Zaposleni koji je zasnovao radni odnos u toku godine ima pravo na srazmerni deo godišnjeg odmora za kalendarsku godinu u kojoj je zasnovao radni odnos, shodno članu 72. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje - dalje: Zakon).
Godišnji odmor može se koristiti jednokratno ili u dva ili više delova. Ukoliko se godišnji odmor koristi u delovima prvi deo godišnjeg odmora potrebno je iskoristiti u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno u toku, odnosno najkasnije do kraja kalendarske godine u kojoj je godišnji odmor stečen, dok je drugi deo, odnosno druge delove, potrebno iskoristiti do 30. juna naredne godine, kako je propisano u članu 73. st. 1. do. 3. Zakona. Izuzetak je predviđen članom 73. stav 4. Zakona gde je dozvoljeno zaposlenom koji nije u celini ili delimično iskoristio godišnji odmor u kalendarskoj godini zbog odsutnosti sa rada radi korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta, da taj odmor iskoristi do 30. juna naredne godine.
Važno je takođe i navesti da se pri utvrđivanju dužine godišnjeg odmora radna nedelja računa kao pet radnih dana, prema odredbama člana 70. stav 1. Zakona. Norma o korišćenju prvog dela godišnjeg odmora u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno je imperativnog karaktera, i nije moguće da se zaposleni i poslodavac sporazumeju drugačije, na primer da prvi deo godišnjeg odmora zaposleni iskoristi u kraćem trajanju, jer bi ovakav dogovor bio suprotan Zakonu, bez obzira na postojanje saglasnosti volja.
Da bi se utvrdila dužina godišnjeg odmora na koji zaposleni ima pravo u godini u kojoj je zasnovao radni odnos potrebno je uzeti u obzir broj dana godišnjeg odmora za jedan mesec i broj meseci koje je u toj godini proveo kod poslodavca.
Tako je za računanje dužine godišnjeg odmora na koji zaposleni ima pravo kada je u pitanju srazmerni deo godišnjeg odmora pun godišnji odmor zaposlenog koji bi ostvario da radi kod poslodavca tokom cele godine potrebno podeliti sa 12 meseci i tako se dobija broj dana za jedan mesec. Dobijeni broj je potrebno pomnožiti sa mesecima rada u toj godini i on predstavlja broj dana, odnosno srazmerni deo godišnjeg odmora na koji je zaposleni ostvario pravo.
Međutim, u slučaju kada je zaposleni zasnovao radni odnos u toku godine, može doći do situacije da za tu godinu ima manje od dve radne nedelje godišnjeg odmora, jer više nije ni stekao u odnosu na dužinu trajanja radnog odnosa. To bi se na primer dogodilo ukoliko zaposleni zasnuje radni odnos u oktobru mesecu i za kalendarsku godinu u kojoj je zasnovao radni odnos ostvari pravo na manje od 10 radnih dana godišnjeg odmora.
Ovaj zaposleni do kraja godine mora iskoristiti onoliko dana koliko je stekao, korišćenjem stečenog godišnjeg odmora u celini i njemu poslodavac ni ne može odobriti korišćenje godišnjeg odmora u delovima već samo jednokratno, jer nije ispunjen uslov da, ako godišnji odmor koristi u delovima prvi deo mora iskoristiti u trajanju od najmanje dve radne nedelje.
Tek u situaciji u kojoj je zaposleni stekao više od 10 radnih dana godišnjeg odmora, on može godišnji odmor koristiti u delovima, s tim da prvi deo odnosno minimum dve radne nedelje mora koristiti, shodno članu 73. stav 2. Zakona, u toku godine u kojoj je zasnovao radni odnos, a ostatak može iskoristiti najkasnije do 30. juna naredne godine.
Izuzetak je, kako je napred navedeno, zaposlena koja nije u celini ili delimično iskoristila godišnji odmor u kalendarskoj godini zbog odsutnosti sa rada radi korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta koja ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. juna naredne godine.
Na istom stavu je i Mišljenje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, br. 011-00-188/2015-02 od 2.3.2015. godine u kome je navedeno: "... zaposleni koji u skladu sa članom 72. Zakona ima pravo na srazmeran godišnji odmor za kalendarsku godinu i isti koristi u delovima, u skladu sa članom 73. Zakona, prvi deo mora iskoristiti u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine, a ostatak do 30. juna naredne godine."
Imajući u vidu navedeno, zaposleni koji je zasnovao radni odnos u toku kalendarske godine ima pravo na srazmerni deo godišnjeg odmora i ukoliko on iznosi manje od dve radne nedelje, odnosno 10 radnih dana, zaposleni je dužan da godišnji odmor koristi jednokratno i do kraja godine u kojoj je stekao pravo, dok ukoliko srazmerni deo godišnjeg odmora iznosi više od dve radne nedelje, zaposleni može godišnji odmor koristiti u delovima, s tim da prvi deo mora iskoristiti u trajanju od najmanje deset radnih dana do kraja godine, dok ostatak može iskoristiti do 30. juna naredne godine.
PROČITAJTE JOŠ:
