Nazad na elektronske dodatke

Međunarodni standard finansijskog izveštavanja - MSFI 13 Odmeravanje fer vrednosti ("Sl. glasnik RS", br. 92/2019 - dalje: MSFI 13), se primenjuje kada drugi MRS/ MSFI zahteva:

- ili dozvoljava odmeravanja po fer vrednosti,

- obelodanjivanja o odmeravanju po fer vrednosti.

Zahtevi za odmeravanjem i obelodanjivanjem iz MSFI 13 ne primenjuju se na sledeće:

a) transakcije plaćanja bazirane na akcijama, u delokrugu MSFI 2 Plaćanja bazirana na akcijama;

b) lizing transakcije, koje su obuhvaćene MRS 17 Lizing, zaključno sa finansijskim izveštajima za 2020. godinu; i

c) odmeravanja koja mogu imati nekih sličnosti sa fer vrednošću, ali koja nisu fer vrednost, kao što su neto ostvariva vrednost iz MRS 2 Zalihe, ili upotrebna vrednost iz MRS 36 Umanjenje vrednosti imovine.

MSFI 13 bliže uređuje:

• definiciju fer vrednosti,

• jedinstven okvir za početno i naknadno odmeravanje po fer vrednosti,

• smernice za primenu metoda za procenjivanje kao i

• zahteve o neophodnim obelodanjivanjima u vezi sa odmeravanjem fer vrednosti.

Pitanja o vrsti imovine i obaveza koja se može procenjivati po fer vrednostima su uređena pojedinačnim MRS/MSFI, a ne MSFI 13. Takođe, efekti evidentiranja procene vrednosti i način računovodstvenog obuhvatanja nije obuhvaćen MSFI 13 već pojedinačnim MRS/MSFI koji uređuju pitanja priznavanja i vrednovanja pojedinih oblika imovine i obaveza.

Podsećamo da prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja na dan 31. decembar 2020. godine, društva koja primenjuju MRS/MSFI u obavezi su da primene nove standarde koji se u Republici Srbiji primenjuju prvi put (kao što su MSFI 9, MSFI 14, MSFI 15), dok se MSFI 16 može primeniti na dobrovoljnoj osnovi uz obavezna odgovarajuća obelodanjivanja u napomenama uz ove finansijske izveštaje.

Takođe, počev od finansijskih izveštaja za 2020. godinu, a u skladu sa odredbama Zakona o računovodstvu ("Sl. glasnik RS", br. 73/2019 - dalje: Zakon), dozvoljeno je da mala, mikro i druga pravna lica ukoliko to odluče mogu da primenjuju pune MRS/MSFI,što nije bilo moguće prethodnim zakonskim rešenjem. Takođe, mikro i druga pravna lica mogu da primenjuju MSFI za MSP, ukoliko se opredele. U slučaju da se mala, mikro pravna lica i druga pravna lica nezavisno od veličine, opredele za navedene mogućnosti, dužna su da primenjuju MRS/MSFI, odnosno MSFI za MSP u kontinuitetu, odnosno najmanje pet godina od početka primene MRS/MSFI, odnosno MSFI za MSP, osim u slučajevima otvaranja postupka stečaja ili likvidacije.

Dakle, ukoliko se mala, mikro i druga pravna lica opredele za primenu "više računovodstvene regulative", počev od finansijskih izveštaja za 2020. godinu, imaju mogućnost naknadnog vrednovanja nekretnina, postrojenja i opreme metodom revalorizacije, tj. po fer vrednosti na dan naknadnog vrednovanja.

Fer vrednost

U skladu sa MSFI 13, fer vrednost je cena koja bi bila dobijena za prodaju imovine, ili plaćena za prenos obaveze u redovnoj transakciji između učesnika na tržištu na datum odmeravanja.

