Nazad na elektronske dodatke

Dostavljanje finansijskih izveštaja za 2020. godinu vrši se u skladu sa odredbama:

• Zakona o računovodstvu ("Sl. glasnik RS", br. 73/2019 - dalje: novi Zakon),

• Zakona o računovodstvu ("Sl. glasnik RS", br. 62/2013, 30/2018 i 73/2019 - dr. zakon - dalje: stari Zakon) i

• Pravilnikom o uslovima i načinu javnog objavljivanja finansijskih izveštaja i vođenju registra finansijskih izveštaja ("Sl. glasnik RS", br. 127/2014, 101/2016 i 111/2017 - dalje: Pravilnik).

Pravilnikom su uređeni bliži uslovi i način prijema i obrade podataka za statističke i druge potrebe, prijema i provere ispunjenosti uslova za javno objavljivanje finansijskih izveštaja i dokumenata iz čl. 33. i 34. Zakona, vođenja Registra finansijskih izveštaja i pribavljanja podataka koje Agenciji za privredne registre (dalje: Agencija) dostavljaju drugi nadležni organi i pravna lica i preduzetnici, kao i pružanja usluga iz Registra finansijskih izveštaja.

Finansijsko izveštavanje u 2020. godini u skladu sa starim Zakonom obuhvata:

1) Izveštaje za statističke potrebe

2) Finansijske izveštaje za javno obelodanjivanje

- Redovni godišnji finansijski izveštaji

- Konsolidovani godišnji finansijski izveštaji

- Vanredni finansijski izveštaji

3) Dokumentaciju uz finansijske izveštaje

- odluku o usvajanju finansijskih izveštaja;

- odluku o raspodeli dobiti, odnosno pokriću gubitka po redovnom godišnjem finansijskom izveštaju, ako je odlučeno da se dobit raspoređuje, odnosno da se vrši pokriće gubitka;

- godišnji izveštaj o poslovanju;

- revizorski izveštaj sa finansijskim izveštajima koji su bili predmet revizije.

U pogledu obveznika i obima sastavljanja Godišnjeg izveštaja o poslovanju za 2020. g. izjasnilo se i Ministarstvo finansija sledećim mišljenjem:

Obveznici dostavljanja finansijskih izveštaja

Obveznici dostavljanja redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za 2020. godinu su:

- privredna društva i zadruge,
- druga pravna lica (političke organizacije, sindikalne organizacije sa svojstvom pravnog lica, fondacije i zadužbine, udruženja, komore, crkve i verske zajednice, u delu obavljanja privredne ili druge delatnosti u skladu sa propisima kojima je uređeno obavljanje tih delatnosti, i dr.),
- banke i druge finansijske institucije nad kojima nadzor vrši Narodna banka Srbije,
- društva za osiguranje,
- davaoci finansijskog lizinga,
- dobrovoljni penzijski fondovi, društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima,
- investicioni fondovi i društva za upravljanje investicionim fondovima,
- berze i brokersko-dilerska društva,
- faktoring društva,
- ustanove koje obavljaju delatnost radi sticanja dobiti,
- pravna lica i drugi oblici organizovanja koje je pravno lice osnovalo u inostranstvu, ako za njih propisima tih država nije utvrđena obaveza vođenja poslovnih knjiga i sastavljanja finansijskih izveštaja,
- ogranci i drugi organizacioni delovi stranih pravnih lica sa sedištem u inostranstvu, koji obavljaju privrednu delatnost u Republici Srbiji,
- preduzetnici koji vode dvojno knjigovodstvo.

Iako je Pravilnikom o sadržini i formi obrazaca finansijskih izveštaja za privredna društva, zadruge i preduzetnike ("Sl. glasnik RS", br. 95/2014 i 144/2014) propisano da obaveštenje treba dostaviti u pisanoj formi, Agencija je preduzetnicima omogućila da prijavu o vođenju poslovnih knjiga po sistemu dvojnog knjigovodstva izvrše putem veb aplikacije objavljene u registru finansijskih izveštaja na linku "Prijava/odjava preduzetnika iz evidencije".

