Paragraf besplatno • Besplatni propisi • Besplatni obrasci • Aktuelni statistički podaci • Paragraf sertifikat
• Kalendar poreskih obaveza • Državni i ostali praznici - neradni dani • Registar službenih glasila • 100 pitanja 100 odgovora



Email Print

NIJEDNA KRIVIČNA PRIJAVA POVERENIKA NIJE PROCESUIRANA


"Ne možemo da kažemo da nema nekih pozitivnih pomaka. Naravno da ih ima, jer bi bilo neverovatno i neprihvatljivo da ih nema", rekao je Šabić, povodom 28. januara - Dana zaštite podataka o ličnosti.

On je istakao i da se broj predmeta u oblasti zaštite podataka o ličnosti iz godine u godinu povećava. Tako je, prema njegovim rečima, u prvoj godini primene Zakona o zaštiti podataka o ličnosti bilo 83 slučaja, u narednoj 250, zatim 727, pa 1.405, dok je u 2013. bilo 2.200 predmeta.

"Nema razloga da se hvalimo i da smatramo velikim uspehom rastući broj intervencija povereniku. To će biti pre razlog za upozorenje. Dobro je što građani više voda računa o svojim pravima, ali to nije nešto čime smemo da budemo zadovoljni", upozorio je Šabić.

"Ako zabranimo određenu obradu podataka o ličnosti, ti se nalazi po pravilu poštuju gotovo bez problema. Međutim, intervencije povodom ekscesa i prijava građana da im neko nezakonito koristi podatke i upada u bazu podataka u koju ne bi smeo, samo je grebanje sante leda. Čak i udvostručenjem broja tih slučajeva ne smemo biti zadovoljni", rekao je Šabić.

On je dodao da Srbiji nedostaje sistem.

U odsustvu sistema koji bi utvrdio standarde i obavezao sve subjekte u društvu da se na korektan način odnose prema obavezama iz Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i prema privatnosti građana, sve što poverenik radi je gotovo utopijski posao, smatra Šabić.

Ukazujući da neko očito zaboravlja da je Srbija tranziciona zemlja i da je priča o zaštiti privatnosti za zemlju u kojoj bio dominantan kolektivistički duh i u kojoj je sve što je bilo lično i privatno bagatelisano i gledano s prezirom, on je ocenio da je potrebno izgraditi sistem i dići na pijedestal vrednosti zaštitu privatnosti i podataka.

Prema njegovim rečima, to podrazumeva ozbiljan napor cele države - vlade, skupštine i nadležnih ministarstava, poverenika, ali i odgovarajuće izmene u sistemu školstva, što se u Srbiji ne radi.

"Ono što smatram glavnim problemom i na šta ukazujem, a ne nailazim na razumevanje je odsustvo bilo kakvog osmišljenog strateškog pristupa. Ako se nešto radi, radi se parcijalno", rekao je Šabić. ‘

On je istakao i da ima slučajeva kažnjavanja i to uglavnom u oblasti prekršajne odgovornosti. Međutim, kada je u pitanju krivična odgovornost, poverenik je podneo krivične prijave, istakao je Šabić i dodao da nijedna prijava nije odbačena, ali i da nijedna nije ni procesuirana, što nije dobra poruka.

Podsećajući da su poglavlja 23 i 24, koja se tiču ljudskih prava, nezaobilazna u daljim evrointegracijama Srbije, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je rekao da nije dobro da na takav način ulazimo u skrining, ni u pregovore.

"Poglavlja 23 i 24 se otvaraju prva i zatvaraju poslednja, trajaće to godinama, ali nije dobro da računamo na te godine, ne radimo ništa i dalje problem guramo pod tepih i zbog razgovor sa EU, a mnogo više zbog građana", rekao je Šabić.

Prema njegovim rečima, i da nema razgovora sa EU, država je dužna da obezbedi standarde koje upisala u svoj Ustav.

"Ako smo nešto uradili, uradili smo na uspostavljanju institucije koja se bavi zaštitom podataka, a to je postojaća institucija poverenika koja je u poslednje vreme, bar što se resursa tiče, ojačala", rekao je Šabić. On je naveo da je institucija, na čijem je čelu, godinama držana u nemogućim uslovima, radeći sa malim brojem ljudi i u lošem, neadekvatnom prostoru, ali je sada, konačno, dobijen prostor i bitno povećn broj zaposlenih, što je i dalje manje od predviđenog broja.’

Kada je u pitanju normativni sistem Šabić je upozorio da je Strategija za zaštitu podataka o ličnosti usvojena pre tri i po godine, ali još nije donet akcioni plan, pa je Strategija ostala "mrtvo slovo na papiru".

On je naveo i da je Zakon o zaštiti podataka o ličnosti načelno dobar i da predstavlja prvi korak u uređenju te oblasti, ali da je sa puno nedostataka.

"To je krovni zakon koji je deklarisao osnovne principe, a ideja je bila da se ti principi konkretnije razrađuju u posebne zakone koji nikada nisu doneti. Tako nam sada zakon liči na švajcarski sir i otvara mnogo prostora za kontroverze", rekao je Šabić, navodeći da nemamo uređeno pitanje video nadzora, biometrijskih podataka ili bezbednosne provere.

On je kao primer naveo i da zakon sadrži odredbu koja predviđa posebnu zaštitu naročito osetljivih podataka.

Prema njegovim rečima, zakon predviđa da će vlada u roku od šest meseci doneti uredbu koja će konkretizovati mere čuvanja i zaštite, a pet godina je prošlo i nikada nije doneta ta uredba.

Kada je u pitanju svest građana, Šabić je rekao da je neophodno uraditi mnogo na edukaciji ljudi koji se bave obradom podataka, ali i edukacijom građana.

Izvor: Tanjug