Nazad na elektronske dodatke

Principi za prezentaciju i pripremu konsolidovanih finansijskih izveštaja za 2021. godinu definisani su Međunarodnim standardom finansijskog izveštavanja - MSFI 10 Konsolidovani finansijski izveštaji ("Sl. glasnik RS", br. 123/2020 - dalje: MSFI 10).

Konsolidovane finansijske izveštaje su obavezna da sastavljaju pravna lica koja imaju kontrolu (matično pravno lice, odnosno investitor u smislu MSFI 10) nad jednim ili više pravnih lica (podređeno, odnosno zavisno pravno lice).

Pravno lice samo procenjuje da li poseduje kontrolu nad pravnim licem u koje je investiralo. Pri tome, smatra se da kontrola postoji kada pravno lice ima:

• moć nad pravnim licem u koje je investiralo;
• izloženost, ili prava na varijabilne prinose po osnovu svog učešća u tom pravnom licu; i
• sposobnost da koristi svoju moć nad njim kako bi uticalo na iznos prinosa.

U skladu sa tim, može se zaključiti da kontrola postoji kada pravno lice poseduje, direktno ili indirektno preko zavisnih pravnih lica, više od polovine kapitala, odnosno glasačkih prava u pravnom licu u koje je investiralo. Drugim rečima, status zavisnog pravnog lica postoji u slučaju posedovanja više od 50% kapitala, odnosno glasačke moći pravnog lica. Ukoliko pravno lice poseduje 20 ili više procenata glasačke moći (a najviše do 50%) drugog pravnog lica, u pitanju je pridruženo pravno lice.

Takođe, kontrola postoji čak i kada je matično pravno lice vlasnik polovine ili manje prava glasa, ako ima:

• moć nad više od polovine glasačkih prava na osnovu sporazuma sa ostalim investitorima;
• moć upravljanja finansijskim i poslovnim politikama pravnog lica na osnovu statuta ili sporazuma;
• moć imenovanja ili opoziva većine članova upravnog odbora ili ekvivalentnog upravljačkog tela, a kontrola nad entitetom je u rukama tog odbora ili tela; ili
• moć većinskog glasanja na sastancima upravnog odbora ili ekvivalentnog upravljačkog tela, a kontrola nad pravnim licem je u rukama tog odbora ili tela.

Dakle, pod kontrolom se smatra da matično pravno lice ima moć upravljanja finansijskom i poslovnom politikom zavisnog pravnog lica u cilju ostvarivanja koristi od njegovih aktivnosti, što se prvenstveno postiže većinskim pravom glasa u organima društva.

Indirektna kontrola postoji kada matično pravno lice poseduje direktnu kontrolu nad zavisnim pravnim licem, a to zavisno pravno lice poseduje kontrolu nad drugim pravnim licem, što omogućava matičnom pravnom licu da preko zavisnog pravnog lica utiče na donošenje poslovnih odluka i kontroliše sprovođenje tih odluka u drugom zavisnom pravnom licu.

Prilikom procene postojanja kontrole, pravno lice razmatra sledeće:

• namenu i strukturu pravnog lica u koje je investirano;
• koje su relevantne aktivnosti i na koji se način o njima donose odluke;
• da li prava investitora njemu omogućuju sadašnju sposobnost da upravlja relevantnim aktivnostima;
• da li je investitor izložen ili ima prava na varijabilne prinose po osnovu svoje povezanosti sa pravnim licem u koje je investirano; i
• da li investitor ima sposobnost da koristi svoju moć nad pravnim licem u koje je investirano i tako utiče na iznos prinosa za investitora.

Investiciono pravno lice

Objavljenim prevodom MSFI 10, uveden je pojam investiciono pravno lice. Pored investicionog pravnog lica, MSFI 10 definiše i izuzetke od konsolidacije određenih zavisnih pravnih lica investicionog pravnog lica.

U skladu sa paragrafom 27 MSFI 10, matično pravno lice određuje da li je ono investiciono pravno lice. Investiciono pravno lice je pravno lice koje:

• pribavlja novčana sredstva od jednog ili više investitora u cilju pružanja usluga upravljanja investicijama tom ili tim investitorima;
• obavezuje se svom(jim) investitoru(ima) da je svrha njegovog poslovanja da investira fondove isključivo radi prihoda od povećanja kapitala, prihoda od investicija ili oboje; i
• odmerava i vrednuje performanse suštinski svih investicija na osnovu fer vrednosti.

Dakle, investiciono pravno lice je zapravo ono pravno lice koje ima kontrolu nad zavisnim pravnim licima zasnovanu na tome da prevashodno stiče dobit od upravljanja investicijama i novčanim tokovima koje se realizuju preko takvih zavisnih pravnih lica. U našem zakonodavstvu, to bi pre svega bila društva za upravljanje različitim vrstama investicionih i penzijskih fondova, ali to mogu biti i druga pravna lica koja posluju po sličnom ili istom principu, pod uslovom da se vrednost takvih zavisnih pravnih lica odmerava po fer vrednosti kroz bilans uspeha.

Prilikom procene da li ispunjava kriterijume investicionog pravnog lica, pravno lice treba da razmotri da li poseduje sledeće tipične karakteristike investicionog pravnog lica:

• ima više od jedne investicije;
• ima više od jednog investitora;
• ima investitore koji nisu povezane strane pravnog lica; i
• ima vlasničko učešće u obliku kapitala ili sličnog učešća.

Prema paragrafu 31 MSFI 10, investiciono pravno lice ne konsoliduje svoja zavisna pravna lica niti primenjuje Međunarodni standard finansijskog izveštavanja - MSFI 3 Poslovne kombinacije ("Sl. glasnik RS", br. 123/2020 - dalje: MSFI 3) kada stiče kontrolu nad drugim entitetom. Umesto toga, investiciono pravno lice treba da odmeri investiciju u zavisno pravno lice po fer vrednosti kroz bilans uspeha u skladu sa Međunarodnim standardom finansijskog izveštavanja - MSFI 9 Finansijski instrumenti ("Sl. glasnik RS", br. 123/2020 - dalje: MSFI 9).

Dakle, matična kompanija koja je investiciono pravno lice ne prezentuje konsolidovane finansijske izveštaje ako se od njega zahteva, u skladu sa paragrafom 31 MSFI 10, da odmerava sve svoje zavisne kompanije po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Dakle, ukoliko su izabrane računovodstvene politike takve da se sva sredstva i obaveze zavisnog entiteta vrednuju po fer vrednosti, a investicioni entitet promenu u fer vrednosti svog zavisnog entiteta evidentira preko prihoda i rashoda, u tom slučaju investicioni entitet nema obavezu sastavljanja konsolidovanih finansijskih izveštaja.

Međutim, ako investiciono pravno lice ima zavisno pravno lice koje samo nije investiciono pravno lice i čija je osnovna svrha i delatnost pružanje usluga koje su u vezi sa investicionim aktivnostima investicionog pravnog lica, tada pravno lice treba da konsoliduje to zavisno pravno lice i da primeni zahteve MSFI 3 na sticanje svakog takvog zavisnog pravnog lica. Matično pravno lice investicionog pravnog lica treba da konsoliduje sva pravna lica koje kontroliše, uključujući i one koje kontroliše preko zavisnog investicionog pravnog lica, osim u slučaju kada je i matično pravno lice investiciono pravno lice.

U našem zakonodavstvu, društva za upravljanje investicionim fondovima nemaju obavezu sastavljanja konsolidovanih finansijskih izveštaja za fondove kojima upravljaju.

Kada pravno lice prestane da bude investiciono pravno lice, ono primenjuje MSFI 3 za bilo koje zavisno pravno lice, koje je prethodno odmereno po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Za datum promene statusa smatra se procenjeni datum sticanja. Fer vrednost zavisnog pravnog lica na procenjeni datum sticanja predstavljaće prenesenu procenjenu naknadu prilikom odmeravanja svakog gudvila ili dobiti od kupovine po povoljnijim cenama koja proizilazi iz pretpostavljene nabavke.

