Nazad na elektronske dodatke

Materiju zastarelosti potraživanja uređuje Zakon o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, "Sl. list SRJ", br. 31/93 i "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja i "Sl. glasnik RS", br. 18/2020 - dalje: ZOO), kao matični zakon, međutim postoji još niz drugih, posebnih zakona koji propisuju rokove zastarelosti pojedinih potraživanja:

- Zakon o privrednim društvima ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 - dr. zakon, 5/2015, 44/2018, 95/2018 i 91/2019);

- Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr. zakon, 53/2010, 101/2011, 2/2012 - ispr., 93/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014, 105/2014, 91/2015 - autentično tumačenje, 112/2015, 15/2016, 108/2016, 30/2018, 95/2018 i 86/2019);

- Zakon o menici ("Sl. list FNRJ", br. 104/46, "Sl. list SFRJ", br. 16/65, 54/70 i 57/89, "Sl. list SRJ", br. 46/96 i "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja);

- Zakon o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014 i 13/2017 - odluka US);

- Zakon o privatizaciji ("Sl. glasnik RS", br. 83/2014, 46/2015, 112/2015 i 20/2016 - autentično tumačenje);

- Zakon o stečaju ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 - dr. zakon, 71/2012 - odluka US, 83/2014, 113/2017 i 95/2018).

U skladu sa pravnom maksimom Lex specialis derogat legi generali, u tim situacijama, se primenjuju rokovi propisani posebnim zakonima.

Pojam zastarelosti

Članom 360. ZOO, zastarelost je definisana kao prestanak prava (poverioca) da zahteva ispunjenje obaveze. Prema ovoj normi, zastarelost dovodi do prestanka prava poverioca da zahteva ispunjenje obaveze ne i do prestanka obaveze. Obaveza će i dalje postojati, ali poverilac neće imati pravnu zaštitu države u naplati svog zastarelog potraživanja. Ukoliko dužnik ispuni zastarelu obavezu, nema pravo da zahteva da mu se vrati ono što je dao.

Da bi dužnik ostvario uspeh u sudskom postupku naplate potraživanja, nije dovoljno da "samo" prođe zakonom predviđeni rok u okviru kojeg poverioci nisu zahtevali ispunjenje svog potraživanja. Potrebno je da dužnik istakne prigovor zastarelosti, zbog toga što na zastarelost sud ne pazi po službenoj dužnosti.

Zastarelost počinje da teče po dospelosti potraživanja, odnosno od prvog dana posle dana kada je poverilac imao pravo da zahteva ispunjenje obaveze. Nakon proteka predviđenog roka potraživanje zastareva. Nakon tog momenta, poverilac ima vrlo "sužen izbor" pravnih instrumenata kojima se može služiti kako bi realizovao svoje potraživanje, većina mogućnosti naplate zavisi od volje ili ponašanja dužnika. Već smo naveli da se može dogoditi (a u praksi se i događa) da dužnik izmiri svoju zastarelu obavezu kako bi npr. očuvao svoj poslovni ugled. Moguće je i da dužnik ne znajući da je potraživanje zastarelo isto izmiri. U oba slučaja poverilac će biti namiren, a dužnik ostati bez prava na povraćaj datog. Dužnik se može i odreći zastarelosti, nakon proteka vremena predviđenog za zastarelost. Ukoliko dužnik pismeno prizna postojanje zastarele obaveze smatraće se da se odrekao od zastarelosti. Takođe, odricanjem od zastarelosti smatraće se i davanje zaloge ili bilo kog drugog obezbeđenja za zastarelo potraživanje.

Kad protekne vreme zastarelosti, poverilac čije je potraživanje obezbeđeno zalogom ili hipotekom je u izglednijoj situaciji od poverioca čije potraživanje nije obezbeđeno, on se, naime, može namiriti iz opterećene stvari, ako je drži u rukama ili ako je njegovo pravo upisano u javnoj knjizi.

Zastarela potraživanja kamata i drugih povremenih davanja ne mogu se namiriti ni iz opterećene stvari.

Zastarelost obaveza iz prometa roba i usluga

Opšti rok zastarelosti iznosi deset godina (član 371. ZOO). Ovaj rok će se primenjivati u svim situacijama za koje nije (zakonom) propisan posebni rok.

ZOO izdvaja određena potraživanja za koja propisuje kraći rok zastarelosti.

Povremena potraživanja, odnosno potraživanja povremenih davanja koja dospevaju godišnje ili u kraćim određenim razmacima vremena zastarevaju za tri godine od dospelosti svakog pojedinog davanja. Ovde pripadaju i kamate kao i sva druga sporedna potraživanja. Samo pravo iz koga proističu povremena potraživanja zastareva za pet godina, računajući od dospelosti najstarijeg neispunjenog potraživanja posle koga dužnik nije vršio davanja. Nakon toga poverilac gubi pravo ne samo da zahteva buduća povremena davanja, nego i povremena davanja koja su dospela pre ove zastarelosti.

Međusobna potraživanja pravnih lica iz ugovora o prometu robe i usluga (kao i potraživanja naknade za izdatke učinjene u vezi s tim ugovorima) zastarevaju za tri godine. Na ovom mestu je bitno napomenuti da se na potraživanja proistekla iz ugovora pravnih lica i preduzetnika neće primenjivati ovaj posebni rok od tri godine, već opšti rok od deset godina. Naime, Zakonom o privrednim društvima, kojim je propisan pravni položaj preduzetnika, definisan kao poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda i koje je kao takvo registrovano u skladu sa zakonom o registraciji.

Opšte i posebne rokove zastarelosti propisane različitim zakonima predstavljamo u sledećem tabelarnom prikazu:

Zastoj zastarevanja

Prema članu 383. ZOO vreme potrebno za zastarelost ne teče za sve vreme za koje poveriocu nije bilo moguće zbog nesavladivih prepreka da sudskim putem zahteva ispunjenje obaveze.

Ako je zastarevanje počelo da teče pre nego što je nastao uzrok koji je zaustavio njegov dalji tok, ono nastavlja da teče kad prestane taj uzrok, a vreme koje je isteklo pre zaustavljanja računa se u rok za zastarelost.

Prekid zastarelosti

Za razliku od zastoja zastarevanja, kada dođe do prekida zastarevanja vreme potrebno za zastaru neće nastaviti da teče od momenta u kojem je prekinuto, odnosno vreme koje je proteklo pre prekida se neće uračunati već će početi da teče iznova.

Za prekid zastarevanja nije dovoljno da poverilac pozove dužnika pismeno ili usmeno da obavezu ispuni, zastarevanje će se prekinuti kada dužnik prizna dug. Priznanje duga kao razlog za prekid zastarevanja predstavlja pismenu ili usmenu izjavu ili radnju dužnika kojom on poveriocu priznaje dug, ili konkludentnu radnju iz koje se bez sumnje može zaključiti da dužnik time manifestuje svoju volju da priznaje dug (plaćanje kamate, davanje obezbeđenja itd). Zastarevanje prekinuto priznanjem od strane dužnika počinje teći iznova od priznanja.

U praksi je često postavljano pitanje: Da li potpisivanjem Izvoda otvorenih stavki (Obrazac - IOS), opisani dokument ima ulogu izjave o priznavanju duga­? U vezi sa tim citiramo sentencu iz Presude Privrednog apelacionog suda, Pž. 8838/2011 od 18.7.2012. godine koja glasi: "Potpisivanje izvoda otvorenih stavki od strane knjigovođe pravnog lica ne može se smatrati izjavom o priznanju duga, niti se knjigovođa može odreći zastarelosti potraživanja, ako nema ovlašćenje zakonskog zastupnika pravnog lica". Shodno citiranom, Izvod otvorenih stavki nema ulogu izjave o priznavanju duga, već predstavlja dokument koji se koristi prilikom međusobne usaglašenosti potraživanja i obaveza.

Zastarelost obaveza u oblasti međunarodne kupoprodaje robe

Zastarelost potraživanja iz ugovora o međunarodnoj prodaji robe regulisana je Konvencijom o zastarelosti potraživanja u oblasti međunarodne kupoprodaje robe ("Sl. list SFRJ - Međunarodni ugovori", br. 5/78 -dalje: Konvencija). Ova konvencija obavezuje Srbiju u odnosima sa svim državama koje su je ratifikovale. Načelno, Konvencija se primenjuje ako strane ugovornice, u vreme zaključenja ugovora o međunarodnoj kupoprodaji robe, imaju poslovna sedišta u državama ugovornicama. Međutim, i u ovom slučaju se primena Konvencije izričito može isključiti ugovorom. Kao što se voljom strana ugovornica može isključiti primena Konvencije, tako se primena Konvencije, u situacijama u kojima primena kolizionih normi ne bi dovela do primene Konvencije, može ugovoriti. Ugovaranje primene merodavnog prava države koja je ratifikovala Konvenciju, takođe će dovesti do primene Konvencije.

Prema Konvenciji rok zastarelosti potraživanja u međunarodnoj kupoprodaji robe iznosi četiri godine (član 8). U svakom slučaju vreme zastarelosti ističe najkasnije deset godina od dana kada je počelo da teče (ukoliko je rok produžen izjavom dužnika datom u okviru roka zastarelosti) - član 22. Konvencije.

