• Porodica
• Posao
• Kuća
• Krivično i prekršajno pravo
• Nasleđivanje
• Strazbur
• Socijalna zaštita
• Zdravstvena zaštita
• Izvršni postupak
• Ugovori
• Parnični postupak
• Carina
• Prava građana
• Trgovina
• Preduzetnici
• Pravo intelektualne svojine

Naknada zarade, odnosno naknada plate za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta

Autor: Redakcija

Objavljeno: 20.09.2018.

Ovo pravo ostvaruju samo zaposleni kod poslodavca. Dakle, reč je o licima koja su zasnovala radni odnos, na neodređeno ili određeno vreme, zaključivanjem ugovora o radu, odnosno donošenjem odgovarajućeg rešenja, ako se radi o zaposlenom u državnim organima.

Može se primetiti da jedini uslov koji Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom postavlja za ostvarivanje prava, jeste činjenica da je roditelj zaposlen u trenutku rođenja deteta. Ne postavlja se uslov u pogledu minimalne dužine prethodnog staža osiguranja. Međutim, svakako je neophodno da postoji prethodni staž osiguranja, jer, u suprotnom ne bi bilo moguće utvrditi osnovicu za obračun naknade, imajući u vidu da ovaj zakon ne predviđa mogućnost da se za mesece za koje nisu plaćeni doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, osnovica utvrđuje na drugi način.

Novina je da pravo na naknadu zarade odnosno plate po ovom osnovu ima i zaposleni koji je zasnovao radni odnos nakon rođenja deteta, dakle, koji nije bio zaposlen u trenutku rođenja deteta. Uslov da ovaj zaposleni ostvari pravo na naknadu jeste da je u poslednjih 18 meseci koji prethode otpočinjanju odsustva po zasnivanju radnog odnosa, ostvarivao prihode koji imaju karakter zarade, na koje su plaćeni doprinosi za obavezno socijalno osiguranje. Ovaj uslov proizilazi iz odredbe Zakona kojom se propisuje način utvrđivanja osnovice za naknadu zarade za navedena lica - zbir mesečnih osnovica na koje su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci, koji prethode mesecu otpočinjanja odsustva po zasnivanju radnog odnosa. Iz navedene odredbe proizilazi da lice koje je zasnovalo radni odnos nakon rođenja deteta, ne može ostvariti pravo na naknadu zarade, ukoliko u navedenom periodu nije ostvarilo prihod koji ima karakter zarade, jer bi zbir mesečnih osnovica bio nula, pa samim tim i osnovica za naknadu zarade.

Zakonom je propisano da naknadu zarade, odnosno plate za vreme porodiljskog odsustva i odsustva radi posebne nege deteta, za decu različitog reda rođenja, mogu istovremeno koristiti oba roditelja. Ovu odredbu treba razumeti tako da pravo na naknadu zarade, odnosno plate, ima majka za vreme porodiljskog odsustva, a pravo na naknadu zarade, odnosno plate za vreme odsustva zbog posebne nege drugog, starijeg deteta, ima otac. Podrazumeva se da otac ispunjava druge propisane uslove za ostvarivanje prava na naknadu zarade, odnosno plate.

Pravo na naknadu zarade, odnosno plate za vreme odsustva zbog nege deteta, odnosno posebne nege deteta, za decu različitog reda rođenja, takođe imaju pravo da koriste istovremeno oba roditelja. Prema našem mišljenju, u ovoj situaciji, roditelji se sporazumevaju koji će od njih da koristi pravo na naknadu zarade za vreme nege deta a koji pravo na naknadu zarade za vreme posebne nege deteta.

Zakonom je propisano da pravo na naknadu zarade, odnosno plate, za vreme porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta, za decu različitog reda rođenja, ne mogu istovremeno da koriste oba roditelja.

Zakonom se proširuju se prava roditelja dece koja su ometena u psihofizičkom razvoju, zbog čega im je potrebna posebna nega, čime se omogućava bolje funkcionisanje porodice i podstiču roditelji takvog deteta na proširenje porodice.

Pravo na naknadu zarade, odnosno naknadu plate, radi posebne nege deteta, ne može ostvariti za dete za koje je ostvareno pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica. Ovom odredbom sprečava se mogućnost da se po istom osnovu ostvaruju različite vrste naknade. Naime, polazi se od toga da je posebna nega obezbeđena priznavanjem prava na dodatak za pomoć i negu drugog lica, te da, u toj situaciji, nema ni potrebe da roditelji odsustvuju sa rada.

Osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate, za zaposlene kod poslodavca, predstavlja zbir mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, za poslednjih 18 mesecikoji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće , ili porodiljskog odsustva, ukoliko nije korišćeno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće.

Bitno je uočiti da u osnovicu za obračun naknade ulaze samo primanja koja imaju karakter zarade. Dakle, ako je zaposleni u prethodnom periodu, pored primanja koja imaju karakter zarade ostvarivao i druga primanja koja nemaju karakter zarade, npr. po osnovu određenih ugovora, ta primanja ne ulaze u osnovicu za obračun naknade zarade, odnosno naknade plate.

Takođe je bitno uočiti da se period od 18 meseci u kome su ostvarivana primanja koja imaju karakter zarade, smatra period koji je prethodio nastupanju privremene sprečenosti za rad, odnosno odsustva sa rada zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće ako je takvo odsustvo korišćeno. Prema prethodnom Zakonu, prethodni period na osnovu koga je utvrđivano pravo na visinu naknade, utvrđivao se u odnosu na datum otpočinjanja porodiljskog odsustva, bez obzira na to da li je zaposlena odsustvovala sa rada zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće. Ovim se želi sprečiti korišćenje bolovanja, tj. odsustvovanje sa rada zbog održavanja trudnoće i u situacijama kada za to ne postoje opravdani, medicinski razlozi.

Osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate za zaposlenog koji je zasnovao radni odnos nakon rođenja deteta , utvrđuje se na isti način kao i za zaposlenog: na osnovu zbira mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode mesecu otpočinjanja odsustva po zasnivanju radnog odnosa. Kao što smo napred istakli, ni ovde se ne postavlja uslov u pogledu minimalne dužine prethodnog staža osiguranja, ali je, svakako, neophodno da određeni staž osiguranja postoji, kako bi bilo moguće utvrditi osnovicu za obračun naknade.

Mesečna osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate dobija se deljem zbira osnovica na koje su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, sa 18. Mesečna osnovica utvrđena na ovaj način ne može biti veća od tri prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, na dan podnošenja zahteva.

Imajući u vidu da mesečna osnovica naknade zarade odnosno plate predstavlja bruto obračunsku veličinu, pretpostavka je da se pod prosečnom mesečnom zaradom podrazumeva bruto zarada, tj. zarada u koju su uključeni porezi i doprinosi .

Utvrđivanje mesečne osnovice naknade zarade odnosno plate, vrši nadležni organ jedinice lokalne samouprave, kao povereni posao, a na osnovu podataka o visini osnovice na koju su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, odnosno plate a koji su evidentirani u Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, na dan podnošenja zahteva.

Mesečni iznos naknade zarade , odnosno naknade plate, obračunava se na osnovu utvrđene mesečne osnovice naknade zarade, odnosno naknade plate u srazmeri broja radnih dana u petodnevnoj radnoj nedelji, u kojima se ostvaruje pravo u datom mesecu i ukupnog broja radnih dana u tom mesecu , saglasno članu 14. stav 2. Zakona. Ovo znači da mesečni iznos naknade zarade, za pun mesec u kome zaposleni ostvaruje pravo, iznosi 100% od mesečne osnovice naknade, utvrđene na gore opisani način. Međutim, iznos naknade zarade retko će kad iznositi 100% zarade koju je zaposleni ostvarivao pre otpočinjanja korišćenja odsustva, tačnije to će biti samo u situaciji kada je zaposleni bio u radnom odnosu i ostvarivao pun iznos zarade svih 18 meseci pre otpočinjanja odsustva, a imajući u vidu da se zbir mesečnih osnovica na koje su plaćeni doprinosi, deli sa 18.

