ZAKONITOST SUĐENJA I SASLUŠANJA OPTUŽENOG PUTEM VIDEO LINKA

Vest da će se u pojedinim sudovima u Srbiji u vreme vanrednog stanja optuženi koji se terete da su počinili krivično delo nepostupanje po zdravstvenim propisima za vreme epidemije, biti saslušavani putem video linka, je jako lepo zazvučala. Ima se u vidu da bi ovakav način rada doneo veći stepen zaštite sudijama, svim zaposlenim u sudu i svim učesnicima postupka od rizika zaražavanja virusom Kovid 19. Međutim, struka, pre svega Advokatska komora Srbije (AKS), a i pojedine advokatske kancelarije, su imala primedbe na ovu praksu, pa su nadležni 1.4.2020. godine doneli Uredbu o načinu učešća optuženog na glavnom pretresu u krivičnom postupku koji se održava za vreme vanrednog stanja proglašenog 15. marta 2020. godine ("Sl. glasnik RS", br. 49/2020 - dalje: Uredba). Tako je na prvi pogled razrešen osnovni zahtev AKS da "takve mere moraju da budu donete u zakonitoj proceduri propisanoj Ustavom i od strane nadležnog organa", a da li je stvarno tako?

Ovom Uredbom se utvrđuje da se za vreme vanrednog stanja u krivičnom postupku koji se vodi pred prvostepenim sudom, a kada predsednik veća, odnosno sudija pojedinac nađe, da je obezbeđenje prisustvo optuženog koji se nalazi u pritvoru, na glavnom pretresu otežano zbog opasnosti od širenja zarazne bolesti, može odlučiti da se učešće okrivljenog na glavnom pretresu obezbedi putem tehničkih sredstava za prenos zvuka i slike, ako je to - s obzirom na tehničke uslove moguće.

Na osnovu čega se i kako pripremaju uredbe o radu sudova u vanrednom stanju?

Ogromne su odgovornosti i izazovi, ali i rizici i diskreciona prava, onih koji su odlučili da proglase vanredno stanje u Republici Srbiji, a da pritom nisu ni pokušali da se obrate Narodnoj skupštini. Postupak, procedura, pa i kvalitet pojedinih zakona i odluka je često bio predmet kritika, i u prethodno vreme - kada nisu važile odredbe o vanrednom stanju. Naime, mnogo zakona se donosilo po hitnom postupku, koji je praktično onemogućavao javnu raspravu i pre i u toku postupka donošenja u Narodnoj skupštini. Odgovornost ministarstava koji su predlagači zakonskih tekstova iz svojih oblasti bila je ogromna, ali često i sporna jer struka i nauka nije uvek bila dovoljno uključena u njihovu pripremu. Međutim, procedura je u formalnom smislu, ipak, prolazila određena tela - odbore Narodne skupštine i diskusiju na sednici skupštine.

U članu 202. Ustava Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006 - dalje: Ustav) se navodi da su po proglašenju vanrednog stanja, dozvoljena odstupanja od ljudskih i manjinskih prava, i to samo u obimu u kojem je to neophodno. Mere odstupanja ni u kom slučaju nisu dozvoljene u pogledu prava zajemčenih određenim članovima Ustava, između ostalih, i u odnosu na član 32. - Pravo na pravično suđenje. Svaki građanin, i u uslovima vanrednog stanja, ima pravo na nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud. To znači da ima pravo da mu tako ustanovljen sud pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog pokretanja postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za određene specifične materije kakvo je pravosuđe, zakonodavac je odredio da shodno članu 13. Zakona o Visokom savetu sudstva ("Sl. glasnik RS", br. 116/2008, 101/2010, 88/2011 i 106/2015) ovaj organ o izmenama postojećih i donošenju novih zakona koji uređuju položaj sudija, organizaciju i postupanje sudova, kao i drugih sistemskih zakona koje sudovi primenjuju ili su od značaja za obavljanje sudijske funkcije, daje mišljenje. Slično je predviđeno i u članu 13. Zakona o Državnom veću tužilaca ("Sl. glasnik RS", br. 116/2008, 101/2010, 88/2011 i 106/2015) u odnosu na zakone koje primenjuju javna tužilaštva.

Saslušanje optuženog putem video linka - moguće, ali se mora drugačije urediti

Najnoviji primer da se pomenuta zakonska odredba ne poštuje je donošenja Uredbe. Kao sudija-krivičar i član Visokog saveta sudstva tvrdim da o nameri da se predmetna uredba donese ne samo da nisam konsultovan, nego ni bio obavešten elektronskim putem. Napominjem da je predsednik VSS doneo Uputstvo prema kome za vreme vanrednog stanja kao članovi VSS radimo, ali od kuće. Zbog toga ću na ovaj način iskoristiti svoje zakonsko pravo da iznesem lični stav o ovom stručnom pitanju.

Dakle, tačno je kao što je list Danas u broju od 2.4.2020. izvestio, a pozivajući se na izvore iz Ministarstva pravde (MP), da je inicijativa za suđenje putem video-linka potekla od samih sudija, kao jedne od dodatnih mera u sprečavanju širenja zaraze i dodatne zaštite nosilaca pravosudnih funkcija i zaposlenih u pravosuđu. Prema informacijama iz sredstava informisanja i iz izjava pojedinih sudija, ona je već primenjena u radu pojedinih sudova koji su izrazili zadovoljstvo sa tom mogućnošću. To je verovatno navelo MP da ovaj način rada kao opšti preporuči svim sudovima radi njihovog jednakog postupanja u svim slučajevima.

Kada se na zahtev advokature ta preporuka pretvorila u Uredbu, ali bez potpunih konsultacija struke, dobili smo nepotpunu uredbu. Tako smo dobili vrlo kratku uredbu u kojoj se dogodilo da se u naslovu i na početku rečenice predmetne Uredbe navodi da se radi o optuženom, a da se na kraju iste rečenice navede da je reč o okrivljenom što je prema odredbama ZKP širi pojam. Još ozbiljnija posledica opisanog načina rada u pripremi odluka koje u toku vanrednog stanja imaju snagu izmena i dopuna određenih zakonskih uredbi, je da se u uredbi samo predvidi da sudija ili predsednik veća može da donese takvu odluku, a da se pri tome ne predvidi kad će i kako branilac u takvim uslovima ostvariti svoju zakonsku ulogu. Deo odgovora na ovo pitanje je da se prihvati ono što je Zaštitnik građana predložio odnosno da se preduzmu mere i omogući pristup alternativnim načinima i sredstvima komunikacije (Skajp) okrivljenog i branioca u posebnoj prostoriji i bez prisustva trećih lica, uz nadzor gledanjem, a ne i slušanjem, bez ograničenja komunikacije, na 30 minuta.

Međutim, naglašavanje Ministarstva pravde u javnoj izjavi ovim povodom da se suđenjem preko video linka poštuju sva načela krivičnog postupka i da nijedno ljudsko pravo ovakvim načinom suđenja nije narušeno, jednostavno nije tačno, jer saglasno odredbama Ustava mere odstupanja u pogledu prava na pravično suđenje, nisu dozvoljene ni u kom slučaju. Stoga, je, po mom mišljenju, bilo neophodno pre donošenja ove Uredbe, da se predloženi način rada u vreme vanrednog stanja stručno raspravi od strane nadležnih organa i, uz prihvatanja svega što je na ovu temu predloženo u stručnoj javnosti, eventualno primeni u slučajevima većeg zdravstvenog rizika na pretresu odlukom predsednika veća, odnosno sudije, ali i uz prethodnu saglasnost tužioca, okrivljenog i njegovog branioca.

Na kraju, ponovo apelujem i predlažem najodgovornijim institucijama države i pravosuđa, da se Visoki savet sudstva i u uslovima vanrednog stanja obavesti i izjasni o svim pitanjima koja se tiču sudova i sudija, počev od stanja bezbednosti i zaštite sudija, svih zaposlenih i učesnika u postupku od korona virusa, pa do svih drugih pitanja koja ima u svojoj nadležnosti. To je neophodno jer postoje stvarni problemi, rizici i dileme u praksi rada sudova u vreme vanrednog stanja, na koje ne da bi trebalo, nego bi morali odmah da damo potpune, tačne i stručne odgovore. A to nije stvar profesionalne sujete ili monopola izvršne ili sudske vlasti u određenom društvenom trenutku. Potrebno je da svaka institucija i u vanrednom stanju obavlja svoj deo posla i nadležnosti, tim pre što je iz njih isključena Narodna skupština.