<<< nazad na listu ostalih besplatnih propisa

Zakon o potvrđivanju Strazburškog sporazuma o međunarodnoj klasifikaciji patenata od 24. marta 1971. godine, sa izmenama od 28. septembra 1979. godine



ZAKON

O POTVRĐIVANJU STRAZBURŠKOG SPORAZUMA O MEĐUNARODNOJ KLASIFIKACIJI PATENATA OD 24. MARTA 1971. GODINE, SA IZMENAMA OD 28. SEPTEMBRA 1979. GODINE

("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 42/2009)

ČLAN 1

Potvrđuje se Strazburški sporazum o međunarodnoj klasifikaciji patenata od 24. marta 1971. godine, sa izmenama od 28. septembra 1979. godine, sačinjen u originalu na engleskom i francuskom jeziku.

ČLAN 2

Tekst Strazburškog sporazuma o međunarodnoj klasifikaciji patenata od 24. marta 1971. godine, sa izmenama od 28. septembra 1979. godine, u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi:

STRAZBURŠKI SPORAZUM
O MEĐUNARODNOJ KLASIFIKACIJI PATENATA OD 24. MARTA 1971. GODINE, SA IZMENAMA OD 28. SEPTEMBRA 1979. GODINE

Ugovorne strane,

Smatrajući da usvajanje, na svetskom nivou, jednoobraznog sistema za klasifikaciju patenata, pronalazačkih svedočanstava, korisnih modela i sertifikata o korisnosti, odgovara opštem interesu i da će verovatno uspostaviti bližu međunarodnu saradnju u oblasti industrijske svojine i doprineti usklađivanju nacionalnih zakonodavstava u toj oblasti;

Priznajući važnost Evropske konvencije o međunarodnoj klasifikaciji patenata za pronalaske od 19. decembra 1954. godine, kojom je Evropski savet ustanovio Međunarodnu klasifikaciju patenata za pronalaske;

Imajući u vidu sveopštu vrednost te klasifikacije i važnost koju ona ima za sve zemlje članice Pariske konvencije o zaštiti industrijske svojine;

Svesne važnosti koju ta klasifikacija predstavlja za zemlje u razvoju, olakšavajući im pristup sve većem obimu moderne tehnologije;

Imajući u vidu član 19. Pariske konvencije o zaštiti industrijske svojine od 20. marta 1883. godine, kao što je revidirana u Briselu 14. decembra 1900. godine, u Vašingtonu 2. juna 1911. godine, u Hagu 6. novembra 1925. godine, u Londonu 2. juna 1934. godine, u Lisabonu 31. oktobra 1958. godine, i u Stokholmu 14. jula 1967. godine,

Sporazumele su se o sledećem:

Osnivanje posebne Unije; Usvajanje međunarodne klasifikacije

Član 1

Zemlje na koje se odnosi ovaj sporazum čine posebnu Uniju i usvajaju zajedničku klasifikaciju, pod nazivom "Međunarodna klasifikacija patenata" (u daljem tekstu: "klasifikacija"), za patente za pronalaske, pronalazačka svedočanstva, korisne modele i sertifikate o korisnosti.

Definicija klasifikacije

Član 2

(1)(a) Klasifikaciju čini:

(i) tekst koji je utvrđen u skladu s odredbama Evropske konvencije o međunarodnoj klasifikaciji patenata za pronalaske od 19. decembra 1954. godine (u daljem tekstu: Evropska konvencija), koji je stupio na snagu i kojeg je objavio generalni sekretar Saveta Evrope 1. septembra 1968. godine;

(ii) izmene koje su stupile na snagu prema članu 2(2) Evropske konvencije pre nego što je stupio na snagu ovaj sporazum;

(iii) izmene koje su izvršene na osnovu člana 5. i koje stupaju na snagu u skladu sa članom 6.

(b) Vodič za korišćenje i beleške koje sadrži tekst klasifikacije su sastavni deo klasifikacije.

(2)(a) Tekst naveden u stavu (1)(a)(i) sadržan je u dva autentična primerka, svaki na engleskom i francuskom jeziku, koji su, u času kad je ovaj sporazum otvoren za potpis, deponovani jedan kod generalnog sekretara Saveta Evrope, a drugi kod generalnog direktora Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (u daljem tekstu: "generalni direktor" i "Organizacija"), koja je osnovana Konvencijom od 14. jula 1967.

