Nazad na elektronske dodatke

Pod imovinom koja je predmet popisa u skladu sa odredbama člana 2. Pravilnika o načinu i rokovima vršenja popisa i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem ("Sl. glasnik RS", br. 89/2020), pored upisanog, a neuplaćenog kapitala, nematerijalne imovine, nekretnina postrojenja i opreme, ostalih stalnih materijalnih sredstava, investicionih nekretnina, bioloških sredstava, zaliha materijala, nedovršene proizvodnje, nedovršenih usluga, gotovih proizvoda i robe, stalnih sredstava namenjenih prodaji i sredstava poslovanja koje se obustavlja, finansijskih plasmana i potraživanja podrazumevaju se i gotovinski ekvivalenti i gotovina.

Odgovorno lice u društvu u skladu sa opštim aktom obrazuje komisiju za popis gotovine i gotovinskih ekvivalenata i određuje dan pod kojim će komisija izvršiti popis, kao i vreme popisa i rokove dostavljanja izveštaja o izvršenom popisu nadležnom organu društva. Komisiju za popis gotovine i gotovinskih ekvivalenata ne treba da sačinjavaju lica koja rukuju, odnosno koja su odgovorna za iste. Takođe, komisiju za popis ovih sredstava treba da čine stručna lica koja mogu da kontrolišu ispravnost dokumentacije.

Prema odredbama člana 20. Pravilnika o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike ("Sl. glasnik RS", br. 89/2020), na računima grupe 24 - Gotovinski ekvivalenti i gotovina, iskazuju se neposredno unovčive hartije od vrednosti, depoziti po viđenju, gotovina, plemeniti metali i predmeti od plemenitih metala, i to na sledećim računima:

• 240 - Hartije od vrednosti - gotovinski ekvivalenti, gde se iskazuju neposredno unovčive hartije od vrednosti, uz beznačajni rizik smanjenja vrednosti;

• 241 - Tekući (poslovni) računi, gde se iskazuju na posebnim analitičkim računima novčana sredstva na poslovnim računima, kao i iskorišćeni okvirni krediti. Potražni saldo na poslovnom računu na dan bilansa iskazuje se na odgovarajućem računu u grupi 42 - Kratkoročne finansijske obaveze, bez obaveze preknjižavanja u knjigovodstvu. Pravno lice i preduzetnik u okviru ovog računa po potrebi vodi poseban prelazni analitički račun;

• 242 - Izdvojena novčana sredstva i akreditivi, gde se iskazuju sredstva izdvojena na posebnim računima kod poslovne banke za otvorene akreditive u zemlji, za isplatu čekova, za investicije i za druge namene;

• 243 - Blagajna, gde se iskazuju dinarske uplate i isplate gotovog novca i drugih vrednosnica;

• 244 - Devizni račun, gde se iskazuju stanja i promene na deviznom računu;

• 245 - Devizni akreditivi, gde se iskazuju otvoreni devizni akreditivi kod banke za plaćanja u inostranstvu;

• 246 - Devizna blagajna, gde se iskazuju uplate i isplate efektivnog stranog novca i drugih vrednosnica naplativih u stranoj valuti;

• 248 - Ostala novčana sredstva, gde se iskazuju novčana sredstva koja nisu iskazana na ostalim računima novčanih sredstava u okviru grupe računa 24;

• 249 - Novčana sredstva čije je korišćenje ograničeno ili vrednost umanjena, gde se iskazuju novčana sredstva prema nazivu ovog računa.

Popis gotovinskih ekvivalenata i gotovine u blagajni, hartija od vrednosti i stranih sredstava plaćanja vrši se brojanjem prema apoenima i upisivanjem utvrđenih iznosa u posebne popisne liste.

Gotovina i hartije od vrednosti koje se nalaze na računima i depo računima popisuju se na osnovu izvoda o stanju tih sredstava na dan popisa.

Napominjemo da je primena Međunarodnog standarda finansijskog izveštavanja - MSFI 9 Finansijski instrumenti ("Sl. glasnik RS", br. 123/2020 - dalje: MSFI 9) obavezna počev od 2020. godine. U vezi sa umanjenjem vrednosti finansijskih sredstava, MSFI 9 zahteva primenu modela očekivanih kreditnih gubitaka. Gotovina i gotovinski ekvivalenti kao finansijski instrument takođe ulaze u obračun očekivanog kreditnog gubitka. Model očekivanog kreditnog gubitka utvrđuje se zavisno od promena stepena kreditnog rizika od momenta inicijalnog priznavanja sredstva. Konkretno, očekivani kreditni gubitak podrazumeva obavezu da se iskaže inicijalni gubitak, koji je jednak očekivanom gubitku tokom perioda od 12 meseci, u momentu inicijalnog priznavanja finansijskog sredstva kod kojih nije došlo do kreditnog obezvređenja. Ukoliko postoji značajno povećanje kreditnog rizika, umanjenje vrednosti se odmerava primenom modela očekivanih kreditnih gubitaka tokom perioda trajanja sredstava, a ne tokom perioda od 12 meseci. Kako gotovina predstavlja kratkoročna visoko likvidna sredstva a gotovinski ekvivalenti ulaganja koja su brzo zamenjiva za poznati iznos gotovine i nemaju značajan rizik od promene vrednosti, efekat po osnovu obračuna očekivanih kreditnih gubitaka bio bi uglavnom nematerijalan, te se shodno tome u praksi ne vrši obračun očekivanih kreditnih gubitaka odnosno ne vrši se obezvređenje gotovine i gotovinskih ekvivalenata.

