Nazad na elektronske dodatke

Privredna društva koja primenjuju pune MRS/MSFI imaju obavezu da počev od finansijskih izveštaja za 2020. godinu primene Međunarodni standard finansijskog izveštavanja - MSFI 9 Finansijski instrumenti ("Sl. glasnik RS", br. 123/2020 - dalje: MSFI 9) koji na drugačiji način propisuje procenjivanje obezvređenja finansijskih sredstava u odnosu na MRS 39 koji se primenjivao zaključno sa 2019. godinom.

Društva koja primenjuju Međunarodni standard finansijskog izveštavanja (IFRS) za male i srednje entitete ("Sl. glasnik RS", br. 83/2018 - dalje: MSFI za MSP) ili Pravilnik o načinu priznavanja, vrednovanja, prezentacije i obelodanjivanja pozicija u pojedinačnim finansijskim izveštajima mikro i drugih pravnih lica ("Sl. glasnik RS", br. 118/2013 i 95/2014 - dalje: Pravilnik za mikro pravna lica) obezvređenje finansijskih sredstava procenjuju na isti način kao i do sada imajući u vidu da se regulativa za 2020. godinu po tom pitanju za njih nije menjala.

Umanjenje vrednosti finansijskih sredstava u skladu sa MSFI 9

MSFI 9 je uveo određene izmene oko klasifikacije i priznavanja finansijskih instrumenata, dok koncept obezvređenja finansijske imovine definiše značajno drugačije u odnosu na MRS 39. U skladu sa MRS 39 obezvređenje se definisalo u skladu sa tzv. modelom nastalog gubitka ("Incurred loss"), dok MSFI 9 uvodi pojam očekivani kreditni gubitak ("Expected credit loss"). Poenta je da se više ne mora čekati da nastanu objektivni dokazi o obezvređenju da bi se priznao gubitak, već se priznaje očekivani gubitak iako možda još uvek ne postoje objektivni razlozi za to. Ovaj koncept je generalno doveo do većeg nivoa obezvređenja nego što je to ranije bilo. Upravo jedna od kritika prethodnog modela i standarda je bila da se obezvređenje priznaje premalo i prekasno, što se i moglo videti u finansijskim izveštajima nakon nastanka ekonomske krize.

Očekivani kreditni gubitak

MSFI 9 uvodi novi model za priznavanje obezvređenja potraživanja i zajmova koji se odmeravaju po amortizovanoj vrednosti ili fer vrednosti kroz ukupni ostali rezultat (FVOCI) - obezvređenje po očekivanom kreditnom gubitku (Expected credit loss). Pošto se pretpostavlja da svako potraživanje ili zajam nosi sa sobom određeni rizik da neće biti naplaćeno u budućnosti, očekivani kreditni gubitak u određenom iznosu postoji već u momentu priznavanja potraživanja. Očekivani kreditni gubitak se računa na sledeći način:

1. Identifikuju se moguća scenarija (ishodi) koja mogu da se dese u praksi u vezi sa naplatom potraživanja ili datih zajmova (defaults);
2. Procenjuje se novčani gubitak u svakom od datih scenarija (ishoda);
3. Taj novčani gubitak se množi sa verovatnoćama dešavanja tih scenarija (ishoda) i
4. Na kraju se tako ponderisani iznosi svih scenarija (ishoda) sabiraju i dobija se očekivani kreditni gubitak.

Očekivani kreditni gubitak je po načinu računanja sličan pojmu koji se koristi u statistici - očekivana vrednost. Očekivana vrednost u statistici predstavlja vrednost koja se dobija zbirom ishoda koji su ponderisani verovatnoćom njihovog dešavanja. Na primer, očekivana vrednost bacanja kocke je 3,5 i računa se tako što se mogući ishodi (da kocka padne na broj 1, 2, 3, 4, 5, 6) množi sa verovatnoćom dešavanja ishoda (to je 1/6 za svaki ishod) i na kraju saberu (1*1/6+2*1/6+3*1/6+4*1/6+5*1/5+6*1/6).

Očekivani gubici se priznaju i odmeravaju u skladu sa opštim ili pojednostavljenim pristupom. Opšti pristup podrazumeva 3 nivoa za priznavanje obezvređenja nakon inicijalnog priznavanja:

Nivo 1: Kreditni rizik se nije značajno povećao od dana inicijalnog priznavanja - priznaje se 12-mesečni očekivani kreditni gubitak;

Nivo 2: Kreditni rizik se značajno povećao od dana inicijalnog priznavanja - priznaje se očekivani kreditni gubitak za celo trajanje finansijskog sredstva;

Nivo 3: Finansijska imovina već obezvređena - priznaje se očekivani kreditni gubitak za celo trajanje finansijske imovine.

Pojednostavljeni pristup

MSFI 9 propisuje uprošćeni ili pojednostavljeni pristup za računanje obezvređenja kod potraživanja iz poslovanja, ugovorne imovine i potraživanja po osnovu lizinga. Za potraživanja iz poslovanja i ugovornu imovinu koja ne sadrži značajnu komponentu finansiranja u skladu sa MSFI 15 - Prihodi od ugovora sa kupcima (znači potraživanja i ugovorna imovina koja dospeva u roku od 12 meseci ili manje), priznaje se očekivani kreditni gubitak za celokupno trajanje. U suštini, s obzirom da potraživanja iz poslovanja dospevaju u roku od 12 meseci, kreditni gubitak za 12 meseci i celokupno trajanje bi bio isti (Nivo 1 i Nivo 2).

Za računanje očekivanog kreditnog gubitka, standard dozvoljava upotrebu tzv. matrica za određivanje ispravke. Upotreba matrica za ispravku podrazumeva grupisanje potraživanja na bazi različitih karakteristika kupaca i istorijskih obrazaca ostvarenih gubitaka (npr. po geografskim regionima, po vrstama proizvoda, vrstama kupaca, itd.). U skladu sa ovim modelom, istorijske stope ispravke se usklađuju kako bi odrazile relevantne informacije o sadašnjim uslovima i razumnim i objašnjivim predviđanjima oko budućih uslova. Uprošćeni pristup se ne primenjuje na interkompanijske pozajmice.

Pogledajmo jedan primer kako se može računati očekivani kreditni gubitak u skladu sa pojednostavljenim pristupom.

Umanjenje vrednosti finansijskih sredstava u skladu sa MSFI za MSP i Pravilnikom za mikro i druga pravna lica

Pravna lica koja primenjuju MSFI za MSP, umanjenje vrednosti finansijskih sredstava vrše u skladu sa zahtevima tog standarda, koji su propisani Odeljkom 11 Osnovni finansijski instrumenti i Odeljkom 12 Pitanja koja se odnose na ostale finansijske instrumente, osim ukoliko se nisu opredelili da vrednovanje finansijskih instrumenata vrše u skladu sa MRS 39. MSFI za MSP sadrži i poseban Odeljak 27 Umanjenje vrednosti imovine, ali su paragrafom 27.1(c) tog odeljka od njegove primene izuzeta finansijska sredstva koja su pod delokrugom Odeljka 11 i Odeljka 12 MSFI za MSP.

Osnovno pravilo propisano navedenim odeljcima MSFI za MSP je da se umanjenje vrednosti finansijskih sredstava, kao i vrednosti druge imovine pravnog lica, vrši kada knjigovodstvena vrednost te imovine, prevazilazi nadoknadivi iznos, tj. kada je knjigovodstvena vrednost veća od vrednosti koja može da se povrati.

Umanjenje vrednosti finansijskih instrumenata koji se mere po nabavnoj ili amortizovanoj vrednosti uređeno je u paragrafima 11.21-11.26 MSFI za MSP. Prema paragrafu 11.21 MSFI za MSP, na kraju svakog izveštajnog perioda, entitet treba da oceni da li postoji neki objektivan dokaz o umanjenju vrednosti finansijskog sredstva koje se odmerava po nabavnoj ili amortizovanoj (knjigovodstvenoj) vrednosti. Ako postoji objektivni dokaz o umanjenju, entitet treba odmah da prizna gubitak zbog umanjenja vrednosti u dobitak ili gubitak.

Dakle, na datum bilansa stanja, entitet je u obavezi da proceni da li postoje objektivni dokazi za obezvređivanje finansijskog sredstva ili grupe sredstava i ukoliko takvi dokazi postoje, vrši se procena vrednosti određenog sredstva ili grupe sredstava koja može da se povrati. U paragrafu 11.22. MSFI za MSP navedeni su slučajevi u kojima obično dolazi do potrebe umanjenja vrednosti finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava.