Kada pravno lice postane investiciono pravno lice, treba da prestane da konsoliduje svoja zavisna pravna lica na datum promene statusa, osim za sva ona zavisna pravna lica koja ostaju konsolidovana. Entitet bi trebalo da primenjuje MSFI 10 retrospektivno, u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardom - MRS 8 Računovodstvene politike, promene računovodstvenih procena i greške ("Sl. glasnik RS", br. 123/2020 - dalje: MRS 8).

Uprkos zahtevima paragrafa 28 MRS 8, kada se MSFI 10 primenjuje po prvi put, i ako se kasnije po prvi put primenjuju izmene ovog standarda u vezi sa investicionim entitetima, entitet bi trebalo da prezentuje samo kvantitativne informacije koje zahteva paragraf 28(f) MRS 8 za godišnji period koji neposredno prethodi datumu početne primene MSFI 10 ("neposredno prethodni period" je u našem slučaju 2020. godina, ako društvo počinje sa primenom MSFI 10 od 2021. godine). Takođe, entitet može da prezentuje te informacije za tekući period ili za ranije uporedne periode, ali se od njega ne zahteva da to uradi.

Ako je investiciono pravno lice otuđilo ili izgubilo kontrolu nad investicijom u zavisno pravno lice pre datuma početka primene novog MSFI 10, od investicionog pravnog lica se ne zahteva da koriguje prethodno računovodstveno obuhvatanje za to zavisno pravno lice.

Moć nad pravnim licem

Pravno lice ima moć nad pravnim licem u koje je investiralo kada poseduje prava koja mu daju tekuću sposobnost da usmerava relevantne aktivnosti, tj. aktivnosti koje značajno utiču na prinose pravnog lica u koje je investirano.

Nekada je procenjivanje moći jednostavno, kao što je slučaj kada je moć nad pravnim licem u koji je investirano ostvarena direktno i isključivo putem glasačkih prava koja proističu iz vlasničkih instrumenata kapitala kao što su akcije, i može biti procenjena na osnovu glasačkih prava koja potiču od tih akcija. U drugim slučajevima, procenjivanje će biti mnogo složenije i zahtevati razmatranje više od jednog faktora, na primer kada moć proističe iz jednog ili više ugovornih aranžmana.

Prava koja mogu investitoru dati moć se mogu razlikovati od jednog do drugog pravnog lica u koje je investirano. Primeri prava koja, bilo pojedinačno ili u kombinaciji, mogu dati investitoru moć uključuju, ali nisu ograničena na:

• prava u vidu glasačkih prava (ili potencijalnih glasačkih prava) u pravnom licu u koje je investirano;
• prava imenovanja, ponovnog imenovanja ili razrešenja članova ključnog upravljačkog osoblja pravnog lica u koje je investirano koje ima sposobnost da upravlja relevantnim aktivnostima;
• prava imenovanja ili razrešenja drugog pravnog lica koje upravlja relevantnim aktivnostima;
• prava davanja instrukcija pravnom licu u koji je investirano za stupanje u transakcije, ili prava veta nad eventualnim izmenama, koje su u korist investitora; i
• ostala prava (kao što su prava odlučivanja koja su definisana ugovorom o upravljanju) koja nosiocu tih prava daju sposobnost da upravlja relevantnim aktivnostima.

Primeri aktivnosti koje, u zavisnosti od okolnosti, mogu biti relevantne aktivnosti uključuju, ali nisu ograničeni na:

• prodaju i kupovinu dobara ili usluga;
• upravljanje finansijskom imovinom tokom njenog veka trajanja (uključujući i upravljanje u slučaju nemogućnosti ispunjavanja finansijskih obaveza);
• izbor, sticanje ili otuđenje imovine;
• istraživanje i razvoj novih proizvoda ili procesa; i
• određivanje strukture finansiranja ili obezbeđenje finansijskih sredstava.

Primeri odluka o relevantnim aktivnostima uključuju, ali nisu ograničeni na:

• ustanovljavanje poslovnih i kapitalnih odluka pravnog lica u koje je investirano, uključujući i finansijske planove; i
• imenovanje ključnog upravljačkog osoblja pravnog lica u koje je investirano i određivanje njihovih primanja ili imenovanje pružalaca usluga i prekid primanja njihovih usluga ili zaposlenja.

