Nazad na elektronske dodatke

Državna davanja, koja se često nazivaju dotacije, subvencije ili premije, predstavljaju pomoć države u obliku prenosa resursa privrednim društvima po osnovu ispunjenja određenih uslova u prošlosti ili budućnosti koji se odnose na poslovnu aktivnost privrednih društava. Iz ove definicije isključeni su oblici državne pomoći čija se vrednost ne može pouzdano utvrditi i transakcije sa državom koje se ne razlikuju od uobičajenih poslovnih transakcija privrednih društava.

Državna pomoć se definiše kao skup mera koje država preuzima sa ciljem pružanja određene specifične ekonomske koristi određenom privrednom društvu ili grupi društava koja ispunjavaju određene kriterijume.

Državna pomoć može imati više oblika, koji se razlikuju kako po prirodi date pomoći, tako i po uslovima koji su povezani sa njom. Svrha pomoći može biti podsticanje društva da preduzme određene aktivnosti koje inače ne bi preduzelo da nije obezbeđena pomoć.

Poseban značaj pravilnog evidentiranja državnih davanja ističe se u uslovima pandemije COVID-19, o čemu smo detaljno pisali u Stručni komentar - Poresko-računovodstveni instruktor: RAČUNOVODSTVENI ASPEKT PORESKIH POGODNOSTI I DIREKTNIH DAVANJA PRIVREDNIM SUBJEKTIMA RADI UBLAŽAVANJA EKONOMSKIH POSLEDICA IZAZVANIH EPIDEMIJOM BOLESTI COVID-19: • Primer obračuna i knjiženja • i Stručni komentar - Poresko-računovodstveni instruktor: RAČUNOVODSTVENO EVIDENTIRANJE OBAVEZA PO KREDITIMA DODELJENIH IZ PROGRAMA FINANSIJSKE PODRŠKE PRIVREDNIM SUBJEKTIMA ZA ODRŽAVANJE LIKVIDNOSTI I OBRTNA SREDSTVA U OTEŽANIM EKONOMSKIM USLOVIMA USLED PANDEMIJE COVID-19: • Primeri knjiženja u skladu sa Pravilnikom za mikro pravna lica i MSFI za MSP •

Prema članu 53. Pravilnika o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike ("Sl. glasnik RS", br. 95/2014 - dalje: Pravilnik o Kontnom okviru) na računima grupe 64 - Prihodi od premija, subvencija, dotacija, donacija i sl., iskazuju se prihodi po osnovu potraživanja od državnih organa i organizacija od premija, subvencija, dotacija, regresa, kompenzacija i povraćaja poreskih dažbina.

Ovi prihodi se vrednuju prema MRS 20, kao i prema Međunarodnom standardu finansijskog izveštavanja - MSFI 15 Prihod od ugovora sa kupcima ("Sl. glasnik RS", br. 92/2019), koji je zamenio MRS 11 i MRS 18, prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja za 2020. godinu, a u skladu sa Rešenjem o utvrđivanju prevoda Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja (MSFI) ("Sl. glasnik RS", br. 92/2019) i drugim relevantnim MRS/MSFI i usvojenom računovodstvenom politikom. Pravna lica koja primenjuju MSFI za MSP ove prihode priznaju i vrednuju u skladu sa Odeljkom 23, Odeljkom 24 i drugim relevantnim odredbama MSFI za MSP. Na računu 640 - Prihodi od premija, subvencija, dotacija, regresa, kompenzacija i povraćaja poreskih dažbina, iskazuju se ovi prihodi zaduženjem računa 222 ili 241.

Na računu 641 - Prihod po osnovu uslovljenih donacija, iskazuju se ukidanja odloženih prihoda sa računa 495 - Odloženi prihodi i primljene donacije, u skladu sa MRS 20 i ostalim relevantnim MRS.

Računovodstveno evidentiranje državnih davanja vrši se u skladu sa:

• Međunarodnim računovodstvenim standardom - MRS 20 Računovodstveno obuhvatanje državnih davanja i obelodanjivanje državne pomoći ("Sl. glasnik RS", br. 92/2019 - dalje: MRS 20),

• Odeljkom 24 - Državna davanja Međunarodnog standarda finansijskog izveštavanja (IFRS) za male i srednje entitete ("Sl. glasnik RS", br. 83/2018 - dalje: MSFI za MSP), i

• Članom 27. stav 10. i članom 31. stav 6. Pravilnika o načinu priznavanja, vrednovanja, prezentacije i obelodanjivanja pozicija u pojedinačnim finansijskim izveštajima mikro i drugih pravnih lica ("Sl. glasnik RS", br. 118/2013 i 95/2014 - dalje: Pravilnik za mikro i druga pravna lica).

Postoje značajne razlike između MRS/MSFI, s jedne strane i MSFI za MSP i Pravilnika za mikro i druga pravna lica, s druge strane kada je u pitanju računovodstveno evidentiranje državnih davanja, tako da će pravila priznavanja i odmeravanja biti predmet posebnih podnaslova ovog komentara.

Za razliku od Pravilnika za mikro i druga pravna lica, koji se primenjuje pri sastavljanju finansijskih izveštaja za 2020. godinu, novim Pravilnikom o načinu priznavanja, vrednovanja, prezentaciji i obelodanjivanju pozicija u pojedinačnim finansijskim izveštajima mikro i drugih pravnih lica ("Sl. glasnik RS", br. 89/2020 - dalje: novi Pravilnik za mikro druga pravna lica), koji je u primeni počev od sastavljanja finansijskih izveštaja mikro i drugih pravnih lica, na dan 31.12.2021. godine, prihod od državnog davanja priznaje se na sistematskoj osnovi. Novim Pravilnikom za mikro i druga pravna lica je definisano da se prihodi od državnih davanja priznaju na sistematskoj osnovi u Bilansu uspeha tokom perioda u kojima pravno lice priznaje kao rashod povezane troškove koje treba pokriti iz tih davanja što korespondira zahtevima iz MRS 20.  

Računovodstveno evidentiranje državnih davanja kod društava koja primenjuju MRS/MSFI

Društva koja računovodstveno evidentiranje državnih davanja vrše u skladu sa odredbama MRS 20 moraju imati u vidu da se ovaj standard ne odnosi na:

• državnu pomoć u formi olakšica koje društvo može koristiti prilikom utvrđivanja oporezivog dobitka ili poreskog gubitka, ili koje se određuju ili ograničavaju na osnovu obaveze za porez na dobitak. Primeri ovakvih beneficija su periodi oslobađanja od plaćanja poreza na dobitak, poreski kredit po osnovu investicija, dozvoljena ubrzana amortizacija i snižene stope poreza na dobitak,

• državno učešće u vlasništvu nad društvom,

• državna davanja obuhvaćena Međunarodnim računovodstvenim standardom - MRS 41 Poljoprivreda ("Sl. glasnik RS", br. 92/2019 - dalje: MRS 41).

U skladu sa MRS 20, državna davanja se priznaju kada postoji opravdana uverenost:

- da će se entitet pridržavati uslova povezanih sa davanjima; i

- da će davanje biti primljeno.

Dva opšta pristupa računovodstvenog evidentiranja državnih davanja su:

• Kapitalni pristup

Prema ovom pristupu davanje se priznaje van bilansa uspeha, a njegovi zagovornici navode sledeće razloge za takvo evidentiranje državnih davanja:

- državna davanja su instrument finansiranja i kao takva trebaju biti evidentirana u izveštaju o finansijskoj poziciji,

- ne očekuje se nikakav povraćaj davanja,

- davanja nisu zarađena, već predstavljaju podsticaj od strane države bez povezanih troškova.

• Prihodni pristup

U ovom slučaju davanje se priznaje u bilansu uspeha tokom jednog ili više perioda, a zagovornici ovog pristupa navode sledeću argumentaciju za takav tretman:

- državna davanja su primanja iz drugog izvora, a ne od akcionara, pa ih ne treba priznavati direktno u kapitalu, već ih treba priznavati u bilansu uspeha u odgovarajućim periodima,

- državna davanja su retko besplatna, već zahtevaju ispunjenje određenih uslova pomoći i predviđenih obaveza, pa ih treba priznati u bilansu uspeha tokom perioda u kojima entitet kao rashod priznaje povezane troškove za čije pokriće je davanje i namenjeno,

- budući da porez na dobitak i drugi porezi predstavljaju rashode, logično je da se na taj način u bilansu uspeha postupa i sa državnim davanjima, pošto su ona produžetak fiskalne politike.

Državno davanje se priznaje na sistematskoj osnovi u bilansu uspeha tokom perioda u kojima entitet priznaje kao rashod povezane troškove koje treba pokriti iz tog davanja.

Priznavanje državnih davanja u bilansu uspeha u trenutku prijema nije u saglasnosti sa računovodstvenim načelom uzročnosti prihoda i rashoda i bilo bi prihvatljivo samo ukoliko nije postojala nikakva osnova za alociranje davanja na periode osim po periodu njihovog primanja.

Državno davanje koje se prima kao nadoknada za nastale rashode ili gubitke ili u svrhu pružanja direktne finansijske podrške entitetu sa kojom nisu povezani budući troškovi se priznaje u bilansu uspeha perioda u kojem se prima.

Oblici državnih davanja

MRS 20 razlikuje sledeća tri oblika državnih davanja:

- Nemonetarna državna davanja

- Davanja povezana sa sredstvima

- Davanja povezana sa prihodima.

Nemonetarna državna davanja

Državna davanja mogu biti u obliku nemonetarne imovine. Tako, na primer, država može dati društvu zemljište na korišćenje. U tom slučaju priznavanje nemonetarnih sredstava i davanja se vrši po fer vrednosti ili, alternativno, po nominalnoj vrednosti.

Državna davanja povezana sa sredstvima

Davanja povezana sa sredstvima su državna davanja koja primaocu nameću uslov obavezne nabavke dugoročnog sredstva, njegove izgradnje ili pribavljanja na neki drugi način. Pored primarnog uslova, mogu biti propisani i sekundarni uslovi koji ograničavaju vrstu ili lokaciju sredstava ili periode u toku kojih sredstva treba pribaviti ili posedovati.

Državna davanja povezana sa sredstvima, uključujući nemonetarna davanja po fer vrednosti, iskazuju se u izveštaju o finansijskoj poziciji ili kao odloženi prihod po osnovu davanja, ili oduzimanjem iznosa davanja prilikom izračunavanja knjigovodstvene vrednosti sredstva.

Po metodi odloženih prihoda, dobijeno državno davanje se računovodstveno evidentira u korist računa 495 - Odloženi prihodi i primljene donacije, a priznavanje prihoda se vrši na sistematskoj osnovi tokom perioda u kome se evidentiraju pripadajući troškovi. Tako, ukoliko je u pitanju donacija za nabavku osnovnog sredstva ili nematerijalne imovine, na kraju poslovne godine se priznaju prihodi u korist računa 641 - Prihod po osnovu uslovljenih donacija u visini obračunate amortizacije u toj poslovnoj godini. Slično, ukoliko je u pitanju donacija za nabavku materijala i rezervnih delova, prihodi se priznaju u visini troškova materijala, odnosno rezervnih delova nastalih u konkretnom obračunskom periodu.

Po metodi umanjenja vrednosti imovine, za iznos državnih davanja se umanjuje vrednost nabavljenog sredstva, tako da se u poslovnim knjigama društva iskazuje samo vrednost nabavljenog sredstva koju je samo društvo finansiralo (deo vrednosti nabavljenog sredstva), a ako je putem državnog davanja finansirana ukupna vrednost nabavljenog sredstva, to sredstvo se i ne iskazuje u poslovnim knjigama društva. Smatra se da ova metoda nije prihvatljiva, s obzirom da ima za posledicu nerealno prikazivanje imovine društva.

Svako društvo svojim internim aktom, odnosno Pravilnikom o računovodstvu i računovodstvenim politikama, treba da se opredeli za primenu jednog od ova dva metoda evidentiranja državnih davanja povezanih sa sredstvima.

1) Privrednom društvu su na osnovu ugovora sa ministarstvom nadležnim za poslove poljoprivrede odobrena sredstva u iznosu od 6.000.000 dinara kao podsticaj razvoja poljoprivredne proizvodnje. Sredstva su namenjena za kupovinu kombajna.

2) Odobrena sredstva su uplaćena na tekući račun društva.

3) Od dobavljača je primljena faktura za kupovinu kombajna na iznos od 8.400.000 dinara, od čega se na PDV odnosi 1.400.000 dinara. Procenjeni korisni vek upotrebe sredstva je osam godina, a rezidualna vrednost je jednaka nuli.

4) Na dan bilansa stanja izvršen je obračun i računovodstveno evidentiranje amortizacije osnovnog sredstva.

Knjiženje po metodi odloženih prihoda

Napomena za promenu 4): amortizaciona stopa se izračunava deljenjem broja 100 sa procenjenim korisnim vekom upotrebe sredstva, pa je u našem primeru stopa amortizacije 12,5% (100/8).

Godišnja amortizacija sredstva evidentirana na računima 540/029 se utvrđuje primenom amortizacione stope na nabavnu vrednost sredstva, odnosno 7.000.000 * 12,5% = 875.000.

Napomena za promenu 4a): priznavanje prihoda se vrši proporcionalno u iznosima u kojima se vrši obračun amortizacije sredstava za čiju nabavku su delimično korišćena državna davanja, odnosno primenjuje se utvrđena amortizaciona stopa za dato sredstvo na iznos primljene donacije, 6.000.000 * 12,5% = 750.000.

Knjiženje po metodi umanjenja vrednosti imovine

Napomena za promenu 1: Odobren iznos sredstava se privremeno evidentira na računu 495, da bi isti bio ugašen računovodstvenim evidentiranjem nabavke osnovnog sredstva.

Napomena za promenu 4: Kako se kod ovog pristupa osnovno sredstvo priznaje u poslovnim knjigama društva samo u delu koji je finansiran iz sopstvenih sredstava društva, osnovica za obračun amortizacije iznosi 1.000.000 koliko je iznosilo učešće društva u finansiranju nabavke kombajna. Primenom amortizacione stope na ovu osnovicu dobija se godišnji iznos troškova amortizacije, odnosno 1.000.000 * 12,5% = 125.000.

Može se primetiti da se primenom oba metoda postiže isti krajnji neto finansijski efekat na rezultat u iznosu od 125.000 dinara. Međutim, preporučuje se primena prvog metoda, s obzirom da realnije prikazuje sredstva društva.

Državna davanja povezana sa prihodima

Davanja povezana sa prihodima su druga državna davanja, osim davanja povezanih sa sredstvima.

Za evidentiranje davanja povezanih sa prihodima MRS 20 takođe propisuje dve metode:

- metod priznavanja u okviru prihoda,

- metod umanjenja rashoda.

Svako društvo svojim internim aktom, odnosno Pravilnikom o računovodstvu i računovodstvenim politikama, treba da se opredeli za primenu jednog od ova dva metoda evidentiranja državnih davanja povezanih sa prihodima.

1) Privrednom društvu je lokalna samouprava na osnovu ugovora odobrila iznos od 500.000 dinara na ime donacije za popravku proizvodne mašine.

2) Odobrena sredstva su uplaćena na tekući račun društva.