Prema paragrafu 11.24 MSFI za MSP, zahteva se ocena umanjenja vrednosti pojedinačno za sve instrumente kapitala, bez obzira na njihov značaj, kao i za ostala finansijska sredstva koja su pojedinačno značajna. Pri grupnoj proceni obezvređivanja, subjekt grupiše sredstva po sličnim karakteristikama kreditnog rizika koji proizlazi iz procene sposobnosti dužnika da plati sve iznose koje duguje prema uslovima ugovora. Sredstvo koje je procenjeno za obezvređivanje i obezvređeno ne treba uključiti u grupu sredstava koja se grupno procenjuju u pogledu obezvređivanja.

Za instrument koji se odmerava po amortizovanoj vrednosti u skladu sa odeljkom 11 MSFI za MSP, umanjenje vrednosti predstavlja razliku između knjigovodstvene vrednosti finansijskog sredstva i sadašnje vrednosti procenjenih budućih tokova diskontovanih po prvobitnoj efektivnoj kamatnoj stopi. Ako takav finansijski instrument ima varijabilnu kamatnu stopu, diskontna stopa za odmeravanje svakog gubitka zbog umanjenja vrednosti predstavlja trenutnu efektivnu kamatnu stopu utvrđenu ugovorom. Za instrument koji se odmerava po nabavnoj vrednosti umanjenoj za umanjenje vrednosti, umanjenje vrednosti predstavlja razliku između knjigovodstvene vrednosti finansijskog sredstva i najbolje procene iznosa koji bi se dobio za to sredstvo da je ono bilo prodato na datum bilansa.

Ako se, u narednom periodu, iznos umanjenja vrednosti smanji i ako se to smanjenje može objektivno dovesti u vezu sa događajem koji se odigrao posle priznavanja umanjenja vrednosti (kao što je, na primer, poboljšanje dužnikovog kreditnog rejtinga), pravno lice treba da stornira prethodno priznati gubitak zbog umanjenja vrednosti ili direktno ili korigovanjem računa ispravke vrednosti. Storniranje ne treba da ima za rezultat knjigovodstvenu vrednost finansijskog sredstva (neto od računa ispravke vrednosti) koja je više od knjigovodstvene vrednosti koja bi postojala da umanjenje vrednosti nije bilo prethodno priznato. Iznos storniranja treba odmah da se prizna u bilansu uspeha.

Shodno navedenom, jasno je da je neophodno da se vrši stalna procena izvesnosti naplate potraživanja, od momenta njihovog nastanka do momenta njihove naplate.

Dakle, da bi potraživanje bilo iskazano u bilansu, neophodno je da bude verovatno da će se potraživanje i naplatiti. Potraživanja koja su sa stanovišta naplate dovedena u pitanje, smatraju se sumnjivim i spornim potraživanjima. Sumnjivim potraživanjima se mogu smatrati potraživanja već nakon isteka ugovorenog roka naplate, bilo da kupac nije u mogućnosti da plati ili plaćanje osporava iz nekih drugih razloga.

U skladu sa načelom opreznosti, takva potraživanja se mogu umanjiti na teret ostalih rashoda, i to:

• ispravkom potraživanja;
• delimičnim otpisom (umanjenje vrednosti);
• potpunim otpisom.

Umanjenje iznosa potraživanja i otpis potraživanja zasnivaju se na proceni, koja se vrši na osnovu svih postojećih okolnosti koje mogu uticati na naplativost, odnosno mogućnost naplate potraživanja, uzimajući u obzir principe i pravila procenjivanja utvrđenih računovodstvenim politikama pravnog lica.

Pravno lice i preduzetnik treba da utvrde računovodstvenu politiku u vezi sa priznavanjem, procenjivanjem i prezentacijom kratkoročnih potraživanja. Računovodstvenom politikom se utvrđuju principi i pravila procenjivanja potraživanja, a naročito rokovi u kojima se procenjivanje vrši. Procenjivanje potraživanja nije striktno vezano za dan na koji se sastavljaju finansijski izveštaji, već se ti poslovi mogu vršiti i tokom godine.

Pri utvrđivanju računovodstvene politike treba imati u vidu i odredbe člana 16. Zakona o porezu na dobit pravnih lica ("Sl. glasnik RS", br. 25/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014 - dr. zakon, 142/2014, 91/2015 - autentično tumačenje, 112/2015, 113/2017, 95/2018 i 86/2019), kojima se propisuju određena ograničenja u priznavanju rashoda po osnovu ispravke vrednosti potraživanja i otpisa potraživanja za poreske svrhe.

Procene, po pravilu, se vrše pojedinačno, za svako potraživanje posebno, da bi otpisi potraživanja bili što objektivniji. Najčešći indikatori verovatne nenaplativosti potraživanja su:

• kašnjenje kupca u izmirivanju svoje obaveze;
• pokretanje postupka stečaja ili likvidacije nad kupcem;
• brisanje iz Registra privrednih subjekata;
• prilikom usklađivanja potraživanja, kupac ne priznaje iskazano potraživanje.

Pored navedenih indikatora, treba uzeti i druge činjenice, kao i ranija iskustva vezana za pojedine kupce (blokada računa, kupac redovno kasni u izmirivanju svojih obaveza i dr.). Posle izvršenog popisa potraživanja, na osnovu popisnih lista treba pristupiti proceni naplativosti iskazanih potraživanja. Procena naplativosti vrši se na osnovu kriterijuma koji su utvrđeni računovodstvenom politikom.

Pravna lica i preduzetnici koji primenjuju Pravilnik za mikro i druga pravna lica, u svemu postupaju na identičan način u pogledu umanjenja vrednosti finansijskih sredstava kao i društva koja primenjuju MSFI za MSP. Takođe, ukoliko su se društva koja primenjuju MSFI za MSP opredelila da vrednovanje finansijskih sredstava vrše u skladu sa MRS 39 umesto prema Odeljcima 11 i 12, u pogledu procene umanjenja vrednosti finansijskih sredstava nema značajnih odstupanja od navedenog.

Računovodstveno evidentiranje ispravke vrednosti potraživanja

Prema odredbama Pravilnika o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike ("Sl. glasnik RS", br. 95/2014 - dalje: Pravilnik), ispravka vrednosti potraživanja knjiži se kao rashod na računu 585 - Obezvređenje potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana uz istovremeno evidentiranje izvršene ispravke potraživanja preko računa 209 - Ispravka vrednosti potraživanja od prodaje, računa 219 - Ispravka vrednosti potraživanja iz specifičnih poslova, računa 229 - Ispravka vrednosti drugih potraživanja, računa 239 - Ispravka vrednosti kratkoročnih finansijskih plasmana i računa 059 - Ispravka vrednosti dugoročnih potraživanja. U ovom slučaju ne vrše se knjiženja preko računa kupaca i ostalih potraživanja, pri čemu je potraživanje iskazano na dva računa (na dugovnoj strani na računu potraživanja i na potražnoj strani na računu ispravke vrednosti).

Naime, Pravilnikom je propisano da se na računu 209 - Ispravka vrednosti potraživanja od prodaje, iskazuje kao razlika između knjigovodstvene vrednosti i procenjene vrednosti za naplatu, koja se knjiži na teret računa grupe 58, a u korist ovog računa. Procena vrednosti za naplatu vrši se pojedinačno po kupcima. Krajem obračunskog perioda ili na dan bilansa utvrđuje se da li je stanje procenjene ispravke vrednosti (umanjenja) na ovom računu povećano ili smanjeno.

Na osnovu podataka iz popisa potraživanja (portfolio kupaca), ako je stanje procenjenih ispravki vrednosti povećano, razlika se knjiži na teret računa 585 - Obezvređenje potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana, a u korist ovog računa. Ako je stanje procenjene ispravke vrednosti smanjeno, razlika se knjiži na teret ovog računa, u korist računa 685 - Prihodi od usklađivanja vrednosti potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana.

Na računu 209 nije neophodno voditi analitičke račune ispravke vrednosti, iako je metod procenjivanja vezan za pojedinačno potraživanje.

Preporuka je, iako to Pravilnikom nije propisano, da se evidencija ispravke vrednosti potraživanja preko računa 209, kao i drugih računa ispravke vrednosti vodi analitički, za svako potraživanje pojedinačno i iz tih razloga je neophodno da se krajem obračunskog perioda ili na dan sastavljanja finansijskih izveštaja sastavi spisak potraživanja sa iznosom duga i iznosom koji se predlaže za ispravku.

Procena vrednosti potraživanja, vrši se po pravilu, na kraju godine, odnosno na dan sastavljanja finansijskih izveštaja i zbog toga se krajem obračunskog perioda sastavlja spisak potraživanja sa iznosom duga i iznosom koji se predlaže za ispravku i utvrđuje da li je stanje izvršene ispravke vrednosti potraživanja (stanje računa 209), smanjeno ili povećano. Međutim, ispravka vrednosti se može vršiti i u toku godine, u kom slučaju je svakako potrebno izvršiti usklađivanje i na kraju godine, a pre sastavljanja finansijskih izveštaja.

Dakle, ako je stanje izvršene ispravke potraživanja povećano u odnosu na stanje računa 209, razlika se knjiži na teret računa 585 - Obezvređenje potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana, a u korist odgovarajućeg analitičkog računa 209, stavom za knjiženje 585/209.

Ako je stanje procenjene ispravke potraživanja smanjeno, razlika se knjiži na teret računa 209, a u korist računa 685 - Prihodi od usklađivanja vrednosti potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana, stavom za knjiženje 209/685. Ovaj stav za knjiženje odnosi se na potraživanja koja su u prethodnim godinama knjižena na teret rashoda, a u tekućoj godini naplaćena.

1) Društvo je u prethodnoj 2019. godini, na osnovu izabrane računovodstvene politike, izvršilo ispravku potraživanja od kupca u vrednosti od 100.000 dinara, stavom za knjiženje 585/209.

2) Potraživanje je naplaćeno 5.10.2020. godine.

1) Procenom naplativosti potraživanja sa stanjem na dan 30.6.2020. godine, utvrđeno je da od kupca "X" nije naplaćeno potraživanje od prodate robe od 15. januara 2020. godine, u vrednosti od 500.000 dinara. U skladu sa računovodstvenom politikom društva, za potraživanja od čijeg je roka za naplatu prošlo više od 60 dana, vrši se ispravka vrednosti u istom iznosu.

2) Na dan bilansa stanja 31.12.2020. godine utvrđeno je da je po izvodu banke od 2.12.2020. godine, kupac "X" u celosti izmirio svoju obavezu.

Napomena: u slučaju kao u primeru da su tokom poslovne godine iskazani rashodi po osnovu umanjenja vrednosti potraživanja (ispravka vrednosti potraživanja), a ista su naplaćena do kraja godine, za tako naplaćena potraživanja treba stornirati rashode i ispravku vrednosti potraživanja. Ovo zbog toga da se, u istom obračunskom periodu, ne iskazuju prihodi i rashodi dva puta za istu realizaciju, odnosno po istom osnovu.

Računovodstveno evidentiranje direktnog otpisa potraživanja

Na računu 576 - Rashodi po osnovu direktnih otpisa potraživanja, obuhvataju se rashodi po osnovu direktnih otpisa potraživanja čija je nenaplativost dokumentovana, stavom za knjiženje 576/204 (ili drugo potraživanje). Direktan otpis potraživanja se sprovodi za potraživanja koja ranije nisu bila otpisana, a za koja se utvrdi da ne postoji mogućnost da se naplate (potraživanje je zastarelo, društvo je likvidirano, a nema imovine iz koje se može naplatiti, nije podneta prijava potraživanja za društvo u stečaju i sl.). Potraživanje se može direktno otpisati iako nije zastarelo, ako se proceni da se ne može naplatiti.

Društvo je dobilo rešenje po okončanju stečaja pravnog lica "Q", kojim je utvrđeno da se ne mogu naplatiti prijavljena potraživanja iz stečajne mase u iznosu od 1.000.000 dinara. Za ovo potraživanje nije bila formirana ispravka vrednosti.

Računovodstveno evidentiranje otpisa ranije ispravljenog potraživanja

Otpis ranije ispravljenog potraživanja sprovodi se isknjižavanjem potraživanja iz poslovnih knjiga, stavom za knjiženje 209/204 ili drugog potraživanja. U ovom slučaju otpis potraživanja se ne sprovodi preko računa rashoda, iz razloga što je ispravka ovih potraživanja već knjižena preko računa rashoda.

1) Društvo je saglasno računovodstvenim politikama u toku godine izvršilo ispravku potraživanja od kupca u iznosu od 300.000 dinara.

2) Krajem godine sprovedena je analiza naplativosti već ispravljenih potraživanja, gde je utvrđeno da se navedeno potraživanje ne može naplatiti iz razloga što je kupac likvidan.

Ispravljena potraživanja naplaćena pre dana odobrenja finansijskih izveštaja

Prema Odeljku 32 - Događaji posle izveštajnog perioda MSFI za MSP, kao i prema odredbama Pravilnika za mikro i druga pravna lica, pravno lice je u obavezi da ispravi određene stavke u Bilansu stanja koji je sastavljen na dan 31.12. tekuće godine, ako su događaji koji su nastali posle tog datuma do dana usvajanja finansijskog izveštaja, promenili finansijsko stanje kod pravnog lica.