Vreme zastarelosti takođe, prestaje da teče u svakom drugom postupku, kada poverilac istakne svoje potraživanje da bi dobio njegovo priznanje ili izvršenje, pod rezervom odredaba zakona koji se primenjuje na taj postupak. Tu spada i postupak pokrenut u slučaju:

1. a) smrti ili nesposobnosti dužnika;
2. b) stečaja ili stanja prezaduženosti koje se odnosi na celu imovinu dužnika; ili
3. c) raspuštanja ili likvidacije neke korporacije, društva, udruženja ili integrisane celine kada su oni dužnici.

U vezi razmatranja roka zastarelosti konkretne obaveze treba imati u vidu i relevantne odredbe Konvencije u kojim slučajevima nastaje prekid roka zastarelosti.

Otpuštanje duga

Shodno članu 344. ZOO, u slučaju otpuštanja duga obligacija prestaje kada poverilac izjavi dužniku da neće tražiti njeno ispunjenje, a dužnik se s tim saglasi. Poverilac ne može jednostranom izjavom volje da dovede do prekida obligacije.

Ugovor o otpuštanju duga je neformalan ugovor, čak i kada se odnosi na formalan ugovor iz kojeg proističe obaveza koja se otpušta.

Za punovažnost ovog sporazuma nije potrebno da bude zaključen u formi u kojoj je zaključen posao iz koga je obaveza nastala.

U skladu sa odredbama člana 345. ZOO, vraćanje zaloge i odricanje od drugih sredstava kojima je bilo obezbeđeno ispunjenje obaveze, ne znači poveriočevo odricanje od prava da traži njeno ispunjenje.

Kod potraživanja obezbeđenog hipotekom, poverilac se može jednostranom voljom odreći hipoteke tj. sredstava obezbeđenja, ali ne može se odreći prava potraživanja.

Shodno odredbama člana 346. ZOO, otpuštanje duga jemcu ne oslobađa glavnog dužnika, a otpuštanje duga glavnom dužniku oslobađa jemca.

Kada postoji više jemaca, pa poverilac oslobodi jednog od njih, ostali ostaju u obavezi, ali se njihova obaveza smanjuje za deo koji pripada tom jemcu.

Za potraživanja za koje poverilac nije znao u času otpuštanja ne važi pravilo da je otpušteno (npr. poverilac nasledi potraživanje koje je treće lice imalo prema njegovom dužniku).

Na osnovu iznetih odredbi proizilazi, da nema nikakvih zakonskih smetnji da se npr. dobavljač ili drugi poverilac odrekne svog potraživanja odnosno oprosti dug ili da se osnivač privrednog društva odrekne prava na povraćaj pozajmice (zajma) društvu.

Otpust duga i zastarelost u postupku stečaja

Jedna od mera za realizaciju plana reorganizacije je i otpust duga, u skladu sa članom 157. stav 1. tačka 6) Zakona o stečaju.

Shodno odredbama člana 86. Zakona o stečaju, prijavljivanjem potraživanja prekida se zastarelost potraživanja koje postoji prema stečajnom dužniku, a zastarelost potraživanja stečajnog dužnika prema njegovim dužnicima zastaje danom pokretanja stečajnog postupka i ne teče godinu dana od dana otvaranja stečajnog postupka.

Otpis duga u postupku privatizacije

Shodno odredbama člana 11. Zakona o privatizaciji ("Sl. glasnik RS", br. 83/2014, 46/2015, 112/2015 i 20/2016 - autentično tumačenje), predviđene su određene mere za pripremu i rasterećenje obaveza subjekta privatizacije koje mogu biti:

- uslovni otpis duga;

- pretvaranje duga subjekta privatizacije u trajni ulog (konverzija).

Vlada može da donese odluku da državni poverioci subjekta privatizacije otpišu dug sa stanjem na dan 31. decembar poslednje poslovne godine prema subjektu privatizacije koji posluje u celini ili većinskim društvenim ili javnim kapitalom.

Državni poverioci dužni su da otpišu dug i prema podređenom (zavisnom) društvu:

1) koje u strukturi kapitala ima većinski kapital kontrolnog (matičnog) društva koje posluje većinskim društvenim ili javnim kapitalom;

2) u kojem je društveni ili javni kapital većinski zajedno sa kapitalom kontrolnog društva.

Otpis duga punovažan je u slučaju ako je prodat kapital subjekta privatizacije, izvršena dokapitalizacija od strane strateškog investitora ili ukoliko je doneto pravnosnažno rešenje kojim se potvrđuje usvajanje unapred pripremljenog plana reorganizacije (dalje: UPPR) subjekta privatizacije.

U postupku privatizacije, može se sprovesti i konverzija potraživanja poverilaca u trajni ulog subjekta privatizacije, ako Vlada donese odluku o konverziji potraživanja državnih poverilaca u trajni ulog subjekta privatizacije. Dakle, državni poverioci su dužni da konvertuju potraživanja u kapital samo ako je Vlada donela takvu odluku.

Odluka o otpisu duga i konverziji potraživanja može se doneti kada se:

• subjekt privatizuje prodajom kapitala ili strateškim partnerstvom kroz dokapitalizaciju, ili
• kao mera UPPR-a, u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj.

Poreski aspekt prestanka obaveze oprostom duga i usled zastarelosti

U skladu sa odredbama člana 14. Zakona o porezima na imovinu ("Sl. glasnik RS", br. 26/2001, "Sl. list SRJ", br. 42/2002 - odluka SUS i "Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011, 57/2012 - odluka US, 47/2013, 68/2014 - dr. zakon, 95/2018, 99/2018 - odluka US i 86/2019), porez na nasleđe i poklon plaća se na pravo svojine i druga prava na nepokretnosti koje naslednici naslede, odnosno poklonoprimci prime na poklon, kao i na nasleđeni, odnosno na poklon primljeni:

- gotov novac;

- štedne uloge;

- depozite u bankama;

- novčana potraživanja;

- prava intelektualne svojine;

- pravo svojine na vozilu, plovilu, odnosno vazduhoplovu i drugim pokretnim stvarima.

Takođe, shodno članu 14. stav 4. tačka 3) Zakona o porezu na imovinu, poklonom, se ne smatra prihod pravnog lica koji se uključuje u obračun osnovice za oporezivanje porezom na dobit pravnih lica, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oporezivanje dobiti pravnih lica.

Na osnovu gore navedenog, porez na poklon ne plaćaju pravna lica iz člana 1. st. 1. do 2. Zakona o porezu na dobit pravnih lica ("Sl. glasnik RS", br. 25/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014 - dr. zakon, 142/2014, 91/2015 - autentično tumačenje, 112/2015, 113/2017, 95/2018 i 86/2019) koja poresku obavezu utvrđuju na obrascu PB1 u skladu sa Pravilnikom o sadržaju poreskog bilansa i drugim pitanjima od značaja za način utvrđivanja poreza na dobit pravnih lica ("Sl. glasnik RS", br. 20/2014, 41/2015, 101/2016, 44/2018 - dr. zakon, 8/2019 i 94/2019) i na Obrascu PDP u skladu sa Pravilnikom o sadržaju poreske prijave za obračun poreza na dobit pravnih lica ("Sl. glasnik RS", br. 30/2015, 101/2016, 44/2018 - dr. zakon, 8/2019 i 94/2019), a to su:

- privredna društva;

- javna preduzeća koja vode poslovne knjige po Kontnom okviru za privredna društva, zadruge, i preduzetnike;

- društvena preduzeća;

- zadruge koje ostvaruju prihode prodajom proizvoda na tržištu ili vršenjem usluga uz naknadu;

- stalne poslovne jedinice koje se nalaze na teritoriji Republike, ukoliko međunarodnim ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja nije drukčije uređeno.

Za izuzimanje poklona iz predmeta oporezivanja porezom na poklon, nije bitno da li pravno lice - poklonoprimac nakon uključivanja prihoda po osnovu poklona u osnovicu za obračun poreza na dobit ostvaruje dobitak ili gubitak. Bitno je samo da su odgovarajući prihodi uključeni u osnovicu za oporezivu dobit.

Takođe, za izuzimanje iz predmeta oporezivanja porezom na poklon, koji je uključen u osnovicu za oporezivanje porezom na dobit pravnih lica, nije od uticaja:

- ko je poklonodavac - da li je to obveznik PDV ili lice koje nije obveznik PDV, da li je to pravno ili fizičko lice, da li je to osnivač poklonoprimca;

- vrsta poklona - uz pretpostavku da je reč o poklonu koji je predmet oporezivanja porezom na poklon u smislu člana 14. st. 1. do 3. Zakona o porezima na imovinu;

- vrednosti poklona pod uslovom da je njegova vrednost koja je u jednoj kalendarskoj godini primljena od jednog istog lica preko 100.000 dinara.