3) Od dobavljača je primljena faktura za popravku mašine na iznos od 720.000 dinara, od čega se na PDV odnosi 120.000 dinara.

Knjiženje po metodi priznavanja u okviru prihoda

Knjiženje po metodi umanjenja rashoda

Napomena za promenu 1): iznos donacije je privremeno proknjižen na računu 495, da bi se nakon dobijanja računa za popravku mašine isknjižio smanjujući trošak popravke.

Može se primetiti da se primenom oba metoda postiže isti krajnji neto finansijski efekat na rezultat u iznosu od 100.000 dinara. Međutim, preporučuje se primena prvog metoda, s obzirom da realnije odražava troškove poslovanja društva.

Obelodanjivanja

U skladu sa paragrafom 39. MRS 20, društva treba da obelodane:

- usvojenu računovodstvenu politiku u vezi sa državnim davanjima, uključujući usvojene metode prezentacije u finansijskim izveštajima;

- prirodu i obim državnih davanja priznatih u finansijskim izveštajima i ukazivanje na druge oblike državne pomoći od kojih je entitet imao direktne koristi; i

- neispunjene uslove i druge potencijalne obaveze povezane sa državnom pomoći koja je priznata.

Računovodstveno evidentiranje državnih davanja kod društava koja primenjuju MSFI za MSP i Pravilnik za mikro i druga pravna lica

Odeljak 24. MSFI za MSP primenjuje se na sva državna davanja, osim državnu pomoć u formi olakšica koje društvo može koristiti prilikom utvrđivanja oporezivog dobitka, ili koje se određuju ili ograničavaju na osnovu obaveze za porez na dobitak. Primeri takvih olakšica su periodi oslobađanja od plaćanja poreza na dobitak, poreski kredit po osnovu investicija, dozvoljena ubrzana amortizacija i snižene stope poreza na dobitak.

MSFI za MSP razlikuje dve vrste državnih davanja:

- neuslovljena državna davanja, odnosno davanja koja primaocu ne nameću uslove u vezi sa određenim budućim rezultatima; i

- uslovljena državna davanja, odnosno davanja koja primaocu nameću uslove u vezi sa budućim rezultatima;

Pravna lica koja primenjuju MSFI za MSP državna davanja vrednuju po fer vrednosti dobijenog ili potraživanog sredstva.

Neuslovljena državna davanja

Davanja koja ne nameću primaocu uslove u vezi sa određenim budućim rezultatima se priznaju kao prihod prilikom priznavanja potraživanja po osnovu davanja. Momenat priznavanja potraživanja je onaj u kome korisnik stiče pravo na državno davanje.

U praksi se najčešće momenat sticanja prava na davanje i momenat uplate sredstava po osnovu davanja na tekući račun ili momenat prijema nenovčanog davanja poklapaju, tako da se računovodstveno evidentiranje sprovodi zaduživanjem računa 241 - Tekući (poslovni) računi ili konkretnog računa imovine koja je predmet nenovčanog davanja, a odobravanjem računa 640 - Prihodi od premija, subvencija, dotacija, regresa, kompenzacija i povraćaja poreskih dažbina. Međutim, ukoliko to nije slučaj, već društvo najpre stekne pravo na državno davanje, a nakon protoka određenog vremenskog perioda primi sredstva po tom osnovu, potrebno je proknjižiti dva stava, pri čemu se u momentu sticanja prava zadužuje račun 222 - Potraživanja od državnih organa i organizacija, a odobrava račun 640 - Prihodi od premija, subvencija, dotacija, regresa, kompenzacija i povraćaja poreskih dažbina, dok se u trenutku prijema sredstava zadužuje tekući račun ili odgovarajući račun imovine, a odobrava račun 222.

Poljoprivredno gazdinstvo podnelo je zahtev za ostvarivanje prava na premiju za proizvodnju mleka za treći kvartal 2020. godine na iznos od 40.000 dinara. Zahtev je odobren i podnosiocu je uplaćen navedeni iznos.