Dakle, u finansijskom izveštaju ne može biti iskazano ispravljeno potraživanje ako je ono naplaćeno pre dana odobrenja tog izveštaja, odnosno do dana usvajanja izveštaja. Dan odobrenja finansijskih izveštaja je dan kada organ uprave usvaja finansijske izveštaje i odobrava ih za obelodanjivanje.

Događaji nakon Bilansa stanja su povoljni ili nepovoljni događaji koji nastaju između datuma Bilansa stanja i datuma kada su finansijski izveštaji odobreni za objavljivanje. Mogu se identifikovati dve vrste ovih događaja:

• događaji koji pružaju dokaz o okolnostima koje su postojale na datum Bilansa stanja (korektivni događaji posle datuma Bilansa stanja) i
• događaji koji ukazuju na okolnosti koje su nastale posle datuma Bilansa stanja (nekorektivni događaji posle datuma Bilansa stanja).

Ako su do dana odobrenja finansijskih izveštaja naplaćena potraživanja koja su na dan bilansiranja ispravljena, takva potraživanja predstavljaju korektivne događaje i zahtevaju da se isprave, odnosno koriguju.

Shodno navedenom, do dana odobrenja finansijskog izveštaja treba pratiti sva potraživanja za koja je vršena ispravka i iznos naplaćenih potraživanja pod 31.12.2020. godine knjižiti stavom za knjiženje (storno 585/ storno 209), ili stavom 209/685, ako su potraživanja ispravljena ranijih godina.

1) Na dan bilansa 31.12.2020. godine, pošto je od roka za naplatu do dana bilansa prošlo više od 60 dana, ispravljeno je potraživanje od kupca u iznosu od 800.000 dinara.

2) Od kupca je pre odobrenja finansijskog izveštaja naplaćen deo potraživanja u iznosu od 500.000 dinara.

Knjiženje na dan 31.12.2020. godine

Knjiženje u 2021. godini

Sporna i sumnjiva potraživanja

Prema članu 9. stav 7. Pravilnika, na računu 055 - Sporna i sumnjiva potraživanja iskazuju se potraživanja u sudskom sporu i sumnjiva potraživanja sa rokom dospelosti dužim od dvanaest meseci posle izveštajnog perioda.

Skrećemo pažnju da se prema Odeljku 11 MSFI za MSP instrument priznaje u bilansu kada je verovatno da će buduće ekonomske koristi priticati u pravno lice i ako ima cenu koštanja ili vrednost koja može da se pouzdano izmeri. S obzirom na to da se potraživanja realizuju u relativno kratkom periodu, ovaj odeljak ne zahteva da se vrši njihovo diskontovanje radi svođenja na neto sadašnju vrednost, osim u slučajevima kada je period naplate duži i opravdava takav postupak. Dakle, potraživanja se u bilansu procenjuju (mere) po vrednosti koja je iskazana u originalnoj fakturi.

Da bi potraživanje bilo iskazano u bilansu, neophodno je da bude verovatno da će to potraživanje i da bude naplaćeno. Dakle, procenjivanje potraživanja upravo čini procena verovatnoće naplativosti potraživanja. Ako se za potraživanje oceni da je verovatno naplativo, biće iskazano u bilansu u punom iznosu, ako se oceni da je delimično naplativo njegova vrednost će putem ispravke da bude svedena na naplativu vrednost, a ako se oceni da je verovatno nenaplativo, biće ispravljeno ili otpisano u celini. I kada se govori o obezvređenju potraživanja govori se o istom: ako se potraživanje ne može naplatiti u celini mora se obezvrediti, tj. svesti u knjigama na vrednost koja se može naplatiti.

1) Privredno društvo je pokrenulo sudski spor za naplatu svog potraživanja od kupca koje je evidentirano na računu 204 - Kupci u zemlji u iznosu od 500.000 dinara. Za ovo potraživanje je prethodno izvršena ispravka vrednosti u punom iznosu na računu 209. Na dan bilansa 31.12.2020. godine rukovodstvo je dobilo izveštaj od pravne službe s procenom da se ovaj spor neće okončati u periodu od 12 meseci.

Redakcija i dr Marina Protić