Pored navedenog, prema članu 14. stav 4. tačka 2. Zakona o porezima na imovinu, poklonom, u smislu ovog zakona, ne smatra se ni prihod fizičkog lica po osnovima koji su izuzeti iz dohotka za oporezivanje, odnosno koji je predmet oporezivanja porezom na dohodak građana, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oporezivanje dohotka građana.

Naime, porezu na dohodak građana principijelno podležu prihodi koji čine dohodak fizičkih lica, kao i preduzetnika:

- koji vode poslovne knjige u skladu sa propisima kojima se uređuje računovodstvo,

- koji vode poslovne knjige u skladu sa propisima kojima se uređuje oporezivanje dohotka građana tj. "prosto" knjigovodstvo, kao i

- koji porez na dohodak građana plaćaju na paušalno oporezovan prihod.

Kada navedena lica prime na poklon stvari i/ili prava pobrojana u članu 14. Zakona o porezima na imovinu (tj. koja su predmet oporezivanja porezom na poklon) koja su izuzeta od poreza na dohodak građana u skladu sa članom 9. Zakona o porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 - odluka US, 7/2012 - usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 - odluka US, 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 48/2013 - ispr., 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 - dr. zakon, 5/2015 - usklađeni din. izn., 112/2015, 5/2016 - usklađeni din. izn., 7/2017 - usklađeni din. izn., 113/2017, 7/2018 - usklađeni din. izn., 95/2018, 4/2019 - usklađeni din. izn, 86/2019 i 5/2020 - usklađeni din. izn.), (na primer, primanja po propisima o pravima ratnih invalida, roditeljskog i dečjeg dodatka, naknade za tuđu pomoć i negu, naknade za telesno oštećenje...), odnosno bez obaveze protivčinidbe ostvare prihode koji su predmet oporezivanja porezom na dohodak građana (bez obzira da li se taj dohodak iskazuje kao prihod u poreskom bilansu preduzetnika ili se porez na dohodak plaća na drugi način ili je predmetni dohodak oslobođen poreza u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana), za te prihode ne podnose poresku prijavu PPI-3 i porez na poklon ne plaćaju. Dakle, nije neophodno da je na to primanje plaćen porez na dohodak građana, već da je to primanje predmet oporezivanja porezom na dohodak građana, što znači da se porez na poklon ne plaća ni ako se na to primanje ostvari pravo na poresko oslobođenje u skladu sa propisima kojima se uređuje oporezivanje dohotka građana.

Računovodstveni aspekt opraštanja duga i gašenja obaveze usled zastarelosti

Pored uobičajenih načina izmirivanja obaveze: plaćanjem u gotovini; prenosom druge imovine; pružanjem usluga; zamenom te obaveze sa drugom obavezom ili konverzijom obaveze u kapital, obaveza može prestati i kada se poverilac odrekne svojih prava ili ih proglasi nevažećim.

U skladu sa članom 56. Pravilnika o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike ("Sl. glasnik RS", br. 95/2014 - dalje: Pravilnik) za obaveze koje se gase na osnovu oproštaja duga od strane poverioca ili nastankom zastarelosti prava na naplatu, njihovo ukidanje računovodstveno se evidentira na računu 677 - Prihodi od smanjenja obaveza. Na opisanom računu iskazuju se smanjenje obaveza po osnovu zakona, vanparničnog poravnanja i sl, direktnim otpisivanjem, zaduženjem računa na kome je obaveza iskazana.

Podsećamo na odredbu člana 28. Pravilnika o načinu priznavanja, vrednovanja, prezentacije i obelodanjivanja pozicija u pojedinačnim finansijskim izveštajima mikro i drugih pravnih lica ("Sl. glasnik RS", br. 118/2013 i 95/2014) prema kojoj, lica koja primenjuju ovaj pravilnik imaju obavezu da sve obaveze kod kojih je istekao rok zastarelosti unesu u ostale prihode.

1) Privredno društvo "Alfa" ima obavezu prema privrednom društvu "Beta" u iznosu od 180.000 dinara. Sporazumom između dva društva dogovoreno je da se dug koji je dospeo u ranijim godinama otpiše u celosti. Prihod od smanjenja obaveze po osnovu sporazuma ulaze u obračun osnovice za oporezivanje porezom na dobit pravnih lica, oni ne predstavljaju poklon u smislu oporezivanja porezom na poklon.

2) Nadležni organ privrednog društva "Omega" donelo je odluku, na osnovu izveštaj o izvršenom popisu, da se otpišu obaveze nastanka zastarelosti prava na naplatu u ukupnom iznosu od 350.000 dinara prema sledećoj specifikaciji poverioca:

Knjiženje:

dr Marina Protić
Mile Orlović