(b) Promene navedene u stavu (1)(a)(ii) biće deponovane u dva autentična primerka, svaki na engleskom i francuskom jeziku, jedan kod generalnog sekretara Saveta Evrope, a drugi kod generalnog direktora.

(c) Izmene navedene u stavu (1)(a)(iii) biće deponovane u jednom jedinom primerku, na engleskom i francuskom jeziku, kod generalnog direktora.

Jezici klasifikacije

Član 3

(1) Klasifikacija je ustanovljena na engleskom i francuskom jeziku, s tim da su oba teksta jednako verodostojna.

(2) Zvanični tekstovi klasifikacije, na nemačkom, japanskom, portugalskom, ruskom, španskom ili nekom drugom jeziku koji skupština pomenuta u članu 7 može da odredi, biće ustanovljeni od strane Međunarodnog biroa Organizacije (u daljem tekstu: "Međunarodni biro"), uz konsultovanje zainteresovanih vlada, bilo na osnovu prevoda koje su dostavile te vlade ili na osnovu bilo kog drugog sredstva koje nema finansijskog uticaja na budžet posebne Unije ili Organizacije.

Korišćenje klasifikacije

Član 4

(1) Klasifikacija ima samo administrativni karakter.

(2) Svaka od zemalja posebne Unije može primenjivati klasifikaciju kao glavni ili pomoćni sistem.

(3) Nadležni zavodi zemalja posebne Unije navešće

(i) u patentima, pronalazačkim svedočanstvima, korisnim modelima i sertifikatima o korisnosti koje izdaju, kao i u prijavama za izdavanje takvih isprava, koje one objavljuju ili ih samo stavljaju na raspolaganje javnosti radi pregleda, i

(ii) u saopštenjima u kojima službeni bilteni objavljuju ili stavljaju na raspolaganje javnosti dokumente spomenute u tački (i) potpune simbole klasifikacije koja je data pronalasku koji je predmet dokumenta spomenutog u tački (i).

(4) U trenutku potpisivanja ovog sporazuma ili deponovanja instrumenta ratifikacije ili pristupanja:

(i) svaka zemlja može izjaviti da zadržava pravo da neće preduzeti uključivanje simbola koji se odnose na grupe ili podgrupe klasifikacije u prijavama navedenim u stavu (3) koji se samo stavljaju javnosti na raspolaganje radi pregleda i s time povezanim obaveštenjima, i

(ii) svaka zemlja koja ne ispituje novost pronalaska, bilo odmah ili odloženo, i u kojoj postupak za priznanje patenata ili drugih vrsta zaštite ne predviđa istraživanje stanja tehnike, može izjaviti da zadržava pravo da ne navede simbole koji se odnose na grupe i podgrupe klasifikacije u dokumentima i obaveštenjima navedenim u stavu (3). Ako ti uslovi postoje samo za određene vrste zaštite ili za određene oblasti tehnike, zemlja o kojoj je reč može izraziti ovu rezervu samo u meri u kojoj se ti uslovi primenjuju.

(5) Simboli klasifikacije kojima prethodi napomena "Međunarodna klasifikacija pronalazaka" ili skraćenica određena od Komiteta eksperata pomenutog u članu 5, biće štampani masnim slovima ili na drugi jasno vidljiv način, u zaglavlju svakog dokumenta navedenog u stavu (3)(i) u kojem moraju biti uključeni.

(6) Ako neka zemlja posebne Unije poveri priznavanje patenata nekom međuvladinom Zavodu, ona će preduzeti sve moguće mere da osigura da taj Zavod koristi klasifikaciju u skladu s ovim članom.

Komitet eksperata

Član 5

(1) Osniva se Komitet eksperata u kome su zastupljene sve zemlje posebne Unije.

(2)(a) Generalni direktor će pozvati međuvladine organizacije specijalizovane u oblasti patenata, i u kojima je barem jedna od zemalja članica ugovorna strana ovog sporazuma, da na sastancima Komiteta eksperata budu zastupljene putem posmatrača.