Imajući u vidu da se radi o državnom davanju koje ne nameće primaocu uslove u vezi sa određenim budućim rezultatima, ono se knjiži kao prihod u momentu knjiženja potraživanja po osnovu državnog davanja, odnosno u momentu kada su se stekli propisani uslovi za ostvarivanje prava na premiju.

Uslovljena državna davanja

Državna davanja koja primaocu nameću uslove u vezi sa njegovim budućim rezultatima priznaju se kao prihod kada se ispune uslovi u vezi sa rezultatima, a do tada se priznaju kao obaveza.

Kod uslovljenih državnih davanja, društvo ima obavezu vraćanja primljenih sredstava, u ukupnom iznosu ili delimično, ukoliko ne ispuni ili prestane da ispunjava uslove predviđene donacijom. Tako, na primer, ukoliko se uslov dobijanja sredstava po osnovu donacije sastoji u obavezi zapošljavanja određenog broja radnika u periodu od sedam godina, a društvo tokom pete godine ne zaposli predviđeni broj radnika, primljena sredstva moraju biti vraćena davaocu u petoj godini.

U skladu sa navedenim, računovodstveno evidentiranje odobrenog državnog davanja se vrši u korist računa 495, a priznavanje prihoda stavom 495/641 tek nakon ispunjenja svih postavljenih uslova za dobijanje državnog davanja.

1) Privrednom društvu su u 2018. godini na osnovu ugovora sa ministarstvom nadležnim za poslove poljoprivrede odobrena sredstva u iznosu od 6.000.000 dinara kao podsticaj razvoja poljoprivredne proizvodnje. Sredstva su namenjena za kupovinu kombajna. Društvo se navedenim ugovorom obavezalo za nabavku kombajna u roku od 30 dana od dana prijema sredstava po osnovu donacije, stavljanje u upotrebu kombajna u roku od 60 dana od dana nabavke, kao i na zapošljavanje 50 novih radnika na neodređeno vreme do kraja 2018. godine, uz obavezu da ne smanjuje broj zaposlenih u narednom periodu od tri godine (zaključno sa 2020. godinom). U slučaju smanjenja broja zaposlenih društvo će morati da izvrši povraćaj celokupno odobrenog iznosa državnog davanja.

2) Odobrena sredstva su uplaćena na tekući račun društva.

3) Sredstvo je kupljeno u roku od tri radna dana od dana uplate sredstava na tekući račun. Od dobavljača je primljena faktura za kupovinu kombajna na iznos od 8.400.000 dinara, od čega se na PDV odnosi 1.400.000 dinara. Procenjeni korisni vek upotrebe sredstva je osam godina, a rezidualna vrednost je jednaka nuli.

4) Sredstvo je stavljeno u upotrebu u ugovorenom roku. Društvo je takođe ispunilo uslov u pogledu zapošljavanja 50 novih radnika do kraja 2018. godine i održavanja broja radnika do kraja 2020. godine.

Knjiženja u 2018. godini

Knjiženja u 2019. godini

Knjiženja u 2020. godini

Ukoliko pretpostavimo da je društvo u prve dve godine uspelo da održi zaposlenost, ali je tokom treće godine moralo da otpusti određeni broj radnika i time prestalo da ispunjava ugovorene uslove i po tom osnovu moralo da izvrši povraćaj dobijenih sredstava, knjiženje se vrši na sledeći način:

Društva koja primenjuju Pravilnik za mikro i druga pravna lica prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja za 2020. godinu, na isti način računovodstveno evidentiraju državna davanja kao društva koja primenjuju MSFI za MSP.