Iz navedenog primera može se zaključiti da obuhvat korisnika ovim pravom jeste povećan ali da će mnogi korisnici ovo pravo ostvarivati u manjem obimu, pri čemu treba imati u vidu i da je po ovom zakonu najviši iznos naknade zarade odnosno plate tri prosečne zarade, dok je po prethodnom Zakonu, taj iznos bio pet prosečnih zarada u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, na dan podnošenja zahteva.

Utvrđeni mesečni iznos naknade zarade, odnosno naknade plate, predstavlja bruto iznos, iz kog se obustavljaju i uplaćuju pripadajući porezi i doprinosi, nakon čega se dobija neto iznos mesečne naknade.

Isplata naknade zarade, odnosno naknade plate vrši se iz sredstava obezbeđenih u budžetu Republike Srbije. Isplatu naknade zarade, kao i podnošenje poreske prijave za obračunate poreze i doprinose, vrši ministarstvo nadležno za socijalna pitanja. Centralizovana isplata naknade zarade, odnosno naknade plate vrši se na tekući račun korisnika, kad Poreska uprava prihvati poresku prijavu.

Prilikom isplate naknade zarade, odnosno naknade plate, ne vrši se obustava rata kredita i sl. već je primalac naknade dužan da te obaveze izmiri lično ili preko poslodavca.

Prilikom obračuna poreza, neoporezivi iznos koristi se srazmerno radnom vremenu primaoca naknade zarade, odnosno naknade plate, u odnosu na puno radno vreme u mesecu za koji je priznato pravo, a u skladu sa propisima kojima se uređuje porez na dohodak građana.

Pun mesečni iznos naknade zarade, odnosno naknade plate za vreme porodiljskog odsustva, ne može biti manji od minimalne zarade utvrđene na dan podnošenja zahteva, ako je kod nadležnog organa evidentirano najmanje šest najnižih osnovica na koje su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade.

Ni poslodavac ni nadležni organ koji vrši isplatu nemaju obavezu dostavljanja obračunskoglistića korisniku naknade zarade, odnosno, naknade plate. Međutim, nadležni organ koji vrši isplatu prava, dužan je da na zahtev korisnika prava dostavi obračunski listić i druge potvrde o isplaćenim naknadama zarade, odnosno plate. Ovakvo rešenje predviđeno je u cilju ekonomičnosti i rasterećenja nadležnog organa koji vrši isplate naknada, ali se, istovremeno, štite korisnici prava propisivanjem da je na njihov zahtev nadležni organ dužan da dostavi obračunski listić odnosno druge potvrde, a imajući u vidu da je visina ostvarenih prihoda bitna prilikom ostarivanja prava na kredit, kao i kod ostvarivanja nekih prava pred državnim organima.

Nadležni organ koji vrši isplatu naknade ima obavezu dostavljanja potvrde o ostvarenim godišnjim prihodima korisnika prava, pri čemu se misli na potvrdu koja se izdaje na obrascu PPP PO, koja se izdaje do 31. januara tekuće godine, za prihode ostvarene u prethodnoj godini, saglasno članu 41. stav 11. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Pravo na naknadu zarade, odnosno naknadu plate, za vreme porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta i odsustva radi posebne nege deteta ostvaruje se na osnovu podnetog zahteva korisnika prava.

Zahtev za ostvarivanje prava može se podneti do isteka zakonom utvrđene dužine trajanja prava koje se ostvaruje.

O zahtevu za naknadu zarade, odnosno naknadu plate za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, podnetom po otpočinjanju porodiljskog odsustva, odlučuje se privremenim rešenjem, u trajanju do tri meseca.

Nakon pribavljanja potrebnih dokaza po službenoj dužnosti koji su potrebni za kompletiranje zahteva i odlučivanje o pravu, nadležni organ odlučuje rešenjem.

Na ovaj način se eliminiše dosadašnja praksa da porodilje, zbog toga što nisu u mogućnosti da uz zahtev prilože sve potrebne dokaze, čekaju na prvu isplatu naknade i po više meseci od otpočinjanja porodiljskog odsustva, čime se obezbeđuje ekonomska sigurnost majke i deteta.

Organizacija i sale za venčanje i Beogradu