Investitor koji ima više od polovine glasačkih prava u pravnom licu u koje je investirano ima moć u sledećim situacijama:

• relevantne aktivnosti se usmeravaju putem glasanja od strane nosioca većinskog dela glasačkih prava, ili
• većina članova upravljačkog tela koje usmerava relevantne aktivnosti imenuje se glasanjem nosioca većinskog dela glasačkih prava.

Investitor nema moć nad pravnim licem u koje je investirano čak i ako investitor ima većinu glasačkih prava kada ta glasačka prava nisu suštinska. Na primer, investitor koji ima više od polovine glasačkih prava u pravnom licu u koji je investirano ne može imati moć ako su relevantne aktivnosti pod kontrolom države, suda, upravnika, stečajnog upravnika, likvidacionog upravnika ili zakonodavca.

Investitor može imati moć čak i kad ima manje od većine glasačkih prava u pravnom licu u koji je investirano, zahvaljujući:

• ugovornom aranžmanu između investitora i ostalih nosilaca glasačkih prava;
• pravima koja proističu iz drugih ugovornih aranžmana;
• glasačkim pravima investitora;
• potencijalnim glasačkim pravima; ili
• kombinaciji prethodno navedenog.

Izloženost ili prava na varijabilne prinose po osnovu učešća u pravnom licu

Investitor je izložen, ili ima prava na varijabilne prinose po osnovu svoje povezanosti sa pravnim licem u koje je investirano kada investitorovi prinosi po osnovu njegove povezanosti sa pravnim licem u koji je investirano potencijalno mogu biti promenljivi u zavisnosti od performansi pravnog lica u koje je investirano. Prinosi investitora mogu biti samo pozitivni, samo negativni ili i pozitivni i negativni.

Primeri prinosa su:

• dividende, raspodela drugih ekonomskih koristi od pravnog lica u koje je investirano (na primer, kamata na dužničke hartije od vrednosti koje je emitovalo pravno lice u koje je investirano) i promene u vrednosti investicije investitora u pravno lice u koje je investirano.
• naknade za servisiranje imovine ili obaveze pravnog lica u koje je investirano, naknade i izloženost gubitku po osnovu pružanja kreditne ili podrške likvidnosti, rezidualna učešća u imovini i obavezama pravnog lica u koje je investirano nakon likvidacije tog pravnog lica, poreske olakšice, i pristup budućim likvidnim sredstvima koji investitor ima po osnovu svoje povezanosti sa pravnim licem u koje je investirano.
• prinosi koji nisu dostupni drugim vlasnicima učešća. Na primer, investitor može da koristi svoja sredstva u kombinaciji sa sredstvima pravnog lica u koje je investirano, kao u slučaju kombinovanja poslovnih funkcija kako bi se ostvarili ekonomija obima, uštede u troškovima, pronalaženje izvora retkih proizvoda, dobijanje pristupa zaštićenim znanjima ili ograničavanje nekih aktivnosti ili imovine kako bi se povećala vrednost ostale imovine investitora.

Sposobnost korišćenja moći u cilju uticaja na iznos prinosa

Investitor, koji ima prava odlučivanja, dužan je da odredi da li je on principal ili agent.

Agent je strana koja je primarno angažovana da radi u ime i za račun druge strane ili strana (principal/i) i stoga ne kontroliše entitet u koji je investirano kada koristi svoju nadležnost za donošenje odluka. Dakle, ponekad principalova moć može biti u rukama agenta koji je i sprovodi, ali u ime principala. Donosilac odluka nije agent jednostavno zato što druge strane mogu imati koristi od odluka koje on donosi.

Kada procenjuje kontrolu investitor bi trebalo da razmotri prirodu svog odnosa sa drugim stranama i da li te druge strane posluju u ime investitora (tj. one su "de fakto agenti"). Utvrđivanje da li druge strane postupaju kao de fakto agenti zahteva prosuđivanje uvažavajući ne samo prirodu odnosa, već i načine na koji te strane sarađuju jedna sa drugom i sa investitorom. Takav odnos ne mora biti zasnovan na ugovornom aranžmanu. Strana je de fakto agent kada investitor ima, ili kada oni koji upravljaju aktivnostima investitora imaju sposobnost da usmeravaju tu stranu da posluje u ime investitora. U takvim okolnostima kada procenjuje kontrolu nad entitetom u koji je investirano investitor bi trebalo da razmotri prava odlučivanja njegovih de fakto agenata i njegovu indirektnu, kroz de fakto agenta, izloženost, ili prava na varijabilne prinose, zajedno sa svojim sopstvenim.

Primeri takvih drugih strana koje, po prirodi svog odnosa, mogu da posluju kao de fakto agenti za investitora su:

• povezane strane investitora;
• strana koja je dobila svoje učešće u pravnom licu u koje je investirano na osnovu uplate ili kredita od investitora;
• strana koja se saglasila da ne proda, prenese ili stavi teret na svoje interese u pravnom licu u koje je investirano bez prethodne saglasnosti investitora (osim u situacijama u kojima investitor i druga strana imaju pravo prethodnog davanja saglasnosti i prava su zasnovana na uzajamno dogovorenim uslovima dve voljne nezavisne strane);
• strana koja ne može da finansira svoje poslovanje bez subordinirane finansijske podrške investitora;
• pravno lice u koje je investirano u kome je većina članova njegovog upravljačkog tela ili u kome je ključno upravljačko osoblje isto kao i kod investitora;
• strana koja ima bliske poslovne odnose sa investitorom, kao što su odnosi između pružaoca profesionalnih usluga i jednog od njegovih značajnih klijenata.

Primeri (ne)postojanja kontrole nad pravnim licem u koje je investirano

• Investitor stiče 48% glasačkih prava u pravnom licu u koje je investirano. Preostala glasačka prava su u posedu više hiljada akcionara, pri čemu nijedan pojedinačno ne poseduje više od 1% glasačkih prava. Nijedan od akcionara nema aranžman da se konsultuje sa bilo kojim drugim akcionarom, niti za donošenje kolektivnih odluka. Prilikom procenjivanja procenta glasačkih prava koji bi trebalo da stekne, a na osnovu relativne veličine ostalih vlasničkih učešća, investitor je ustanovio da je učešće od 48% dovoljno da mu obezbedi kontrolu. U tom slučaju, na osnovu apsolutne veličine svog učešća i relativne veličine ostalih učešća, investitor zaključuje da ima dovoljno dominantno glasačko učešće koje zadovoljava zahteve kriterijuma moći bez potrebe da razmotri druge dokaze moći.
• Investitor A ima 40% glasačkih prava u pravnom licu u koje je investirano, dok svaki od dvanaest drugih investitora poseduje po 5% glasačkih prava. Sporazum između akcionara daje investitoru A pravo da imenuje, razrešava i određuje naknadu upravi nadležnoj za upravljanje relevantnim aktivnostima. Da bi se sporazum izmenio potrebna je dvotrećinska većina glasova akcionara. U tom slučaju, investitor A zaključuje da apsolutna veličina njegovog učešća i relativna veličina ostalih učešća sami po sebi nisu dovoljni da bi se zaključilo da li investitor poseduje prava koja su dovoljna da mu obezbeđuju moć. Međutim, investitor A utvrđuje da je njegovo ugovorno pravo da imenuje, razrešava i određuje naknadu upravi dovoljno da se zaključi da on poseduje moć nad pravnim licem u koje je investirano. Činjenica da investitor A možda nikad nije iskoristio to pravo, kao ni verovatnoća da će investitor A iskoristiti svoje pravo da imenuje, razrešava i određuje naknadu upravi, ne bi trebalo da se razmatraju prilikom procene da li investitor A ima moć.
• Investitor A je nosilac 45% glasačkih prava u pravnom licu u koje je investirano. Svaki od dva druga investitora poseduje po 26% glasačkih prava. Tri akcionara su nosioci preostalih glasačkih prava od kojih svaki ima po 1%. Ne postoje drugi aranžmani koji utiču na odlučivanje. U ovom slučaju veličina učešća investitora A i njegova relativna veličina u odnosu na druga učešća su dovoljni da se zaključi da investitor A nema moć. Samo dva druga investitora bi trebalo da se udruže da bi sprečili investitora A da upravlja relevantnim aktivnostima entiteta u koji je investirano.
• Investitor poseduje 45% glasačkih prava u pravnom licu u koje je investirano. Svaki od jedanaest drugih akcionara pojedinačno ima 5% glasačkih prava. Nijedan od akcionara nema ugovorni aranžman da se konsultuje sa drugim akcionarima, niti za kolektivno odlučivanje. U ovom slučaju, apsolutna veličina učešća investitora i relativna veličina učešća ostalih akcionara sami po sebi nisu dovoljni za zaključivanje u određivanju da li investitor poseduje prava koja su dovoljna da mu daju moć nad entitetom u koji je investirano. Dodatne činjenice i okolnosti koje mogu pružiti dokaz da investitor ima ili nema moć bi trebalo da budu razmotrene.
• Investitor ima 35% glasačkih prava u pravnom licu u koje je investirano. Svaki od tri ostala akcionara pojedinačno ima 5% glasačkih prava. Preostala glasačka prava imaju mnogobrojni drugi akcionari i nijedan od njih nema više od 1% glasačkih prava. Nijedan od akcionara nema aranžman da se konsultuje sa bilo kojim drugim akcionarom, niti za donošenje kolektivnih odluka. Odluke o relevantnim aktivnostima entiteta u koji je investirano zahtevaju saglasnost većine glasova na relevantnim skupštinama akcionara - 75% od ukupnih glasačkih prava u pravnom licu u koje je investirano je korišćeno na nedavnim relevantnim skupštinama akcionara. U ovom slučaju, aktivno učešće ostalih akcionara na nedavnim skupštinama akcionara ukazuje na to da investitor ne bi imao praktičnu sposobnost da samostalno upravlja relevantnim aktivnostima, uprkos činjenici da je investitor upravljao relevantnim aktivnostima zato što je dovoljan broj drugih akcionara glasao na isti način kao investitor.
• Investitor A stiče 70% glasačkih prava u pravnom licu u koje je investirano, dok investitor B ima 30% glasačkih prava, kao i opciju za sticanje polovine glasačkih prava investitora A. Ta opcija je izvršiva za naredne dve godine po fiksnoj ceni koja je značajno veća od tržišne cene sticanja sredstva koje u sebi sadrži ta glasačka prava (i očekuje se da će takav odnos ostati u tom dvogodišnjem periodu). Investitor A koristi svoja glasačka prava i aktivno upravlja relevantnim aktivnostima entiteta u koji je investirano. U tom slučaju, verovatno je da investitor A zadovoljava zahteve kriterijuma moći s obzirom da izgleda da ima tekuću sposobnost da upravlja relevantnim aktivnostima. Iako investitor B ima trenutno izvršive opcije za sticanje dodatnih glasačkih prava (koja bi mu, kada bi se iskoristila, dala većinska glasačka prava u entitetu u koji je investirano), rokovi i uslovi povezani sa tim opcijama su takvi da se opcije ne smatraju značajnim.
• Investitor A i dva druga investitora svaki ponaosob imaju po trećinu glasačkih prava u pravnom licu u koji je investirano. Poslovne aktivnosti pravnog lica u koje je investirano su usko povezane sa investitorom A. Pored svojih vlasničkih instrumenata, investitor A takođe ima i dužničke instrumente sa mogućnošću njihove konverzije u obične akcije pravnog lica u koje je investirano u bilo kom trenutku po ceni koja je veća od tržišne cene akcija (ali ne značajno veća). Kad bi došlo do konverzije duga, investitor A bi stekao 60% glasačkih prava u pravnom licu u koje je investirano. Investitor A bi imao koristi od realizacije sinergija ako bi se dužnički instrumenti konvertovali u obične akcije. Investitor A ima moć nad pravnim licem u koje je investirao zato što poseduje glasačka prava u pravnom licu u koji je investirao zajedno sa značajnim potencijalnim glasačkim pravima koja mu daju tekuću sposobnost da upravlja relevantnim aktivnostima.

dr Marina Protić