Da li poslodavac zakonito nudi ugovor o delu zaposlenom za intelektualni rad, ili time krši pravo na prekovremeni rad?
Ugovor o delu, uređen je članom 199. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje - dalje: Zakon) i osnov je angažovanja za rad van radnog odnosa, koji poslodavac može da zaključi sa drugim licem. To je vrsta, odnosno tip ugovora gde lice nema status zaposlenog, već radno angažovanog.
Ugovor o delu se zaključuje sa licem za jednokratno obavljanje posla koji će biti realizovan uz dogovorenu nadoknadu, pri čemu Zakon o radu poznaje jedini uslov na strani prirode posla - Ugovorom o delu mogu se ugovoriti poslovi, koji su van delatnosti poslodavca. To znači da se ugovor o delu ne može zaključiti za obavljanje poslova:
- koji spadaju u delatnost poslodavca,,
- preduzetnik,
- koji spadaju u sporednu ili pretežnu delatnost, ili
- koji su predviđeni sistematizacijom i organizacijom radnih mesta kod poslodavca..
Sa druge strane, kada je reč o licu sa kojim poslodavac može zaključiti ovaj ugovor, Zakon ne poznaje uslove na strani lica. Dakle, naručilac posla može da bude pravno ili fizičko lice (poslodavac) i zaključuje se sa bilo kojim fizičkim licem. Izvršilac posla (radno angažovani) može biti:
- zaposleno lice (bilo da je u radnom odnosu kod samog naručioca ili kod drugog poslodavca),,
- nezaposlena osoba,,
- korisnik penzije, ili
- učenik, odnosno student,.
- lice koje obavlja umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture u skladu sa zakonom,.
- osiguranik samostalnih delatnosti (preduzetnik, osnivač koji u svom društvu radi i dr),.
- poljoprivrednik,.
- domaći ili strani državljanin..
Dakle, nema smetnji da zaposleni zaključi ugovor o delu sa svojim poslodavcem, ali samo za one poslove koji se ne obavljaju kod poslodavca i ne spadaju u njegovu delatnost. Međutim, ne bi mogao zaključiti ugovor o delu za poslove koji se obavljaju svakodnevno kod poslodavca i spadaju u njegovu pretežnu delatnost od koje ostvaruje profit, bez obzira što se eventualno radi o različitim radnim mestima.
Na kraju ukazujemo i da je zloupotreba prava zabranjena saglasno članu 13. Zakona o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, "Sl. list SRJ", br. 31/93, "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja i "Sl. glasnik RS", br. 18/2020), te se ugovorom o delu ne mogu prikrivati poslovi čija je priroda neodgovarajuća za zaključenje ovog ugovora, kao ni prekovremeni rad zaposlenog, koji ostvari u radu dužem od punog radnog vremena, na poslovima za koje je zasnovao radni odnos. Zloupotrebu prava utvrđuje sud u parničnom postupku.
PROČITAJTE JOŠ:
