Email Print

PREGLED ODREDABA ZAKONA O JAVNO-PRIVATNOM PARTNERSTVU I KONCESIJAMA KOJE SE MENJAJU, ODNOSNO DOPUNJUJU


PREGLED ODREDABA ZAKONA O JAVNO-PRIVATNOM PARTNERSTVU I KONCESIJAMAKOJE SE MENJAJU, ODNOSNO DOPUNJUJU

Primena zakona

Član 2.

Na sva ulaganja sredstava u javnoj svojini u zajedničko privredno društvo sa privatnim partnerom RADI REALIZACIJE PROJEKATA JAVNO-PRIVATNOG PARTNERSTVA, primenjuju se odredbe ovog zakona, kao i odgovarajuće odredbe zakona kojim se uređuje javna svojina.

Na javno-privatna partnerstva koja se sprovode u skladu sa posebnim pravilima postupka međunarodnih organizacija, primenjuju se odredbe ovog zakona, osim odredaba koje se odnose na postupak dodele javnih ugovora.

Definicije

Član 4.

Pojedini izrazi koji se upotrebljavaju u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1)         projekat javno-privatnog partnerstvajeste projekat koji se izrađuje, predlaže, odobrava i sprovodi po nekom od modela javno-privatnog partnerstvai čini niz međusobno povezanih aktivnosti, koje se odvijaju određenim redosledom, radi postizanja definisanih ciljeva, u okviru određenog vremenskog perioda i određenih finansijskih sredstava, a koji je u skladu sa ovim zakonom odobren kao projekat javno-privatnog partnerstva, sa ili bez elemenata koncesije.

2)         ugovorno javno-privatno partnerstvo je javno-privatno partnerstvo u kojem se međusobni odnos javnog i privatnog partnera uređuje ugovorom o javno-privatnom partnerstvu.

3)         javni ugovor je ugovor o javno-privatnom partnerstvu sa ili bez elemenata koncesije, zaključen u pisanom obliku između javnog i privatnog partnera, odnosno javnog ili privatnog partnera i društva za posebne namene, kojim se u cilju realizacije projekta javno-privatnog partnerstva, uređuju međusobna prava i obaveze ugovornih strana.

4)         institucionalno javno-privatno partnerstvo je javno-privatno partnerstvo zasnovano na odnosu između javnog i privatnog partnera kao osnivača, odnosno članova zajedničkog privrednog društva, koje je nosilac realizacije projekta javno-privatnog partnerstva.

5)         javna infrastruktura je objekat koji se javno koristi odnosno koji se stavlja na raspolaganje radi korišćenja ili dobrobiti javnosti (ili grupe lica ili subjekata kojoj se može slobodno pristupiti i koja je unapred definisana samo u apstraktnom smislu) u bilo kojem sektoru javnih usluga ili privrede.

6)         društvo za posebne namene (u daljem tekstu: DPN) je privredno društvo koje može osnovati OSNIVA privatni, odnosno javni partner za potrebe zaključenja javnog ugovora, odnosno za potrebe realizacije projekta javno-privatnog partnerstva.

7)         javno telo je:

(1)        državni organ, organizacija, ustanova i drugi direktni ili indirektni korisnik budžetskih sredstava u smislu zakona kojim se uređuje budžetski sistem i budžet, kao i organizacija za obavezno socijalno osiguranje;

(2)        javno preduzeće;

(3)        pravno lice koje obavlja i delatnost od opšteg interesa, ukoliko je ispunjen neki od sledećih uslova:

-           da više od polovine članova organa upravljanja tog pravnog lica čine predstavnici javnog tela;

-           da više od polovine glasova u organu tog pravnog lica imaju predstavnici javnog tela;

-           da javno telo vrši nadzor nad radom tog pravnog lica;

-           da javno telo poseduje više od 50% akcija, odnosno udela u tom pravnom licu;

-           da se više od 50 % finansira iz sredstava javnog tela.

(4)        pravno lice osnovano od javnog tela, a koje obavlja i delatnost od opšteg interesa i koje ispunjava najmanje jedan od uslova iz tačke 7) podtačka (3) ovog člana.

8)         javno preduzeće, u smislu ovog zakona, je svako preduzeće, odnosno privredno društvo na koje javno telo može neposredno ili posredno vršiti dominantan uticaj na osnovu vlasništva nad njim, na osnovu finansijskog udela u njemu ili na osnovu pravila kojima je uređeno. Smatra se da dominantan uticaj javnog tela postoji kada ti subjekti, neposredno ili posredno, u odnosu na neko preduzeće, odnosno privredno društvo:

(1)        poseduju većinu upisanog kapitala ili

(2)        kontrolišu većinu glasova po osnovu akcija koje je izdalo to preduzeće, odnosno privredno društvo ili

(3)        mogu imenovati više od polovine upravnog, poslovodnog ili nadzornog organa tog preduzeća, odnosno privrednog društva.

9)         javni partner je jedno ili više javnih tela, odnosno pravno lice koje je, u skladu sa ovim zakonom nadležno za davanje koncesije, ODNOSNO REALIZACIJU PROJEKTA JAVNO-PRIVATNOG PARTNERSTVA, koje sa privatnim partnerom ili DPN zaključuje javni ugovor, ili jedno ili više javnih tela koje je sa privatnim partnerom povezano članstvom u zajedničkom privrednom društvu.

10)       privatni partner je fizičko ili pravno lice, domaće ili strano, sa domaćim ili stranim učešćem ili bez njega, ili konzorcijum jednog ili više takvih fizičkih ili pravnih lica koja su odabrana u postupku javne nabavke ili postupku davanja koncesije i koji sa javnim partnerom zaključuje javni ugovor, ili u tu svrhu osniva DPN, ili sa javnim partnerom osniva zajedničko privredno društvo.

11)       postupak izbora privatnog partnera je postupak javne nabavke u skladu sa zakonom kojim se uređuju javne nabavke ili postupak davanja koncesije u skladu sa ovim zakonom.

12)       koncesiona naknada je naknada koju plaća koncesionar ili koncedent, u skladu sa javnim ugovorom koji uređuje koncesiju.

13)       registar javnih ugovora je jedinstvena elektronska baza podataka koja služi za evidentiranje i praćenje realizacije javnih ugovora koji se, u skladu sa ovim zakonom, sprovode na teritoriji Republike Srbije.

14)       odluka o izboru najpovoljnije ponude je akt koji donosi javno telo, nakon ocene pristiglih ponuda za dodelu javnog ugovora, a u skladu sa konkursnom dokumentacijom i kriterijumima za izbor najpovoljnije ponude.

15)       ponuđač je pravno ili fizičko lice koje je dostavilo ponudu u postupku javne nabavke za dodelu javnog ugovora, odnosno u postupku za davanje koncesije.

16)       republička komisija je Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki obrazovana u skladu sa zakonom kojim se uređuju javne nabavke.        

17)       samoinicijativni predlog označava predlog zainteresovanog lica nadležnom javnom telu za sprovođenje, odnosno realizaciju projekta javno-privatnog partnerstva sa ili bez elemenata koncesije, koji se ne podnosi kao odgovor na javni poziv naručioca u okviru postupka dodele javnog ugovora.

18)       savetnik je jedno ili više pravnih, odnosno fizičkih lica koja poseduju specijalistička znanja neophodna za pripremu, ugovaranje i realizaciju projekata javno-privatnog partnerstva.

19)       pisani ili u pisanom obliku znači svako pismeno koje se sastoji od reči ili brojčanih iznosa koji se mogu čitati, umnožavati i nak­nadno slati. Takvo pismeno može uključivati podatke koji se prenose i čuvaju u elektronskoj formi.

20)       podnosilac zahteva je učesnik u postupku koji podnosi zahtev za zaštitu prava.

II. JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO

1. Pojam javno-privatnog partnerstva

Član 7.

Javno-privatno partnerstvo (u daljem tekstu: JPP),u smislu ovog zakona, jeste dugoročna saradnja između javnog i privatnog partnera radi obezbeđivanja finansiranja, izgradnje, rekonstrukcije, upravljanja ili održavanja infrastrukturnih i drugih objekata od javnog značaja i pružanja usluga od javnog značaja, koje može biti ugovorno ili institucionalno.

Bitni elementi javno-privatnog partnerstva odnose se na:

1)         predmet JPP, koji ne može biti isključivo komercijalno korišćenje dobra u opštoj upotrebi ili drugog dobra NITI ISKLjUČIVA ISPORUKA DOBARA;

2)         oblik JPP koje može biti institucionalno JPP ili ugovorno JPP, ili kao koncesija koja predstavlja poseban oblik JPP u skladu sa ovim zakonom;

3)         obavezu privatnog partnera da od javnog partnera preuzme projektovanje, izgradnju, odnosno rekonstrukcije javne infrastrukture, odnosno objekta od javnog značaja, kao i održavanje javne infrastrukture, odnosno obavljanje usluga od javnog značaja, sa jednom ili više obaveza kao što su: finansiranje, upravljanje i održavanje, u cilju pružanja usluga od javnog značaja krajnjim korisnicima iz okvira nadležnosti javnog partnera, ili u cilju obezbeđivanja neophodnih preduslova javnom partneru za pružanje usluga od javnog značaja iz okvira njegovih nadležnosti, ili pružanje usluga od javnog značaja iz okvira nadležnosti javnog partnera krajnjim korisnicima;

4)         delimično ili potpuno finansiranje projekta JPP od strane privatnog partnera;

5)         mogućnost javnog partnera da privatnom partneru za preuzete obaveze izvrši prenošenje određenih stvarnih prava ili da mu dodeli koncesiju ili da mu za preuzete obaveze vrši plaćanje u novcu;      

6)         preuzimanje odgovornosti svakog partnera za rizik kojim može na bolji način da upravlja, odnosno na koji može da utiče, ili se rizici dele u izbalansiranom odnosu, sve u cilju optimalnog upravljanja rizikom tokom trajanja projekta JPP, uz korišćenje upravljačkih, tehničkih, finansijskih i inovativnih sposobnosti privatnog partnera, kao i unapređenjem razmene veština i znanja između javnog i privatnog partnera, A NAROČITO PREUZIMANjE RIZIKA TRAŽNjE ILI RIZIKA RASPOLOŽIVOSTI OBJEKTA, USLUGE, INFRASTRUKTURE I SL.;

7)         mogućnost javnog partnera da privatnom partneru dozvoli da obavlja komercijalnu delatnost ILI IZGRADI DRUGE OBJEKTE u okviru realizacije projekta JPP, samo u slučaju da na drugi način nije moguće obezbediti potreban nivo isplativosti realizacije projekta javno-privatnog partnerstva i povraćaj uloženih sredstava.

U slučaju iz stava 1. tačka 5) ovog člana kada javni partner prenosi određena stvarna prava privatnom partneru, vrši se zabeležba u registru u kome se vode podaci o nepokretnosti i pravima nad njima, da su ta prava preneta u svrhu realizacije javnog ugovora.

2.2 Institucionalno JPP

Član 9.

Institucionalno JPP se zasniva na odnosu javnog i privatnog partnera kao članova zajedničkog privrednog društva koje je nosilac realizacije projekta JPP, pri čemu se taj odnos može zasnivati na osnivačkim ulozima u novoosnovanom privrednom društvu ili na sticanju vlasničkog udela, odnosno dokapitalizaciji postojećeg privrednog društva.

Osnivačka i upravljačka prava uređuju se slobodno između članova DPN u skladu sa zakonom kojim se uređuje položaj privrednih društava.

Javno telo pokreće postupak izbora privatnog partnera na način propisan odredbom člana 26. ovog zakona, odnosno propisan odredbama ovog zakona kojima se uređuje postupak davanja koncesije, primenjujući kriterijume iz člana 21. ovog zakona.

Nakon sprovedenog postupka izbora privatnog partnera, javno telo i odabrani privatni partner zaključuju JAVNI UGOVOR I ugovor o osnivanju zajedničkog privrednog društva iz člana 15. ovog zakona, a u svrhu realizacije projekta JPP.

Na sadržinu ugovora iz stava 4. ovog člana primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju obligacioni odnosi i zakona kojima se uređuje položaj privrednih društava.

Na zajedničko privredno društvo iz člana 15. ovog zakona primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje osnivanje i poslovanje privrednih društava, kao i odredbe ugovora o osnivanju iz stava 5. ovog člana.

Na raspolaganje udelima ili akcijama u zajedničkom privrednom društvu na način na koji je ugovoreno njegovim osnivačkim aktima, ne primenjuje se zakon kojim se uređuje privatizacija (put i call opcija).

Odredbe ovog zakona kojima se uređuje registracija javnih ugovora i nadzor nad njihovom realizacijom, primenjuju se i na javne ugovore o institucionalnom JPP.

5.Privatni partner

5.1. Pravno i fizičko lice

Član 14.

Učesnik u postupku dodele javnog ugovora može biti svako domaće ili strano fizičko, odnosno pravno lice.

Grupe privrednih subjekata mogu podnositi ponude ili nastupati kao učesnici u postupku.Javna tela ne moraju tražiti NEMAJU PRAVO DA TRAŽE od ovih grupa lica da imaju određenu pravnu formu kako bi učestvovala u postupku.

Od svih učesnika u postupku čija je ponuda ocenjena kao najpovoljnija mora se zahtevati određena pravna forma po dodeli javnog ugovora.

5.3. Konzorcijum kao učesnik u postupku dodele javnog ugovora

Član 16.

Formiranje konzorcijuma radi učešća u postupku dodele javnog ugovora dozvoljeno je osim ako javno telo koje sprovodi postupak iz objektivnih razloga izričito ne predvidi drugačije u konkursnoj dokumentaciji.

Ako za to postoje objektivni razlozi, javno telo može:

1)         ograničiti broj članova konzorcijuma ili predvideti ograničenja u pogledu strukture konzorcijuma i odgovornosti njegovih članova;

2)         ograničiti promene u strukturi konzorcijuma nakon pretkvalifikacione faze, kao što je zamena članova, pripajanje ponuđača konzorcijumu ili spajanje konzorcijuma ili raspuštanje konzorcijuma;

3)         ograničiti izmene kod podizvođača čiji su kapaciteti potrebni ponuđaču ili konzorcijumu da bi ispunio kriterijume za izbor.

Ograničenja iz stava 2. ovog člana moraju biti navedena u javnom pozivu ili u konkursnoj dokumentaciji.

Svaki član konzorcijuma može neposredno ili posredno učestvovati istovremeno samo u jednom konzorcijumu.

Član konzorcijuma iz stava 4. ovog člana ne može učestvovati u postupku dodele kao samostalni kandidat ili ponuđač. Odstupanje od ovog pravila dovodi do diskvalifikacije svih konzorcijuma u kojima taj član učestvuje i do diskvalifikacije tog člana ako učestvuje samostalno.

Prilikom razmatranja kvalifikacija konzorcijuma, naručilac razmatra sposobnosti svakog člana konzorcijuma i ocenjuje da li su kvalifikacije konzorcijuma uzete zajedno dovoljne i odgovarajuće da se ispune pretkvalifikacioni kriterijumi ZA IZBOR.

Ugovor o konzorcijumu može da sadrži odredbe kojima se ograničava odgovornost pojedinih članova konzorcijuma dok najmanje jedan član konzorcijuma mora da bude neograničeno odgovoran, osim ako javno telo drugačije ne zahteva u skladu sa stavom 2. tačka 1) ovog člana.

Ograničenje odgovornosti iz stava 7. ovog člana, u slučaju prihvata ponude konzorcijuma, proizvodi pravno dejstvo prema javnom telu.

6. Predlog zainteresovanih lica za realizaciju projekata JPP

Član 19.

Javno telo ima pravo da razmotri i prihvati predlog zainteresovanih lica za realizaciju projekta JPP sa ili bez elemenata koncesije, na osnovu postupka predviđenog ovim članom, pod uslovom da se ti predlozi ne odnose na projekat za koji je pokrenut postupak dodele javnog ugovora ili objavljen javni poziv.

Predlagač pri podnošenju samoinicijativnog predloga, obaveštava javno telo o vrednosti izrađene dokumentacije, koju će javno telo, odnosno privatni partner biti dužan BITI DUŽNO da nadoknadi, u slučaju dodele ugovora licu koje nije podnosilac samoinicijativnog predloga.

U roku od 90 dana od prijema konkretnog samoinicijativnog predloga, javno telo utvrđuje da li smatra da je projekat u javnom interesu i u tom smislu obaveštava predlagača. Javno telo ima pravo da raspravlja o svakom aspektu projekta koji je predložio predlagač, uključujući opravdanost troškova izrade dokumentacije iz stava 2. ovog člana.

Ako se smatra da je samoinicijativni predlog u javnom interesu i ako javno telo odluči da pokrene taj projekat, to telo postupa u skladu sa postupkom predviđenim članom 26. ovog zakona, odnosno odredbama ovog zakona kojima se uređuje postupak davanja koncesije. Ako se pokrene postupak dodele javnog ugovora za predloženo JPP, sa ili bez elemenata koncesije, javno telo u javnom pozivu navodi da su projekat pokrenuli privatni predlagači.

Predlagač ima pravo da učestvuje u postupku dodele ugovora ako njegovo učešće u pripremi predloga projekta ne narušava konkurenciju.

Ako lice iz stava 5. ovog člana ima konkurentsku prednost, javno telo svim drugim zainteresovanim licima ili ponuđačima obezbeđuje sve informacije potrebne da se neutrališe takva prednost.

Ako se konkurentska prednost ne može neutralisati, lice iz stava 5. ovog člana se mora isključiti iz postupka dodele javnog ugovora.

III. POSTUPAK I NAČIN DODELE JAVNIH UGOVORA

Vrste postupaka

Član 20.

Postupak izbora privatnog partnera je ili postupak javne nabavke određen zakonom kojim se uređuju javne nabavke ili postupak davanja koncesije određen ovim zakonom.

Javni ugovor zaključuje se kao ugovor o javnoj nabavci ili kao ugovor o koncesiji.

Ako realizacija projekta JPP podrazumeva davanje koncesije, odnosno pružanje usluga sa pravom na eksploataciju konkretne usluge i pravom na naplatu, postupak izbora privatnog partnera sprovodi se u skladu sa odredbama ovog zakona.

Ako koncesija koja se dodeljuje ima pretežno obeležja koncesije za javne radove, na postupak odabira koncesionara/privatnog partnera primenjuju se postupci javne nabavke, određeni zakonom kojim se uređuju javne nabavke.

JAVNI UGOVOR ZAKLjUČUJE SE KAO UGOVOR O JAVNO-PRIVATNOM PARTNERSTVU JAVNOJ NABAVCI ILI KAO UGOVOR O KONCESIJI.

AKO REALIZACIJA PROJEKTA JPP PODRAZUMEVA DAVANjE KONCESIJE IZ ČLANA 10. STAV 1. OVOG ZAKONA, ODNOSNO PRUŽANjE USLUGA SA PRAVOM NA EKSPLOATACIJU KONKRETNE USLUGE I PRAVOM NA NAPLATU, POSTUPAK IZBORA PRIVATNOG PARTNERA SPROVODI SE U SKLADU SA ODREDBAMA OVOG ZAKONA.

AKO KONCESIJA KOJA SE DODELjUJE IMA PRETEŽNO OBELEŽJA KONCESIJE ZA JAVNE RADOVE, ODNOSNO JAVNE USLUGE U SKLADU SA ČLANOM 10. ST.1. I 2. OVOG ZAKONA NA POSTUPAK ODABIRA KONCESIONARA/PRIVATNOG PARTNERA PRIMENjUJU SE POSTUPCI JAVNE NABAVKE, ODREĐENI ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJU JAVNE NABAVKE.

Ako javno telo radi realizacije projekta JPP angažuje savetnike, na njihov izbor primenjuje se zakon kojim se uređuju javne nabavke.

Kriterijumi za izbor i izračunavanje vrednosti

Član 21.

Za izbor privatnog partnera primenjuju se kriterijumi za izbor propisani zakonom kojim se uređuju javne nabavke, osim odredaba kojima se uređuje prednost domaćih ponuđača u odnosu na strane.

U primeni kriterijuma iz stava 1. ovog člana pod cenom se podrazumeva neto sadašnja vrednost koja se odnosi na ukupne troškove u ugovorenom periodu bez poreza na dodatu vrednost.

Obračun procenjene vrednosti javnog ugovora zasniva se na ukupnoj vrednosti, prema proceni javnog tela, pri čemu se uzima u obzir procenjeni ukupan iznos, uključujući eventualne opcije i eventualno obnavljanje javnog ugovora.

Na procenu vrednosti koncesije za javne usluge bez prava SA PRAVOM na eksploataciju usluga i koncesije za javne radove, primenjuju se odgovarajuće odredbe zakona kojim se uređuju javne nabavke.

Procena vrednosti koncesije koja se dodeljuje u skladu sa ovim zakonom, utvrđuje se u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima.

Objavljivanje javnog poziva

Član 22.

Postupak dodele javnog ugovora za JPP, sa ili bez elemenata koncesije, pokreće se objavljivanjem javnog poziva na srpskom jeziku i na stranom jeziku koji se uobičajeno koristi u međunarodnoj trgovini.

Javni poziv se u istovetnom tekstu objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije", kao i u sredstvu javnog informisanja koje se distribuira na celoj teritoriji Republike Srbije, na internet-stranici javnog tela i na portalu javnih nabavki, sa navođenjem dana kada je javni poziv objavljen u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Javni poziv se, po potrebi, objavljuje u jednom međunarodnom listu i elektronski na internet stranici Tenders Electronic Daily, internet izdanju dodatka Službenom listu Evropske unije, a obavezno za projekte vrednosti preko pet miliona evra.

Troškove objavljivanja javnog poziva snosi nadležno javno telo koje sprovodi postupak.

1.2. Sadržina predloga projekta JPP

Član 27.

Predlog projekta JPP sadrži:

1)         predmet predloženog JPP, naznaku geografskog područja na kojem bi se obavljala delatnost JPP i ciljevi u okviru javnih zadataka koje treba ostvariti projektom;

2)         poslovni plan, uključujući uslove JPP, procenu troškova i analizu dobijene vrednosti u odnosu na uložena sredstva (value-for-money, u skladu sa Metodologijom koju donosi Komisija za JPP), specifikacije o finansijskoj prihvatljivosti JPP za javno telo, specifikacije u pogledu finansiranja projekta (iz budžeta, finansiranje od strane međunarodnih finansijskih institucija, privatno finansiranje i cena finansiranja) i raspoloživost sredstava, planiranu raspodelu rizika;

3)         analizu ekonomske efikasnosti predloženog projekta;

3A) FINANSIJSKE EFEKTE PREDLOŽENOG PROJEKTA NA BUDžET REPUBLIKE SRBIJE, ODNOSNO BUDžET AUTONOMNE POKRAJINE I BUDžET JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE TOKOM ŽIVOTNOG VEKA TRAJANjA PROJEKTA;

4)         vrste i iznose sredstava obezbeđenja koje treba da obezbede partneri u projektu;

5)         kratak pregled uslova, zahteva i načina obezbeđenja infrastrukture i usluga korisnicima od strane privatnog partnera, kao što je projektni kvalitet, specifikacije rezultata za usluge ili nivo cena, i sl.;

6)         informacije o postupku dodele, posebno o kriterijumima izbora i dodele, odabrani postupak dodele, pregled sadržine javnog ugovora u skladu sa članom 46. ovog zakona;

7)         zahtevi u oblasti zaštite životne sredine, u pogledu uslova rada, bezbednosti i zaštite zdravlja i sigurnosti zaposlenih koje angažuje privatni partner;

8)         planirana dinamika razvoja projekta, od postupka dodele sve do početka pružanja usluge ili puštanja u rad objekata ili druge infrastrukture;

9)         projektni tim javnog tela koji će pratiti ceo projekat i obavljati funkciju konkursne komisije koja vrši odabir ponuđača, odnosno ekonomski najpovoljnije ponude, uključujući spoljne savetnike.

Predlagač projekta samostalno ili preko nadležnog javnog tela prikuplja saglasnosti na materijal kojim se organu za odobravanje projekta JPP predlaže konkretni projekat JPP.

U postupku pribavljanja saglasnosti, predlog projekta se dostavlja i Komisiji za JPP i koncesije JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO radi davanja mišljenja i ocene da li se konkretni projekat može realizovati u formi JPP.

AKO JE REPUBLIKA SRBIJA ILI DRUGO JAVNO TELO REPUBLIKE SRBIJE PREDLAGAČ PROJEKTA JAVNO-PRIVATNOG PARTNERSTVA I AKO JE PROCENjENA VREDNOST TOG PROJEKTA VEĆA OD 50 MILIONA EVRA, KOMISIJA ZA JPP, PRE DAVANjA SVOG MIŠLjENjA, OBAVEZNO PRETHODNO PRIBAVLjA MIŠLjENjE MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA POSLOVE FINANSIJA.

Ako organ za odobravanje iz člana 26. ovog zakona u roku od tri meseca ne odobri predlog projekta niti zahteva njegovu izmenu, smatra se da predlog nije odobren.

2.Pokretanje postupka za realizaciju projekta javno-privatnog partnerstva sa elementima koncesije

2.1. Predlog za donošenje koncesionog akta

Član 29.

Javno telo, pre sačinjavanja predloga za donošenje koncesionog akta, imenuje stručni tim za izradu konkursne dokumentacije koji vrši procenu vrednosti koncesije, izrađuje studiju opravdanosti davanja koncesije i preduzimanje svih ostalih radnji koje prethode postupku davanja koncesije u skladu sa odredbama ovog zakona i posebnih propisa kojima se bliže uređuje oblast iz koje je predmet koncesije (u daljem tekstu: Stručni tim javnog tela).

Na osnovu ekonomskih, finansijskih, socijalnih i drugih pokazatelja i procene uticaja koncesione delatnosti na životnu sredinu, nadležno javno telo priprema predlog za donošenje koncesionog akta koji dostavlja, radi usvajanja:

1)         Vladi, ako je davalac koncesije Republika Srbija, kada su javna tela i predmet koncesije u nadležnosti Republike Srbije;

2)         Vladi autonomne pokrajine, ako je davalac koncesije autonomna pokrajina, kada su javna tela i predmet koncesije u nadležnosti te autonomne pokrajine;

3)         skupštini jedinice lokalne samouprave, ako je davalac koncesije jedinica lokalne samouprave, kada su javna tela i predmet koncesije u nadležnosti te jedinice lokalne samouprave.

U postupku donošenja koncesionog akta, predlog koncesionog akta se dostavlja i Komisiji za JPP radi davanja mišljenja i ocene da li se konretni projekat može realizovati u formi JPP sa elementima koncesije.

AKO JE REPUBLIKA SRBIJA DAVALAC KONCESIJE, ODNOSNO KADA SU JAVNA TELA I PREDMET KONCESIJE U NADLEŽNOSTI REPUBLIKE SRBIJE I AKO JE PROCENjENA VREDNOST TE KONCESIJE VEĆA OD 50 MILIONA EVRA, KOMISIJA ZA JPP, PRE DAVANjA SVOG MIŠLjENjA, OBAVEZNO PRETHODNO PRIBAVLjA MIŠLjENjE MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA POSLOVE FINANSIJA.

Predlog iz stava 2. ovog člana sadrži:

1)         predmet koncesije;

2)         razloge za davanje koncesije;

3)         eventualno oduzimanje poverenih poslova i oduzimanje prava korišćenja imovine za obavljanje poverenih poslova;

4)         podatke o uticaju koncesione delatnosti na životnu sredinu, na infrastrukturu i druge privredne oblasti, na efikasno funkcionisanje tehničko-tehnoloških sistema;

5)         minimalne tehničke, finansijske i iskustvene kvalifikacije koje učesnik u postupku mora da ispunjava da bi mu se omogućilo učestvovanje u postupku izbora koncesionara i pregovaranja;

6)         rok trajanja koncesije, uključujući obrazloženje predloženog roka;

7)         podatke o potrebnim novčanim i drugim sredstvima i dinamici njihovog ulaganja, način plaćanja, davanja garancija ili drugih sredstava obezbeđenja za izvršavanje koncesionih obaveza, prava i obaveze koncesionara prema korisnicima usluga koje su predmet koncesije i pitanja vezana za podnošenje prigovora od strane tih korisnika, pitanja uslova i načina vršenja nadzora,i cene i opšte uslove za korišćenje dobara i obavljanje delatnosti;

8)         podatke o naknadama koje plaćaju koncedent i koncesionar;

9)         ocenu o potrebnom broju radnih mesta i kvalifikovane radne snage u vezi sa izvršavanjem koncesije, ukoliko se predlaže da to bude elemenat koncesionog akta.

Po usvajanju predloga za donošenje koncesionog akta od strane organa iz stava 2. ovog člana, predloženi koncesioni akt postaje koncesioni akt koji sadrži sve elemente iz stava 4. ovog člana.

MIŠLjENjE MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA POSLOVE FINANSIJA

ČLAN 29A.

KOMISIJA ZA JPP DAJE POZITIVNO MIŠLjENjE NA PREDLOG PROJEKTA JAVNO-PRIVATNOG PARTNERSTVA, ODNOSNO PREDLOG KONCESIONOG AKTA AKO SU ISPUNjENI KRITERIJUMI U SKLADU SA OVIM ZAKONOM, A U SLUČAJEVIMA IZ ČLANA 27. STAV 4. I ČLANA 29. STAV 4. OVOG ZAKONA, KOMISIJA ZA JPP DAJE MIŠLjENjE UZIMAJUĆI U OBZIR I PRETHODNO PRIBAVLjENO MIŠLjENjE MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA POSLOVE FINANSIJA.

KOMISIJA ZA JPP DOSTAVLjA PREDLOG PROJEKTA JAVNO-PRIVATNOG PARTNERSTVA, ODNOSNO PREDLOG KONCESIONOG AKTA, RADI DAVANjA MIŠLjENjA, MINISTARSTVU NADLEŽNOM ZA POSLOVE FINANSIJA, NAKON PRIJEMA PREDLOGA OD STRANE NADLEŽNOG JAVNOG TELA.

MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA POSLOVE FINANSIJA DAJE MIŠLjENjE NA OSNOVU USAGLAŠENOSTI NEPOSREDNIH FINANSIJSKIH OBAVEZA JAVNOG TELA SADRŽANIH U PREDLOGU PROJEKTA JAVNO-PRIVATNOG PARTNERSTVA, ODNOSNO PREDLOGU KONCESIONOG AKTA, SA BUDžETSKIM I FISKALNIM PROJEKCIJAMA, USLOVIMA I OGRANIČENjIMA ODREĐENIM POSEBNIM PROPISIMA.

NEPOSREDNE FINANSIJSKE OBAVEZE IZ STAVA 3. OVOG ČLANA JESU NAKNADE U NOVCU ZA KOJE JE PREDVIĐENO DA JAVNO TELO PLAĆA U SVRHU REALIZACIJE PROJEKTA, U ODNOSU NA FINANSIRANjE PO TRADICIONALNOM (BUDžETSKOM) MODELU.

Konkursna dokumentacija

Član 34.

Konkursna dokumentacija sadrži oblik ponude, sadržaj ponude, rok važnosti ponude, opis predmeta koncesije (tehničke specifikacije), nacrt javnog ugovora o koncesiji, uslove i dokaze koje su ponuđači obavezni da dostave uz ponudu u svrhu dokazivanja njihove osposobljenosti, zahtev za dostavu pune liste povezanih društava, rok za donošenje odluke o izboru najpovoljnije ponude, kao i sve ostale zahteve koje ponuđač mora da ispuni.

Ako davalac koncesije ili drugo javno telo na osnovu posebnog propisa ima pravo određivanja cene koju koncesionaru za njegove usluge plaćaju krajnji korisnici ili davanja saglasnosti koncesionaru na tarifu njegovih javnih usluga, takvo pravo, kao sastavni deo odredaba javnog ugovora o koncesiji koja je predmet postupka dodele, treba da bude sastavni deo konkursne dokumentacije.

Opis predmeta koncesije (tehničke specifikacije) ne može biti definisan na način kojim se ograničava tržišna utakmica prilikom sprovođenja postupka za davanje koncesije.

Konkursna dokumentacija mora biti izrađena na način koji omogućava uporedivost ponuda za dobijanje predmetne koncesije.

Davalac koncesije može u konkursnoj dokumentaciji navesti tela od kojih pravno, odnosno fizičko lice koje ima interes za učestvovanje u postupku davanja koncesije može dobiti informacije o obavezama vezanima za poreze, doprinose i ostale javne prihode, za zaštitu životne sredine, prirodnih i kulturnih dobara, energetsku efikasnost, odredbe o zaštiti na radu i o uslovima na radu koji su na snazi na području na kojem će se obavljati delatnost navedena u javnom ugovoru o koncesiji.

U postupku davanja koncesije svakom pravnom, odnosno fizičkom licu koje ima interes za učestvovanjem u postupku davanja koncesije daje se mogućnost da pod jednakim uslovima dobije na uvid konkursnu dokumentaciju potrebnu za izradu ponude ili da je otkupi.

Davalac koncesije dužan je da unapred definiše novčanu naknadu za uvid ili otkup konkursne dokumentacije potrebne za izradu ponude.

Naknada iz stava 7. ovog člana prihod je budžeta Republike Srbije, odnosno budžeta autonomne pokrajine ili budžeta jedinice lokalne samouprave, ako su isti davaoci koncesije.

Podaci o pravnim i/ili fizičkim licima koja zatraže uvid u dokumentaciju ili otkupe dokumentaciju čuvaju se kao tajna u skladu sa članom 24. ovog zakona.

Na sva ostala pitanja sadržine konkursne dokumentacije u slučaju davanja koncesije za javne radove, ODNOSNO JAVNE USLUGE, primenjuju se odgovarajuće odredbe zakona kojim se uređuju javne nabavke.

Garancija za ozbiljnost ponude

Član 38.

Pre početka postupka davanja koncesije, davalac koncesije je dužan da u konkursnoj dokumentaciji i javnom pozivu navede obavezu ponuđača da dostavi bankarsku garanciju (u daljem tekstu: garancija) za ozbiljnost ponude.

Vrsta i vrednost garancija određuju se u zavisnosti od specifičnosti pojedine vrste koncesije, a u skladu sa procenom davaoca koncesije i u skladu sa posebnim propisima kojima se ta pitanja uređuju.

Stručni tim iz člana 30. ovog zakona predlaže vrstu i visinu konkretnih garancija.

Davalac koncesije dužan je da utvrdi visinu garancije za ozbiljnost ponude u apsolutnom iznosu. Garancija za ozbiljnost ponude ne može biti viša od 5% procenjene vrednosti koncesije.

Garancija za ozbiljnost ponude, ako je neiskorišćena, mora se vratiti najkasnije u roku od 10 dana od dana donošenja odluke o izboru najpovoljnije ponude, odnosno odluke o poništaju postupka davanja koncesije.

Garancija za ozbiljnost ponude mora se bez odlaganja vratiti ako se ponuda ne razmatra pri izboru.

Na sva pitanja vezana za garanciju za ozbiljnost ponude kod davanja koncesija za radove i koncesija za usluge bez prava na iskorišćavanje usluge U SKLADU SA ČLANOM 10. ST. 1. I 2. OVOG ZAKONA, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju javne nabavke.

Javni ugovori koji obuhvataju više predmeta koncesije

Član 45.

Na javni ugovor koji treba da obuhvati više predmeta koncesije primenjuju se pravila koja važe za predmet za čiju realizaciju je javni ugovor prevashodno namenjen.

Izbor između dodele jednog ugovora i dodele više odvojenih ugovora ne može se izvršiti sa ciljem da se isključi primena ovog zakona.

JAVNI UGOVORI KOJI OBUHVATAJU VIŠE PREDMETA

ČLAN 45.

NA JAVNI UGOVOR KOJI TREBA DA OBUHVATI VIŠE PREDMETA PRIMENjUJU SE PRAVILA KOJA VAŽE ZA PREDMET ZA ČIJU REALIZACIJU JE JAVNI UGOVOR PREVASHODNO NAMENjEN.

IZBOR IZMEĐU DODELE JEDNOG UGOVORA I DODELE VIŠE ODVOJENIH UGOVORA NE MOŽE SE IZVRŠITI SA CILjEM DA SE ISKLjUČI PRIMENA OVOG ZAKONA.

Sadržina javnog ugovora

Član 46.

Javni ugovor sadrži sve odredbe, uslove i druge klauzule koje javni partner smatra korisnim za ispunjavanje zadatka privatnog partnera i za odnos privatnog partnera sa drugim učesnicima koji igraju značajnu ulogu u realizaciji JPP sa ili bez elemenata koncesije.

Prilikom određivanja odredaba i uslova javnog ugovora, javni partner uređuje sledeća pitanja:

1)         karakter i obim radova koje treba da izvrši i/ili usluga koje treba da obezbedi privatni partner i uslove za njihovo obezbeđenje, pod uslovom da su navedeni u javnom pozivu;

2)         raspodela rizika između javnog i privatnog partnera;

3)         odredbe o minimalnom zahtevanom kvalitetu i standardu usluga i radova u interesu javnosti ili korisnika usluga ili javnih objekata, kao i posledice neispunjenja ovih zahteva u pogledu kvaliteta, pod uslovom da ne predstavljaju povećanje ili smanjenje naknade privatnom partneru iz tačke 9) ovog stava;

4)         obim isključivih prava privatnog partnera, ako postoje;

5)         eventualnu pomoć koju javni partner može pružiti privatnom partneru za dobijanje dozvola i odobrenja potrebnih za realizaciju JPP ili koncesije;

6)         zahteve u vezi sa DPN u pogledu: pravne forme, osnivanja, minimalnog kapitala i minimalnih drugih sredstava ili ljudskih resursa, strukture akcionara, organizacione strukture i poslovnih prostorija kao i poslovnih aktivnosti DPN;

7)         vlasništvo nad sredstvima koja se odnose na projekat i po potrebi, obaveze ugovornih strana u pogledu sticanja projektnih sredstava i eventualno potrebnih službenosti;

8)         visina i način izračunavanja koncesione naknade, ako je ima;

9)         naknada privatnom partneru, bez obzira da li se sastoji od tarifa ili naknada za obezbeđene objekte ili usluge, način i formula za utvrđivanje, periodično usklađivanje i prilagođavanje tih tarifa ili naknada, eventualne isplate koje javni partner treba da izvrši privatnom partneru;

10) mehanizmi za povećanje ili smanjenje naknade (bez obzira na pravni oblik) privatnom partneru u zavisnosti od dobrog ili lošeg kvaliteta njegovih usluga/objekata;

10)       MEHANIZMI ZA SMANjENjE NAKNADE (BEZ OBZIRA NA PRAVNI OBLIK) PRIVATNOM PARTNERU U SLUČAJU LOŠIJEG KVALITETA NjEGOVIH USLUGA/OBJEKATA;

11)       postupak koji javni partner koristi za razmatranje i odobravanje projekata, planova izgradnje i specifikacija, kao i postupci za testiranje i konačnu inspekciju, odobrenje i prijem infrastrukturnog objekta kao i izvršenih usluga, ako je potrebno;

12)       postupci za izmene projekata, planova izgradnje i specifikacija ako ih jednostrano utvrđuje javni partner i postupci za saglasnost o eventualnom produženju rokova i/ili povećanju naknade (uključujući troškove finansiranja);

13)       obim obaveze privatnog partnera da zavisno od slučaja obezbedi izmenu objekata ili usluga u toku trajanja ugovora da bi se udovoljilo izmenjenoj stvarnoj tražnji za uslugom, njenom kontinuitetu i njenom pružanju pod suštinski istim uslovima svim korisnicima, kao i posledice toga na naknadu (i troškove finansiranja) za privatnog partnera;

14)       mogući obim izmena javnog ugovora nakon njegovog zaključenja, lica koja imaju pravo da to zahtevaju i mehanizam za usaglašavanje tih izmena;

15)       eventualna prava javnog partnera da privatnom partneru odobri zaključenje najvažnijih podizvođačkih ugovora ili ugovora sa zavisnim društvima privatnog partnera ili sa drugim povezanim licima;

16)       jemstva koja treba da obezbedi privatni partner ili javni partner (uključujući jemstva javnog partnera finansijerima);

17)       pokriće osiguranjem koje treba da obezbeđuje privatni partner;

18)       raspoloživi pravni lekovi u slučaju da bilo koja ugovorna strana ne izvrši svoje ugovorne obaveze;

19)       mera u kojoj bilo koja ugovorna strana može biti izuzeta od odgovornosti za neizvršenje ili kašnjenje u ispunjenju ugovornih obaveza usled okolnosti realno van njene kontrole (viša sila, promena zakona i sl.);

20)       rok trajanja javnog ugovora i prava i obaveze ugovornih strana nakon njegovog isteka (uključujući i stanje u kojem se imovina mora predati javnom partneru), postupak produženja ugovorenog roka uključujući njegove posledice na finansiranje projekta;

21)       kompenzacija i prebijanje potraživanja;

22)       posledice štetne promene propisa;

23)       razlozi i posledice prevremenog raskida (uključujući minimalan iznos koji se mora isplatiti javnom ili privatnom partneru), ugovorne kazne i odgovarajuće odredbe predviđene u tački 19) ovog stava;

24)       eventualna ograničenja odgovornosti ugovornih strana;

25)       svi sporedni ili povezani ugovori koje treba zaključiti, uključujući i one namenjene lakšem finansiranju troškova vezanih za projekat, kao i efekte tih ugovora na javni ugovor. To naročito obuhvata posebne odredbe kojima se javnom partneru dozvoljava da zaključi ugovor sa finansijerima privatnog partnera i da obezbedi prava na prenos javnog ugovora na lice koje navedu finansijeri u određenim okolnostima;

26)       merodavno pravo i mehanizam za rešavanje sporova;

27)       okolnosti pod kojima javni partner ili određeno treće lice može (privremeno ili na drugi način) preuzeti vođenje objekta ili drugu funkciju privatnog partnera kako bi se obezbedilo delotvorno i neprekidno vršenje usluge i/ili objekata koji su predmet ugovora u slučaju ozbiljnih propusta privatnog partnera u izvršavanju njegovih obaveza;

28)       oporezivanje i fiskalna pitanja – ako postoje.

Ako javni ugovor, nezavisno koje javno telo ga zaključuje, sadrži odredbe koje na bilo koji način dovode do odgovornosti Republike Srbije ili imaju direktnog uticaja na budžet Republike Srbije, neophodno je pribaviti saglasnost Vlade.

U slučaju nepribavljanja saglasnosti iz stava 3. ovog člana, takve odredbe su ništave po sili zakona.

Na pitanja koja se odnose na javni ugovor, a koja nisu posebno uređena ovim zakonom, primenjuju se propisi Republike Srbije.

Saglasnost na javni ugovor

Član 47.

Javno telo, pre donošenja odluke o izboru privatnog partnera i zaključenja javnog ugovora, ima obavezu da organu iz čl. 26. i 29. ovog zakona dostavi konačni nacrt javnog ugovora uključujući priloge koji čine njegov sastavni deo, radi davanja saglasnosti.

Organ iz stava 1. ovog člana, dužan je da na osnovu ocene o usaglašenosti nacrta ugovora sa ovim zakonom i sa konkursnom dokumentacijom, dâ saglasnost na konačni nacrt ugovora u roku od 30 dana od dana njegovog dostavljanja.

Javni ugovor može biti zaključen po dobijanju saglasnosti iz stava 2. ovog člana.

Na sve izmene i dopune zaključenog javnog ugovora kojima se menjaju prava i obaveze ugovornih strana, primenjuje se postupak u skladu sa odredbama ovog člana.

Davanje saglasnosti Vlade na konačni nacrt javnog ugovora u kome Republika Srbija nije ugovorna strana, ne podrazumeva odgovornost Republike Srbije za sporove koji nastanu iz tog ugovora između javnog i privatnog partnera.

Ako nije drugačije ugovoreno u pisanom obliku, javno telo koje je javni partner u javnom ugovoru uvek je odgovorno za realizaciju projekta JPP i za njegove eventualne posledice.

Potpisivanje javnog ugovora

Član 48.

Javni partner mora odabranom najpovoljnijem ponuđaču da ponudi potpisivanje javnog ugovora o koncesiji u roku koji je odredio odlukom o izboru najpovoljnije ponude, a po dobijenoj saglasnosti iz člana 47. ovog zakona.

Javni ugovor u pisanom obliku potpisuju ovlašćena lica javnog partnera i odabranog najpovoljnijeg ponuđača, a ako se ugovorom predviđa raspolaganje nepokretnostima, odnosno raspolaganje udelima u zajedničkom privrednom društvu, ugovor se obavezno overava.

Potpisivanjem javnog ugovora privatni partner stiče pravo i preuzima obavezu obavljanja delatnosti za koju je javni ugovor dodeljen.

Javni ugovor mora biti sačinjen u skladu sa konkursnom dokumentacijom, svim podacima iz javnog poziva, izabranom ponudom i odlukom o izboru najpovoljnije ponude.

Javni partner dužan je, pre potpisivanja javnog ugovora, da JE DUŽAN DA, PORED SREDSTAVA OBEZBEĐENjA DOBIJENIH U POSTUPKU ODABIRA NAJPOVOLjNIJEG PONUĐAČA, NA DAN STUPANjA NA SNAGU JAVNOG UGOVORA preuzme od odabranog najpovoljnijeg ponuđača potrebna jemstva, odnosno sredstva obezbeđenja naplate koncesione ili druge naknade, kao i naknade moguće štete nastale zbog neispunjenja obaveza iz javnog ugovora (založne izjave, bankarske garancije, lična jemstva, menice i dr.), u skladu s procenom očekivane vrednosti koja proizilazi iz prava datog javnim ugovorom.

Jemstva i sredstva obezbeđenja iz stava 5. ovog člana deponuju se na za to prikladnom mestu kod javnog partnera koji je dužan da ih čuva tokom vremena na koje je zaključen javni ugovor u skladu sa ovim zakonom.

Finansiranje javnih ugovora

Član 49.

Javni ugovor može biti finansiran od strane privatnog partnera kroz kombinaciju direktnih ulaganja u kapital ili putem zaduženja, uključujući bez ograničenja strukturirano ili projektno finansiranje i sl. obezbeđeno od strane međunarodnih finansijskih institucija, banaka, odnosno trećih lica (u daljem tekstu: finansijeri).

Uz prethodnu saglasnost javnog partnera, privatni partner biće ovlašćen da dodeli, optereti hipotekom, založi, u periodu i obimu koji je u skladu sa ovim zakonom, odnosno zakonom kojim se uređuje javna svojina, bilo koje svoje pravo, odnosno obavezu iz javnog ugovora ili drugu imovinu vezanu za projekat, u korist finansijera, a u cilju obezbeđivanja plaćanja bilo kog nastalog ili budućeg potraživanja u vezi sa izgradnjom i finansiranjem, odnosno refinansiranjem JPP-a.

Na zahtev finansijera i privatnog partnera, javni partner može prihvatiti da dâ određena razumno zahtevana obezbeđenja i prihvati preuzimanje određenih odgovornosti koje su neophodne privatnom partneru u vezi sa bilo kojom obavezom iz javnog ugovora AKO TAKVI ZAHTEVI NE NARUŠAVAJU RASPODELU PROJEKTNIH RIZIKA DEFINISANIH U VEĆ ZAKLjUČENOM JAVNOM UGOVORU.

Obezbeđenje iz stava 3. ovog člana može podrazumevati i zaključenje posebnog direktnog ugovora između javnog partnera, privatnog partnera i finansijera, u skladu sa kojim, pored ostalog, javni partner može da se saglasi sa sledećim:

1)         da će finansijeri biti ovlašćeni da umesto privatnog partnera privremeno vrše sva prava iz javnog ugovora i da isprave bilo koji propust privatnog partnera, a da će javni partner prihvatiti navedene radnje kao da ih je izvršio privatni partner;

2)         da privatni partner, bez prethodne saglasnosti finansijera, neće prihvatiti otkaz, odnosno prestanak javnog ugovora na zahtev javnog partnera;

3)         da javni partner neće na osnovu javnog ugovora podneti zahtev u vezi sa propustima privatnog partnera, pre prethodnog pismenog obaveštenja finansijerima o tome, dajući finansijerima, kao i privatnom partneru, mogućnost da isprave navedene propuste;

4)         da će javni partner unapred dati saglasnost na privremeno ili konačno ustupanje ugovorne pozicije ili bilo kog prava privatnog partnera iz javnog ugovora, i da će dati tražena odobrenja za osnaženje obezbeđenja datog finansijerima od strane privatnog partnera;

5)         sve druge uobičajene odredbe koje su opravdane u cilju adekvatnog obezbeđenja interesa javnog partnera i finansijera.

Javno telo, pre zaključenja direktnog ugovora iz stava 4. ovog člana, ima obavezu da pribavi saglasnost organa iz čl. 26. i 29. ovog zakona u skladu sa članom 47. ovog zakona.

Saglasnost iz stava 5. ovog člana podrazumevaće pravo finansijera da bez posebnog naknadnog odobrenja mogu sprovoditi radnje i štititi svoja prava na način predviđen direktnim ugovorom.

Stabilizaciona klauzula

Član 52.

U slučaju promene propisa nakon zaključenja javnog ugovora koje pogoršavaju položaj privatnog ili javnog partnera, ugovor se može izmeniti bez ograničenja, a u obimu koji je neophodan da se privatni, odnosno javni partner dovede u položaj u kome je bio u momentu zaključenja javnog ugovora.

ČLAN 52.

U SLUČAJU PROMENE PROPISA NAKON ZAKLjUČENjA JAVNOG UGOVORA KOJE POGORŠAVAJU POLOŽAJ PRIVATNOG ILI JAVNOG PARTNERA, UGOVOR SE MOŽE IZMENITI BEZ OGRANIČENjA IZ ČLANA 50. OVOG ZAKONA, A U OBIMU KOJI JE NEOPHODAN DA SE PRIVATNI, ODNOSNO JAVNI PARTNER DOVEDE U POLOŽAJ U KOME JE BIO U MOMENTU ZAKLjUČENjA JAVNOG UGOVORA, S TIM DA ROK TRAJANjA JAVNOG UGOVORA NI U KOM SLUČAJU NE MOŽE BITI DUŽI OD ROKA ODREĐENOG ČLANOM 18. STAV 2. OVOG ZAKONA.

Predaja objekta

Član 57.

Po prestanku koncesionog odnosa JAVNOG UGOVORA, objekti, uređaji, postrojenja i druga sredstva iz okvira predmeta koncesije KONCESIJE/JAVNO-PRIVATNOG PARTNERSTVA postaju svojina Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, osim ako drugačije nije predviđeno direktnim ugovorom iz člana 49. ovog zakona.

Koncesionar PRIVATNI PARTNER/KONCESIONARpredajeobjekat, uređajeipostrojenjaizstava 1. ovogčlana, kaoisvedrugeobjektekojisupredmetJAVNOG UGOVORA koncesije,akojisuusvojiniRepublike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez tereta iustanjukojeobezbeđujenjihovonesmetanokorišćenjeifunkcionisanje.

IZUZETNO OD ST. 1. I 2. OVOG ČLANA, DRUGI OBJEKTI IZGRAĐENI U SKLADU SA ČLANOM 7. STAV 2. TAČKA 7) OVOG ZAKONA, A KOJI NISU U FUNKCIJI PREDMETA JAVNOG UGOVORA (JAVNOG OBJEKTA, JAVNE USLUGE, JAVNE INFRASTRUKTURE I SL.), OSTAJU U SVOJINI PRIVATNOG PARTNERA.

VIII. NADZOR

Nadzor nad realizacijom javnih ugovora

Član 61.

Vlada posebnim aktom uređuje nadzor nad realizacijom javnih ugovora u smislu ovog zakona.

Aktom iz stava 1. ovog člana propisuju se prava i obaveze javnog i privatnog sektora u postupku nadzora nad realizacijom ugovora.

Nadzor u postupku davanja koncesije za javne radove,ODNOSNO JAVNE USLUGE sprovodi se uz odgovarajuću primenu zakona kojim se uređuju javne nabavke.

X. PRAVA I OBAVEZE U POSTUPKU REALIZACIJE
JAVNOG UGOVORA

Vlasništvo nad nepokretnostima

Član 70.

Ako je Republika Srbija vlasnik nepokretnosti predviđene za obavljanje koncesione delatnosti, a davalac koncesije autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, saglasnost na predlog za donošenje koncesionog akta daje Vlada na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija.

Ako je vlasnik nepokretnosti predviđene za obavljanje koncesione delatnosti privatno ili drugo lice, vrši se eksproprijacija te nepokretnosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje eksproprijacija.

VLASNIŠTVO NAD NEPOKRETNOSTIMA

ČLAN 70.

AKO JE REPUBLIKA SRBIJA VLASNIK NEPOKRETNOSTI PREDVIĐENE ZA OBAVLjANjE KONCESIONE DELATNOSTI, ODNOSNO ZA REALIZACIJU PROJEKTA JAVNO-PRIVATNOG PARTNERSTVA, A DAVALAC KONCESIJE, ODNOSNO PREDLAGAČ PROJEKTA JPP AUTONOMNA POKRAJINA ILI JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE, SAGLASNOST NA PREDLOG ZA DONOŠENjE KONCESIONOG AKTA, ODNOSNO NA PREDLOG PROJEKTA JPP DAJE VLADA NA PREDLOG MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA POSLOVE FINANSIJA.

AKO JE VLASNIK NEPOKRETNOSTI PREDVIĐENE ZA OBAVLjANjE KONCESIONE DELATNOSTI, ODNOSNO REALIZACIJU PROJEKTA JPP PRIVATNO ILI DRUGO LICE, VRŠI SE EKSPROPRIJACIJA TE NEPOKRETNOSTI U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE EKSPROPRIJACIJA.

ČLAN 24.

POSTUPCI ZAPOČETI DO DANA STUPANjA NA SNAGU OVOG ZAKONA OKONČAĆE SE U SKLADU SA PROPISIMA PO KOJIMA SU ZAPOČETI.       

ČLAN 25.

OVAJ ZAKON STUPA NA SNAGU OSMOG DANA OD DANA OBJAVLjIVANjA U "SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE".

Izvor: Press služba Skupštine Srbije, 20.02.2016.