Takođe, Agencija je omogućila da se na njenom sajtu može izvršiti Pretraga evidencije obveznika. Prema odredbama člana 4. Pravilnika, obveznik proverava potpunost i tačnost javno objavljenih podataka iz evidencije obveznika, pre dostavljanja izveštaja za statističke potrebe, odnosno finansijskog izveštaja i dokumentacije iz člana 34. Zakona, i ako ti podaci nisu potpuni i tačni, od Agencije zahteva njihovu korekciju, dostavljanjem dokaza o tome, u skladu sa propisima.

Dakle, obveznici treba da provere, statusne podatke i podatke o zakonskom zastupniku jer ako isti nisu ažurni neće biti moguće slanje finansijskih izveštaja. U slučaju da podatke treba ispraviti neophodno je Agenciji uputiti reklamaciju za ažuriranje tih podataka na elektronsku adresu obveznicifi@apr.gov.rs.

Kriterijumi za primenu MRS/MSFI, MSFI za MSP ili Pravilnika za mikro i druga pravna lica

Kriterijumi za primenu MRS/MSFI, Međunarodnog standarda finansijskog izveštavanja (IFRS) za male i srednje entitete ("Sl. glasnik RS", br. 83/2018 - dalje: MSFI za MSP) ili Pravilnika o načinu priznavanja, vrednovanja, prezentacije i obelodanjivanja pozicija u pojedinačnim finansijskim izveštajima mikro i drugih pravnih lica ("Sl. glasnik RS", br. 118/2013 i 95/2014 - dalje: Pravilnik za mikro i druga pravna lica) propisani su odredbama čl. 24-26. novog Zakona.

Primena MRS/MSFI

Prema članu 24. Novog Zakona, za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u finansijskim izveštajima velika pravna lica, pravna lica koja imaju obavezu sastavljanja konsolidovanih finansijskih izveštaja (matična pravna lica), javna društva, odnosno društva koja se pripremaju da postanu javna, u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala, nezavisno od veličine, primenjuju MSFI.

Dakle, navedena pravna lica uključujući i preduzetnike razvrstane kao velika, nemaju mogućnost izbora, već obavezno primenjuju MRS/MSFI.

Primena MSFI za MSP

U skladu sa članom 25. Novog Zakona, za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u finansijskim izveštajima, mala i srednja pravna lica primenjuju MSFI za MSP.

Izuzetno, mala i srednja pravna lica (uključujući i preduzetnike) mogu da odluče da za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u finansijskim izveštajima primenjuju MSFI. U slučaju da se odluče za ovu mogućnost, mala i srednja pravna lica dužna su da primenjuju MSFI u kontinuitetu, odnosno najmanje pet godina od početka primene MSFI, osim u slučajevima otvaranja postupka stečaja ili likvidacije.

Mikro i druga pravna lica

Shodno članu 26. Novog Zakona, za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u finansijskim izveštajima, mikro pravna lica (uključujući i preduzetnike) i druga pravna lica iz člana 2. tačka 2) ovog zakona, nezavisno od veličine, primenjuju Pravilnik za mikro i druga pravna lica.

Izuzetno, mikro pravna lica (uključujući i preduzetnike) i druga pravna lica, nezavisno od veličine, mogu da odluče da za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u finansijskim izveštajima primenjuju MSFI ili MSFI za MSP.U slučaju da se odluče za ovu mogućnost, mikro pravna lica i druga pravna lica, nezavisno od veličine, dužna su da primenjuju MSFI, odnosno MSFI za MSP u kontinuitetu, odnosno najmanje pet godina od početka primene MSFI, odnosno MSFI za MSP, osim u slučajevima otvaranja postupka stečaja ili likvidacije.

U skladu sa članom 2. stav 2. Pravilnika o Kontnom okviru za druga pravna lica, druga pravna lica koja odluče da primenjuju MSFI za MSP ili MRS/MSFI u skladu sa članom 26. Novog Zakona, primenjuju Pravilnik o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike ("Sl. glasnik RS", br. 95/2014).

