Nazad na elektronske dodatke

Privredna društva i preduzetnici koji primenjuju Pravilnik o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike ("Sl. glasnik RS", br. 95/2014 - dalje: Pravilnik), na kraju 2020. godine treba da utvrde prihode i rashode po osnovu kamata, i pri tome imaju sledeće obaveze:

• pravna lica i preduzetnici koji primenjuju MRS/MSFI i imaju iskazane obaveze po osnovu dugoročnih i kratkoročnih kredita, u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardom - MRS 23 Troškovi pozajmljivanja ("Sl. glasnik RS", br. 92/2019 - dalje: MRS 23), utvrđuju deo kamate koja se odnosi na 2020. godinu, a dospeva za plaćanje u 2021. godini. Iznos obračunate kamate se knjiži na računu 562 - Rashodi kamata, dakle vrši se ukalkulisavanje.

Kamata po osnovu kredita za nabavku nekretnina, postrojenja i opreme koja nisu stavljena u upotrebu do dana bilansa, pod uslovom da su ispunjeni zahtevi iz MRS 23, ne iskazuje se kao rashod na računu 562 već se vrši njeno kapitalizovanje, dakle kamata uvećava nabavnu vrednost konkretne nekretnine, postrojenja ili opreme. Više o kapitalizaciji troškova pozajmljivanja u Stručnom komentaru - Poresko-računovodstveni instruktor: RAČUNOVODSTVENO EVIDENTIRANJE TROŠKOVA POZAJMLJIVANJA: • Primena MRS 23 •.

Podsećamo da u skladu sa novim Pravilnikom o načinu priznavanja, vrednovanja, prezentacije i obelodanjivanja pozicija u pojedinačnim finansijskim izveštajima mikro i drugih pravnih lica ("Sl. glasnik RS", br. 89/2020 - dalje: novi Pravilnik za mikro i druga pravna lica), koji se odnosi na sastavljanje finansijskih izveštaja mikro i drugih pravnih lica, sa stanjem na dan 31.12.2021. godine, troškovi pozajmljivanja koji su direktno pripisivi sticanju ili proizvodnji materijalnog sredstva se uključuju u nabavnu vrednost tog sredstva.

Posebnu pažnju potrebno je obratiti prilikom obračuna i plaćanja kamate po osnovu uzetih kredita od nerezidenata, u kojem slučaju prilikom uplate iznosa kamate postoji obaveza plaćanja poreza po odbitku u skladu sa odredbama člana 40. Zakona o porezu na dobit pravnih lica ("Sl. glasnik RS", br. 25/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014 - dr. zakon, 142/2014, 91/2015 - autentično tumačenje, 112/2015, 113/2017, 95/2018 i 86/2019);

• obračun zateznih i ugovorenih kamata po dužničko poverilačkim odnosima, kao i obračun kamate po osnovu novčanih pozajmica vlasnika privrednom društvu ukoliko je ugovorena kamata. Prilikom isplate ugovorene kamate vlasniku privrednog društva obračunava se i plaća porez na prihode od kapitala u skladu sa odredbama čl. 61. do 65. Zakona o porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 - odluka US, 7/2012 - usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 - odluka US, 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 48/2013 - ispr., 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 - dr. zakon, 5/2015 - usklađeni din. izn., 112/2015, 5/2016 - usklađeni din. izn., 7/2017 - usklađeni din. izn., 113/2017 i 7/2018 - usklađeni din. izn., 95/2018, 4/2019 - usklađeni din. izn., 86/2019 i 5/2020 - usklađeni din. izn.) po stopi od 15% na osnovicu koju čini bruto prihod od kamate. Ovde treba voditi računa i o obavezi utvrđivanja transfernih cena. Na zateznu kamatu koja se obračunava za neblagovremeni povraćaj pozajmice ne obračunava se porez na prihode od kapitala;
• kod obaveza po finansijskom lizingu potrebno je ukalkulisati kamatu za tekuću godinu sadržanu u otplati lizing rate. Lizing naknada, odnosno kamata predstavlja finansijski rashod perioda po dospeću tokom trajanja ugovora o lizingu koja se evidentira na računu 562 i ne ulazi u nabavnu vrednost predmeta lizinga. Obaveze za kamatu koje dospevaju za plaćanje u narednoj godini a odnose se na tekuću godinu, ne evidentiraju se na računu 416 - Obaveze po osnovu finansijskog lizinga. Više o finansijskom lizingu u Stručni komentar - Poresko-računovodstveni instruktor: RAČUNOVODSTVENO EVIDENTIRANJE UGOVORA O LIZINGU KOJIM JE UGOVORENA POTPUNA ISPLATA PREDMETA LIZINGA: • Finansijski lizing • i Stručni komentar - Poresko-računovodstveni instruktor: RAČUNOVODSTVENO EVIDENTIRANJE OBAVEZE PO OSNOVU FINANSIJSKOG LIZINGA KOD PRAVNIH LICA KOJA PRIMENJUJU MSFI ZA MSP: • Upotreba računa 416 •.

