Email Print

U OPADANJU BROJ PREDSTAVKI DRŽAVLJANA SRBIJE PRED EVROPSKIM SUDOM ZA LJUDSKA PRAVA: Najveći broj predstavki odnosi se na pritužbe povodom nerazumno dugog trajanja sudskih postupaka i zbog neizvršenja sudskih odluka donetih protiv preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom


Broj žalbi građana Republike Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu se smanjuje. Tokom 2015. godine taj Sud prihvatio je 17 predstavki koje se odnose na Srbiju od kojih je jedna odbačena kao neosnovana. Novina za građane Srbije, za koje je taj Sud poslednja slamka, jeste nešto formalniji oblik podnošenja žalbe.

Pred Evropskim sudom za ljudska prava trenutno 1.200 slučajeva iz Srbije čeka rešenje. To je daleko manje nego 2013. godine, kada ih je bilo 11.000. Srbija se tako spustila na listi zemalja po broju pritužbi na dvanaesto mesto, a menjaju se i oblasti na koje se pritužbe odnose.

"Ono gde smo se mi angažovali nedavno, je slučaj prinudnih raseljavanja pojedinih neformalnih naselja, to je oblast koja se sada otvara i gde se stvara praksa Evropskog suda za ljudska prava koji je u kratkom roku reagovao, naložio Srbiji da ispuni sve o privremenoj meri - da u kratkom roku obustavi ta iseljenja, da sprovede adekvatnu proceduru i na osnovu toga je naše Ministarstvo izdalo obavezujuće uputstvo", kaže Milan Antonijević iz "Jukoma".

Kada je reč o trajanju sudskog postupka, najviše podnesaka se tiče trajanja izvršnih postupaka u kojima su dužnici javna preduzeća sa društvenim kapitalom. Na smanjenje broja pritužbi uticale su pre svega odluka u slučaju Vučković protiv Srbije.

Zastupnica Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava, Nataša Plavišić, kaže da se ticala pitanja isplate ratnih dnevnica rezervistima, i da je sud utvrdio da nema povrede prava, nakon čega je više hiljada predstavki protiv Srbije odbačeno.

"Drugi razlog jeste da je država poslednjih godina zaključivala prijateljska poravnanja u predmetima u kojima postoje dobro ustanovljena sudska praksa i gde je bilo izvesno da bi Evropski sud utvrdio povredu prava, a čime su značajno smanjeni troškovi koji država ima pred Evropskim sudom i treći razlog za smanjenje broja predstavki je da je poslednjih godina ustavna žalba efikasno pravno sredstvo", istakla je Plavišićeva.

Sudije u Srbiji se međutim i dalje retko pozivaju na odluke tog Suda, ali se preporuke poštuju.

Država u roku isplaćuje naknadu, a u slučaju da do kašnjenja ipak dođe građani imaju pravo i na kamatu. 2015. godine na ime nematerijalne štete isplaćeno je 897.000 evra, a na ime materijalne štete četiri miliona i 250.000 evra.

Izvor: Vebsajt RTS, Biljana Radulović, 30.05.2016.
Naslov: Redakcija