Preduzetnik, u skladu sa odredbama člana 83. Zakona o privrednim društvima ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 - dr. zakon, 5/2015, 44/2018, 95/2018, 91/2019 i 109/2021- dalje: Zakon), je poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda i koje je kao takvo registrovano u skladu sa zakonom o registraciji.
Za obavljanje samostalne delatnosti, preduzetnik osniva radnju, odnosno odgovarajući oblik poslovanja (radionica, kancelarija, servis, agencija, studio, apoteka, ordinacija i sl.). Naime, preduzetnik je fizičko lice koje registracijom, na određeno ili na neodređeno vreme, postaje privredni subjekt, ali nema status pravnog lica koje obavlja delatnost u cilju sticanja dobitka.
Ukoliko fizičko lice umesto da učestvuje u obavljanju delatnosti kao preduzetnik, želi da delatnost obavlja kao pravno lice, potrebno je da prestane da obavlja delatnost kao preduzetnik, odnosno potrebno je da se briše iz Registra privrednih subjekata (dalje: Registar) kod Agencije za privredne delatnosti (dalje: Agencija) i da osnuje pravno lice radi nastavka obavljanja delatnosti u zemlji u kojoj je registrovan u formi pravnog lica. S tim u vezi, a u skladu sa članom 92. Zakona, preduzetnik može doneti odluku o nastavku obavljanja delatnosti u formi pravnog lica i na taj način može zadržati kontinuitet poslovanja odnosno stalnost u obavljanju delatnosti za koju je registrovan.
Imajući u vidu navedeno, preduzetnik može doneti odluku o nastavku obavljanja delatnosti u formi pravnog lica, pri čemu se shodno primenjuju odredbe Zakona o osnivanju date forme pravnog lica. S obzirom na to da jedino društvo sa ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo može osnovati jedan osnivač, to bi preduzetnik mogao da donese odluku o nastavku obavljanja delatnosti u formi pravnog lica i to društva sa ograničenom odgovornošću (ili ređe odnosno nikad akcionarskog društva). U tom slučaju vrši se istovremeno brisanje preduzetnika iz Registra i registracija osnivanja pravnog lica preko kojeg se nastavlja obavljanje delatnosti.
Za razliku od slučaja promene pravne forme, u slučaju kada preduzetnik nastavlja da obavlja delatnost u formi pravnog lica, preduzetnik se briše iz Registra, ne zadržava matični broj i PIB, već nastaje novo pravno lice, sa novim matičnim brojem i novim PIB.
U slučaju da preduzetnik donese odluku o nastavku obavljanja delatnosti u formi društva sa ograničenom odgovornošću, Registru se podnosi istovremeno prijava za registraciju brisanja preduzetnika iz ovog registra i prijava osnivanja društva sa ograničenom odgovornošću uz dokumentaciju propisanu odredbom člana 10. Pravilnika o sadržini Registra privrednih subjekata i dokumentaciji potrebnoj za registraciju ("Sl. glasnik RS", br. 42/2016).
Kada je reč o osnivanju i registraciji novog pravnog lica, u skladu sa članom 44. Zakona, imovinu novoosnovanog društva čine stvari i prava u vlasništvu društva, kao i druga prava društva. Shodno odredbama Zakona, neto imovina (ukupan kapital) pravnog lica je razlika između vrednosti imovine i obaveza tog pravnog lica. Osnovni (registrovani) kapital predstavlja novčanu vrednost upisanih uloga članova u pravno lice, a koja je registrovana u skladu sa zakonom o registraciji.
Ukupan kapital novoosnovanog pravnog lica jednak je osnovnom kapitalu, iz razloga što tek osnovano pravno lice nema obaveze (osim u slučaju ako prelazi iz forme preduzetnika i prenosi obaveze), tako da neto imovinu novoosnovanog pravnog lica predstavlja vrednost imovine koja je uneta u pravno lice od strane osnivača.