Podsećamo da je primena Međunarodnog standarda finansijskog izveštavanja - MSFI 16 Lizing ("Sl. glasnik RS", br. 123/2020 - dalje: MSFI 16) obavezna počev od 2021. godine, s tim što je ranija primena dozvoljena uz odgovarajuće obelodanjivanje.

• ukoliko postoje neplaćeni ili neblagovremeno plaćeni javni prihodi plaća se kamata u skladu sa odredbama člana 75. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr. zakon, 53/2010, 101/2011, 2/2012 - ispr., 93/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014, 105/2014, 91/2015 - autentično tumačenje, 112/2015, 15/2016, 108/2016, 30/2018, 95/2018, 86/2019 i 144/2020), a prema kojoj na iznos manje ili više plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja obračunava se i plaća kamata po stopi jednakoj godišnjoj referentnoj stopi Narodne banke Srbije, uvećanoj za deset procentnih poena, primenom prostog interesnog računa od sto. Ova odredba se primenjuje od 1.1.2013. godine, do kada se kamata obračunava primenom konformne metode. Prema odredbama člana 7a Zakona o porezu na dobit pravnih lica, kamate zbog neblagovremeno plaćenih poreza, doprinosa i drugih javnih dažbina ne priznaju se na teret rashoda u poreskom bilansu;
• pored utvrđivanja rashoda kamata na dan bilansa, potrebno je utvrditi i prihode od kamata. U skladu sa odredbama Međunarodnog standarda finansijskog izveštavanja - MSFI 15 Prihod od ugovora sa kupcima ("Sl. glasnik RS", br. 92/2019), koji se odnosi na sastavljanje finansijskih izveštaja za 2020. godinu, društvo treba da raščlani prihod priznat od ugovora na kategorije koje prikazuju kako na prirodu, iznos, vreme i neizvesnost prihoda i tokova utiču ekonomski faktori. Naime, prema paragrafu 65 MSFI 15 entitet treba da prezentuje efekte finansiranja (prihod po osnovu kamate ili rashod po osnovu kamate) odvojeno od prihoda po osnovu ugovora sa kupcima u izveštaju o ukupnom prihodu. Prihodi ili rashodi po osnovu kamata se priznaju samo u tolikoj meri da se imovina (ili potraživanja) po osnovu ugovora ili obaveza po osnovu ugovora priznaje u računovodstvenom obuhvatanju ugovora sa kupcem.

Dakle, prihod koji nastaje korišćenjem sredstava društva od strane drugih, odnosno po osnovu kamata, tantijema i dividende, priznaje se kada je verovatan priliv ekonomskih koristi povezanih sa tom transakcijom u društvo i kada se iznos prihoda može pouzdano izmeriti. U prihode tekućeg perioda priznaju se kamate koje se odnose na neplaćenu glavnicu za vreme i do poslednjeg dana obračunskog perioda. Prihodi od kamata se knjiže samo ako je naplata kamate dokumentovana i izvesna. Međutim, kada nije izvesno da će kamata biti naplaćena, ne treba je knjižiti, što je najčešći slučaj sa zateznom kamatom. Navedeno se odnosi i na društva koja primenjuju MSFI za MSP, kao i na ona koja primenjuju Pravilnik za mikro i druga pravna lica.

Evidentiranje prihoda po osnovu kamata

Kamata predstavlja naknadu za korišćenje gotovine ili gotovinskih ekvivalenata, odnosno prihod od sredstava datih na korišćenje.