Opširnije u Stručni komentar - Poresko-računovodstveni instruktor: SPECIFIČNOST SASTAVLJANJA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA DRUGIH PRAVNIH LICA ZA 2020. GODINU: • Primena posebnog Kontnog okvira i obrazaca finansijskih izveštaja za druga pravna lica •.

Tabelarni pregled obavezujuće i dobrovoljne primene MRS/MSFI, MSFI za MSP i Pravilnika za mikro i druga pravna lica

Počev od 2020. godine, a u skladu sa odredbama novog Zakona koji je stupio na snagu 1.1.2020. godine, dozvoljeno je da mala, mikro i druga pravna lica ukoliko to odluče mogu da primenjuju pune MRS/MSFI,što nije bilo moguće prethodnim zakonskim rešenjem. Takođe,mikro i druga pravna lica mogu da primenjuju MSFI za MSP, ukoliko se opredele. U slučaju da se mala, mikro pravna lica i druga pravna lica nezavisno od veličine, opredele za navedene mogućnosti, dužna su da primenjuju MSFI, odnosno MSFI za MSP u kontinuitetu, odnosno najmanje pet godina od početka primene MRS/MSFI, odnosno MSFI za MSP, osim u slučajevima otvaranja postupka stečaja ili likvidacije. S tim u vezi, ukoliko pravna lica nisu u obavezi da primene MRS/MSFI ili MSFI za MSP, nemaju obavezu sastavljanja punog seta finansijskih izveštaja, već sastavljaju redovan godišnji finansijski izveštaj koji obuhvata Bilans stanja, Bilans uspeha i Napomene uz finansijske izveštaje (počev od finansijskih izveštaja za 2021. g.). Redovan godišnji finansijski izveštaj preduzetnika i drugih pravnih lica iz člana 2. tačka 2) Zakona razvrstanih kao mikro pravno lice obuhvata Bilans stanja i Bilans uspeha.

Izveštaji za statističke potrebe

Svi obveznici dostavljaju podatke za statističke i druge potrebe, isključivo za poslovnu godinu koja je jednaka kalendarskoj, što znači sa stanjem na dan 31. decembar 2020. godine i to u propisanom obimu:

• Bilans stanja,

• Bilans uspeha i

• Statistički izveštaj.

Što znači da pravna lica, koja imaju poslovnu godinu različitu od kalendarske godine, takođe su dužna da za statističke potrebe dostave izveštaje za poslovnu godinu koja je jednaka kalendarskoj.

Ako društvo prvo dostavlja izveštaje za statističke potrebe a kasnije za javno objavljivanje, uz izveštaje za statističke potrebe dostavlja elektronski i popunjen Zahtev za obradu izveštaja za statističke potrebe. Ne plaća se naknada za objavljivanje izveštaja za statističke potrebe.

Godišnji finansijski izveštaji za javno objavljivanje

Redovan godišnji finansijski izveštaj, odnosno finansijski izveštaji za javno objavljivanje obuhvataju sledeće izveštaje:

I. za pravna lica koja primenjuju MRS/MSFI, odnosno MSFI za MSP:

1) Bilans stanja,

2) Bilans uspeha,

3) Izveštaj o ostalom rezultatu,

4) Izveštaj o promenama na kapitalu,

5) Izveštaj o tokovima gotovine,

6) Napomene uz finansijske izveštaje,

II. za druga pravna lica (osim drugih pravnih lica razvrstanih u mikro pravna lica):

1) Bilans stanja;

2) Bilans uspeha;

3) Napomene uz finansijske izveštaje;

III. mikro i druga pravna lica i preduzetnici:

1) Bilans stanja;

2) Bilans uspeha.

Ukoliko društvo nakon objavljivanja izveštaja za statističke potrebe odvojeno objavi godišnje finansijske izveštaje za javno objavljivanje podnosi u elektronskom obliku popunjen i Zahtev za javno objavljivanje finansijskih izveštaja.

Dokumentacija iz člana 34. Zakona koja se dostavlja uz finansijske izveštaje

Sva pravna lica osim preduzetnika dostavljaju dokumentaciju pod 1) i 2), dok dokumentaciju pod 3) i 4) dostavljaju pravna lica (i preduzetnici) koji imaju obavezu u skladu sa Zakonom:

1) Odluku o usvajanju finansijskih izveštaja (redovnih i konsolidovanih). U slučajevima kada od strane skupštine ili drugog nadležnog organa obveznika nije doneta odluka o usvajanju redovnog ili konsolidovanog godišnjeg finansijskog izveštaja do isteka roka za dostavljanje finansijskih izveštaja Agenciji, zakonski zastupnik može umesto te odluke da dostavi izjavu o tome, uz navođenje razloga zbog kojih ta odluka nije doneta. Kada skupština, odnosno drugi nadležni organ obveznika naknadno donese odluku o usvajanju finansijskog izveštaja, obveznik će podneti Zahtev za zamenu javno objavljene dokumentacije na propisanom obrascu (član 36. stav 3. Pravilnika).

2) Odluku o raspodeli dobiti, odnosno pokriću gubitka po redovnom godišnjem finansijskom izveštaju. U slučaju da nije doneta odluka o raspodeli dobiti, odnosno pokriću gubitka, umesto te odluke zakonski zastupnik dostavlja Agenciji izjavu da ona nije doneta. Kada skupština, odnosno drugi nadležni organ obveznika naknadno donese odluku o raspodeli dobiti odnosno pokriću gubitka, obveznik će takođe podneti Zahtev za zamenu javno objavljene dokumentacije na propisanom obrascu (član 36. stav 3. Pravilnika).

3) Izveštaj o poslovanju. Sastavljaju ga srednja i velika pravna lica i javna društva (nezavisno od veličine), kao i ona koja se pripremaju da postanu javna, dok mikro i mala pravna lica, osim javnih društava (nezavisno od veličine), nisu dužna da ga sastavljaju, kao ni preduzetnici nezavisno od veličine.

Kada obveznik dostavi godišnji izveštaj o poslovanju ili drugi dokument u čijem sastavu se nalazi statistički izveštaj, bez izričite saglasnosti za javno objavljivanje tog dokumenta, a tu saglasnost ne dostavi u skladu sa članom 26. Pravilnika, izuzetno od člana 31. Pravilnika, takav dokument se neće javno objaviti uz redovni godišnji finansijski izveštaj uz koji je dostavljen.

Kao što je navedeno, godišnji izveštaj o poslovanju za 2020. g. se dostavlja u skladu sa starim Zakonom, dakle na isti način i u istom obimu kao i prethodne godine.

Dostavljanjem navedenih dokumenata od 1) do 3) zakonski zastupnik pravnog lica potvrđuje da su ta dokumenta doneta u skladu sa opštim aktima pravnog lica.

4) Revizorski izveštaj uz koji su priloženi finansijski izveštaji koji su bili predmet revizije. Dostavljaju samo pravna lica i preduzetnici obveznici revizije finansijskih izveštaja. Podsećamo da revizorski izveštaj mora biti potpisan kvalifikovanim elektronskim potpisom ključnog revizorskog partnera.

Dokumenta iz člana 34. stav 1. starog Zakona podobna su za javno objavljivanje u sklopu potpunog i računski tačnog finansijskog izveštaja, ako se odnose na obveznika i finansijski izveštaj uz koji su dostavljena, te ako se iz njihove sadržine može opredeliti kojoj vrsti dokumenta pripadaju.

Ako lice ovlašćeno za pokretanje postupka za pobijanje, odnosno za utvrđivanje ništavosti dokumenata iz člana 34. starog Zakona koja su javno objavljena uz finansijski izveštaj, pokrene pred nadležnim sudom navedeni postupak, ono može da zahteva od Agencije da se uz taj izveštaj i propisanu dokumentaciju, javno objavi i njegovo pismeno izjašnjenje o tome.

Istovremeno dostavljanje izveštaja za statističke potrebe i javno obelodanjivanje

Obveznicima koji imaju poslovnu godinu jednaku kalendarskoj data je mogućnost objedinjenog dostavljanja redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za javno objavljivanje i izveštaja za statističku obradu do kraja februara naredne godine, odnosno do 1.3.2021. godine. Ukoliko obveznik istovremeno podnese i izveštaje za statističke potrebe i za javno objavljivanja smatra se da je obveznik ispunio obavezu dostavljanja redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za javno objavljivanje i neće imati obavezu da ih ponovo dostavlja.

U tom slučaju obveznici dostavljaju:

- izveštaj za statističke potrebe (Bilans stanja, Bilans uspeha i statistički izveštaj),

- ostale izveštaje koji čine redovne godišnje finansijske izveštaje, u skladu sa Zakonom,

- dokumentaciju iz član 34. Zakona,

- zahtev za obradu izveštaja za statističke potrebe i javno objavljivanje finansijskih izveštaja (jedan zahtev). Zahtev se može preuzeti sa internet stranice Agencije u delu Obrasci Zahteva. Navedeni zahtev sadrži Izjavu obveznika o istovremenom dostavljanju redovnih godišnjih finansijskih izveštaja.

Pored navedene dokumentacije, potrebno je platiti naknadu za javno objavljivanje finansijskih izveštaja i dokumentacije.

Navedeno znači da obveznik ne mora da dostavlja dva izveštaja Bilans stanja i Bilans uspeha već jedan koji će se smatrati istovremenim izveštajem za statističke potrebe i sastavnim delom godišnjeg finansijskog izveštaja.

Ova mogućnost nije propisana za obveznike kojima je poslovna godina različita od kalendarske.

Izjava o neaktivnosti

Pravno lice koje nije imalo poslovnih događaja, niti u poslovnim knjigama ima podatke o imovini i obavezama, dužno je da do kraja februara naredne godine dostavi Agenciji izjavu o neaktivnosti koja se odnosi na izveštajnu godinu. Radi se, dakle, o pravnim licima koja eventualno imaju iskazanu promenu po osnovu uplate osnivačkog uloga, ali nemaju nijednu drugu poslovnu promenu u izveštajnoj godini.

Dostavljanjem izjave o neaktivnosti smatra se da je ispunjena obaveza dostavljanja izveštaja za statističke potrebe i redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja za izveštajnu godinu na koju se izjava odnosi. Navedeno znači, da obveznik nakon dostavljanja ove Izjave ne može dostaviti finansijske izveštaje za 2020. godinu.

Obveznik koji je dostavio izjavu o neaktivnosti za izveštajnu godinu, smatra se mikro pravnim licem u narednoj godini shodno članu 6. Zakona.

Odgovornost i usvajanje finansijskih izveštaja

Za povećanje pouzdanosti finansijskog izveštavanja novi Zakon je uveo kolektivnu odgovornost i usvajanje svih finansijskih izveštaja za javno objavljivanje i izveštaja o poslovanju kao i konsolidovanih finansijskih izveštaja:

• za istinito i pošteno prikazivanje finansijskog položaja i uspešnosti poslovanja pravnog lica, odgovoran je zakonski zastupnik, organ upravljanja i nadzorni organ pravnog lica u skladu sa zakonom, odnosno preduzetnik, kao i odgovorno lice za sastavljanje finansijskih izveštaja, odnosno lice kojem je povereno vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja u skladu sa svojim nadležnostima;

• finansijske izveštaje potpisuje samo zakonski zastupnik pravnog lica, odnosno preduzetnik;

• finansijske izveštaje usvaja skupština ili drugi nadležni organ pravnog lica, odnosno preduzetnik.

Ko može da vodi poslovne knjige i sastavlja finansijske izveštaje?

Zakonom nije propisana obaveza da lice koje vodi poslovne knjige mora da poseduje bilo kakvu licencu ili sertifikat. Naime, pravno lice i preduzetnik svojim internim aktom o računovodstvu uređuje uslove koje treba da ispunjava lice kojem poverava vođenje poslovnih knjiga.