- Podaci o ličnosti koji se obrađuju
- Podaci o osuđivanosti i krivičnom gonjenju
- Podaci o kreditnoj zaduženosti
- Podaci o verskom, seksualnom i političkom opredeljenju
- Na koji način se podaci prikupljaju?
- Ko vrši obradu podataka?
- Koji je pravni osnov za obradu podataka?
- Svrha obrade i rokovi čuvanja podataka
- Obaveštenje o obradi podataka
- Prenos podataka u druge države
- Prava lica na koje se podaci odnose
Kada vidite oglas za posao, obično se u njemu nalaze uslovi u pogledu stručne spreme, godina radnog iskustva, znanja stranih jezika, posedovanja određenih sertifikata i tome slično.
Podnošenjem prijave sa radnom biografijom i/ili motivacionim pismom kandidat zapravo dostavlja potencijalnom poslodavcu čitav niz podataka o ličnosti, nisu to samo ime i prezime i mejl adresa, to su zapravo svi oni podaci na osnovu kojih je identitet lica određen ili odrediv.
Koje podatke o ličnosti poslodavac, odnosno drugi rukovalac u postupku zapošljavanja može zatražiti, za koje svrhe se ti podaci obrađuju, po kom pravnom osnovu, da li se ti podaci mogu deliti sa trećim licima, da li se mogu izvoziti u inostranstvo, koliko se dugo čuvaju, koja su prava lica na koje se podaci odnose i na koji način poslodavac obaveštava kandidate koje podatke o njima obrađuje su pitanja na koja smo nastojali da odgovorimo u ovom tekstu.
Podaci o ličnosti koji se obrađuju
Uobičajeno se prilikom zapošljavanja dostavljaju podaci kao što su ime i prezime, mesto stanovanja, godina rođenja, profesija, podaci o prethodnom radnom iskustvu, podaci o stečenim sertifikatima itd.
Neretko kandidati dostavljaju i podatke o bračnom i porodičnom statusu, fotografiju, ali neki poslodavci u svojim upitnicima postavljaju i pitanja o verskom, seksualnom ili političkom opredeljenju. A koje od ovih podataka zapravo poslodavci imaju pravo da prikupljaju?
U skladu sa načelom minimizacije obrade (ograničenje obrade na ono što je neophodno u odnosu na svrhu obrade), poslodavci imaju pravo da obrađuju one podatke koji su neophodni za ocenu sposobnosti kandidata radi sprovođenja selekcije i zasnivanja radnog odnosa, a pre svega su obavezni da postupaju u skladu sa Zakonom o radu i kolektivnim ugovorom, što je određeno članom 91. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti ("Sl. glasnik RS", br. 87/2018 - dalje: Zakon).
Podaci o osuđivanosti i krivičnom gonjenju
Praksa je pokazala da poslodavci kandidatima za posao traže da dostave podatke o neosuđivanosti, kao i da se protiv njih ne vodi krivični postupak, a da li je takav zahtev dopušten?
U Publikaciji broj 6. Zaštita podataka o ličnosti: Stavovi i mišljenja poverenika, koja se može pronaći na internet stranici Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, objavljeno je mišljenje pod naslovom Da li postoji pravna mogućnost da privredno društvo (u skladu sa pozitivnim zakonskim propisima) od fizičkih lica, državljana Republike Srbije, s kojima namerava da zaključi ugovor o radu ili da ih na drugi način radno angažuje, traži da mu, po osnovu postojanja pretežnog legitimnog interesa, pre zaključenja ugovora dostave izvod iz kaznene evidencije, odnosno uverenje policijske uprave mupa kojim se potvrđuje da to lice nije osuđivano, niti da se protiv njega vodi krivični postupak, niti da je protiv njega pokrenuta istraga?, a koje sledi:
"U svrhu zaključenja ugovora o radu, odnosno u svrhu radnog angažovanja određenog lica, poslodavac može prikupljati i dalje obrađivati samo one podatke koji se odnose na to lice čija obrada predstavlja obavezu ili ovlašćenje poslodavca predviđeno zakonom kojim se uređuje rad, odnosno zapošljavanje.
Iz akta poverenika
Saglasno odredbama člana 19. stav 1. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, obrada podataka o ličnosti koji se odnose na krivične presude, kažnjiva dela i mere bezbednosti može se vršiti na osnovu člana 12. stav 1. tog zakona, ali samo pod nadzorom nadležnog organa ili ako je obrada dopuštena zakonom, uz primenu odgovarajućih posebnih mera zaštite prava i sloboda lica na koje se podaci odnose.
Obrada podataka o ličnosti u oblasti rada i zapošljavanja, međutim, predstavlja jedan od posebnih slučajeva obrade, pa je tako u članu 91. stav 1. Zakona propisano da se na obradu u tim oblastima primenjuju odredbe zakona kojima se uređuju rad i zapošljavanje i kolektivni ugovori, uz primenu odredaba tog zakona.
Saglasno citiranim odredbama Zakona, poslodavac, kao rukovalac, u svrhu zaključenja ugovora o radu, odnosno u svrhu radnog angažovanja određenog lica, može prikupljati i dalje obrađivati samo one podatke koji se odnose na to lice čija obrada predstavlja obavezu ili ovlašćenje poslodavca predviđeno zakonom kojim se uređuje rad, odnosno zapošljavanje.
Ovo znači da, od šest mogućih pravnih osnova za obradu podataka o ličnosti koji su predviđeni članom 12. stav 1. Zakona, poslodavac, u svrhu zaključenja ugovora o radu, odnosno u svrhu radnog angažovanja određenog lica, može vršiti obradu koja je neophodna radi poštovanja pravnih obaveza rukovaoca, u smislu tačke 3), ili obradu koja je neophodna radi izvršenjazakonom propisanih ovlašćenja rukovaoca, u smislutačke 5) navedenog člana Zakona.
Shodno tome, poslodavac ne bi trebalo da pribegava korišćenju legitimnog interesa rukovaoca ili treće strane, u smislu člana 12. stav 1. tačka 6) Zakona, za obradu podataka o ličnosti u svrhu zaključenja ugovora o radu, odnosno u svrhu radnog angažovanja određenog lica."
Podaci o kreditnoj zaduženosti
Podaci o kreditnoj zaduženosti načelno nisu relevantni za zasnivanje radnog odnosa i čak mogu dovesti do diskriminacije kandidata ukoliko bi poslodavac u procesu selekcije kandidata ove podatke koristio u cilju određivanja zarade koju će ponuditi kandidatu. U vezi sa obradom podataka o kreditnoj zaduženosti, u Publikaciji broj 6. Zaštita podataka o ličnosti: Stavovi i mišljenja poverenika, koja se može pronaći na internet stranici Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, objavljeno je mišljenje pod naslovom Podaci o zaduženosti, odnosno opterećenju zarade zaposlenih u kome se navodi da:
"…poslodavac, kao rukovalac, jeste taj koji mora u svakom pojedinačnom slučaju biti u mogućnosti da predoči, odnosno dokaže da predmetnu obradu vrši u skladu sa posebnim propisima koji uređuju rad i zapošljavanje, kao i u skladu sa načelima obrade, te odgovarajućim obavezama utvrđenim Zakonom."
U tom smislu pristanak na obradu podataka nije adekvatan pravni osnov za obradu podataka, jer kako se navodi u pomenutom mišljenju Poverenika:
"dobrovoljnost je nužni preduslov za punovažnost pristanka kao zakonitog pravnog osnova obrade podataka o ličnosti."
Mišljenja smo da se ovo tumačenje može primeniti i na kandidate za posao i da se podaci o kreditnoj zaduženosti mogu obrađivati ako je osnov za to uspostavljen posebnim zakonom.
Podaci o verskom, seksualnom i političkom opredeljenju
Posebne vrste podataka o ličnosti, kako ih naziva član 17. Zakona su podaci o: rasnom ili etničkom poreklu, političkom mišljenju, verskom ili filozofskom uverenju ili članstvu u sindikatu, kao genetski podaci, biometrijski podaci, podaci o zdravstvenom stanju ili podaci o seksualnom životu ili seksualnoj orijentaciji. Obrada ovih podataka je zabranjena,
osim u slučajevima iz stava 2, člana 17:
- lice na koje se podaci odnose je dalo izričit pristanak za obradu za jednu ili više svrha obrade, osim ako je zakonom propisano da se obrada ne vrši na osnovu pristanka;
- obrada je neophodna u cilju izvršenja obaveza ili primene zakonom propisanih ovlašćenja rukovaoca ili lica na koje se podaci odnose u oblasti rada, socijalnog osiguranja i socijalne zaštite, ako je takva obrada propisana zakonom ili kolektivnim ugovorom koji propisuje primenu odgovarajućih mera zaštite osnovnih prava, sloboda i interesa lica na koje se podaci odnose;
- obrada je neophodna u cilju zaštite životno važnih interesa lica na koje se podaci odnose ili drugog fizičkog lica, ako lice na koje se podaci odnose fizički ili pravno nije u mogućnosti da daje pristanak;
- obrada se vrši u okviru registrovane delatnosti i uz primenu odgovarajućih mera zaštite od strane zadužbine, fondacije, udruženja ili druge nedobitne organizacije sa političkim, filozofskim, verskim ili sindikalnim ciljem, pod uslovom da se obrada odnosi isključivo na članove, odnosno bivše članove te organizacije ili lica koja imaju redovne kontakte sa njom u vezi sa ciljem organizacije, kao i da se podaci o ličnosti ne otkrivaju izvan te organizacije bez pristanka lica na koje se odnose;
- obrađuju se podaci o ličnosti koje je lice na koje se oni odnose očigledno učinilo javno dostupnim;
- obrada je neophodna u cilju podnošenja, ostvarivanja ili odbrane pravnog zahteva ili u slučaju kad sud postupa u okviru svoje nadležnosti;
- obrada je neophodna u cilju ostvarivanja značajnog javnog interesa određenog zakonom, ako je takva obrada srazmerna ostvarivanju cilja, uz poštovanje suštine prava na zaštitu podataka o ličnosti i ako je obezbeđena primena odgovarajućih i posebnih mera zaštite osnovnih prava i interesa lica na koje se ovi podaci odnose;
- obrada je neophodna u svrhu preventivne medicine ili medicine rada, radi procene radne sposobnosti zaposlenih, medicinske dijagnostike, pružanja usluga zdravstvene ili socijalne zaštite, odnosno upravljanja zdravstvenim ili socijalnim sistemima, na osnovu zakona ili na osnovu ugovora sa zdravstvenim radnikom, ako se obrada vrši od strane ili pod nadzorom zdravstvenog radnika ili drugog lica koje ima obavezu čuvanja profesionalne tajne propisane zakonom ili profesionalnim pravilima;
- obrada je neophodna u cilju ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog zdravlja, kao što je zaštita od ozbiljnih prekograničnih pretnji zdravlju stanovništva ili obezbeđivanje visokih standarda kvaliteta i sigurnosti zdravstvene zaštite i lekova ili medicinskih sredstava, na osnovu zakona koji obezbeđuje odgovarajuće i posebne mere zaštite prava i sloboda lica na koje se podaci odnose, posebno u pogledu čuvanja profesionalne tajne;
- obrada je neophodna u svrhe arhiviranja u javnom interesu, u svrhe naučnog ili istorijskog istraživanja i u statističke svrhe, u skladu sa članom 92. stav 1. ovog zakona, ako je takva obrada srazmerna ostvarivanju ciljeva koji se nameravaju postići, uz poštovanje suštine prava na zaštitu podataka o ličnosti i ako je obezbeđena primena odgovarajućih i posebnih mera zaštite osnovnih prava i interesa lica na koje se ovi podaci odnose.
Ova pitanja samo su delom predmet zaštite podataka o ličnosti, ali opredeljenje poslodavca da ne vrši obradu posebnih vrsta podataka doprinosi ostvarivanju ravnopravnosti prilikom zapošljavanja i sveukupnom poštovanju ljudskih prava u društvu. Nediskriminacija prilikom zapošljavanja pitanje je posebnog zakona, Zakona o zabrani diskriminacije ("Sl. glasnik RS", br. 22/2009 i 52/2021 - dalje: ZZD), a po pritužbama postupa Poverenik za zaštitu ravnopravnosti koji je ovlašćen da donosi preporuke i mišljenja.
U slučaju povodom pritužbe kandidata za posao voditelja slučaja u centru za socijalni rad, a zbog diskriminacije povodom političkog opredeljenja, Poverenik u konkretnom slučaju nije mogao da utvrdi da li je došlo do diskriminacije s obzirom da su se navodi iz pritužbe razlikovali od dobijenih izjava, a Poverenik nije prisustvovao samom razgovoru za posao, ali je u svom mišljenju br. 07-00-589/2025-02 od 22.10.2025. godine koje je dostupno na internet stranici ravnopravnost.gov.rs izneo sledeće:
"Poverenik je ukazao da se poslednjih godina uočava sve češće obraćanje instituciji zbog diskriminacije na osnovu članstva u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama, u najvećem broju slučajeva u oblasti rada i zapošljavanja. U ovoj oblasti uočeno je da neretko podnosioci pritužbi ili svedoci ističu da ne mogu da se zaposle jer nisu politički aktivni i ne pripadaju nijednoj stranci, ili su članovi stranke koja nije vladajuća, te da zbog svog različitog stava ili mišljenja bivaju raspoređeni na niže radno mesto, čak i otpušteni.
Nakon sprovedenog postupka Poverenik je doneo mišljenje da prijemom druge kandidatkinje po objavljenom konkursu za radno mesto - voditelj slučaja u radni odnos na određeno vreme, umesto podnositelja pritužbe, Centar za socijalni rad nije povredio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.
Polazeći od ovlašćenja propisanih Zakonom o zabrani diskriminacije i to odredbe člana 33.stav 1. tačka 9. Poverenik je preporučio Centru za socijalni rad, odnosno odgovornom licu u ustanovi socijalne zaštite da u narednom periodu prilikom prijema u radni odnos vodi računa da se kandidatima ne postavljaju pitanja koja se tiču ličnih svojstava kandidata, a koja u skladu sa članom 16. Zakona o zabrani diskriminacije ne predstavljaju stvarni i odlučujući uslov za obavljanje posla."
Na koji način se podaci prikupljaju?
Podaci se mogu prikupljati direktno od kandidata, bilo prijavom na konkretan oglas ili kontaktiranjem poslodavca putem sektora karijera na internet stranici. Moguće je i prikupljanje podataka od trećih lica, npr. kolega, klijenata ili agencija za privremeno zapošljavanje.
Moguće je i dostavljanje podataka lično ili putem pošte, iako su to danas ređi oblici poslovne komunikacije. Tako prikupljeni podaci postaju deo baze podataka, bilo jednokratne koja se formira samo za sprovođenja zapošljavanja za popunjavanje određene pozicije kod poslodavca, bilo radi čuvanja radi kontaktiranja ubuduće.
Ovde treba istaći da se čuvanje biografija kandidata podnetih za jedan konkurs ne može automatski prebaciti u bazu kandidata koji će biti kontaktirani u budućnosti već je potrebno da kandidati za to prethodno daju pristanak. Pored toga što poslodavac mora imati pristanak za kasnije korišćenje podataka i kontaktiranje određenog lica, treba naglasiti da čuvanje podataka u takvoj bazi treba vremenski ograničiti. To proizlazi iz načela ograničenja čuvanja proklamovanog članom 12. stav 1. tačka 5) Zakona.
Podaci sa društvenih mreža, predstavljaju vrlo izazovan izvor informacija o kandidatu, iako je reč o javno dostupnim podacima, nije u svakom slučaju dopuštena obrada. Naime, u ovom slučaju bi se istraživanje profila moglo vršiti na osnovu legitimnog interesa, kako se navodi u Mišljenju Radne grupe 29 (čiji rad je prethodio formiranju Evropskog odbora za zaštitu podataka o ličnosti, koji je u Evropskoj uniji nadležan za nadzor nad primenom Opšte uredbe o zaštiti podataka o ličnosti i ovlašćen je da daje stručna mišljenja i smernice o primeni propisa u kontekstu zaštite podataka), br. 2/2017 o obradi podataka na radu koje je dostupno na internetu, ali je potrebno da poslodavac, odnosno rukovalac podataka prethodno utvrdi da li je reč o profilu na društvenoj mreži koji služi za privatnu ili za poslovnu upotrebu.
Dalje se navodi da su poslodavci ovlašćeni da prikupljaju samo one podatke koji su neophodni i relevantni za obavljanje posla za koji se kandidat prijavljuje. Ne postoji pravni osnov po kome bi poslodavac mogao da zahteva od potencijalnog zaposlenog da prihvati zahtev za prijateljstvo na društvenoj mreži.
U dostupnim mišljenjima ne nailazimo na stav Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, ali u nedostatku domaće prakse, možemo se koristiti uporednopravnom metodom i prihvatiti tumačenje dato u mišljenju Radne grupe 29.
ZA CELOKUPAN TEKST
PRETPLATITE SE NA
Časopis Poresko - računovodstveni instruktor
BESPLATNO PRELISTAJTE poslednji broj časopisa
Poresko-računovodstveni instruktor