U prihode tekućeg perioda, na dan bilansa priznaju se kamate koje se odnose na nenaplaćenu glavnicu za vreme i do poslednjeg dana obračunskog perioda ukoliko je poznato da će ta kamata biti naplaćena. Ukoliko je potraživanje ispravljeno jer je verovatno nenaplativo, tada ne treba priznavati ni prihod od obračunate zatezne kamate. Ako potraživanje nije ispravljeno, ne iskazuje se prihod od obračunate zatezne kamate ukoliko se proceni da nije moguće naplatiti kamatu već samo potraživanje. Međutim, ukoliko se obračunata kamata uključi u prihode perioda, a naredne godine se utvrdi da nije naplativa, priznaju se rashodi od obezvređenja na teret računa grupe 58.

U prihode obračunskog perioda, priznaju se kamate po osnovu:

• datih dugoročnih i kratkoročnih pozajmica pravnim licima,
• oročenih i depozita po viđenju,
• odobrenih robnih i potrošačkih zajmova,
• zajmova zaposlenima za stambene potrebe, ogrev, zimnicu i sl,
• zatezne kamate,
• hartija od vrednosti (obveznice, primljene menice i dr).

1) Društvo je oročilo slobodna novčana sredstva kod banke u iznosu od 500.000 dinara na period od šest meseci po kamatnoj stopi od 1% mesečno. Obračunata kamata za tekuću godinu iznosi 30.000 dinara. Nakon isteka roka, banka je uplatila sredstva zajedno sa kamatom.

1) Društvo je dana 1. septembra tekuće godine odobrilo zaposlenom zajam za rešavanje stambenog pitanja u iznosu od 5.000.000 dinara na rok od 25 godina, odnosno 300 rata, po kamatnoj stopi od 2% godišnje. Otplata zajma počinje od oktobra, kada dospeva za plaćanje prvi anuitet u iznosu od 25.000 dinara, od čega se na glavnicu odnosi 16.667 dinara, a na kamatu 8.333 dinara. Rate se uplaćuju obustavom iz zarade.

U slučaju da se zarada za decembar isplaćuje u narednoj godini, knjiženje kamate po osnovu zajma u tekućoj godini bilo bi sledeće:

U narednoj godini prilikom isplate zarade stavovi za knjiženje bi bili 241/221 i 469/241.

1) Društvo je 1. jula tekuće godine odobrilo drugom pravnom licu zajam u iznosu od 5.000.000 dinara sa rokom otplate od dve godine i kamatnom stopom od 10% godišnje. Kamata se obračunava i uplaćuje mesečno, a glavnica po isteku perioda. Društvo je obračunalo kamatu za tekuću godinu i dostavilo obračun drugom pravnom licu u iznosu od 250.000 dinara. Kamata za period od jula do novembra tekuće godine u iznosu od 208.333 dinara je plaćena u istoj godini, dok je kamata za decembar tekuće godine u iznosu od 41.667 dinara plaćena u januaru naredne godine.

Imajući u vidu da se u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardom - MSFI 9 Finansijski instrumenti ("Sl. glasnik RS", br. 92/2019 - dalje: MSFI 9), koji je zamenio Međunarodni računovodstveni standard - MRS 39 Finansijski instrumenti: priznavanje i odmeravanje ("Sl. glasnik RS", br. 35/2014), i u primeni je počev od 2020. godine, krediti vrednuju po amortizovanoj vrednosti (inicijalni iznos kredita uvećan za obračunatu kamatu, a umanjen za primljene otplate glavnice i kamate), obračunata kamata se knjiži na računu 045. Međutim, za ostala potraživanja po osnovu kamate (zatezna kamata i dr) treba koristiti račun 220 - Potraživanja za kamatu i dividende.

1) Društvo na dan bilansa ima nenaplaćeno potraživanje od kupca koje je dospelo na plaćanje 1. novembra tekuće godine u iznosu od 800.000 dinara. Obračunata je zatezna kamata zbog kašnjenja do kraja tekuće godine u iznosu od 8.000 dinara.

2) Obračunata je zatezna kamata kupcu koji nije u roku dospeća platio svoju obavezu, već je kasnio sa uplatom 60 dana. Obračunata kamata iznosi 10.000 dinara.

Rukovodstvo društva je procenilo da je naplata obračunate kamate izvesna.

