Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore

Obaveštenje komunalne policije da predstoji prekšajni nalog vlasniku vozila zbog postupanja suprotno odluci Grada Beograda

Email Print


Napomena:
  • Ovaj stručni tekst se odnosi na propise koji važe na dan njegovog objavljivanja. Svi izneti stavovi su stručni stavovi, odnosno shvatanja autora teksta, koja se baziraju na tumačenju pozitivnopravnih normi, i ne predstavljaju obavezujuće instrukcije.
  • Ulaskom u DEMO verziju pravne baze Paragraf Lex, možete BESPLATNO pristupiti SVIM propisima Srbije i time možete utvrditi ažurnost ovog teksta.

Za razliku od posetilaca vebsajta koji mogu bez naknade pročitati odabrane stručne tekstove koji se odnose na pozitivne propise na dan objavljivanja teksta, pretplatnici na pravnu bazu Paragraf Lex, u bazi uvek imaju dostupne tekstove koji se odnose na prethodne, nevažeće verzije propisa kao i nove komentare i druge dokumente koji se odnose na važeće propise. Isključivo pretplatnici na pravnu bazu uvek imaju pristup i ažurnim dokumentima. Baza se ažurira na dnevnom nivou.

Autor: Redakcija

Objavljeno: 11.10.2017.



Obaveštenje nadležnog organa nije moguće osporavati, to je samo pisani dokument kojim se obaveštava građanin o postojanju neke obaveze i sl.

Nakon što licu bude dostavljen prekršajni nalog, postupak se sprovodi po odredbama Zakona o prekršajima.

Kada je reč o prekršajnom nalogu, postupak se sprovodi van suda. Zbog toga je i uveden u gradske odluke, da se prekršaji lakše prirode i za koje su propisane manje kazne, lakše i brže reše vansudskim putem i kako bi se prekršajni sudovi rasteretili tih prekršaja, za koje se u drugim zemljama kazna plaća na licu mesta ili u kratkom roku po otkrivanju prekršaja.

Ukoliko građanin hoće da ospori prekršajni nalog, on mora podneti zahtev za sudsko odlučivanje po izdatom nalogu i tek tada pred sudom osporavati nalog i pružati suprotne dokaze tj. dokazivati da nije učinio prekršaj.

Nakon obaveštenja građanin nema mogućnost da vodi postupak osporavanja prekršaja, jer to može samo nakon dostavljanja prekršajnog naloga, i to ako podnese zahtev za sudsko odlučivanje. U tom slučaju, više neće imati mogućnost plaćanja polovine kazne, a ukoliko ne uspe da ospori nalog pred sudom, biće dužan da snosi i troškove postupka.

Sekretarijat za poslove komunalne policije Gradske uprave grada Beograda već izvesno vreme vlasnicima motornih vozila ostavlja na vozilu Obaveštenje o tome da je vlasnik (učinilac prekršaja) koji nije zatečen na licu mesta postupio suprotno materijalnoj odredbi sadržanoj u određenoj gradskoj odluci (u daljem tekstu: Obaveštenje).

Obaveštenje je tipskog karaktera i ostavlja se nepoznatom licu (vlasniku vozila ili drugom učiniocu prekršaja), a sve veći broj ljudi je u nedoumici u vezi sa pravnim osnovom, sadržinom i ispravnošću Obaveštenja, kao i načinom postupanja po dobijanju Obaveštenja.

Svrha ovog teksta je da se razjasne neke od tih nedoumica i iznese mišljenje o nedostacima Obaveštenja čijim bi se otklanjanjem unapredio odnos komunalne policije i vlasnika motornih vozila.

SADRŽINA OBAVEŠTENJA

Kao osnov za ostavljanje Obaveštenja naveden je u uvodu Obaveštenja član 14. stav 3. Odluke o komunalnoj policiji.

Obaveštenje, pored uvoda, sadrži datum i registarsku oznaku vozila kojim je postupljeno suprotno materijalnoj odredbi:

Pored navoda u Obaveštenju da se za takvo postupanje "izdaje prekršajni nalog u skladu sa odredbama Zakona o prekršajima", stoji i napomena da "zaokružen broj 1), 2) ili 3) upućuje na odluku kojom je propisan učinjeni prekršaj." Valja zapaziti da se, prema navedenoj napomeni, upućuje (samo) na odluku kojom je propisan učinjeni prekršaj, a ne i na sam prekršaj.