Cilj odmeravanja fer vrednosti je da se proceni cena po kojoj bi se odvila redovna transakcija prodaje imovine ili prenosa obaveze između tržišnih učesnika na datum odmeravanja, po trenutnim tržišnim uslovima. Odmeravanje fer vrednosti zahteva od entiteta da utvrdi sve sledeće elemente:

a) pojedinačna imovina ili obaveza koji su predmet odmeravanja (dosledno sa njihovom obračunskom jedinicom),

b) za nefinansijsku imovinu, pretpostavka procene koja je odgovarajuća odmeravanju (dosledno sa njegovim najboljim i najvećim korišćenjem),

c) primarno (ili najpovoljnije) tržište za imovinu ili obavezu,

d) tehnika(e) procene odgovarajuća(e) odmeravanju, s obzirom na raspoloživost podataka sa kojim se razvijaju inputi koji predstavljaju procene koje tržišni učesnici koriste pri određivanju cene imovine ili obaveze i nivoa u hijerarhiji fer vrednosti u kojoj su inputi klasifikovani.

Odmeravanje fer vrednosti vrši se za konkretnu imovinu ili obavezu. Prema tome, pri odmeravanju fer vrednosti entitet uzima u obzir karakteristike imovine ili obaveze, ako bi tržišni učesnici uzeli u obzir te karakteristike prilikom određivanja cene te imovine ili obaveze na datum odmeravanja. Karakteristike koje se uzimaju u obzir uključuju, na primer stanje i lokaciju imovine i ograničenja, ako postoje, za prodaju ili korišćenje imovine.

Imovina ili obaveza, koji se odmeravaju po fer vrednosti, mogu biti:

a) zasebna imovina ili obaveza (na primer, finansijski instrument ili nefinansijska imovina); ili

b) grupa imovina, grupa obaveza ili grupa imovine i obaveza (na primer, jedinica koja generiše gotovinu, ili poslovni poduhvat).

Prema paragrafima 15. i 16. MSFI 13, odmeravanje fer vrednosti se radi pod pretpostavkom da se transakcija prodaje imovine ili prenosa obaveze odvija ili:

a) na primarnom tržištu za imovinu ili obavezu; ili

b) u odsustvu primarnog tržišta, na najpovoljnijem tržištu za imovinu ili obavezu.

Primarno tržište je tržište sa najvećim obimom i nivoom aktivnosti vezano za konkretnu imovinu ili obavezu. Najpovoljnije tržište je tržište na kojem bi se mogla ostvariti najveća cena za imovinu i najmanja za obavezu ako nema glavnog (primarnog) tržišta.

Početno priznavanje fer vrednosti

U skladu sa paragrafom 57. MSFI 13, kada je imovina stečena ili obaveza preuzeta u transakciji razmene takve imovine ili obaveze, cena transakcije je cena plaćena za sticanje imovine ili naplaćena za preuzimanje obaveze (ulazna cena). Suprotno tome, fer vrednost imovine ili obaveze je cena koja bi bila naplaćena za prodaju imovine ili plaćena za prenos obaveze (izlazna cena). Društva ne prodaju uvek imovinu po cenama plaćenim prilikom njihovog sticanja. Na sličan način, društva ne prenose uvek obaveze po cenama naplaćenim za njihovo preuzimanje.

U mnogim slučajevima cena transakcije je jednaka fer vrednosti (na primer, to može biti slučaj kada se, na datum transakcije, transakcija kupovine imovine odvija na tržištu na kome bi se imovina prodala).

Kada se utvrđuje da li je fer vrednost prilikom početnog priznavanja jednaka ceni transakcije, društvo uzima u obzir faktore koji su specifični za transakciju i za imovinu ili obavezu. Na primer, cena transakcije ne mora da predstavlja fer vrednost imovine ili obaveze prilikom početnog priznavanja, ako je bilo koja od sledećih okolnosti prisutna:

a) Transakcija se odvija između povezanih strana, iako cena u transakciji između povezanih strana može da se koristi kao input za odmeravanje fer vrednosti ako društvo ima dokaz da je transakcija obavljena po tržišnim uslovima.

b) Transakcija se obavlja pod prinudom ili je prodavac primoran da prihvati cenu transakcije. Na primer, to može biti slučaj ako prodavac trpi finansijske teškoće.

c) Tržište na kome se transakcija obavlja je različito od primarnog (ili najpovoljnijeg) tržišta. Na primer, takva tržišta se mogu razlikovati ako je entitet diler koji obavlja transakcije sa kupcima na maloprodajnom tržištu, dok je primarno (ili najpovoljnije) tržište za prodajnu transakciju sa drugim dilerima na dilerskom tržištu.

Ako određeni MRS/ MSFI zahteva, ili dozvoljava društvu početno odmeravanje imovine ili obaveze po fer vrednosti, a cena transakcije se razlikuje od fer vrednosti, društvo priznaje rezultirajući dobitak ili gubitak u bilansu uspeha, osim ako taj MRS/MSFI ne određuje drugačije.

Tehnike (metode) procene

Prilikom procene fer vrednosti, društva treba da dosledno koriste tehnike procene koje su odgovarajuće u datim okolnostima i za koje ima dovoljno raspoloživih podataka. MSFI 13 predviđa primenu jedne od tri metode za procene fer vrednosti i to:

• tržišna metoda - koriste se kupoprodajne cene i ostale relevantne informacije na bazi tržišnih transakcija sa identičnim ili uporedivim (sličnim) sredstvima, obavezama ili grupama sredstava i obaveza;

• troškovna metoda - koriste se iznosi koji bi se zahtevali za zamenu određenog sredstva - tekući troškovi zamene. Ova metoda koja se može nazvati i metodom sadašnjih troškova zamene, zasniva se na ceni koja bi bila plaćena za sticanje ili izgradnju zamene imovine uporedive koristi, korigovana za zastarelost. Razlog za to je što tržišni učesnik kupac ne bi platio više za imovinu od iznosa sa kojim bi mogao da zameni servisni kapacitet te imovine. Zastarelost obuhvata fizičko pogoršanje, funkcionalnu (tehnološku) zastarelost i ekonomsku (eksternu) zastarelost i širi je pojam od amortizacije za svrhe finansijskog izveštavanja. U mnogim slučajevima metoda sadašnjeg troška zamene se koristi za odmeravanje fer vrednosti materijalne imovine koja se upotrebljava u kombinaciji sa drugom imovinom ili sa drugom imovinom i obavezama. Takođe ova metoda se može koristiti kod opreme kod koje ne postoje tržišno uporedive cene na tržištu, pa je trošak tekuće zamene koji bi bio plaćen za pribavljanje "supstituta mašine" bio najbolji dokaz fer vrednosti;

• prinosna metoda - zasniva se na konvertovanju budućih iznosa (npr. neto novčani tok ili prihodi i rashodi) u sadašnju vrednost pomoću diskontovanja. Fer vrednost kod ove metode utvrđuje se na bazi tekućih tržišnih očekivanja i pretpostavki o određenim budućim iznosima. Ova metoda se koristi kod one vrste imovine koja generiše svoj pojedinačni prihod koji se može utvrditi, a na osnovu kojeg se mogu proceniti budući tokovi gotovine. Ova metoda se često koristi kod procene investicione nekretnine.

U nekim slučajevima, samo će jedna tehnika procene vrednosti biti primerena (na primer, kada se procenjuje imovina ili obaveza korišćenjem cena kotiranih na aktivnom tržištu za istu imovinu ili obaveze). U drugim slučajevima, veći broj tehnika procene vrednosti će biti primeren (na primer, to može biti slučaj prilikom procene vrednosti jedinice koja generiše gotovinu).

Tehnike procene vrednosti koje se koriste za odmeravanje fer vrednosti primenjuju se dosledno. Promena tehnike procene, ili njene primene je, međutim, primerena, ako promena rezultira u odmeravanju koje jednako, ili bolje odražava fer vrednost u datim okolnostima. To može biti slučaj ako se, na primer, dogodi neki od sledećih događaja:

a) razvoj novih tržišta;

b) nove informacije postanu dostupne;

c) prethodno korišćene informacije više nisu dostupne;

d) tehnike procene su unapređene; ili

e) tržišni uslovi se promene.

Izmene koje su posledica promene u tehnici procene vrednosti ili njenoj primeni se računovodstveno obuhvataju kao promena u računovodstvenoj proceni, u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardom - MRS 8 Računovodstvene politike, promene računovodstvenih procena i greške ("Sl. glasnik RS", br. 92/2019).