Objašnjenje knjiženja: u promeni pod 1) iznos kamate je pripisan iznosu potraživanja koje je evidentirano na računu 204 u skladu sa računovodstvenim načelom homogenosti, tako da su potraživanja za zateznu kamatu iskazana na računu 204. U promeni pod 2, kupac je izmirio svoje dugovanje, shodno čemu na računu 204 nema iskazanog potraživanja, tako da je potraživanje za zateznu kamatu evidentirano na računu 220.

Društvo koje nije obveznik PDV je dana 1. novembra tekuće godine prodalo robu na kredit od šest meseci u vrednosti od 1.200.000 dinara uz kamatu od 2% mesečno. Kamata i glavnica se obračunavaju i plaćaju nakon isteka svakog meseca. Početkom decembra obračunata je i uplaćena glavnica u iznosu od 200.000 dinara i kamata za novembar u iznosu od 24.000 dinara. Društvo je obračunalo kamatu za mesec decembar u iznosu od 20.000 dinara, koja je zajedno sa glavnicom od 200.000 dinara uplaćena u januaru naredne godine.

1) Društvo je 2016. godine kupilo obveznicu, kojoj je ostalo pet godina do dospeća, po fer vrednosti od 2.000.000 dinara u koju su uključeni i troškovi transakcije. Obveznica ima iznos glavnice od 2.500.000 dinara i donosi fiksnu kamatu od 5% godišnje koja se plaća svake godine u iznosu od 125.000 dinara (2.500.000 x 5%). Rukovodstvo društva je donelo odluku da ovu obveznicu drži do dospeća i klasifikuje je u hartije od vrednosti koje se drže do dospeća. Utvrđena je konstantna kamatna stopa od 10% na godišnjem nivou, koja odražava efektivnu kamatnu stopu koja tačno diskontuje očekivana buduća gotovinska primanja tokom očekivanog roka trajanja obveznice (uvedena pretpostavka radi pojednostavljenja primera).

2) Izvršen je sledeći obračun (diskontovanje) očekivanih budućih gotovinskih primanja tokom trajanja obveznice od pet godina na neto knjigovodstvenu vrednost:

3) Usled dospeća obveznice u 2020. godini, dana 31.12.2019. godine izvršen je prenos vrednosti obveznice na račun 235.

4) U 2020. godini, na dan dospeća izvršeno je evidentiranje naplate obveznice.

U slučaju da kamata za 2020. godinu nije naplaćena do dana sastavljanja finansijskih izveštaja, ista bi se evidentirala stavom za knjiženje 235/662, dakle pripisala bi se vrednosti obveznice.

Evidentiranje rashoda po osnovu kamata

Prema MRS 23, troškovi pozajmljivanja su kamata i drugi troškovi koje društvo ima u vezi sa pozajmljivanjem sredstava. Troškovi pozajmljivanja mogu obuhvatati:

• troškove kamata koji se izračunavaju korišćenjem metode efektivne kamate koja je opisana u MSFI 9;
• finansijska opterećenja u vezi sa finansijskim lizingom priznatim u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardom - MRS 17 Lizing ("Sl. glasnik RS", br. 35/2014 - dalje: MRS 17), zaključno sa finansijskim izveštajem za 2020. godinu i
• kursne razlike nastale po osnovu pozajmljivanja u stranoj valuti, u iznosu do kog se smatraju korigovanjem troškova kamate.

Podsećamo da Rešenjem o utvrđivanju prevoda Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja (MSFI) ("Sl. glasnik RS", br. 123/2020 i 125/2020 - ispr. - dalje: Rešenje) objavljen je prevod svih Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja uključujući i MSFI 16, te s tim u vezi, osnovni tekstovi Međunarodnih računovodstvenih standarda, odnosno Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja (dalje: MRS/MSFI) primenjuju se počev od finansijskih izveštaja koji se sastavljaju na dan 31. decembra 2021. godine, dok je ranija primena na finansijske izveštaje koji se sastavljaju na dan 31. decembra 2020. godine moguća uz obelodanjivanje odgovarajućih informacija u Napomenama uz finansijske izveštaje.

Shodno navedenom, MSFI 16, obavezno se primenjuje počev od 2021. godine, a može se primeniti na dobrovoljnoj osnovi uz uslov primene i MSFI 15 i obavezna odgovarajuća obelodanjivanja u napomenama uz finansijske izveštaje za 2020. godinu. Međutim, društva koja primenjuju MSFI za MSP i Pravilnik za mikro pravna lica, nastavljaju da evidentiraju lizing na isti način kao što su to radili i do sada.

