Zastava Bosne i Hercegovine

Razlika između preraspodele radnog vremena i prekovremenog rada

Email Print



NAPOMENA:

  • Ovaj stručni tekst se odnosi na propise koji važe na dan njegovog objavljivanja. Svi izneti stavovi su stručni stavovi, odnosno shvatanja autora teksta, koja se baziraju na tumačenju pozitivnopravnih normi, i ne predstavljaju obavezujuće instrukcije.
  • Ulaskom u DEMO verziju pravne baze Paragraf Lex, možete BESPLATNO pristupiti SVIM propisima Srbije i time možete utvrditi ažurnost ovog teksta.

Za razliku od posetilaca vebsajta koji mogu bez naknade pročitati odabrane stručne tekstove koji se odnose na pozitivne propise na dan objavljivanja teksta, pretplatnici na pravnu bazu Paragraf Lex, u bazi uvek imaju dostupne tekstove koji se odnose na prethodne, nevažeće verzije propisa kao i nove komentare i druge dokumente koji se odnose na važeće propise. Isključivo pretplatnici na pravnu bazu uvek imaju pristup i ažurnim dokumentima. Baza se ažurira na dnevnom nivou.

Autor: Redakcija

Objavljeno: 02.04.2020.



Zakonom o radu (dalje: Zakon) uređene su mogućnosti preraspodele radnog vremena i prekovremenog rada.  U pitanju su dva potpuno različita instituta koja se u praksi ne primenjuju zajedno, pogotovu imajući u vidu mogućnosti koje nudi institut preraspodele radnog vremena.

Kada je u pitanju prekovremeni rad (član 53. Zakona), isti je moguće uvesti samo u slučaju iznenadnih faktora - "u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran". Ukoliko nema faktora iznenađenja, nema ni prekovremenog rada, odnosno zaposleni bi imao pravo da odbije da radi.

Dalje, prekovremeni rad je rad duži od redovnog radnog vremena (da postavimo primer da je osam časova dnevno redovno radno vreme) i ograničen je na dnevnom nivou - ne duže od 12 časova (8+4) i na nedeljnom - ne duže od 8 časova (imajući u vidu prethodne primere, zaposleni koji radi petodnevnu radnu nedelju, osam časova dnevno, može dva puta u nedelji raditi prekovremeno po 4 časova, ili na primer uvesti subotu kao šesti radni dan - 8 časova).

Preraspodela (član 57. Zakona), se uvodi kada to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada, racionalnije korišćenje radnog vremena i izvršenje određenog posla u utvrđenim rokovima.

Preraspodela radnog vremena vrši se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od šest meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude duže od ugovorenog radnog vremena zaposlenog, međutim u stavu 4. ovog člana zakonodavac navodi da zaposleni koji se saglasi da radi duže od prosečnog radnog vremena obračunavaju se i isplaćuju kao prekovremeni. Zaposleni daje saglasnost, dakle, da radi duže od svog prosečnog ugovorenog radnog vremena.

U slučaju preraspodele radnog vremena, radno vreme ne može da traje duže od 60 časova nedeljno.

Zašto se opet preraspodela ograničava na 60 časova nedeljno? Zato što Zakon prepoznaje petodnevnu radnu nedelju kao pravilo, pa opet poštujući odredbe o dnevnom odmoru zaposlenih - 12 časova neprekidno i nedeljnom - 24 časova neprekidno koji se po pravilu nadovezuju na dnevni odmor, a sve u cilju revitalizacije radnih sposobnosti zaposlenog.

Međutim, odredbe čl. 66. i 67. koje i uređuju dnevni i nedeljni odmor zaposlenih, daju izuzetke od prethodno navedenih pravila, pa tako u članu 66. stav 2. Zakona zaposleni koji radi u smislu člana 57. ovog zakona ima pravo na odmor u okviru 24 časa u neprekidnom trajanju od najmanje 11 časova, a članom 67. stav 4. predviđa izuzetak za korišćenje nedeljnog odmora zaposleni koji zbog obavljanja posla u različitim smenama ili u preraspodeli radnog vremena ne može da koristi odmor u trajanju utvrđenom u stavu 1. ovog člana (24h koji se nadovezuje na 12h), ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno, a u stavu 5. predviđa i mogućnost da zaposleni u jednoj nedelji uopšte nema nedeljni odmor, ali je poslodavac dužan onda da mu taj isti odmor obezbedi u toku naredne nedelje.

Dakle, kod preraspodele se pretpostavlja da u periodu od 6 meseci u toku kalendarske godine (može biti 9 meseci i ne mora biti vezana za kalendarsku samo u slučaju da je to uređeno Kolektivnim ugovorom), zaposleni u jednom periodu radi duže npr. 3 meseca 12h a u drugom periodu kraće dakle 3 meseca 4h dnevno i u tom slučaju kada se uradi prosek zaposleni je radio 8h dnevno, međutim sâm zakonodavac članom 57. stav 4. Zakona daje mogućnost zaposlenom da se saglasi i da radi duže od ugovorenog npr. 4 meseca 12h, a dva meseca 4h - a taj "višak sati" se obračunava i isplaćuje kao prekovremeni.

Kompanija Paragraf svojim pretplatnicima pruža odgovore na stručna pitanja koja se odnose na tumačenje prava.

Ukoliko niste naš pretplatnik možemo da Vas uputimo na:

  • našu internet stranicu na kojoj smo predstavili određene subjekte kojima se možete obratiti za besplatnu pravnu pomoć
  • adresar advokata, gde možete pronaći stručnjaka koji će Vam pružiti advokatske ili konsultantske usluge