Kako nastavak obavljanja delatnosti preduzetnika u formi pravnog lica nije statusna promena niti promena pravne forme, već promena forme obavljanja delatnosti kod koje preduzetnik nastavlja da obavlja delatnost u formi pravnog lica, bitno je da preduzetnik kod te promene donese odluku sa kojom imovinom odnosno sa kojim obavezama nastavlja da obavlja delatnost u formi pravnog lica.
U ovom izboru preduzetnik sam odlučuje da li prenosi svu imovinu i obaveze koje su nastale u periodu dok je obavljao delatnost kao preduzetnik ili prenosi samo pojedinu imovinu i pojedine obaveze. U skladu sa članom 92. Zakona i nakon gubitka svojstva preduzetnika, to fizičko lice ostaje odgovorno celokupnom svojom imovinom za sve obaveze nastale u vezi sa obavljanjem delatnosti do trenutka brisanja preduzetnika iz Registra.
Imovina preduzetnika je i njegova lična imovina, pa u situaciji kada delatnost nastavlja da obavlja u formi pravnog lica ima obavezu da registruje osnovni kapital, jer je imovina pravnog lica odvojena od imovine fizičkog lica (osnivača). Osnivač pravnog lica odgovara za nastale obaveze pravnog lica do visine unete imovine, do visine upisanih uloga u pravno lice.
Tako odlukom preduzetnika koji nastavlja da obavlja delatnost u formi pravnog lica, odnosno osnivačkim aktom pravnog lica, kao verodostojnim računovodstvenim ispravama, treba utvrditi:
• koji deo (ne)novčane imovine preduzetnik prenosi u novoosnovano pravno lice ukoliko je odlukom definisana (ne)novčana imovina koja se prenosi,
• koji deo (ne)novčane imovine preduzetnik unosi u osnovni kapital novoosnovanog pravnog lica ukoliko je odlukom definisana (ne)novčana imovina koja se unosi,
• minimalni iznos osnovnog kapitala prilikom osnivanja pravnog lica u skladu sa Zakonom.
Imajući u vidu složenost pitanja, u nastavku stručnog komentara, postavljeno pitanje objašnjeno je u okviru podnaslova Evidentiranje početnog stanja u poslovnim knjigama novoosnovanog pravnog lica.
Obaveza preduzetnika koji se briše iz Registra kod Agencije
U skladu sa članom 2. stav 1. tačka 8) Zakona o računovodstvu ("Sl. glasnik RS", br. 73/2019 i 44/2021 - dr. zakon), preduzetnik koji poslovne knjige vodi po sistemu dvojnog knjigovodstva, a koji nastavlja da obavlja delatnost u formi pravnog lica, u obavezi je da Agenciji dostavi vanredni finansijski izveštaj (Bilans stanja i Bilans uspeha) u roku od 60 dana od dana na koji ga sastavlja, a sastavlja ga sa stanjem na dan koji prethodi danu brisanja odnosno na dan koji prethodi datumu rešenja o brisanju iz Registra Agencije. Naime, preduzetnik tek u rešenju Agencije dobija informaciju na koji dan je brisan iz Registra (dan kada je osnovano pravno lice), te je datum na koji se sastavlja vanredni finansijski izveštaj dan koji prethodi datumu brisanja iz rešenja Agencije.
Vanredni finansijski izveštaj, Bilans stanja i Bilans uspeha, sastavlja se prema opštim pravilima priznavanja odnosno prema izabranoj računovodstvenoj regulativi finansijskog izveštavanja, te ne postoji obaveza prihodovanja obaveza, direktnog ili indirektnog otpisa potraživanja i slično.
Imajući u vidu navedeno, preduzetnik za sve obaveze nastale u vezi sa obavljanjem svoje delatnosti odgovara celokupnom svojom imovinom i u tu imovinu ulazi i imovina koju stiče u vezi sa obavljanjem delatnosti, odnosno odgovornost za obaveze ne prestaje brisanjem preduzetnika iz Registra. Podsećamo da istovremeno novoosnovano pravno lice preuzima imovinu i obaveze u skladu sa odlukom fizičkog lica.
S obzirom da se vanredni finansijski izveštaj sastavlja sa stanjem na dan koji prethodi danu rešenja o brisanju kod Agencije i istovremeno danu osnivanja pravnog lica, preduzetnik na taj dan ima obaveze i imovinu kojom obavlja delatnost, Bilans stanja i Bilans uspeha ne treba dostavljati prazan, već sa podacima koji su proistekli iz evidentiranih poslovnih promena u poslovnim knjigama preduzetnika.
Skrećemo pažnju da je jedna od obaveza, prilikom priprema za sastavljanje vanrednih finansijskih izveštaja preduzetnika koji nastavlja da obavlja delatnost u formi pravnog lica i popis imovine i obaveza. Preduzetnik koji poslovne knjige vodi po sistemu dvojnog knjigovodstva popisuje imovinu i obaveze u skladu sa Zakonom o računovodstvu i Pravilnikom o sadržini i formi obrazaca finansijskih izveštaja i sadržini i formi obrasca statističkog izveštaja za privredna društva, zadruge i preduzetnike ("Sl. glasnik RS", br. 89/2020).
Imovina kojom preduzetnik nastavlja obavljanje delatnosti u formi pravnog lica
Na osnovu odredbi člana 92. Zakona, koje propisuju da se u slučaju donošenja odluke preduzetnika o nastavku obavljanja delatnosti u formi pravnog lica, vrši istovremeno brisanje preduzetnika iz registra privrednih subjekata i registracija osnivanja privrednog društva koje preuzima sva prava i obaveze preduzetnika nastale iz poslovanja do trenutka osnivanja tog društva, stiče se utisak da novoosnovano pravno lice treba da preuzme celokupnu imovinu i obaveze koje su nastale tokom obavljanja delatnosti preduzetnika.
Međutim, u suštini novoosnovano pravno lice preuzima samo onu imovinu i obaveze za koje preduzetnik odluči da sa njima nastavlja da obavlja delatnost u formi pravnog lica (na primer, ukoliko preduzetnik u poslovnim knjigama ima evidentirana novčana sredstva na tekućem (poslovnom) računu, ne postoji obaveza preduzetnika da prilikom nastavka obavljanja delatnosti u formi pravnog lica mora preuzeti ta novčana sredstva na tekućem računu u poslovnim knjigama pravnog lica). Preduzetnik prenosi samo onu imovinu i obaveze za koju se odluči da unese u pravno lice.
Dakle, preduzetnik ima slobodu izbora u delu prenosa imovine i obaveza sa kojom namerava da nastavi obavljanje delatnosti u formi pravnog lica. Međutim, imajući u vidu odredbe člana 44. Zakona, preduzetnik ne može preneti više obaveza nego imovine u pravno lice u kojem nastavlja da obavlja delatnost.
Odlukom preduzetnika, odnosno osnivačkim aktom pravnog lica koje se osniva radi nastavka obavljanja delatnosti:
• unosi se imovina od strane preduzetnika kao (ne)novčani ulog u novoosnovano pravno lice koja se kao takva registruje kod Agencije, odnosno evidentira se kao osnovni kapital novoosnovanog pravnog lica, i/ili
• prenosi se imovina i obaveze od strane preduzetnika u novoosnovano pravno lice, dok se razlika između prenete imovine i obaveza evidentira preko sveobuhvatnog ostalog kapitala novoosnovanog pravnog lica i ista se ne registruje kod Agencije.
S obzirom da preduzetnik ima slobodu izbora imovine i obaveza (pod uslovom da je imovina viša ili jednaka obavezama imajući u vidu član 44. Zakona), koje prenosi na novoosnovano pravno lice, odnosno u poslovne knjige tog pravnog lica, preporuka je da se:
• pripremi specifikacija imovine i obaveza, uz odluku preduzetnikaodnosno uz osnivački akt pravnog lica, koja će kao verodostojna računovodstvena isprava, poslužiti za knjiženje izvršenog prenosa imovine i obaveza u novoosnovano pravno lice,
• pripremi specifikacija (ne)novčane imovine, uz odluku preduzetnika odnosno uz osnivački akt pravnog lica, koja se kao osnivački ulog unosi u novoosnovano pravno lice i kao takva registruje kod Agencije.
Evidentiranje početnog stanja u poslovnim knjigama novoosnovanog pravnog lica
Preneta imovina i obaveze koje su nastale tokom obavljanja delatnosti preduzetnika, odnosno koje su nastale do trenutka brisanja preduzetnika iz Registra, a koje su prenete na novoosnovano pravno lice, postaju imovina i obaveze pravnog lica koje nastavlja da obavlja delatnost brisanog preduzetnika. Fizičko lice kao osnivač pravnog lica može uneti imovinu koju je stekao tokom obavljanja delatnosti kao preduzetnik i po tom osnovu stiče vlasništvo nad kapitalom pravnog lica čiji je osnivač.
Imovina koju preduzetnik prenosi u pravno lice može biti opterećena obavezama za koje u skladu sa članom 92. stav 2. Zakona, to pravno lice odgovara. Problem ne bi postojao da fizičko lice odluči da obaveze, nastale za vreme dok je obavljalo delatnost kao preduzetnik, ne prenese u pravno lice, već nastavi da obavlja delatnost isključivo sa imovinom, a obaveze nastavi da izmiruje kao fizičko lice, s obzirom da za tako formirane obaveze, preduzetnik, fizičko lice odgovara svojom celokupnom imovinom do trenutka brisanja preduzetnika iz registra.
Agencija registruje samo osnovni kapital u visini novčane vrednosti upisanog uloga, tj. novčanog uloga i imovine koja se kao (ne)novčani ulog, unosi u novoosnovano pravno lice. S druge strane, razlika između ukupno prenete imovine i obaveza, koju preduzetnik prenosi i sa kojom nastavlja da obavlja delatnost u novoosnovanom pravnom licu, evidentira se preko računa sveobuhvatnog kapitala, račun 309 - Ostali osnovni kapital i ne registruje se kod Agencije.
S obzirom da preduzetnik ima slobodu izbora u delu prenosa imovine i obaveza sa kojom namerava da nastavi obavljanje delatnosti u formi pravnog lica, u obavezi je da izvrši popis imovine i obaveza. Cilj popisa je da se obezbede podaci o stanju imovine i obaveza koji se prenose u novoosnovano pravno lice, kao i da se obezbede podaci za sastavljanje vanrednog finansijskog izveštaja.
Obaveza vršenja popisa i sastavljanja izveštaja o izvršenom popisu imovine i obaveza uslovljena je:
• odredbom člana 21. Zakona o računovodstvu, za preduzetnika koji se briše iz Registra i vrši popis celokupne imovine i obaveza, radi usaglašavanja stvarnog stanja sa stanjem u poslovnim knjigama, kao priprema za sastavljanje vanrednog finansijskog izveštaja,
• odredbom člana 13. Zakona o računovodstvu, preduzetnik koji nastavlja da obavlja delatnost u formi pravnog lica, na osnovu izveštaja o popisu imovine i obaveza koje prenosi u novoosnovano pravno lice, formira bilans osnivanja sa stanjem na dan upisa u Registar Agencije, i
• odredbama člana 14. Pravilnika o poslovnim knjigama i iskazivanju finansijskog rezultata po sistemu prostog knjigovodstva ("Sl. glasnik RS", br. 140/2004 i 44/2018 - dr. zakon), s obzirom da preduzetnik koji vodi knjige po sistemu prostog knjigovodstva vrši popis u slučaju brisanja iz Registra, što znači i u slučaju nastavka obavljanja delatnosti u formi pravnog lica.
Preduzetnik veoma često, tokom poslovanja, kao fizičko lice koje obavlja registrovanu delatnost dodatno ulaže (koristi) svoja lična sredstva u poslovne svrhe, odnosno u svrhe obavljanja registrovane delatnosti, postavlja se pitanje kako se kod prelaska na obavljanje delatnosti u formi pravnog lica postupa sa obavezama po osnovu tih ulaganja, po osnovu kojih se u skladu sa Mišljenjem Ministarstva finansija, br. 011-00-232/2021-04 od 27.5.2021. godine, ne priznaju prihodi ni dobici, već se ulaganja evidentiraju direktno u korist odgovarajućih stavki kapitala.
Iz Mišljenja Ministarstva finansija (sa aspekta računovodstvenih propisa - nadležnost Sektora za finansijski sistem), br. 011-00-232/2021-04 od 27.5.2021. godine:
"…prihodi su sva povećanja ekonomskih koristi koji za rezultat imaju porast kapitala, a rashodi sva smanjenja ekonomskih koristi koji za rezultat imaju smanjenje kapitala - osim onih koja su nastala po osnovu doprinosa vlasnika kapitala, odnosno raspodele vlasnicima kapitala.
Dalje, svi prihodi i rashodi se prikazuju, odnosno u skladu sa MSFI razvrstavaju na prihode i rashode u Bilansu uspeha i prihode i rashode, odnosno dobitke i gubitke u Ostalom ukupnom rezultatu / Izveštaju o ostalom rezultatu.
Iz navedenog proističe da sva povećanja i smanjenja ekonomskih koristi koja su nastala po osnovu doprinosa vlasnika kapitala, odnosno raspodele vlasnicima kapitala - ne predstavljaju prihode i rashode, odnosno dobitke i gubitke i ne prikazuju se u okviru Bilansa uspeha i Izveštaja o ostalom rezultatu, već predstavljaju zasebne promene u okviru kapitala definisane kao "transakcije sa vlasnicima koji deluju u svojstvu vlasnika".
...................................................
..................................................
Imajući u vidu da unos sredstava (poput gotovine, potraživanja, finansijskih plasmana, zaliha ili stalnih sredstava) bez (protiv)naknade i obaveze vraćanja, kao i oprost obaveza, predstavljaju povećanja ekonomskih koristi u vidu doprinosa vlasnika, odnosno transakcije sa vlasnicima koji deluju u svojstvu vlasnika - smatramo da po tom osnovu ne nastaju prihodi ni dobici ni u Bilansu uspeha ni u Izveštaju o ostalom rezultatu, već da se evidentiraju direktno u korist odgovarajućih stavki kapitala.
Ukoliko se konkretna transakcija registruje kao povećanje osnovnog kapitala u skladu sa Zakonom o privrednim društvima - evidentiraće se kao povećanje odgovarajućeg računa osnovnog kapitala u skladu sa Pravilnikom o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za privredna društva zadruge i preduzetnike ("Sl. glasnik RS", br. 89/2020). U suprotnom, evidentiraće se kao povećanje u okviru odgovarajućeg računa klase 3: Kapital (npr. računa 309 - Ostali osnovni kapital, 323 - Dodatne uplate kojima se ne povećava kapital ili 340 - Neraspoređeni dobitak ranijih godina) u skladu sa usvojenom računovodstvenom politikom pravnog lica."
Preduzetnik nije pravno lice, on za svoje obaveze iz poslovanja odgovara neograničeno imovinom koju je uložio u poslovanje i celokupnom svojom imovinom, tj. i imovinom koja prethodno nije uložena u poslovanje.
Fizičko lice ne postoji odvojeno od preduzetnika koji je registrovan za obavljanje delatnosti, tako na primer, pozajmice kod preduzetnika koje unosi radi očuvanja likvidnosti,predstavljaju dodatno ulaganje njegove lične imovine u poslovnu imovinu i iste bi trebalo evidentirati u korist računa 309, mada nema smetnje da se pozajmice s obavezom vraćanja evidentiraju u korist računa 422 - Kratkoročni krediti i zajmovi u zemlji, jer su kod tih pozajmica ispunjeni uslovi za priznavanje sadašnje obaveze.
Obaveze po osnovu pozajmica evidentirane na računu 422, kao i bilo koje druge obaveze nastale za vreme obavljanja delatnosti u formi preduzetnika mogu biti predmet prenosa na novoosnovano pravno lice preko koga se nastavlja obavljanje delatnosti.
U momentu brisanja, preduzetnik koji vodi poslovne knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva, može imati u poslovnim knjigama iskazan neraspoređeni dobitak koji je ostvaren tokom poslovanja kao preduzetnik, koji se u skladu sa odlukom preduzetnika prenosi na pravno lice i shodno Pravilniku o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike ("Sl. glasnik RS", br.89/2020) iskazuje, u poslovnim knjigama novoosnovanog pravnog lica, isto kao neraspoređeni dobitak na računu 340 - Neraspoređeni dobitak ranijih godina.
Suštinski, u momentu isplate ovako formiranog neraspoređenog dobitka, sa tekućeg (poslovnog) računa pravnog lica, ne postoji obaveza plaćanja poreza na dohodak građana, nezavisno kada bi se tako formirani dobitak isplatio. S obzirom na to da je to dobitak ostvaren u periodu kada je fizičko lice obavljalo delatnost kao preduzetnik, kao takav je već oporezovan porezom na prihod od samostalne delatnosti (kroz poreski bilans preduzetnika), te nema osnova za ponovno oporezivanje.
Ipak, skrećemo pažnju da Zakonom o porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 - odluka US, 7/2012 - usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 - odluka US, 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 48/2013 - ispr., 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 - dr. zakon, 5/2015 - usklađeni din. izn., 112/2015, 5/2016 - usklađeni din. izn., 7/2017 - usklađeni din. izn., 113/2017, 7/2018 - usklađeni din. izn., 95/2018, 4/2019 - usklađeni din. izn., 86/2019, 5/2020 - usklađeni din. izn., 153/2020, 156/2020 - usklađeni din. izn., 6/2021 - usklađeni din. izn., 44/2021, 118/2021, 132/2021 - usklađeni din. izn. i 10/2022 - usklađeni din. izn.) , niti bilo kojim drugim zakonom, nije regulisano ovo pitanje, pa se može reći da postoji izvestan rizik i od drugačijeg tumačenja od strane poreske kontrole (da se isplata okarakteriše kao uzimanje iz imovine pravnog lica i sl.). Ne samo da pitanje nije regulisano u poreskim propisima, već se postavlja i pitanje tehničke mogućnosti da pravno lice osnivaču isplati novčana sredstva po osnovu neraspoređenog dobitka bez podnošenja poreske prijave PPP PD, odnosno kako tehnički ispratiti podizanje neraspoređenog dobitka, sa računa pravnog lica, koji je nastao tokom poslovanja fizičkog lica kao preduzetnika.
Imajući u vidu navedeno svakako je preporuka da preduzetnik formirani dobitak isplati sa poslovnog računa preduzetnika pre brisanja iz Registra, odnosno pre nastavka obavljanja delatnosti u formi pravnog lica, kako bi se izbegla mogućnost ponovnog oporezivanja već oporezovanog iznosa.
Ukoliko preduzetnik ne isplati formirani dobitak sa poslovnog računa preduzetnika pre brisanja iz Registra, preporuka je da se neraspoređeni (preduzetnički) dobitak u poslovnim knjigama pravnog lica koje nastavlja da obavlja delatnost preduzetnika, iskaže kao obaveza prema vlasniku, preduzetniku, koji je brisan iz Registra. Dakle, da se iskaže kao obaveza prema fizičkom licu (bivšem preduzetniku sada osnivaču pravnog lica) na odgovarajućem računu grupe 46 - Druge obaveze, s obzirom da je nastala obaveza već jedanput oporezovana porezom na prihod od samostalne delatnosti.
Primer:
1) Fizičko lice koje nastavlja da obavlja delatnost u formi pravnog lica uplatilo je novčani iznos od 1.000 dinara, kao osnivački ulog pravnog lica, koji je registrovan kod Agencije.
2) Preduzetnik koji nastavlja obavljanje delatnosti u formi pravnog lica, u poslovnim knjigama, ima evidentiranu sledeću imovinu i obaveze. Uz odluku fizičko lice, preduzetnik, sastavio je spisak imovine kojom namerava da nastavi obavljanje delatnosti u formi pravnog lica kao i spisak preuzetih obaveza:
|
R. br. |
Imovina/Obaveza |
Iznos |
|
1. |
Postrojenja i oprema |
1.000.000 |
|
2. |
Kupci u zemlji |
300.000 |
|
3. |
Tekući (poslovni) račun |
400.000 |
|
4. |
Dobavljači u zemlji |
200.000 |
|
5. |
Neraspoređeni (preduzetnički) dobitak |
600.000 |
|
6. |
Imovina (r. br. 1 + r. br. 2 + r. br. 3) |
1.700.000 |
|
7. |
Obaveze (r. br. 4 + r. br. 5) |
800.000 |
Knjiženje:
|
R. br. |
Konto |
OPIS |
Iznos |
||
|
duguje |
potražuje |
duguje |
potražuje |
||
|
1 |
2 |
3 |
4 |
5 |
6 |
|
1) |
241 |
|
Tekući (poslovni) računi |
1.000 |
|
|
|
|
301 |
Udeli društva s ograničenom odgovornošću |
|
1.000 |
|
uplata novčanog uloga |
|||||
|
2) |
023 |
|
Postrojenja i oprema |
1.000.000 |
|
|
|
204 |
|
Kupci u zemlji |
300.000 |
|
|
|
241 |
|
Tekući (poslovni) računi |
400.000 |
|
|
|
|
435 |
Dobavljači u zemlji |
|
200.000 |
|
|
|
469 |
Ostale obaveze |
|
600.000 |
|
|
|
309 |
Ostali osnovni kapital |
|
900.000 |
|
na osnovu Odluke preduzetnika o nastavku obavljanja delatnosti u formi pravnog lica |
|||||
Napomena uz poslovnu promenu br. 2): Na osnovu odluke i sastavljene specifikacije obaveza, kao i specifikacije (spiska) imovine kojom fizičko lice, osnivač, nastavlja da obavlja delatnost u formi pravnog lica, kao verodostojnih računovodstvenih isprava, u poslovnim knjigama pravnog lica, nastala razlika preuzete imovine i obaveza evidentira se na računu 309, s obzirom da pravno lice postaje pravni sledbenik preduzetnika, nastavlja da obavlja delatnost preuzimanjem imovine, prava i obaveza preduzetnika, ali bez obaveze registracije istih.
Preneti neraspoređeni (preduzetnički) dobitak u iznosu od 600.000 dinara, umesto na računu 340, evidentira se kao obaveza prema fizičkom licu, osnivaču pravnog lica, na računu 469, jer je porez na prihod od samostalne delatnosti već plaćen dok je fizičko lice obavljalo delatnost u formi preduzetnika.
POGLEDAJTE JOŠ:
Šta je Informacioni posrednik
Šta je računovodstvena evidencija i pojam računovodstvene isprave
Sastavljanje i kontrola računovodstvenih isprava
