ZAŠTITA PODATAKA O LIČNOSTI ZA VREME VANREDNOG STANJA

Pravo na zaštitu podataka o ličnosti proklamovano je Ustavom Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006 - dalje: Ustav) u članu 42. a svoj izvor u međunarodnom pravu nalazi u Konvenciji o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu podataka koja je usvojena 28.1.1981. godine u Strazburu, a koju je još Savezna Republika Jugoslavija ratifikovala 2.10.1992. godine. Prema članu 16. Ustava potvrđeni međunarodni ugovori primenjuju se neposredno. Takođe, u Republici Srbiji na snazi je Zakon o zaštiti podataka o ličnosti ("Sl. glasnik RS", br. 87/2018 - dalje: Zakon).

Proglašenje vanrednog stanja i odstupanje od ljudskih i manjinskih prava

U Republici Srbiji od 15.3.2020. godine na snazi je Odluka o proglašenju vanrednog stanja ("Sl. glasnik RS", br. 29/2020) nakon koje su Vlada i Predsednik Republike doneli niz akata od kojih se pojedinim aktima uvode mere odstupanja od Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava.

Članom 200. Ustava između ostalog je određeno da Narodna skupština, odnosno Vlada uz supotpis predsednika Republike kada Narodna Skupština nije u mogućnosti da se sastane, donosi mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava koje važe najduže 90 dana, a mogu se produžiti pod istim uslovima za još 90 dana, ali svakako prestaju da važe prestankom vanrednog stanja. Uredbom o merama za vreme vanrednog stanja ("Sl. glasnik RS", br. 31/2020, 36/2020, 38/2020, 39/2020, 43/2020, 47/2020 i 49/2020) učinjeno je odstupanje od slobode kretanja i slobode okupljanja (čl. 39. i 54. Ustava), ali se ovom Uredbom sa zakonskom snagom ne određuje odstupanje od prava na zaštitu podataka o ličnosti.

Obrada podataka o zdravstvenom stanju i drugih podataka o ličnosti

Podsećamo, podaci o ličnosti su svi oni podaci na osnovu kojih je identitet fizičkog lica određen ili odrediv. Podaci o zdravstvenom stanju koji trenutno izazivaju najveće interesovanje, takođe su podaci o ličnosti i to posebni podaci čija je obrada zabranjena, osim u slučajevima određenim u članu 17. stav 2. Zakona, među kojima se navodi da je dopuštena obrada:

- koja je "neophodna u cilju zaštite životno važnih interesa lica na koje se podaci odnose ili drugog fizičkog lica, ako lice na koje se podaci odnose fizički ili pravno nije u mogućnosti da daje pristanak",

- ako se obrađuju "podaci o ličnosti koje je lice na koje se oni odnose očigledno učinilo javno dostupnim"

- koja"je neophodna u cilju ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog zdravlja, kao što je zaštita od ozbiljnih prekograničnih pretnji zdravlju stanovništva ili obezbeđivanje visokih standarda kvaliteta i sigurnosti zdravstvene zaštite i lekova ili medicinskih sredstava, na osnovu zakona koji obezbeđuje odgovarajuće i posebne mere zaštite prava i sloboda lica na koje se podaci odnose, posebno u pogledu čuvanja profesionalne tajne".

Napominjemo podaci o broju građana obolelih, hospitalizovanih, izlečenih od zarazne bolesti COVID-19 ne predstavljaju podatak o ličnosti ako se iz tih podataka ne može otkriti identitet konkretnog fizičkog lica.

Nakon proglašenja vanrednog stanja doneta je i Uredba o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja ("Sl. glasnik RS", br. 31/2020) kojom je određeno da je poslodavac "dužan da omogući zaposlenima obavljanje poslova van prostorija poslodavca (rad na daljinu i rad od kuće), na svim radnim mestima na kojima je moguće organizovati takav rad u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu". Organizacija rada od kuće predstavlja poseban izazov kada je reč o bezbednosti podataka (ne samo podataka o ličnosti) koje obrađuju privredni subjekti. U pogledu zaštite podataka o ličnosti koje obrađuju rukovaoci i obrađivači oglasio se i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti (dalje: Poverenik), koji je na svojoj internet stranici istakao da "obrađivači nisu ovlašćeni da samostalno donose odluke o tome na koji će način nastaviti obradu podataka u izmenjenim uslovima, već se moraju pridržavati uputstava rukovaoca."

Takođe, Poverenik je ukazao da bi građani trebalo da budu vrlo oprezni kada daju svoje lične podatke kako bi sprečili eventualne zloupotrebe, kako se navodi na internet stranici Poverenika: "...Poverenik izražava zabrinutost i upozorava sve građane, posebno starije, da ne nasedaju na ovakve "ponude za pomoć" i da ne daju svoje lične podatke na opisani način, kako ne bi došli u situaciju da pretrpe veoma velike posledice zbog nepromišljenog odavanja svojih ličnih podataka".

Umesto zaključka

Kako se važeće mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava ne odnose na pravo na zaštitu podataka o ličnosti, to građani mogu ostvarivati svoja prava zajemčena Zakonom, ali ostaje otvoreno pitanje da li će rukovaoci i Poverenik moći da odgovore na zahteve i pritužbe u zakonskim rokovima (čl. 21. i 83.). Napominjemo, podaci o zdravstvenom stanju su posebni podaci o ličnosti i mogu se obrađivati isključivo u skladu sa članom 17. stav 2. Zakona.