Dakle, društvo koje primenjuje MRS/MSFI treba da kapitalizuje troškove pozajmljivanja koji su direktno pripisivi sticanju, izgradnji ili proizvodnji sredstva koje se kvalifikuje kao deo nabavne vrednosti tog sredstva. Društvo treba da priznaje druge troškove pozajmljivanja kao rashode u periodu u kom su nastali.

Troškovi pozajmljivanja koji su direktno pripisivi sticanju, izgradnji ili proizvodnji sredstva koje se kvalifikuje u skladu sa MRS 23 uključuju se u nabavnu vrednost tog sredstva. Takvi troškovi pozajmljivanja se kapitalizuju kao deo nabavne vrednosti sredstva kada je verovatno da će oni imati za rezultat buduće ekonomske koristi za entitet i kada se troškovi mogu pouzdano odmeriti. Kapitalizacija troškova pozajmljivanja prestaje danom stavljanja sredstva u upotrebu, nakon čega se kamata knjiži kao rashod perioda.

Sredstvo koje se kvalifikuje je sredstvo kojem je obavezno potreban značajan vremenski period da bi bilo spremno za svoju nameravanu upotrebu ili prodaju.

Kamata koja prema MRS 23 ne ispunjava uslove da bude kapitalizovana, evidentira se kao rashod perioda u kojem nastane i knjiži se na računu 562.

Prema odredbama Pravilnika, na računu 562 - Rashodi kamata (prema trećim licima), iskazuju se rashodi kamata po:

• kratkoročnim i dugoročnim kreditima,
• obavezama iz dužničko-poverilačkih odnosa,
• hartijama od vrednosti i izdatim menicama,
• kamate po finansijskom lizingu,
• zatezne i druge kamate (osim kamata po osnovu obaveza prema zavisnim i povezanim pravnim licima koje se knjiže na računu 560 ili 561).

Društvo koje ima obaveze po kreditima, na dan bilansa 31.12.2020. godine treba da utvrdi:

• kamatu koja se odnosi na 2020. godinu i koja je dospela za plaćanje u 2020. godini;
• kamatu koja se odnosi na 2020. godinu a koja dospeva za plaćanje u 2021. godini;
• ugovorene kamate koje nisu dospele, obračunate do dana bilansiranja;
• zatezne kamate za neplaćene obaveze, obračunate do dana bilansiranja.

1) Društvo je nakon roka dospeća izmirilo obavezu prema dobavljaču, shodno čemu mu je dobavljač zaračunao zakonsku zateznu kamatu koja na dan bilansa iznosi 100.000 dinara.

Knjiženje na dan 31.12.2020. godine

Napomena: nezavisno od toga da li dobavljač dostavi obračun zakonske zatezne kamate, dužnik je duguje u skladu sa odredbama Zakona o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, "Sl. list SRJ", br. 31/93 i "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja, i "Sl. glasnik RS", br. 18/2020).

1) Društvo je u oktobru tekuće godine utvrdilo da u poreskoj prijavi POPDV za novembar prethodne godine koju je dostavilo Poreskoj upravi nije pravilno iskazalo dugovni PDV, shodno čemu je podnelo izmenjenu poresku prijavu i obračunalo i uplatilo kamatu za neblagovremeno plaćene javne prihode. Obračunata kamata za prethodnu godinu iznosi 20.000 dinara, a za tekuću godinu 80.000 dinara. Obračunata kamata za prethodnu godinu ne predstavlja materijalno značajnu grešku.

1) Društvo je 1. septembra tekuće godine uzelo od poslovne banke kratkoročni kredit za likvidnost u iznosu od 800.000 dinara koji dospeva za godinu dana. Kamata je ugovorena po stopi od 20% na godišnjem nivou i dospeva za plaćanje pri dospeću kredita.

2) Ukupna kamata koja se vraća zajedno sa glavnicom iznosi 160.000 dinara (800.000x20%), dok kamata koja se odnosi na tekuću godinu iznosi 53.333 dinara (160.000/12x4).

Knjiženje u tekućoj godini

Knjiženje u narednoj godini

Imajući u vidu da se prema odredbama MSFI 9 krediti iskazuju po amortizovanoj vrednosti, nedospela a obračunata kamata na dan bilansa je pripisana glavnici i evidentirana na računu 422. Inače, ova kamata se knjiži na računu 460 - Obaveze po osnovu kamata i troškova finansiranja, na kojem se na dan bilansa iskazuju:

• sve ugovorene dospele kamate koje nisu plaćene, osim kamata po kreditima koje se pripisuju glavnici;
• ugovorene kamate koje nisu dospele, obračunate do dana bilansiranja;
• zatezne kamate za neplaćene obaveze, obračunate do dana bilansiranja.

Kamata koja je obračunata i uplaćena do dana bilansa ne mora se iskazivati na računu 460, već se na osnovu izvoda može knjižiti direktno na rashode kamata stavom za knjiženje 562/241. Pored toga, važno je istaknuti da se na dan bilansa knjiži samo kamata koja se odnosi na tekuću godinu, dok kamata koja se odnosi i dospeva u narednim godinama se ne knjiži u tekućoj godini.

1) Društvu je odobren dugoročni kredit od poslovne banke u iznosu od 10.000.000 dinara sa rokom vraćanja od pet godina i kamatnom stopom od 10% godišnje. Kamata i deo glavnice plaćaju se na kraju godine. Društvo je od poslovne banke dobilo obračun kamate za tekuću godinu u iznosu od 1.000.000 dinara (10.000.000x10%). Društvo je uplatilo glavnicu u iznosu od 2.000.000 dinara i dospelu kamatu.

Knjiženje u tekućoj godini

• Društvo je 1. septembra tekuće godine uzelo u finansijski lizing putnički automobil i u skladu sa ugovorom zaključenim sa lizing kućom dobilo je poziv za plaćanje učešća od 1.000.000 dinara. Društvo je izvršilo uplatu akontacije na tekući račun davaoca lizinga u skladu sa ugovorom.

2) Nakon toga, društvo je, dobilo račun od lizing kuće koji se odnosi na ukupnu vrednost ugovora (vrednost predmeta lizinga i kamata). Ispostavljeni račun ima sledeće elemente:

Knjiženje:

Napomena: društvo knjiži samo obavezu za glavnicu po osnovu nabavne vrednosti predmeta lizinga u iznosu od 10.000.000 dinara i sa druge strane priznaje sredstvo u visini nabavne vrednosti vozila. U prethodnom stavu društvo je knjižilo obavezu po osnovu naknade za PDV na glavnicu i PDV na kamatu, za koje je takođe uvećalo nabavnu vrednost vozila obzirom da društvo nema pravo na odbitak prethodnog PDV po osnovu nabavke putničkog automobila. Lizing naknada odnosno kamata budućeg perioda iz računa u iznosu od 2.000.000 dinara se ne knjiži. Naime, u skladu sa MRS 17, iznos unapred obračunate kamate ne iskazuje se u poslovnim knjigama korisnika lizinga, već se priznaje kao finansijski rashod po dospeću, sukcesivno tokom trajanja ugovora o lizingu, u ovom slučaju mesečno.

U promeni 2c), za iznos akontacije (učešća) je umanjena obaveza prema davaocu lizinga, s obzirom na to da je Društvo pre nego što je izvršena isporuka uplatilo akontaciju.

3) Društvo je platilo anuitete za period septembar - novembar u tekućoj godini u ukupnom iznosu od 750.000 dinara od čega se na glavnicu odnosi 550.000 dinara a na kamatu 200.000 dinara.

4) U januaru naredne godine je dospeo anuitet za decembar prethodne godine u iznosu od 250.000 dinara, od čega se na glavnicu odnosi 200.000 dinara a na kamatu 50.000 dinara.

Alternativa I: U praksi, pojedina društva, korisnici finansijskog lizinga primenjuju sledeći postupak prilikom evidentiranja fakture davaoca lizinga: evidentiraju ukupne obaveze po osnovu lizinga na kontu 416 (glavnica plus kamata), uz vremensko razgraničenje kamate, stavom za knjiženje 289/416. Po dospeću lizing rate, odgovarajući iznos dospele kamate se, sa računa 289 isknjižava i evidentira na rashode kamata - račun 562. Polazeći od našeg primera, knjiženje bi bilo sledeće:

Ukoliko korisnik lizinga vrši na ovakav način knjiženje u toku godine, bitno je da prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja isključi obračunatu kamatu budućeg perioda iz aktive i pasive bilansa stanja tako što će se izvršiti storniranje obračunate, a nedospele kamate sa računa 289 i 416. Nakon otvaranja poslovnih knjiga za naredni obračunski period, iznosi obračunate lizing naknade mogu da se ponovo evidentiraju na račune 289 i 416.

Alternativa II: Pored navedene alternative knjiženja preko vremenskih razgraničenja, moguće je da društvo kamatu po osnovu finansijskog lizinga knjiži na analitičkom računu u okviru računa 416 i to na dugovnoj i potraženoj strani. Na ovaj način se omogućava uvid u stanje po osnovu kamate, a takođe se i ne uvećavaju obaveze i imovina.

1) Društvo koje gradi proizvodnu halu za sopstvene potrebe je od izvođača radova dobilo prvu privremenu situaciju u iznosu od 10.000.000 dinara ukupno. Društvo je kao poreski dužnik obračunalo PDV u iznos od 2.000.000 dinara. Društvo je uzelo kratkoročni kredit od banke u iznosu od 10.000.000 dinara kako bi izmirilo obavezu prema izvođaču radova. Na kraju tekuće godine, društvo je od banke dobilo obračun kamate za tekuću godinu u iznosu od 1.500.000 dinara.

Knjiženje u tekućoj godini

Nemogućnost kapitalizovanja troškova pozajmljivanja za pravna lica i preduzetnike koji primenjuju MSFI za MSP i Pravilnik za mikro i druga pravna lica

Za razliku od MRS 23, MSFI za MSP Odeljak 25 ne dozvoljava kapitalizovanje troškova kamata i drugih troškova koje entitet ima po osnovu pozajmljenih sredstava koja se koriste za finansiranje izgradnje ili proizvodnje nekog sredstva.

Naime, prema paragrafu 25.2 MSFI za MSP, entitet treba da priznaje sve troškove pozajmljivanja kao rashod u dobitku ili gubitku u periodu u kom su nastali.

Takođe, pravna lica i preduzetnici koji primenjuju Pravilnik za mikro i druga pravna lica, na isti način vrše priznavanje troškova pozajmljivanja kao i oni koji primenjuju MSFI za MSP.

Kao što je navedeno, novim Pravilnikom za mikro i druga pravna lica, troškovi pozajmljivanja koji su direktno pripisivi sticanju ili proizvodnji materijalnog sredstva se uključuju u nabavnu vrednosti tog sredstva, počev od finansijskih izveštaja koji se sastavljaju na dan 31.12.2021. godine. Prema Odeljku 25 MSFI za MSP, troškovi pozajmljivanja su kamata i drugi troškovi koje entitet ima u vezi sa pozajmljivanjem sredstava. Troškovi pozajmljivanja obuhvataju:

1. a) rashod po osnovu kamate izračunat korišćenjem metoda efektivne kamate kako je opisano u Odeljku 11 Osnovni finansijski instrumenti;
2. b) finansijska terećenja u vezi sa finansijskim lizingom priznatim u skladu sa Odeljkom 20 Lizing;
3. c) kursne razlike nastale po osnovu pozajmljivanja u stranoj valuti, u iznosu do kog se smatraju korigovanjem troškova kamate.

U skladu sa paragrafom 35.7(d) MSFI za MSP, entitet treba u svom početnom izveštaju o finansijskoj poziciji na datum prelaska na MSFI za MSP, da primeni ovaj standard pri odmeravanju svih priznatih sredstava i obaveza. Shodno navedenom, entitet koji je u prethodnim godinama primenjivao pune MRS/MSFI, treba da izvrši korigovanje ranije kapitalizovanih troškova finansiranja koji se u skladu sa MSFI za MSP ne mogu uključiti u nabavnu vrednost sredstva.

1) Društvo koje gradi proizvodnu halu za sopstvene potrebe je od izvođača radova dobilo prvu privremenu situaciju u iznosu od 10.000.000 dinara ukupno. Društvo je kao poreski dužnik obračunalo PDV u iznos od 2.000.000 dinara. Društvo je uzelo kratkoročni kredit od banke u iznosu od 10.000.000 dinara kako bi izmirilo obavezu prema izvođaču radova. Na kraju tekuće godine, društvo je od banke dobilo obračun kamate za tekuću godinu u iznosu od 1.500.000 dinara.

Knjiženje u tekućoj godini

dr Marina Protić