Na kraju Obaveštenja je tekst: "S obzirom da učinilac prekršaja nije zatečen na licu mesta, prekršajni nalog biće dostavljen vlasniku vozila putem pošte, u skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku. Ukoliko ste promenili prebivalište odnosno sedište, dužni ste da Sekretarijat odmah obavestite o tome."

U primerku Obaveštenja u koji je ostvaren uvid nijedan od brojeva 1), 2) i 3) nije bio zaokružen, a stoje otisak pečata i reči: "Sekretarijat za poslove komunalne policije", ali ne i potpis komunalnog policajca kao ovlašćenog lica.

OSNOV ZA OSTAVLJANJE OBAVEŠTENJA

Kao osnov za ostavljanje Obaveštenja korišćen je član 14. stav 3. Odluke o komunalnoj policiji, za čije sagledavanje je bitna celovita sadržina tog člana. Naime, prema stavu 1. tog člana, pre podnošenja zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv lica zatečenog u vršenju prekršaja, komunalni policajac sačinjava zapisnik u kome konstatuje povredu propisanog reda koja čini pravno obeležje prekršaja. Međutim, prema st. 2. i 3, koji čine logičku celinu, kada učinilac prekršaja nije zatečen na licu mesta, komunalni policajac službenom beleškom konstatuje povredu propisanog reda koja čini pravno obeležje prekršaja i, u tom slučaju, obaveštava učinioca prekršaja o konstatovanoj povredi propisanog reda, pravnoj kvalifikaciji i zakonskim posledicama. Najzad, prema stavu 4, uz zahtev za pokretanje prekršajnog postupka komunalni policajac prilaže zapisnik, odnosno službenu belešku ili drugi dokaz o učinjenom prekršaju (video ili foto zapis na kome se jasno može videti radnja iz koje proizlazi pravno obeležje prekršaja i dr.).

Prema tome, član 14. stav 3. Odluke o komunalnoj policiji predstavlja ispravan osnov za sačinjavanje i ostavljanje Obaveštenja, jer po tim odredbama ove odluke komunalni policajac "obaveštava učinioca prekršaja", bilo da je on vlasnik vozila ili da je stvarni učinilac prekršaja kome je vlasnik ustupio vozilo na korišćenje.

Upitno je, međutim, da li Odluka o komunalnoj policiji može biti akt kojim se obezbeđuje primena rešenja poput rešenja predviđenog odredbama člana 320. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima. Prema tim zakonskim odredbama, ukoliko je uređajima za utvrđivanje prekršaja u saobraćaju ili neposrednim opažanjem policijskog službenika, odnosno drugog lica koje vrši neposredno regulisanje saobraćaja u skladu sa ovim zakonom dokumentovan, odnosno uočen, neki od prekršaja predviđenih ovim zakonom, kada vozač tog vozila nije identifikovan, vlasnik, odnosno korisnik vozila je odgovoran što je omogućio da se njegovim vozilom učini prekršaj, uz izuzetak koji se odnosi na slučaj neovlašćene upotrebe tog vozila kada vlasnik odnosno korisnik vozila neće odgovarati. Uočljivo je da se ovo zakonsko rešenje odnosi isključivo na neki od prekršaja "predviđenih ovim zakonom", a ne na druge prekršaje, dakle ni na prekršaje predviđene gradskom odlukom.

OSVRT NA SADRŽINU OBAVEŠTENJA

1. O postupanju suprotno odlukama

Prema već navedenom članu 14. stav 3. Odluke o komunalnoj policiji, komunalni policajac treba da obavesti učinioca prekršaja "o konstatovanoj povredi propisanog reda, pravnoj kvalifikaciji i zakonskim posledicama."

Obaveštenje koje je predmet ovog komentara sadrži podatke (obaveštenje) o zakonskim posledicama po učinioca prekršaja, odnosno vlasnika vozila budući da učinilac nije zatečen na licu mesta. To obaveštenje se u osnovi svodi na ukazivanje da se u konkretnom slučaju izdaje prekršajni nalog u skladu sa Zakonom o prekršajima i da će taj nalog biti dostavljen putem pošte u skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku.

Međutim, upitno je da li je Obaveštenjem učinilac prekršaja ispravno (potpuno i precizno) obavešten o povredi propisanog reda i o pravnoj kvalifikaciji. Odgovor na to pitanje mora se potražiti u materijalnim odredbama tri odluke navedene u Obaveštenju.

Prvo, pozivanje u Obaveštenju na član 23. stav 2. Odluke o komunalnom redu ne može se smatrati potpunom konstatacijom povrede propisanog reda, niti pravnom kvalifikacijom, jer član 23. stav 2. čine uvodna rečenica i tri alineje u okviru kojih je primera radi naveden veliki broj radnji izvršenja prekršaja. Bez pozivanja (makar) na alineju-e (pored člana i stava) vlasnik vozila nije u stanju da zna, odnosno da od učinioca prekršaja sazna u čemu se sastojao prekršaj koji se stavlja na teret. Za to su mu još manje od pomoći prekršajne odredbe člana 46b iste odluke kojima je propisana novčana kazna za (nekonkretizovano) postupanje suprotno članu 23. ove odluke.

Drugo, pozivanje u Obaveštenju na član 19. u vezi sa članom 9. Odluke o javnim parkiralištima ne može se smatrati potpunom konstatacijom povrede propisanog reda, niti pravnom kvalifikacijom, jer član 19. sadrži četiri različite zabrane (u tačkama a), b), v) i g) tog člana) tako da bez navođenja o kojoj od njih je reč vlasnik vozila nije u stanju da zna, odnosno da od učinioca prekršaja sazna koja od zabrana je prekršena. U tome mu nije od pomoći pozivanje i na član 9. te odluke kojom su samo definisani pojmovi javno parkiralište i korisnik javnog parkirališta, a još manje član 23. kojim je, između ostalog, propisana novčana kazna i za (nekonkretizovano) postupanje suprotno članu 19. ove odluke.

Treće, pozivanje u Obaveštenju na član 21. Odluke o uređivanju i održavanju parkova, zelenih i rekreacionih površina ne može se smatrati potpunom konstatacijom povrede propisanog reda, niti pravnom kvalifikacijom, jer član 21. sadrži 17 različitih zabrana (u tačkama 1-17 tog člana). Bez navođenja o kojoj od njih se radi vlasnik vozila nije u stanju da zna, odnosno da od učinioca prekršaja sazna koja od zabrana je prekršena. Za to su mu još manje od pomoći prekršajne odredbe člana 29. stav 4. iste odluke prema kojima će se novčanom kaznom od 10.000,00 dinara kazniti fizičko lice ako na javnim zelenim površinama postupa protivno (nekonkretizovanim) odredbama člana 21. tač. 1.-17. ove odluke.

2. O načinu dostavljanja prekršajnog naloga

Deo Obaveštenja u kome se konstatuje da učinilac prekršaja nije zatečen na licu mesta i da će (stoga) prekršajni nalog biti dostavljen vlasniku vozila putem pošte, u skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku, saglasan je (samo) u pogledu načina dostavljanja prekršajnog naloga sa odredbama člana 172. stav 5. Zakona o prekršajima. Prema tim zakonskim odredbama, ako je lice za koga se smatra da je učinilo prekršaj odsutno i kada okolnosti otkrivanja ili priroda prekršaja to zahtevaju, dostavljanje prekršajnog naloga će se izvršiti putem pošte ili dostavne službe ovlašćenog organa, u skladu sa odredbama o dostavljanju iz zakona koji uređuje opšti upravni postupak.