(b) Generalni direktor može, a na zahtev Komiteta eksperata mora, da pozove predstavnike drugih međuvladinih organizacija i međunarodnih nevladinih organizacija da uzmu učešće u diskusijama koje ih zanimaju.

(3) Komitet eksperata:

(i) menja klasifikaciju;

(ii) upućuje zemljama posebne Unije preporuke kojima je cilj da olakšaju korišćenje klasifikacije i unapređivanje njezine jednoobrazne primene;

(iii) pomaže unapređivanje međunarodne saradnje u reklasifikaciji dokumentacije koja služi ispitivanju pronalazaka, uzimajući naročito u obzir potrebe zemalja u razvoju;

(iv) preduzima sve druge mere koje, pod uslovom da nemaju finansijskog uticaja na budžet posebne Unije ili Organizacije, mogu olakšati primenu klasifikacije od strane zemalja u razvoju;

(v) ovlašćen je da osniva podkomitete i radne grupe.

(4) Komitet eksperata usvaja svoj poslovnik o radu. Poslovnik će dozvoliti međuvladinim organizacija spomenutim u stavu (2)(a), koje mogu bitno doprineti razvoju klasifikacije, da uzmu učešće na sastancima podkomiteta i radnih grupa Komiteta eksperata.

(5) Predloge izmena klasifikacije mogu učiniti nadležni Zavodi svih zemalja posebne Unije, Međunarodni biro, međuvladine organizacije koje su prema stavu (2)(a) zastupljene u Komitetu eksperata, kao i sve druge organizacije koje Komitet eksperata posebno pozove da podnesu takve predloge. Predlozi se saopštavaju Međunarodnom birou koji ih podnosi članovima Komiteta eksperata i posmatračima najkasnije dva meseca pre sednice Komiteta eksperata u toku koje će biti razmotreni.

(6)(a) Svaka zemlja članica Komiteta eksperata ima jedan glas.

(b) Komitet eksperata donosi odluke prostom većinom glasova zemalja koje su zastupljene i koje glasaju.

(c) Svaka odluka, za koju jedna petina zastupljenih zemalja koje glasaju smatra da sadrži preobražaj osnovne strukture klasifikacije ili da povlači za sobom veliki posao reklasifikacije, mora se doneti većinom od tri četvrtine zastupljenih zemalja koje glasaju.

(d) Uzdržavanje se ne smatra glasom.

Saopštavanje, stupanje na snagu i objavljivanje izmena i drugih odluka

Član 6

(1) Svaku odluku Komiteta eksperata koja se odnosi na usvajanje izmena u klasifikaciji, kao i preporuke Komiteta eksperata, Međunarodni biro će saopštiti nadležnim zavodima zemalja posebne Unije. Izmene stupaju na snagu šest meseci nakon dana odašiljanja obaveštenja.

(2) Međunarodni biro će uključiti u klasifikaciju izmene koje su stupile na snagu. Obaveštenja o izmenama biće objavljena u glasilima koja odredi Skupština navedena u članu 7.

Skupština posebne Unije

Član 7

(1)(a) Posebna Unija ima Skupštinu sastavljenu od zemalja posebne Unije.

(b) Vladu svake zemlje posebne Unije predstavlja jedan delegat kome mogu pomagati zamenici, savetnici i stručnjaci.

(c) Svaku međuvladinu organizaciju navedenu u članu 5(2)(a) može na sastancima Skupštine zastupati jedan posmatrač a, ako Skupština tako odluči, i na sastancima odbora i radnih grupa koje Skupština osnuje.

(d) Rashode svake delegacije snosi vlada koja ju je imenovala.

(2)(a) Pod uslovima odredaba člana 5, Skupština:

(i) se bavi svim pitanjima koja se odnose na održavanje i razvoj posebne Unije i primenom ovog sporazuma;

(ii) daje Međunarodnom birou smernice koje se odnose na pripremu konferencija za reviziju;

(iii) razmatra i odobrava izveštaje o delatnosti generalnog direktora koji se odnose na posebnu Uniju i daje mu sva potrebna uputstva koja se odnose na stvari u okviru nadležnosti posebne Unije;

(iv) određuje program, usvaja dvogodišnji budžet posebne Unije i odobrava njene završne račune;

(v) usvaja finansijski pravilnik posebne Unije;

(vi) odlučuje o ustanovljenju službenih tekstova klasifikacije na drugim jezicima osim engleskog i francuskog i onih nabrojanih u članu 3(2);

(vii) formira takve komitete i radne grupe koje smatra korisnim za ostvarivanje ciljeva posebne Unije;

(viii) odlučuje, pod uslovima stava (1)(c), koje zemlje nečlanice posebne Unije i koje međuvladine organizacije i međunarodne nevladine organizacije mogu biti prihvaćene kao posmatrači na njenim sastancima i na sastancima komiteta i radnih grupa koje je ona formirala;

(ix) preduzima sve druge prikladne akcije kako bi se postigli ciljevi posebne Unije;

(x) izvršava sve druge zadatke koji su odgovarajući na osnovu ovog sporazuma.

(b) U odnosu na stvari koje su od interesa i za druge unije kojima administrira Organizacija, Skupština odlučuje nakon što se upoznala s mišljenjem Koordinacionog komiteta Organizacije.

(3)(a) Svaka zemlja članica Skupštine raspolaže jednim glasom.

(b) Kvorum čini polovina zemalja članica Skupštine.

(c) Ako se kvorum ne postigne, Skupština može donositi odluke; međutim, odluke Skupštine, osim onih koje se odnose na njen postupak, postaju izvršne tek kada su ispunjeni uslovi ovde kasnije nabrojani. Međunarodni biro saopštava navedene odluke zemljama članicama Skupštine koje nisu bile zastupljene, pozivajući ih da se u roku od tri meseca računajući od dana tog saopštenja, pismeno izjasne o svom glasu ili uzdržavanju. Ako je, nakon isteka tog roka, broj zemalja koje su na taj način izrazile svoj glas ili uzdržavanje, bar ravan broju zemalja koje su nedostajale da se tokom zasedanja ostvari kvorum, navedene odluke postaju izvršne, ukoliko je na taj način stečena potrebna većina.

(d) Pod uslovima odredbi člana 11(2), odluke Skupštine se donose većinom od dve trećine izraženih glasova.

(e) Uzdržavanje se ne smatra glasom.

(f) Delegat može predstavljati samo jednu zemlju i može glasati samo u njeno ime.

(4)(a) Na poziv generalnog direktora Skupština se sastaje na redovno zasedanje jedanput svake druge kalendarske godine i to, osim u izuzetnim slučajevima, tokom istog razdoblja i na istom mestu kao i Generalna skupština Organizacije.

(b) Na poziv Generalnog direktora, a na zahtev jedne četvrtine zemalja članica Skupštine, Skupština se sastaje na vanredno zasedanje.

(c) Dnevni red svakog zasedanja priprema Generalni direktor.

(5) Skupština usvaja svoj poslovnik o radu.

Međunarodni biro

Član 8

(1)(a) Administrativne poslove koji se odnose na posebnu Uniju izvršava Međunarodni biro.

(b) Međunarodni biro naročito priprema sastanke i obezbeđuje sekretarijat za Skupštinu, Komitet eksperata i svaki drugi komitet ili radnu grupu koje Skupština ili Komitet eksperata mogu osnovati.

(c) Generalni direktor je najviši funkcioner posebne Unije i on je predstavlja.

(2) Generalni direktor i svaki član osoblja kojeg on odredi učestvuju, bez prava glasa, na svim sastancima Skupštine, Komiteta eksperata i svakog drugog komiteta ili radne grupe koje osnuje Skupština ili Komitet eksperata. Generalni direktor ili član osoblja kojeg on odredi, su po službenoj dužnosti sekretari tih organa.

(3)(a) Međunarodni biro priprema konferencije za reviziju prema smernicama Skupštine.

(b) Međunarodni biro se može konsultovati sa međuvladinim organizacijama i međunarodnim nevladinim organizacijama o pripremama konferencija za reviziju.

(c) Generalni direktor i osobe koje on odredi, učestvuju, bez prava glasa, u diskusijama tokom konferencija za reviziju.

(4) Međunarodni biro izvršava i sve druge zadatke koji su mu dodeljeni.

Finansije

Član 9

(1)(a) Posebna Unija ima budžet.

(b) Budžet posebne Unije obuhvata sopstvene prihode i rashode posebne Unije, njen doprinos budžetima zajedničkih rashoda unija, kao i, u slučaju potrebe, svotu stavljenu na raspolaganje budžetu Konferencije Organizacije.

(c) Smatraju se zajedničkim rashodima unija rashodi koji nisu pripisani isključivo posebnoj Uniji već i jednoj ili više drugih unija kojima upravlja Organizacija. Udeo posebne Unije u zajedničkim rashodima je srazmeran interesu koji ti rashodi za nju predstavljaju.

(2) Budžet posebne Unije utvrđuje se vodeći računa o potrebama usklađivanja s budžetima drugih unija kojima upravlja Organizacija.

(3) Budžet posebne Unije finansira se iz sledećih izvora:

(i) od doprinosa zemalja posebne Unije;

(ii) od taksa i naknada koje se plaćaju za usluge koje u ime posebne Unije izvršava Međunarodni biro;

(iii) od prihoda od prodaje publikacija Međunarodnog biroa koje se odnose na posebnu Uniju i prava koja se odnose na te publikacije;

(iv) od darova, ostavština i subvencija;

(v) od zakupnina, kamata i drugih raznih prihoda.

(4)(a) Da bi se odredio njen deo doprinosa u smislu stava (3)(i), svaka zemlja posebne Unije pripada klasi u koju je rangirana u pogledu Pariske unije o zaštiti industrijske svojine i plaća svoj godišnji doprinos na osnovu broja jedinica koji je određen za tu klasu u toj Uniji.

(b) Godišnji doprinos svake zemlje posebne Unije sastoji se od iznosa čiji je odnos prema ukupnoj svoti godišnjih doprinosa svih zemalja budžeta posebne Unije isti kao odnos između broja jedinica klase u koju je rangirana i ukupnog broja jedinica svih zemalja.

(c) Doprinosi se plaćaju prvog januara svake godine.

(d) Zemlja koja je u zakašnjenju s plaćanjem svojih doprinosa ne može izvršavati svoje pravo glasa ni u kojem organu posebne Unije ako je iznos tog zaostatka jednak ili viši od iznosa doprinosa koje duguje za dve potpune protekle godine. Međutim, ta zemlja može sačuvati korišćenje svog prava glasa u navedenom organu toliko dugo dok taj organ smatra da je zakašnjenje posledica izvanrednih i neizbežnih okolnosti.

e) U slučaju kada budžet nije usvojen pre početka nove budžetske godine, produžava se budžet prethodne godine na način predviđen finansijskim pravilnikom.

(5) Iznos taksa i naknada koje se plaćaju za usluge koje je u ime posebne Unije izvršio Međunarodni biro određuje generalni direktor, koji o tome izveštava Skupštinu.

(6)(a) Posebna Unija ima fond obrtnih sredstava koji će se osnovati jednokratnom uplatom svake zemlje posebne Unije. Ako ta sredstva postanu nedovoljna, Skupština odlučuje o njihovom povećanju.

(b) Iznos početne uplate svake zemlje za napred navedena sredstva ili njeno učešće u njihovom povećanju srazmeran je doprinosu te zemlje za godinu u toku koje su sredstva obrazovana ili odlučeno njihovo povećanje.

(c) Razmer i načine uplate određuje Skupština na predlog generalnog direktora i prema mišljenju Koordinacionog komiteta Organizacije.

(7)(a) Sporazum o sedištu, zaključen sa zemljom na čijoj teritoriji Organizacija ima svoje sedište, predviđa da ako su obrtna sredstva nedovoljna, ta zemlja odobrava avanse. Iznos tih avansa i uslovi pod kojima su oni odobreni čine, u svakom pojedinom slučaju, predmet odvojenih sporazuma između zemlje o kojoj je reč i Organizacije.

(b) I zemlja navedena u tački (a) i Organizacija imaju pravo da putem pismenog saopštenja otkažu obavezu odobravanja avansa. Otkaz stupa na snagu tri godine nakon kraja godine u toku koje je saopšten.

(8) Pregled računa obavlja, prema načinu predviđenom finansijskim pravilnikom, jedna ili više zemalja posebne Unije, ili spoljni revizori koje, s njihovim pristankom, imenuje Skupština.

Revizija sporazuma

Član 10

(1) Ovaj sporazum može biti povremeno revidiran od strane posebnih konferencija zemalja posebne Unije.

(2) O sazivanju konferencija za reviziju odlučuje Skupština.

(3) Čl. 7, 8, 9. i 11. može izmeniti konferencija za reviziju ili mogu biti izmenjeni prema odredbama člana 11.

Izmene određenih odredaba Aranžmana

Član 11

(1) Predloge za izmenu čl. 7, 8, 9. i ovog člana može podneti svaka zemlja posebne Unije ili generalni direktor. Generalni direktor saopštava te predloge zemljama posebne Unije najmanje šest meseci pre nego što su podneseni na razmatranje Skupštini.

(2) Svaku izmenu članova navedenih u stavu (1) usvaja Skupština. Usvajanje zahteva tri četvrtine izraženih glasova; međutim, svaka izmena člana 7. i ovog paragrafa zahteva četiri petine izraženih glasova.

(3)(a) Svaka izmena članova navedenih u stavu (1) stupa na snagu mesec dana nakon što je generalni direktor primio pismena obaveštenja o prihvatanju, od strane tri četvrtine zemalja koje su bile članice posebne Unije u času kad je izmena bila usvojena, izvršena u skladu s njihovim ustavnim pravilima,

(b) Svaka izmena navedenih tako prihvaćenih članova obavezuje sve zemlje koje su članice posebne Unije u času kada izmena stupa na snagu; međutim, svaka izmena koja povećava finansijske obaveze zemalja članica posebne Unije obavezuje samo one koje su saopštile prihvatanje takve izmene.

(c) Svaka izmena prihvaćena u skladu sa tačkom (a) obvezuje sve zemlje koje postanu članice posebne Unije nakon dana na koji je izmena stupila na snagu u skladu sa tačkom (a).

Načini na koje zemlje mogu postati članice sporazuma

Član 12

(1) Svaka zemlja članica Pariske konvencije o zaštiti industrijske svojine može postati članica ovog sporazuma:

(i) svojim potpisom i deponovanjem instrumenta ratifikacije, ili

(ii) deponovanjem instrumenta pristupanja.

(2) Instrumenti ratifikacije ili pristupanja deponuju se kod Generalnog direktora.

(3) Odredbe člana 24. Stokholmskog akta Pariske konvencije o zaštiti industrijske svojine primenjuju se na ovaj sporazum.

(4) Stav (3) ni u kom slučaju ne sme se tumačiti kao da podrazumeva priznavanje ili prećutno prihvatanje bilo koje od zemalja posebne Unije faktičkog stanja na teritoriji na kojoj je ovaj sporazum postao primenljiv od strane neke druge zemlje na osnovu navedenog stava.

Stupanje sporazuma na snagu

Član 13

(1)(a) Ovaj sporazum stupa na snagu godinu dana nakon deponovanja instrumenata ratifikacije ili pristupanja:

(i) dve trećine zemalja koje su na dan otvaranja za potpis ovog sporazuma bile članice Evropske konvencije, i

(ii) tri zemlje članice Pariske konvencije o zaštiti industrijske svojine koje nisu članice Evropske konvencije, od kojih najmanje jedna mora biti zemlja u kojoj je, prema najnovijim statističkim podacima koje objavljuje svake godine Međunarodni biro, u času polaganja njenog instrumenta ratifikacije ili pristupanja, bilo podneto više od 40 000 prijava za dobijanje patenta ili pronalazačkog svedočanstva.

(b) U pogledu svake druge zemlje nego što su one za koje je sporazum stupio na snagu prema tački (a), ovaj sporazum stupa na snagu godinu dana nakon dana na koji je Generalni direktor obavestio o ratifikaciji ili pristupanju, ukoliko u instrumentu ratifikacije ili pristupanja nije bio naveden neki kasniji datum. U ovom poslednjem slučaju, ovaj sporazum stupa na snagu u pogledu te zemlje na tako navedeni datum.

(c) Zemlje članice Evropske konvencije koje ratifikuju ovaj sporazum ili mu pristupe dužne su otkazati Konvenciju najkasnije onog dana kada će ovaj sporazum za njih stupiti na snagu.

(2) Ratifikacija ili pristupanje znači automatsko prihvatanje svih odredaba i pristup svim prednostima ovog sporazuma.

Trajanje sporazuma

Član 14

Ovaj sporazum trajaće jednako dugo kao i Pariska konvencija o zaštiti industrijske svojine.

Otkaz

Član 15

(1) Svaka zemlja posebne Unije može otkazati ovaj sporazum saopštenjem upućenim Generalnom direktoru.

(2) Otkaz stupa na snagu godinu dana nakon dana kad je Generalni direktor primio saopštenje.

(3) Pravo otkaza predviđeno ovim članom zemlja ne može koristiti pre isteka roka od pet godina računajući od dana na koji je postala članica posebne Unije.

Potpis, jezici, saopštenja, primalac deponovanja

Član 16

(1)(a) Ovaj sporazum biće potpisan u jednom originalnom primerku, na engleskom i francuskom jeziku, s tim da su oba teksta jednako verodostojni.

(b) Ovaj sporazum ostaje otvoren za potpis u Strazburu do 30. septembra 1971. godine.

(c) Originalni primerak ovog sporazuma, kada više ne bude otvoren za potpisivanje, biće deponovan kod Generalnog direktora.

(2) Generalni direktor, nakon savetovanja sa zainteresovanim vladama, ustanoviće službene tekstove na nemačkom, španskom, japanskom, portugalskom i ruskom jeziku i na drugim jezicima koje Skupština može odrediti.

(3)(a) Generalni direktor će overiti i dostaviti dva primerka potpisanog teksta ovog sporazuma vladama zemalja koje su ga potpisale i, na zahtev, vladi svake druge zemlje. Takođe, dostaviće i jedan overeni primerak generalnom sekretaru Saveta Evrope.

(b) Generalni direktor će overiti i dostaviti dva primerka svake izmene ovog sporazuma vladama svih zemalja posebne Unije i, na zahtev, vladi svake druge zemlje. Takođe, dostaviće i jedan overeni primerak Generalnom sekretaru Saveta Evrope.

(c) Generalni direktor će, na zahtev, predati vladi svake zemlje koja je potpisala ovaj sporazum ili koja mu je pristupila, jedan primerak klasifikacije na engleskom ili francuskom jeziku, koji je overio.

(4) Generalni direktor registrovaće ovaj sporazum kod Sekretarijata Organizacije ujedinjenih nacija.

(5) Generalni direktor će obavestiti vlade svih zemalja članica Pariske konvencije o zaštiti industrijske svojine i Generalnog sekretara Saveta Evrope o:

(i) potpisima;

(ii) deponovanju instrumenata ratifikacije ili pristupanja;

(iii) danu stupanja na snagu ovog sporazuma;

(iv) izuzecima koji se odnose na primenu klasifikacije;

(v) prihvatanju promena ovog sporazuma;

(vi) datumima kada ove promene stupaju na snagu;

(vii) primljenim otkazima.

Prelazne odredbe

Član 17

(1) Tokom dve godine nakon stupanja na snagu ovog sporazuma, mogu se zemlje koje su članice Evropske konvencije, ali još nisu članice posebne Unije, ako to žele, koristiti u Komitetu eksperata istim pravima kao da su članice posebne Unije.

(2) Tokom tri godine nakon isteka roka previđenog u stavu (1), zemlje navedene u tom stavu mogu biti na zasedanjima Komiteta eksperata zastupane posmatračima i, ako Komitet eksperata tako odluči, na zasedanjima podkomiteta i radnih grupa koje je on osnovao. Tokom istog vremena te zemlje mogu podnositi predloge izmena klasifikacije prema članu 5(5) i primati saopštenja, odluke i predloge Komiteta eksperata prema članu 6(1).

3) Tokom pet godina nakon stupanja na snagu ovog sporazuma, zemlje koje su članice Evropske konvencije ali još nisu članice posebne Unije mogu biti predstavljene posmatračima na sastancima Skupštine i, ako Skupština tako odluči, na sastancima komiteta ili radne grupe koje je ona osnovala.

ČLAN 3

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije - Međunarodni ugovori".