Inputi za tehnike procene

Prilikom merenja fer vrednosti uz pomoć gore navedenih metoda koriste se razni izvori podataka-inputi. Pod inputima se u smislu MSFI 13 podrazumevaju pretpostavke koje tržišni učesnici koriste u određivanju cene imovine ili obaveze, uključujući i pretpostavke o riziku, kao što su sledeće:

a) rizik svojstven datoj tehnici procene koja se koristi u odmeravanju fer vrednosti (kao što je model utvrđivanja cene); i

b) rizik svojstven inputima za tehniku procene.

Hijerarhija fer vrednosti

Da bi unapredio doslednost i uporedivost u proceni fer vrednosti i povezanim obelodanjivanjima MSFI 13 ustanovljava hijerarhiju fer vrednosti u tri nivoa:

Nivo 1 - Kotirane (nekorigovane) cene sa aktivnog tržišta za identična sredstva i obaveze kojima pravno lice ima pristup na dan procene. Tržišne cene sa aktivnog tržišta predstavljaju najpouzdaniji dokaz kolika je fer vrednost i treba ih bez korekcija i usklađivanja koristiti kao primarni input, osim u izuzetnim slučajevima.

Nivo 2 - Ulazni podaci (inputi) koji podrazumevaju korišćenje:

- kotiranih tržišnih cena sa aktivnog tržišta za slična sredstva i obaveze,

- kotirane tržišne cene za identična ili slična sredstva i obaveze sa tržišta koja nisu aktivna,

- stopa prinosa na tržištu, i

- ostale inpute, osim kotiranih cena, koji su uočljivi za sredstvo ili obavezu (npr. kamatne stope i krive prinosa koje su uočljive u uobičajeno kotiranim intervalima itd).

Nivo 3 - Inputi koji nisu vidljivi jer ne postoji aktivno tržište, kotirane tržišne cene ili uporedivi oblici imovine ili obaveza. To su procene koje se ne zasnivaju na eksternim podacima koji su vidljivi na tržištu, već na internim procenama rukovodstva kao što je prinosna metoda zasnovana na sadašnjoj vrednosti budućih novčanih tokova koje projektuje uprava.

MSFI 13 propisuje hijerarhiju korišćenja inputa od 1 do 3 prilikom procene fer vrednosti. Drugim rečima, kada vrši procenu bilo koje vrste imovine i obaveza, društvo mora prvo koristiti pretpostavke iz inputa 1, ako ti inputi ne postoje (tržište nije aktivno, ne postoje uporedivi podaci o prethodnim kupoprodajnim transakcijama..) fer vrednost se utvrđuje korišćenjem inputa 2, a ako i ti podaci nisu raspoloživi, tek onda je dozvoljeno fer vrednost utvrditi na osnovu inputa 3.

U ovom komentaru su dati samo osnovni zahtevi u odmeravanju fer vrednosti u skladu sa MSFI 13. MSFI 13 daje vrlo detaljne i zahtevne odredbe u vezi sa odmeravanjem fer vrednosti, koje po našem mišljenju zahtevaju specijalizovano znanje, odnosno korišćenje usluga eksternog procenitelja za određenu vrstu imovine i obaveza. U svakom slučaju, odluka o angažovanju eksternog procenitelja je u nadležnosti rukovodstva društva.

Priprema za procenu fer vrednosti imovine i obaveza

Nezavisno da li se procena obavlja od strane nezavisnog eksternog procenitelja ili stručnih lica i službi unutar društva neophodno je obaviti određenu pripremu u vezi sa predstojećom procenom. Priprema podrazumeva sledeće faze:

- sačinjavanje bilansa stanja na dan procene sa sprovedenim svim ažurnim knjiženjima radi posedovanja tačnih podataka o knjigovodstvenim vrednostima,

- priprema brojnih eksternih dokumenata u zavisnosti od imovine: Izvodi iz katastra nepokretnosti, ugovore o kupovini, licence, softverima, izvodi iz centralnog registra, izveštaji sa berze itd,

- imenovanje procenitelja u zavisnosti od imovine koja se procenjuje ili stručne komisije, službe ili pojedinca koji će obaviti procenu.

Primeri evidentiranja procena fer vrednosti pojedinih oblika imovine

Utvrđivanje fer vrednosti nekretnina, postrojenja i opreme

U skladu sa odredbama Međunarodnog računovodstvenog standarda - MRS 16 Nekretnine, postrojenja i oprema ("Sl. glasnik RS", br. 92/2019) i, fer vrednost je cena koja bi se naplatila za prodaju sredstva ili platila za prenos obaveze u redovnoj transakciji između učesnika na tržištu na datum odmeravanja utvrđena na način propisan MSFI 13.

Privredno društvo na poziciji građevinskih objekata evidentira poslovni prostor koji se naknadno vrednuje prema modelu revalorizacije. Eksterni nezavisni procenitelj je izvršio procenu fer vrednosti na dan bilansa sa sledećim elementima:

Prilikom procene fer vrednosti poslovnog prostora u ranijim godinama, povećanje fer vrednosti ovog objekta evidentirano je na računu 330 u iznosu od 1.400.000 dinara.

Evidentiranje fer vrednosti nematerijalne imovine

U skladu sa odredbama Međunarodnog računovodstvenog standarda - MRS 38 Nematerijalna imovina ("Sl. glasnik RS", br. 92/2019), fer vrednost je cena koja bi se naplatila za prodaju sredstva ili platila za prenos obaveze u redovnoj transakciji između učesnika na tržištu na datum odmeravanja utvrđena na način propisan MSFI 13. U poslovnoj praksi naše zemlje, primena metode revalorizacije (fer vrednosti) za vrednovanje nematerijalnih ulaganja nakon početnog priznavanja je ograničena, iz razloga nepostojanja aktivnog tržišta, usled čega se veoma mali broj poslovnih subjekata odlučuje za ovaj način vrednovanja nematerijalnih ulaganja.

Knjigovodstvena vrednost softvera iznosi 2.000.000. Fer vrednost softvera utvrđena na osnovu tržišne cene softvera na dan utvrđivanja fer vrednosti pribavljene od prodavca od kojeg je kupljen softver iznosi 2.300.000 dinara.

Evidentiranje fer vrednosti investicione nekretnine

U skladu sa odredbama Međunarodnog računovodstvenog standarda - MRS 40 Investicione nekretnine ("Sl. glasnik RS", br. 92/2019), fer vrednost je cena koja bi se naplatila za prodaju sredstva ili platila za prenos obaveze u redovnoj transakciji između učesnika na tržištu na datum odmeravanja utvrđena na način propisan MSFI 13.

Privredno društvo ima dve investicione nekretnine koje se u skladu sa pravilnikom o računovodstvu i računovodstvenim politikama naknadno vrednuju prema metodi fer vrednosti. Privredno društvo je angažovalo nezavisnog procenitelja koji je na dan bilansa izvršio procenu fer vrednosti investicionih nekretnina datih u zakup. Nezavisni procenitelj je dostavio elaborat na osnovu kojeg je društvo uradilo sledeći obračun za potrebe knjiženja:

Knjiženje:

Evidentiranje fer vrednosti hartija od vrednosti

Podsećamo da je prethodnim rešenjem objavljen prevod Međunarodnog standarda finansijskog izveštavanja - MSFI 9 Finansijski instrumenti ("Sl. glasnik RS", br. 92/2019 - dalje: MSFI 9), koji počev od finansijskih izveštaja za 2020. godinu zamenjuje MRS 39.

U skladu sa MSFI 9, svi finansijski instrumenti se inicijalno vrednuju po fer vrednosti plus transakcioni troškovi, ako ih ima. Nakon početnog priznavanja, sva sredstva koja spadaju u okvir MSFI 9 se odmeravaju na jedan od sledećih načina:

- Po amortizovanoj vrednosti;

- Po fer vrednosti kroz ukupni ostali rezultat ;

- Po fer vrednosti kroz bilans uspeha.

Klasifikacija i vrednovanje finansijskih sredstava u skladu sa MSFI 9 zavisi od dva osnovna kriterijuma:

a) poslovnog modela na osnovu kojeg se upravlja finansijskim sredstvom;

b) karakteristika ugovorenih novčanih tokova finansijskog sredstva

Procena poslovnog modela na osnovu kojeg se upravlja finansijskim sredstvima je ključna za klasifikaciju finansijskih sredstava. Poslovni model se utvrđuje na nivou koji odražava kako se upravlja grupom finansijskih sredstava da bi se postigao određeni poslovni cilj. Poslovni model ne zavisi od namera rukovodstva za pojedinačni instrument.

Test poslovnog modela se praktično može primeniti na sledeći način:

• Podeliti finansijska sredstva u posebne grupe ili portfolija u skladu sa načinom kako se njima upravlja (na primer: zajmovi i potraživanja se mogu grupisati zajedno jer se drže za naplatu keša, a retko ili skoro nikad za prodaju);

• Identifikuju se ciljevi koji se koriste u toku poslovanja za upravljanje tim grupama ili portfolijom sredstava (na primer cilj za potraživanja je da se drže i naplaćuju (prikuplja keš));

• Na bazi tih ciljeva, klasifikuje se svaka grupa ili portfolio kao "drže se za prikupljanje novčanih tokova", "drže se za prikupljanje novčanih tokova i prodaju" i "ostalo".

Od društva se zahteva da ponovo procene poslovne modele na kraju svakog izveštajnog perioda kako bi se utvrdilo da li je došlo do promene u poslovnom modelu u odnosu na prethodni period. S tim u vezi, sva ulaganja u vlasničke instrumente (učešća u kapitalu) koja spadaju u obuhvat MSFI 9, odmeravaju se inicijalno po fer vrednosti, sa promenama koje se evidentiraju kroz bilans uspeha, uz izuzetak onih vlasničkih ulaganja za koje je društvo odabralo da efekte promene u vrednosti prikazuje kroz ukupni ostali rezultat, dok ulaganja u dužničke hartije i slični dužnički instrumenti mogu da se kvalifikuju za odmeravanje po amortizovanoj vrednosti ili po fer vrednosti kroz ukupan ostali rezultat. U slučaju da dužnički instrument ne ispunjava ove kriterijume odmerava se po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Ukoliko su hartije od vrednosti (akcije) kotirane na berzi, njihova fer vrednost jednaka je vrednosti po kojoj se akcijama trguje na berzi, odnosno po kojoj su stečene. Praktično, društvo koje u svom portfelju na dan bilansa stanja ima hartije od vrednosti raspoložive za prodaju, njihovu tržišnu vrednost utvrđuje tako što broj akcija pomnoži sa tržišnom vrednošću akcije na dan bilansa koja se javno objavljuje na vebsajtu Beogradske berze (www.belex.rs), ukoliko su akcije domaćih pravnih lica ili na nekoj drugoj inostranoj berzi ukoliko u portfelju ima akcije stranih pravnih lica.

Privredno društvo u svom portfelju ima 100 akcija Banke A, koje je prilikom početnog priznavanja klasifikovalo kao hartije od vrednosti po fer vrednosti kroz ukupni ostali rezultat. Knjigovodstvena vrednost ovih akcija pre procene je 100.000 dinara. Na dan bilansa stanja, vrednost akcija je prema podacima sa berze svedena na njihovu tržišnu fer vrednost koja iznosi 1.500 dinara po akciji pa je ukupna fer vrednost akcija na dan bilansa 150.000 dinara.

Evidentiranje fer vrednosti šuma

U skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardom - MRS 41 Poljoprivreda ("Sl. glasnik RS", br. 92/2019 - dalje: MRS 41), fer vrednost je cena koja bi se naplatila za prodaju sredstva ili platila za prenos obaveze u redovnoj transakciji između učesnika na tržištu na datum odmeravanja, a koja se utvrđuje u skladu sa odredbama MSFI 13.

Prema MSR 41, fer vrednost bioloških sredstava umanjuje se za troškove prodaje, a promene fer vrednosti se evidentiraju kao dobitak ili gubitak u bilansu uspeha.

Od stručne komisije je dobijen izveštaj o fer vrednosti šuma. Izvršiti svođenje na fer vrednost na dan bilansa. Izveštaj stručne komisije koju sačinjavaju licencirani šumarski inženjeri ima sledeće elemente:

Bruto fer vrednost drvnih sortimenata se utvrđuje na sledeći način: drvni sortimenti množe se prodajnom cenom drvnih sortimenata na dan koji je najbliži danu procene, što daje bruto fer vrednost drvnih sortimenata.

Redakcija