Međutim, u vezi sa navedenim delom Obaveštenja može se postaviti pitanje zbog čega, izuzev vlasnika vozila, nije uzet u obzir i drugi mogući učinilac prekršaja kao "lice za koje se smatra da je učinilo prekršaj." Naime, prema članu 8. st. 1. i 2. Zakona o komunalnoj policiji u obavljanju poslova i primeni ovlašćenja komunalni policajci sarađuju sa policijom, a kada je to potrebno radi izvršavanja poslova iz nadležnosti komunalne policije, na obrazloženi zahtev, policija će dostaviti lične podatke za građane, podatke za vozila i druge podatke iz evidencija koje vodi u skladu sa zakonom. U skladu sa navedenim zakonskim odredbama komunalna policija pribavlja od policije podatke o vlasnicima vozila, ali bi mogla da pribavi i podatke o drugim mogućim učiniocima prekršaja imajući u vidu ovlašćenje policije utvrđeno odredbama člana 314. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima. Prema tim odredbama, ukoliko se verodostojna isprava iz člana 322. ovog zakona (konkretno - video ili foto zapis na kome se jasno mogu videti: vozilo kojim je izvršen prekršaj, registarski broj tog vozila, i bitna obeležja prekršaja) koristi za dokazivanje prekršaja za koji je propisana novčana kazna u fiksnom iznosu ili je ovaj prekršaj uočen i dokumentovan neposrednim opažanjem policijskog službenika, odnosno drugog lica koje vrši neposredno regulisanje saobraćaja, u skladu sa ovim zakonom, a učinilac prekršaja nije zatečen na licu mesta, organ će pozvati vlasnika, odnosno korisnika vozila da pruži podatke o identitetu lica koje je upravljalo vozilom, što je vlasnik, odnosno korisnik vozila dužan da učini. Policija je, prema stavu 2. istog člana, ovlašćena da prikupi navedene podatke. Može i da ih dostavi komunalnoj policiji, shodno navedenom članu 8. stav 1. Zakona o komunalnoj policiji i članu 16. Zakona o policiji kojim je predviđena saradnja (i) sa jedinicama lokalne samouprave.

3. O dužnosti obaveštavanja o promeni prebivališta odnosno sedišta

Navodi u Obaveštenju ostavljenom nepoznatom učiniocu prekršaja o dužnosti da o promeni svog prebivališta, odnosno sedišta odmah obavesti Sekretarijat za poslove komunalne policije nemaju uporište u važećim zakonima. Takvu "bezobalnu dužnost" nema čak ni okrivljeni u prekršajnom postupku, budući da je njegova dužnost iz člana 165. Zakona o prekršajima ograničena saznanjem za postupak, a u slučaju neispunjenja dužnosti predviđen je zaštitnim odredbama istog člana i alternativni način dostavljanja. Osim toga, ako je zakonom propisani rok za prijavu promene prebivališta, odnosno sedišta već istekao, takva dužnost je u pravnom poretku neodrživa, jer predstavlja "samookrivljavanje obavestioca" za prekršaj propisan istim zakonom zbog propuštanja roka za prijavljivanje promene prebivališta, odnosno sedišta.

4. O neurednostima Obaveštenja

Pored nedostataka o kojima je bilo reči, eventualne neurednosti Obaveštenja, pre svega nezaokruživanje naziva odluka koje donekle omogućavaju odredivost, ali ne i određenost učinjenih prekršaja, takođe doprinose nedoumicama u pogledu ispravnosti Obaveštenja i načina daljeg postupanja po Obaveštenju. Stoga bi i te neurednosti trebalo otkloniti.

NAČIN POSTUPANJA SA OBAVEŠTENJEM

Budući da se Obaveštenje svodi na saznanje vlasnika motornog vozila da je određenog datuma postupio ili da je lice kojem je ustupio vozilo postupilo suprotno materijalnoj odredbi sadržanoj u određenoj gradskoj odluci i tako učinilo prekršaj predviđen odlukom (okvirno odrediv, ali ne i precizno određen), kao i da će tek uslediti najavljeni prekršajni nalog, vlasnik vozila kome je ostavljeno Obaveštenje ne raspolaže pravnim sredstvom kojim bi osporio navode iz Obrazloženja. Pre dobijanja prekršajnog naloga ima samo mogućnost da pruži podatke o učiniocu prekršaja (ako je to neko drugi) ili da se u meri u kojoj je to moguće pripremi za reagovanje po prekršajnom nalogu koji će kasnije primiti.

Obaveštenje nadležnog organa nije moguće osporavati, to je samo pisani dokument kojim se obaveštava građanin o postojanju neke obaveze i sl.

Nakon što licu bude dostavljen prekršajni nalog, postupak se sprovodi po odredbama Zakona o prekršajima. Nema propisanih specifičnosti koje bi se odnosile na konkretan slučaj.

Kada je reč o prekršajnom nalogu, postupak se sprovodi van suda. Zbog toga je i uveden u gradske odluke, da se prekršaji lakše prirode i za koje su propisane manje kazne, lakše i brže reše vansudskim putem i kako bi se prekršajni sudovi rasteretili tih prekršaja, za koje se u drugima zemljama kazna plaća na licu mesta ili u kratkom roku po otkrivanju prekršaja.

Ukoliko građanin hoće da ospori prekršajni nalog, on mora podneti zahtev za sudsko odlučivanje po izdatom nalogu i tek tada pred sudom osporavati nalog i pružati suprotne dokaze tj. dokazivati da nije učinio prekršaj.

