Nazad na elektronske dodatke

Vlada Republike Srbije utvrdila je tekst Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskom fakturisanju koje je 3. decembra 2021. godine dostavila Narodnoj skupštini Republike Srbije radi razmatranja i usvajanja.

U obrazloženju Predloga zakona, predlagač - Vlada Republike Srbije, navodi da su osnovni razlozi za predložene izmene i dopune utvrđivanje novog roka za početak primene određenih obaveza iz Zakona o elektronskom fakturisanju, kao i preciziranje pojedinih odredaba navedenog Zakona. Predloženim izmenama i dopunama istovremeno je postalo neophodno uskladiti i rok u kome prestaju da važe određene odredbe Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama ("Sl. glasnik RS", br. 119/2012, 68/2015, 113/2017, 91/2019, 44/2021 i 44/2021 - dr. zakon) i Zakona o izmenama i dopuni zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama ("Sl. glasnik RS", br. 91/2019).

Pored navedenog, predloženo je da se propiše uvođenje javne liste korisnika Sistema elektronskih faktura, što ima za cilj olakšavanje korišćenja Sistema i ubrzavanje poslovnih procesa. Na osnovu Obrazloženja Predloga zakona, ideja je da listu korisnika sistema objavljuje Ministarstvo finansija od početka primene prava i obaveza u skladu sa ovim zakonom i to na portalu posvećenom sistemu elektronskog fakturisanja (https://www.efaktura.gov.rs/).

Osim navedenog, na izgled neobičan predlog u pogledu izmena Zakona odnosi se na isključivanje iz uobičajenih elemenata elektronske fakture elementa "mesto izdavanja", što direktno može uticati na propise o obaveznim elementima računa iz člana 42. Zakona o porezu na dodatu vrednost ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 86/2004 - ispr., 61/2005, 61/2007, 93/2012, 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 68/2014 - dr. zakon, 142/2014, 5/2015 - usklađeni din. izn., 83/2015, 5/2016 - usklađeni din. izn., 108/2016, 7/2017 - usklađeni din. izn., 113/2017, 13/2018 - usklađeni din. izn., 30/2018, 4/2019 - usklađeni din. izn., 72/2019, 8/2020 - usklađeni din. izn. i 153/2020 - dalje: Zakon o PDV), o čemu će u nastavku biti nešto više detalja.

Nadalje, važna dopuna Zakona o elektronskom fakturisanju odnosi se na uvođenje kaznene odredbe za nepoštovanje obaveze elektronskog evidentiranja PDV u sistemu elektronskih faktura, koja inicijalno nije bila propisana.

Na kraju, predloženo je da se subjektima javnog sektora koji su ugovorne strane u okvirnom sporazumu kojim se uređuju uslovi i način dodele ugovora tokom perioda važenja okvirnog sporazuma (u smislu zakona kojim se uređuju javne nabavke), omogući da sistem elektronskih faktura koriste za prijem, čuvanje i uvid u postupanje sa elektronskim fakturama izdatim prilikom izvršenja ugovora zaključenog na osnovu okvirnog sporazuma.

U nastavku je data detaljnija analiza najznačajnijih izmena i dopuna.

Odlaganje početka primene određenih odredaba Zakona

Zakonom o elektronskom fakturisanju predviđeno je da primena odredaba ovog zakona počne u nekoliko faza. Za prvu fazu koja se odnosi na obaveze subjekata javnog sektora da primaju i čuvaju elektronsku fakturu, da izdaju elektronske fakture drugim subjektima javnog sektora, te da vrše elektronsko evidentiranje PDV u skladu sa zakonom, kao i obavezu subjekata privatnog sektora da izdaju elektronske fakture subjektima javnog sektora, predviđen je početak primene od 1. januara 2022. godine.

Predloženim izmenama i dopunama utvrđen je novi rok za početak primene prve faze Zakona o elektronskom fakturisanju i to 1. maj 2022. godine.

Dve druge faze, čija je primena predviđena od 1. jula 2022. (obaveza prijema elektronskih faktura od strane subjekata privatnog sektora) i od 1. januara 2023. godine (obaveza subjekata privatnog sektora da izdaju elektronske fakture drugim subjektima privatnog sektora), nisu odložene, pa rokovi za početak primene Zakona o elektronskom fakturisanju (nakon usvajanja predloženih izmena), treba da izgledaju ovako:

Kako smo prethodno napomenuli, sa odlaganjem početka primene odredaba Zakona o elektronskom fakturisanju koje se odnose na obaveze za koje je bilo predviđeno da počnu sa primenom od 1. januara 2022. godine na 1. maj 2022. godine, paralelno je pomeren rok prestanka važenja normi koje se odnose na propise o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama u skladu sa članom 23. Zakona o elektronskom fakturisanju, pa će norme pomenutih propisa biti u primeni takođe do 1. maja 2022. godine.

Uvođenje javne liste korisnika sistema elektronskih faktura

Prethodno je pomenuto da je predloženo vođenje javne liste korisnika sistema elektronskih faktura od strane Ministarstva finansija na portalu posvećenom elektronskom fakturisanju. Ovaj predlog je došao kao posledica analize rada demo verzije sistema, u okviru koje se postavilo praktično pitanje na koji način će subjekti koji koriste sistem elektronskih faktura (obavezno ili dobrovoljno) znati da li je drugi subjekt sa kojim imaju transakciju takođe korisnik sistema elektronskih faktura (pogotovo kako će proveriti podatak za ona lica koja nisu obavezni korisnici po Zakonu).

Ovo je svakako praktično rešenje, pod uslovom da javno dostupni spisak bude ažuran, tj. da se na istom automatski ažuriraju podaci iz sistema, kako ne bi dolazilo do zabune u pogledu pitanja da li je učesnik u transakciji korisnik ovog sistema ili ne.

Izostavljanje iz spiska uobičajenih elemenata elektronske fakture "mesta izdavanja"

U okviru navedenih predloga za izmene i dopune Zakona o elektronskom fakturisanju u tekstu dostavljenom Skupštini nalazi se i predlog da se iz spiska uobičajenih elemenata elektronske fakture, propisanih odredbama člana 7. ovog Zakona izostavi element "mesto izdavanja elektronske fakture".

Naime, tokom analize demo verzije sistema elektronskih faktura, element mesta izdavanja elektronskih faktura je bio zamišljen kao podatak koji se automatski popunjava na osnovu podataka o sedištu izdavaoca elektronske fakture. Kako ovo nije u potpunosti precizan način određivanja mesta izdavanja fakture (koje može, a i ne mora da se poklapa sa mestom sedišta izdavaoca), Vlada je konstatovala da ovaj podatak dovodi do zabune u korišćenju sistema, te je predložila da isti bude izostavljen iz spiska uobičajenih elemenata.

Napominjemo da je Pravilnikom o elementima elektronske fakture, formi i načinu dostave prateće i druge dokumentacije kroz sistem elektronskih faktura, načinu i postupku elektronskog evidentiranja obračuna poreza na dodatu vrednost u sistemu elektronskih faktura i načinu primene standarda elektronskog fakturisanja ("Sl. glasnik RS", br. 44/2021 - dalje: Pravilnik), propisano šta su obavezni elementi elektronske fakture, za razliku od Zakona kojim je dat spisak uobičajenih elemenata fakture,pri čemu se elementi u Zakonu i Pravilniku ne poklapaju u potpunosti. Naime, Pravilnikom su neki od "uobičajenih" elemenata propisanih Zakonom izostavljeni, a sa druge strane je kao obavezan dodat novi element (koji nije preciziran Zakonom) - vrednost svake stavke fakture pojedinačno.

Razlike u pogledu navedenih odredaba između Zakona i Pravilnika dovode do određene kolizije u tumačenju, a potencijalno i primeni propisa, pre svega zbog toga što Pravilnik na ovaj način, iako ima za cilj preciziranje odredaba Zakona, u određenoj meri proširuje zakonske odredbe ili ih suštinski menja.

Osim toga, neizostavno se mora napomenuti da je ideja da dosadašnje račune koje su obveznici evidentirani u sistem PDV izdavali po izvršenom prometu dobara i usluga, upravo treba da zamene elektronske fakture izdate preko sistema elektronskih faktura, a ne da postoje paralelni sistemi (preko sistema i po dosadašnjem modelu). To dalje vodi do zaključka da elektronske fakture treba da zamene račune iz člana 42. Zakona o PDV, kojim su propisani obavezni elementi računa za promet dobara i usluga.

U tom pogledu, elektronska faktura (da bi zamenila račun iz člana 42. Zakona o PDV), do eventualnih izmena odredaba Zakona o PDV, bi trebalo da sadrži sve elemente predviđene odredbama člana 42. Zakona o PDV. U suprotnom, PDV obveznik koji primi elektronsku fakturu preko sistema, ako ova faktura ne sadrži sve elemente predviđene relevantnim odredbama Zakona o PDV, bi došao u dilemu da li na osnovu takve fakture stiče pravo na odbitak prethodnog poreza, tj. da li se ovakva faktura smatra formalno ispravnom u smislu Zakona o PDV.

Takođe napominjemo da je samim Zakonom o elektronskom fakturisanju izričito navedeno da ovaj zakon ne utiče na primenu odredaba zakona kojim se uređuju obračunavanje i plaćanje poreza na dodatu vrednost i podzakonskih akata usvojenih na osnovu tog zakona, iz čega bi se izveo zaključak da isti neće uticati ni na propise o formalnoj ispravnosti računa u smislu Zakona o PDV.

Kao što je poznato, odredbom člana 42. Zakona o PDV propisano je da je obavezan element računa i mesto izdavanja računa,što dalje vodi do zaključka da se Zakonom o elektronskom fakturisanju ipak u određenoj meri utiče na propise kojim se uređuje obračunavanje i plaćanje poreza na dodatu vrednost, te da usvajanje navedene izmene može dovesti do kolizije između Zakona o PDV i Zakona o elektronskom fakturisanju u pogledu obaveznih elemenata fakture.

Na ovom mestu treba napomenuti da se uvođenjem sistema elektronskog fakturisanja u poslovanje i propisivanjem obaveznih elemenata fakture koja se izdaje preko ovog sistema, suštinski teži tome da se više ne postavlja pitanje formalne ispravnosti računa, nego da su formalni uslovi ispravnosti računa podrazumevani. Takođe bismo napomenuli da obveznik koji je postupajući u dobroj meri primenjivao odredbe Zakona o elektronskom fakturisanju (pa i u pogledu elemenata računa), ne može da bude u prekršaju, ako na ovaj način izostavi element propisan drugim zakonom.

Treba napomenuti i to da je u slučaju usvajanja predložene izmene (a pre eventualnog usklađivanja PDV propisa u tom delu), u okviru elektronske fakture izdate preko sistema ipak moguće upisati i ovaj element koji se traži Zakonom o PDV, ali to bi bilo moguće u okviru napomena, odnosno fakultativnih dodataka na fakturi. Ovo bi bilo praktično rešenje do eventualnog usklađivanja propisa o PDV i elektronskom fakturisanju.

U tom smislu, na osnovu naših saznanja, do početka primene Zakona o elektronskom fakturisanju bi trebalo da dođe i do usklađivanja PDV propisa u delu obaveznih elemenata računa, čime bi se izbegla i potencijalna mogućnost da faktura izdata kroz sistem elektronskih faktura bude, striktno govoreći, formalno neispravna u smislu Zakona o PDV.

Propisivanje kaznene odredbe za nepoštovanje obaveze elektronskog evidentiranja PDV u sistem

Kako je već dobro poznato, Zakonom o elektronskom fakturisanju propisana je i posebna obaveza elektronskog evidentiranja PDV u sistem elektronskih faktura. Ova obaveza je nametnuta licima koji se u skladu sa Zakonom o PDV smatraju poreskim dužnicima (kako obveznici PDV, tako i lica koja nisu u sistemu PDV), ako dugovani PDV nije na drugi način evidentiran u sistem (npr. izdavanjem elektronske fakture ili fiskalnog računa).

Ova obaveza je jedna vrsta dopune pre svega obaveze izdavanja elektronskih faktura i ima za cilj objedinjavanje celokupnog obračunatog PDV u zemlji u sistemu elektronskih faktura, što dalje doprinosi jednom od osnovnih razloga donošenja propisa o elektronskom fakturisanju, a koji se odnosi na smanjenje tzv. PDV jaza i veću transparentnost u poslovanju.

Ipak, iako je obaveza elektronskog evidentiranja očigledno značajna i propisana za sve subjekte koji se smatraju poreskim dužnicima u smislu Zakona o PDV, (osim obveznika poreza na dodatu vrednost za promet dobara i usluga koje je izvršio, uključujući i primljeni avans za taj promet, za koji izdaje elektronsku fakturu u skladu sa ovim zakonom i osim poreskog dužnika za uvoz dobara), u prvobitnoj verziji Zakona nije bila propisana kaznena odredba za nepoštovanje ove obaveze.

Naime, u okviru glave V u Zakonu o elektronskom fakturisanju (čl. 18-21) propisane su kaznene odredbe, pri čemu su trenutno važećim Zakonom propisane sankcije za nepoštovanje obaveza izdavanja, prijema, i čuvanja elektronske fakture, kao i za korišćenje podataka iz sistema u svrhe koje nisu propisane Zakonom, te sankcije za nepoštovanje obaveza od strane informacionog posrednika i potencijalno ugrožavanje bezbednosti i funkcionisanja sistema elektronskih faktura od strane ovog lica. Istovremeno, norma koja se odnosi na obavezu elektronskog evidentiranja PDV u sistem, ostala je bez sankcije.

Bez obzira da li se radilo o svesnoj intenciji da se izostavi kaznena odredba za predmetnu obavezu ili je u pitanju propust zakonodavca, može se reći da bi propisivanje obaveze na ovaj način bilo samo "slovo na papiru", odnosno bez potencijalne kazne za propuštanje da se postupi u skladu sa određenom normom, nije očekivano da se ova norma poštuje u dovoljnoj meri.

Dakle, predloženom dopunom Zakona - da se uvede sankcija za nepoštovanje obaveze elektronskog evidentiranja PDV u sistem, samo delimično se upotpunila norma i to u delu koji se odnosi na lica koja se smatraju subjektima privatnog sektora, a to su isključivo lica evidentirana u PDV sistem ili javnim preduzećima (jedna grana subjekata javnog sektora).

Sa druge strane, obavezu elektronskog evidentiranja PDV u sistem u skladu sa samim članom 4. Zakona o elektronskom fakturisanju može da ima i lice koje nije PDV obveznik (npr. kao poreski dužnik za usluge koje prima od stranih lica, a koje se smatraju pruženim u Srbiji), ali za ova lica nije propisana kaznena odredba za nepoštovanje obaveze evidentiranja PDV u sistem, iako se predložena dopuna člana 18. Zakona poziva na odredbe člana 4. istog Zakona kojim se uređuje posebna obaveza evidentiranja PDV.

Do navedenog "propusta", došlo je pre svega odabirom načina na koji se u Zakon o elektronskom fakturisanju dodaje ova kaznena odredba, tj. uključivanjem ove kaznene odredbe u već postojeći član 18. Zakona koji se odnosi na sankcionisanje nepoštovanja obaveza izdavanja i prijema elektronskih faktura koje imaju samo subjekti javnog ili privatnog sektora.

S obzirom na navedeno, moglo bi se zaključiti da lice koje nije subjekt privatnog sektora (pravno lice ili preduzetnik u PDV sistemu) ili javno preduzeće, a ima obavezu evidentiranja PDV u sistem elektronskih faktura, za nepoštovanje ove obaveze i nakon propisivanja pomenute kaznene odredbe ne bi moglo biti kažnjeno.

S druge strane, ukoliko bi se ovo lice registrovalo na sistem elektronskih faktura radi ispunjenja obaveze elektronskog evidentiranja PDV u sistem, ono bi se, prema do sada dostupnim informacijama, automatski smatralo dobrovoljnim korisnikom na koje se primenjuju odredbe o pravima i obavezama subjekata privatnog sektora - te bi tek nakon tog registrovanja podlegali kaznenim odredbama.

Tijana Smiljanić