Popis hartija od vrednosti - gotovinskih ekvivalenata

Gotovinski ekvivalenti predstavljaju kratkoročna, visokolikvidna ulaganja koja se u kratkom roku mogu aktivirati konverzijom u gotovinu i koristiti za plaćanja, kao što su čekovi primljeni na naplatu, druge neposredno unovče hartije od vrednosti i sl.

Pod gotovinskim ekvivalentima koji se evidentiraju na računu 240 podrazumevaju se hartije od vrednosti koje se mogu neposredno unovčiti, uz beznačajan rizik od smanjenja vrednosti. Najčešće, to su čekovi:

- koje građani izdaju po tekućim računima, a koji su naplativi odmah po podnošenju ovlašćenoj banci;

- devizni čekovi stranih lica;

- viza čekovi i druge gotovinske hartije od vrednosti koje se mogu odmah unovčiti.

Čekovi su instrument plaćanja, odnosno instrument za raspolaganje sredstvima sa računa na osnovu kojih se ispostavljaju jedinstveni instrumenti platnog prometa, kao što su nalog za isplatu, nalog za uplatu i sl. Oblik, sadržina i izdavanje čeka propisani su Zakonom o čeku ("Sl. list FNRJ", br. 105/46, "Sl. list SFRJ", br. 12/65, 50/71 i 52/73, "Sl. list SRJ", br. 46/96 i "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja). Ček koriste fizička i pravna lica za isplatu gotovog novca na teret izdavaoca čeka i za bezgotovinska plaćanja. Predmet popisa su čekovi koji su primljeni na naplatu. Komisija sačinjava popisnu listu čekova koji su dostavljeni banci na naplatu, ali nisu realizovani do dana bilansa. Na posebnoj popisnoj listi se popisuju čekovi koji do dana bilansa nisu dostavljeni banci na naplatu. Popis čekova vrši se po njihovoj nominalnoj vrednosti.

Kada se popisuju čekovi izdati na strana sredstva plaćanja, u popisnoj listi iskazuje se i dinarska protivvrednost po zaključnom kursu na dan bilansa. Obračunate kursne razlike po ovom osnovu iskazuju se u finansijskim prihodima ili rashodima.

Pored čekova, u neposredno unovčive hartije od vrednosti spadaju i:

- obveznice,

- blagajnički zapisi,

- državni zapisi,

- komercijalni zapisi i dr.

Popis novčanih sredstava na tekućem (poslovnom) računu

Sva pravna lica i preduzetnici su dužni da otvore tekući račun kod banke, da vode sredstva na tom računu i vrše plaćanja preko tog računa. Pravna lica i preduzetnici mogu imati više otvorenih tekućih računa kod jedne ili više banaka.

Predmet popisa su sredstva koja se nalaze na svim računima kod banaka. Pravna lica i preduzetnici mogu imati otvorene prelazne račune za posebne namene, kao što su isplate bolovanja i sl., a koji su takođe predmet popisa.

Popis se vrši na osnovu izvoda sa tekućeg računa o stanju tih sredstava na dan popisa, odnosno na dan bilansa. Običaj banaka je da pod zadnjim danom u godini i/ili pod prvim danom u narednoj godini izda novi izvod o stanju sredstava na određenom računu, što će komisiji za popis služiti kao verodostojna isprava. Međutim, ukoliko takvog izvoda nema, kao verodostojna isprava uzima se izvod banke, dat posle poslednje promene koja je evidentirana na konkretnom računu. Dakle, ukoliko je poslednja promena na tekućem računu izvršena, recimo 27.12.2021. godine, o čemu je banka poslala izvod 28.12.2021. godine, taj izvod predstavlja verodostojnu ispravu za sprovođenje popisa. Provera stanja na poslednjem izvodu u godini, po osnovu kojeg je izvršen popis utvrđuje se iz prvog izvoda u narednoj godini jer se u njemu iskazuje preneto stanje iz prethodne godine.

Popis novčanih sredstava u blagajni

Pored gotovog novca, u blagajni se drže i bonovi za benzin, bonovi za topli obrok, poštanske marke i druge vrednosnice koje se ne smatraju hartijama od vrednosti, a koje, takođe treba popisati. Novac može biti u dinarima ili u stranim sredstvima plaćanja. Na računu 243 evidentiraju se uplate i isplate u dinarima, a na računu 246 evidentira se devizna blagajna.

U okviru računa 243 posebno se evidentiraju različite vrste blagajni (glavna blagajna, pomoćna blagajna, blagajna prodavnice, blagajna ugostiteljskih objekata, blagajna stovarišta, blagajna novčanih bonova, vrednosti u sefu i dr.).

Za praćenje poslovnih događaja u blagajni, služi blagajnički dnevnik. Lice koje je odgovorno za blagajnu, na kraju radnog dana, a na osnovu isprave o nastalim promenama u vezi sa gotovinom, sastavlja blagajnički dnevnik u koji unosi sve ulaze i izlaze i utvrđuje stanje gotovine na kraju dana.

Prema odredbama stava 2. Pravilnika o uslovima i načinu plaćanja u gotovom novcu u dinarima za pravna lica i za fizička lica koja obavljaju delatnost ("Sl. glasnik RS", br. 77/2011), pravna lica i fizička lica koja obavljaju delatnost mogu, bez ograničenja, plaćati gotovim novcem, odnosno vršiti isplate u gotovom novcu u dinarima sa svog tekućeg računa. Plaćanja, odnosno isplate vrše se na osnovu originalne dokumentacije, iz koje se mogu utvrditi iznos, osnov i namena tog plaćanja (rešenje, odluka, ugovor, račun i dr.), a koja se banci podnosi na uvid i overu (datum prijema, pečat i potpis). Izuzetno, plaćanja, odnosno isplate do iznosa od 150.000 dinara dnevno vrše se bez podnošenja navedene dokumentacije na uvid.

U skladu sa odredbama člana 5. istog pravilnika, pravna lica i fizička lica koja obavljaju delatnost, najkasnije u roku od sedam radnih dana, gotov novac primljen po bilo kom osnovu uplaćuju na svoj račun kod banke. Pod gotovim novcem ne podrazumeva se iznos dinara koji je isplaćen sa tekućeg računa na način naveden u prethodnom pasusu.

Naime, pravna lica i preduzetnici mogu držati u blagajni samo gotov novac podignut sa tekućeg računa, koji se koristi za namene za koje je podignut. Novac se može držati u blagajni sve do upotrebe za svrhu za koju je podignut, jer nije propisana obaveza da se mora vratiti na tekući račun u nekom roku. Dakle, pravno lice i preduzetnik ne može vršiti plaćanja iz pazara, već mora izvršiti uplatu pazara na svoj tekući račun, a potom vršiti podizanje gotovine za određene namene.

Popisna komisija sastavlja posebne popisne liste za gotov novac u blagajni, posebno za dinare, a posebno za devize. Na kraju radnog vremena, 31.12.2021. godine, odnosno poslednjeg radnog dana u godini, komisija vrši popis blagajne brojanjem zatečenog novca prema apoenima i upisivanjem utvrđenog stanja. Moguće je da se sav novac iz blagajne poslednjeg radnog dana uplati na tekući račun, čime se olakšava popis jer je saldo blagajne sveden na nulu.

Popis bonova za gorivo, topli obrok i dr. vrši se po nominalnoj vrednosti označenoj na njima. Kada se bonovi za gorivo izdaju zaposlenima, tom prilikom se zadužuju zaposleni, evidentiranjem na računu 221 - Potraživanja od zaposlenih. Na dan bilansa, neutrošeni bonovi se pravdaju, odnosno vraćaju u blagajnu i kao takvi popisuju. Međutim, ako se neutrošeni bonovi ne vrate u blagajnu, njihov popis će se izvršiti u posebnim popisnim listama potraživanja i obaveza.

Popis sredstava na deviznom računu

Pravno lice može otvoriti devizni račun kod banke, preko kojeg vrši plaćanja u stranoj valuti. Devize koje pravno lice drži na deviznom računu kod banke koriste se za plaćanja prema inostranstvu, kao i naplate od kupaca iz inostranstva, primljeni devizni krediti, primljeni devizni avansi i sl.

Plaćanje, naplaćivanje i prenos između rezidenata i između rezidenata i nerezidenata u Republici se vrši u dinarima. Izuzetno, odredbama člana 34. Zakona o deviznom poslovanju ("Sl. glasnik RS", br. 62/2006, 31/2011, 119/2012, 139/2014 i 30/2018), propisani su izuzeci, odnosno slučajevi u kojima se plaćanje, naplaćivanje i prenos u Republici mogu vršiti i u devizama.

Popis deviznog računa vrši se na osnovu izvoda sa tog računa na dan bilansa, s tim što se u popisne liste upisuje stanje u valuti i stanje u dinarskoj protivvrednosti po zaključnom kursu na dan 31.12.2021. godine (odnosno na poslednji radni dan u godini). Ukoliko se po ovom osnovu utvrde kursne razlike, one se iskazuju na računima 563 - Negativne kursne razlike (prema trećim licima) ili 663 - Pozitivne kursne razlike (prema trećim licima).

Primer popisne liste gotovinskih ekvivalenata i gotovine

Popisna komisija nakon izvršenog popisa sastavlja izveštaj o utvrđenom stanju po popisu i daje predlog centralnoj popisnoj komisiji ili nadležnom organu u društvu, kako da tretira viškove i manjkove, odnosno kako da sprovede knjiženja.

Popisna lista gotovinskih ekvivalenata i gotovine na dan 31.12.2021. godine

dr Marina Protić