Prema tome, nakon obaveštenja građanin nema mogućnost da vodi postupak osporavanja prekršaja, jer to može samo nakon dostavljanja prekršajnog naloga, i to ako podnese zahtev za sudsko odlučivanje. U tom slučaju, više neće imati mogućnost plaćanja polovine kazne, a ukoliko ne uspe da ospori nalog pred sudom, biće dužan da snosi i troškove postupka.

ZAKON O PREKRŠAJIMA ("Sl. glasnik RS", br. 65/2013, 13/2016 i 98/2016 - odluka US)

Prihvatanje odgovornosti

Član 173

Lice protiv koga je izdat prekršajni nalog prihvata odgovornost za prekršaj plaćanjem polovine izrečene kazne u roku od osam dana od dana prijema prekršajnog naloga, čime se oslobađa plaćanja druge polovine izrečene kazne.

Ako lice protiv koga je izdat prekršajni nalog u roku od osam dana od dana prijema prekršajnog naloga ne plati izrečenu kaznu ili ne podnese zahtev za sudsko odlučivanje o izdatom prekršajnom nalogu, smatraće se da je prihvatilo odgovornost propuštanjem, a prekršajni nalog će postati konačan i izvršan.

Prekršajni nalog sa konstatacijom konačnosti i zabeleškom da novčana kazna nije plaćena ovlašćeni organ dostavlja nadležnom prekršajnom sudu da izrečenu novčanu kaznu unese u registar i sprovede postupak izvršenja u skladu sa ovim zakonom.

Lice protiv koga je izdat prekršajni nalog može prihvatiti odgovornost za prekršaj i nakon isteka roka od osam dana od prijema prekršajnog naloga ako pre postupka izvršenja dobrovoljno plati celokupan iznos izrečene novčane kazne.

Postupak po zahtevu za odlučivanje od strane suda

Član 174

Lice protiv koga je izdat prekršajni nalog ukoliko ne prihvata svoju odgovornost može nadležnom sudu u roku od osam dana od prijema prekršajnog naloga, lično ili putem pošte, da dostavi potpisan prekršajni nalog, koji pod ovim uslovima predstavlja zahtev za sudsko odlučivanje o prekršajnom nalogu (u daljem tekstu: zahtev za sudsko odlučivanje).

Lice protiv koga je izdat prekršajni nalog dostavljanjem zahteva za sudsko odlučivanje nadležnom sudu stiče svojstvo okrivljenog u prekršajnom postupku (u daljem tekstu: okrivljeni).

Ako okrivljeni sudu lično podnese zahtev za sudsko odlučivanje, sud je obavezan da odmah po prijemu zahteva zavede predmet, okrivljenom izda potvrdu o prijemu zahteva, ispita zahtev i donese rešenje o pokretanju postupka, a okrivljenog sasluša ili mu zakaže pretres.

Ako okrivljeni sudu dostavi zahtev za sudsko odlučivanje putem pošte, uz potpisan prekršajni nalog može priložiti i svoju pisanu odbranu i dostaviti ili predložiti dokaze.

Sud je obavezan da odmah nakon zavođenja predmeta ispita zahtev za sudsko odlučivanje, donese rešenje o pokretanju postupka i pozove organ koji je izdao prekršajni nalog da se u roku od osam dana izjasni i dostavi ili predloži dokaze o učinjenom prekršaju.

Kad sud donese rešenje o pokretanju postupka, smatra se da odluka o novčanoj kazni iz prekršajnog naloga nije izrečena, osim u slučaju iz člana 175. ovog zakona.

Ako sud utvrdi da je okrivljeni koji je zahtevao sudsko odlučivanje odgovoran za prekršaj, svojom odlukom će ga obavezati da novčanu kaznu iz prekršajnog naloga plati u punom iznosu kao i da nadoknadi sudske troškove.




Kompanija Paragraf svojim pretplatnicima pruža odgovore na stručna pitanja koja se odnose na tumačenje prava.

Ukoliko niste naš pretplatnik možemo da Vas uputimo na:

  • našu internet stranicu na kojoj smo predstavili određene subjekte kojima se možete obratiti za besplatnu pravnu pomoć
  • adresar advokata, gde možete pronaći stručnjaka koji će Vam pružiti advokatske ili konsultantske usluge