Kao što je navedeno, počev od finansijskih izveštaja za 2021. godinu, novim Pravilnikom za mikro i druga pravna lica, priznavanje prihoda po osnovu državnih davanja vrši se na sistematskoj osnovi, u saglasnosti sa računovodstvenim načelom uzročnosti prihoda i rashoda, što znači da se razgraničen prihod evidentiran na pasivnim vremenskim razgraničenjima priznaje u bilansu uspeha kada po istom osnovu nastanu i pripadajući rashodi. Primenom novog Pravilnika za mikro i druga pravna lica, postupak priznavanja prihoda po osnovu državnih davanja je izjednačen sa tretmanom definisanim u MRS 20, dok obveznici primene MSFI za MSP i dalje nemaju ovu mogućnost.

Obelodanjivanja

U skladu sa paragrafom 24.6 MSFI za MSP, društva treba da obelodane:

- prirodu i iznose državnih davanja priznatih u finansijskim izveštajima,

- neispunjene uslove i druge potencijalne obaveze povezane sa državnom pomoći koja nije priznata u prihodu,

- ukazivanje na druge oblike državne pomoći od kojih je društvo imalo direktne koristi.

Društva koja primenjuju Pravilnik za mikro i druga pravna lica nemaju obavezu obelodanjivanja u vezi sa državnim davanjima, s obzirom da nemaju obavezu sastavljanja Napomena uz finansijske izveštaje, pri sastavljanju finansijskih izveštaja za 2020. godinu. Međutim, u skladu sa članom 29. Zakona o računovodstvu ("Sl. glasnik RS", br. 73/2019), druga pravna lica razvrstana kao mala, srednja ili velika, preduzetnici razvrstani kao mali, srednji i veliki i pravna lica razvrstana kao mikro imaju obavezu obelodanjivanja državnih davanja u Napomenama uz finansijske izveštaje, počev od finansijskih izveštaja koji se sastavljaju na dan 31.12.2021. godine.

Osnovne razlike između MRS 20 i Odeljka 24 MSFI za MSP

Na osnovu svega navedenog možemo izvesti sledeće osnovne razlike u pogledu vrednovanja državnih davanja između MRS/MSFI i MSFI za MSP:

• Odeljak 24 MSFI za MSP se bavi svim državnim davanjima, osim olakšica koje društva mogu koristiti prilikom utvrđivanja oporezivog dobitka ili poreskog gubitka, ili koje se određuju ili ograničavaju na osnovu obaveze za porez na dobitak, dok MRS 20, pored ovih davanja, isključuje i državna davanja koja se odnose na biološka sredstva koja se računovodstveno evidentiraju u skladu sa odredbama MRS 41;

• Odeljak 24 MSFI za MSP propisuje samo jedan model vrednovanja državnih davanja, dok MRS 20 pruža mogućnost izbora između dva metoda vrednovanja državnih davanja povezanih sa sredstvima (metod odloženih prihoda i metod umanjenja vrednosti imovine) i dva metoda vrednovanja državnih davanja povezanih sa prihodima (metod priznavanja u okviru prihoda i metod umanjenja rashoda);

• Odeljak 24 MSFI za MSP propisuje priznavanje prihoda odmah (za bezuslovna državna davanja), odnosno po ispunjenju svih uslova (za uslovljena državna davanja), dok MRS 20 zahteva da se državna davanja priznaju kao prihod na sistematskoj osnovi u bilansu uspeha tokom perioda u kojima društvo priznaje kao rashod povezane troškove koji treba da se pokriju iz tog davanja;

• Odeljak 24 MSFI za MSP propisuje vrednovanje svih državnih davanja, uključujući nemonetarna, po fer vrednosti dobijenog ili potraživanog sredstva, pri čemu se primljena sredstva priznaju prema odgovarajućim odeljcima MSFI za MSP na koji se odnose. Tako, na primer, ukoliko je društvo dobilo proizvodnu mašinu putem državnog davanja, priznavanje i vrednovanje mašine će vršiti u skladu sa Odeljkom 17 MSFI za MSP. S druge strane, prema MRS 20 ukoliko društvo primi donaciju u obliku nemonetarnih sredstava, evidentiranje donacije vrši po fer vrednosti ili, alternativno po nominalnoj vrednosti.

Redakcija