Domaće radno zakonodavstvo odredbom člana 50. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) propisuje da je radno vreme vremenski period u kome je zaposleni dužan, odnosno raspoloživ da obavlja poslove prema nalozima poslodavca, na mestu gde se poslovi obavljaju, u skladu sa zakonom, odakle proizlazi da se radnim vremenom ima smatrati, kako period tokom kojeg zaposleni efektivno obavlja rad, tako i vreme tokom kojeg zaposleni ostaje na raspolaganju poslodavcu ukoliko se zaposleni nalazi na lokaciji gde se podređeni rad inače obavlja.
Rečju, svo vreme tokom kojeg je zaposleni pod radnopravnom vlašću poslodavca ima se smatrati radnim vremenom i obrnuto, period u kojem radnik po slobodnoj volji može obavljati privatne aktivnosti ima se smatrati slobodnim vremenom, u okviru kojeg zaposleni koristi i vreme za odmor.
U skladu sa slovom i duhom navedenih imperativnih odredbi javnog socijalnog poretka jeste i stav domaće sudske prakse, u kojem su sudovi prihvatili pravno shvatanje da je kriterijum za razgraničenje radnog vremena od slobodnog vremena fakat mogućnosti obavljanja privatnih aktivnosti od strane zaposlenih, te se izjasnili da se period u kojem je zaposleni pod radnopravnom vlašću poslodavca ima smatrati radnim vremenom, bez obzira da li je svo to vreme pokriveno poslodavčevim radnim nalozima.
Saglasno navedenom, poslodavac nema ovlašćenja da izdaje radne naloge zaposlenima van radnog vremena, niti da kažnjava zaposlene zbog nepostupanja po njegovim nalozima koji se odnose na ponašanje zaposlenih u toku njihovog slobodnog radnog vremena, jer zaposleni u toku slobodnog vremena imaju imunitet od radno-pravne odgovornosti (mogu da rade šta žele po slobodnoj volji).
Dakle, poslodavcu jedino ostaje opcija da zaposlenima naloži prekovremeni rad od pola sata dnevno, 15 minuta pre i 15 minuta posle, koji naravno mora platiti kroz uvećanu zaradu ili da organizuje proces rada na takav način da se smene preklapaju na nekih pola sata ili slično, jer ne može se na uštrb prava zaposlenih obezbeđivati nesmetani proces rada kod poslodavca.
PROČITAJTE JOŠ:
