ZABRANA ISPLATE DIVIDENDE DO KRAJA 2020. GODINE

Ranije najavljeno uvođenje mere zabrane isplate dividende do kraja 2020. godine, koje je izazvalo dosta nedoumica među privrednicima, je konkretizovano donošenjem Uredbe o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru i novčanoj pomoći građanima u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19 ("Sl. glasnik RS", br. 54/2020 - dalje: Uredba).

Prema odredbi člana 16. Uredbe, koja je stupila na snagu danom donošenja - 10.4.2020. godine privredni subjekti u privatnom sektoru koji se opredele za korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja iz budžeta ne mogu isplaćivati dividende do kraja 2020. godine.

Prema pojmovniku iz člana 2. Uredbe, privredni subjekti u privatnom sektoru su svi privredni subjekti koji nisu obuhvaćeni Spiskom korisnika javnih sredstava utvrđenim u skladu sa Pravilnikom o spisku korisnika javnih sredstava ("Sl. glasnik RS", br. 93/2019), i to:

- rezidentna pravna lica u smislu zakona kojim se uređuje oporezivanje dobiti pravnih lica;

- rezidentni preduzetnici i

- ogranci i predstavništva stranih pravnih lica.

Ipak, ne mogu svi pobrojani privredni subjekti isplaćivati dobit, odnosno dividendu. Dobit, odnosno dividendu, u skladu sa Zakonom o privrednim društvima ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 - dr. zakon, 5/2015, 44/2018, 95/2018 i 91/2019 - dalje: Zakon) isplaćuju samo privredna društva (društva lica i društva kapitala - OD, KD, DOO i AD), a u slučaju da postupe suprotno ovoj zabrani, odnosno ukoliko isplate dobit ili dividendu do kraja 2020. godine, gube pravo na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja propisanih Uredbom.

Pored ovoga na njih se shodno primenjuju i odredbe člana 12. ove uredbe kojim je propisano da oni privredni subjekti, koji su izgubili pravo na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja propisanih ovom uredbom (npr. isplatom dividende), su dužni da:

- plate sve obaveze za koje im je odobreno odlaganje plaćanja zajedno sa pripadajućom kamatom obračunatom po stopi po kojoj se vrši obračun kamate za kašnjenje u isplati poreskih obaveza koja se računa počev od dana kada su navedene obaveze dospele za plaćanje u skladu sa zakonima kojim se uređuje plaćanje odgovarajuće obaveze, najkasnije u roku od pet dana od dana prestanka prava na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja; i

- izvrše povraćaj direktnih davanja sa kamatom obračunatom po stopi po kojoj se vrši obračun kamate za kašnjenje u isplati poreskih obaveza počev od dana kada su im isplaćena pojedinačna direktna davanja, najkasnije u roku od pet dana od dana prestanka prava na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja.

Dalje, pored predviđenih sankcija u pogledu povraćaja primljenog i dugovanja kamate, Uredbom su predviđene i kazne, te tako privredni subjekat u privatnom sektoru koji izgubi pravo na direktna davanja i ne vrati iznos primljenih direktnih davanja u celosti zajedno sa pripadajućom kamatom do pokretanja postupka kontrole, kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u visini od 30-70% primljenih direktnih davanja, a ne manje od 500.000 dinara za pravno lice, odnosno 100.000 dinara za preduzetnika. Za navedeni prekršaj kazniće se odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 100.000 dinara. Takođe, privredni subjekt koji izgubi pravo na odlaganje plaćanja prihoda i iste ne plati u celosti zajedno sa pripadajućom kamatom do pokretanja postupka kontrole, kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u visini od 20-50% iznosa odloženih javnih prihoda, a ne manje od 250.000 dinara za pravno lice, odnosno 50.000 dinara za preduzetnika. Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom u iznosu od 25.000 do 50.000 dinara.

U poslednjem stavu - stavu 3. člana 16. stoji da se zabrana isplate dividende iz ovog člana ne odnosi na isplatu dividende u akcijama, odnosno udelima isplatioca dividende.

Prema odredbi člana 183. Zakona na isplatu dobiti članovima društva s ograničenom odgovornošću shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o isplati dividende i međudividende akcionarima, dok je članom 184. predviđeno da se i za isplatu dobiti u društvima s ograničenom odgovornošću primenjuju odredbe Zakona o ograničenjima plaćanja koje se odnose na akcionare iz člana 275. st. 1. do 4.

Pravni okvir načina isplate dividende akcionarima, na koji upućuje gore citirani član 183, je dat članom 272. Zakona. Ovim članom su predviđena dva (dozvoljena) načina isplate dividende akcionarima: prvi način isplate dividende jeste isplata u novcu, dok drugi način predstavlja isplata u akcijama društva, a u skladu sa odlukom o isplati dividende.

Kako Zakon upućuje na shodnu primenu ovih odredaba na društvo s ograničenom odgovornošću, to bi značilo da je isplatu dobiti u društvu s ograničenom odgovornošću moguće vršiti u novcu ili u udelima u društvu, odnosno, na osnovu Uredbe – sada je isplatu dobiti kod DOO moguće vršiti samo u udelima u društvu do kraja 2020. godine, za sve one subjekte koji su koristili podsticaje iz Uredbe. Međutim, dobit članovima DOO se redovno isplaćuje u novcu, a mogućnost isplate dobiti članovima u udelima u društvu je sporna zbog nemogućnosti adekvatne shodne primene odredaba o akcionarskim društvima, te članovi DOO neće imati nijednu mogućnost za isplatu dobiti u ovoj godini (ukoliko su koristili državnu pomoć).

U praksi se redovno pojavljuje veliki broj slučajeva, upravo kod društava s ograničenom odgovornošću, da jedini član - fizičko lice, ostvaruje jedini prihod putem isplate dobiti, i to umesto od rada koji obavlja u svojstvu direktora tog društva. Ovakva lica će biti možda i najviše pogođena merom zabrane isplate dobiti.

Tumačenjem relevantne norme člana 16. Uredbe zaključujemo da, u toku 2020. godine, nije moguće isplatiti dividendu/dobit ni iz prethodnih godina, ukoliko nije isplaćena ranije, te da čak nije moguće isplatiti ni dobit za koju je ranije donešena odluka o raspodeli dobiti. Napominjemo da se plaćanje dividende/dobiti može odobriti odlukom o raspodeli dobiti, kojom se određuje i rok za isplatu dividende, koji ne može biti duži od šest meseci od dana donošenja odluke, te da je moguće zamisliti situaciju da je odluka već doneta, a da dobit neće moći da se isplati.

Isto tako, tumačenjem navedene norme možemo doći do zaključka da, pošto se zabrana odnosi isključivo na isplatu dobiti, društva koja su korisnici gore pomenute državne pomoći, mogu slobodno doneti odluku o raspodeli dobiti (npr. za 2019. godinu), a da sama isplata neće moći da se realizuje do početka naredne godine.