naredne godine. Da bi se ovo pravilo primenilo na zaposlenog koji ima pravo na srazmerni godišnji odmor, prvi deo njegovog odmora takođe mora biti duži od 10 radnih dana, što znači da ovaj zaposleni mora imati ugovor o radu u najmanjem trajanju od šest meseci, kao i da mu je ukupna dužina godišnjeg odmora utvrđena na najmanje 22 radna dana godišnje. U tom slučaju zaposleni će ostvariti pravo na 11 radnih dana, od kojih 10 može iskoristiti u prvom delu a preostali jedan radni dan do isteka ugovora.

"...zaposleni koji u skladu sa članom 72. Zakona ima pravo na srazmeran godišnji odmor za kalendarsku godinu i isti koristi u delovima, u skladu sa članom 73. Zakona, prvi deo mora iskoristiti u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine, a ostatak do 30. juna naredne godine."

(Mišljenje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, br. 011-00-188/2015-02 od 2.3.2015. godine)

• Zaposlenom je istekao radni odnos na određeno vreme tokom kalendarske godine, a odmah narednog dana ponovo zasnovan na određeni period kod istog poslodavca. Da li ovaj zaposleni mora prvo da iskoristi odmor po prethodnom ugovoru (ili da mu se isplati naknada štete za neiskorišćeni godišnji odmor) i tek onda da nastavi radni odnos (a zatim i da iskoristi i srazmerni deo po novom ugovoru) ili mu se može utvrditi pravo na srazmerni godišnji odmor u zbiru uzimajući u obzir oba ugovora o radu na određeno vreme?

Pravilo o srazmernom godišnjem odmoru govori o tome da se isti stiče u slučaju prestanka radnog odnosa. U navedenoj situaciji, zaposleni radi u kontinuitetu ali tako što zaključuje svaki put novi ugovor o radu na određeno vreme. Strogim tumačenjem zakonskog pravila zaposleni bi morao svaki put pre nego što mu prestane radni odnos da iskoristi godišnji odmor (ili da mu se naknadi šteta). Međutim, imajući u vidu da ovaj zaposleni faktički radi u kontinuitetu (zaključivanjem više ugovora o radu), mišljenja smo da nije u suprotnosti sa Zakonom, da mu poslodavac pri utvrđivanju prava na srazmerni godišnji odmor obuhvati celokupan period koji je proveo, odnosno koji će provesti u radnom odnosu.

• Kada zaposleni stiče pravo na godišnji odmor u celosti?

Pun godišnji odmor ostvaruju svi ostali zaposleni na koje se ne odnosi odredba o srazmernom godišnjem odmoru. Oni stiču pravo na pun godišnji odmor, na početku nove kalendarske godine. Ministarstvo to objašnjava na sledeći način:

"U kalendarskoj godini u kojoj nije zasnovao radni odnos, niti mu radni odnos prestaje, zaposleni ima pravo na pun godišnji odmor za godinu dana rada - što je pretpostavka, jer se prvi deo ili ceo godišnji odmor koristi u kalendarskoj godini za koju zaposleni ostvaruje pravo na godišnji odmor, a izuzetno u narednoj godini."

(Mišljenje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, br. 011-00-305/2015-02 od 17.4.2015. godine)

• Ukoliko je zaposleni zasnovao radni odnos u npr. oktobru mesecu i radiće do kraja naredne kalendarske godine, da li ima pravo da u januaru mesecu iskoristi srazmerni godišnji odmor za tekuću godinu i ukoliko je odgovor potvrdan da li zaposleni mora iskoristiti 10 dana ili može manje?

U situaciji iz pitanja zaposleni ostvaruje pravo na srazmerni godišnji odmor za tekuću godini (od oktobra do kraja godine), kao i pun godišnji odmor za narednu godinu (obzirom na to da će raditi do kraja te godine). Ovaj zaposleni ima pravo da iskoristi srazmerni godišnji odmor za tekuću godini do kraja te godine, kao i pun godišnji odmor za narednu godinu. Da li će koristiti odmor u januaru naredne godine i u kom trajanju zavisi od odluke poslodavca.

 



Kompanija Paragraf svojim pretplatnicima pruža odgovore na stručna pitanja koja se odnose na tumačenje prava.

Ukoliko niste naš pretplatnik možemo da Vas uputimo na:

  • našu internet stranicu na kojoj smo predstavili određene subjekte kojima se možete obratiti za besplatnu pravnu pomoć
  • adresar advokata, gde možete pronaći stručnjaka koji će Vam pružiti advokatske ili konsultantske usluge